Mesečni indeksi potrošačkih cena po COICOP klasifikaciji

Republički zavod za statistiku

Odeljenje statistike cena, Odsek za potrošačke cene
 

Milana Rakića 5, Beograd

Indeksi potrošačkih cena (IPC) su zvanična mera inflacije u Republici Srbiji. Predstavljaju ekonomske indikatore koji mere promenu cena roba i usluga koje domaćinstva koriste za zadovoljavanje svojih potreba.

Indeksi potrošačkih cena su klasifikovani prema ECOICOP (Evropska klasifikacija individualne potrošnje po nameni).

Glavne grupe ECOICOP su:

      0. Ukupno

1. Hrana i bezalkoholna pića
2. Alkoholna pića i duvan
3. Odeća i obuća
4. Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva
5. Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana
6. Zdravstvo
7. Transport
8. Komunikacije
9. Rekreacija i kultura
10. Obrazovanje
11. Restorani i hoteli
12. Ostala roba i usluge

Indeks potrošačkih cena pokriva troškove nabavke robe i usluga koje kupuju domaćinstva u cilju zadovoljenja svojih potreba.

Referentni period za cene -prethodna godina

Referentni period za indekse - prethodna godina

Referentni period za pondere - t-2

Elementarni agregat - najniži nivo na kome se obrađuju podaci o cenama u IPC (nivo proizvoda)

Indivuadalni indeks  - indeks cena za elementarni agregat

Ponder - potrošnja bilo kog proizvoda ili usluge obuvaćene u IPC izražena kao deo ukupne potrošnje domaćinstava

Svaki publikovani Indeks potrošačkih cena se odnosi na  finalnu monetarnu potrošnju celog sektora domaćinstava odgovarujućeg geografskog entiteta.

Ciljni statistički obuhvat je finalna monetarna potrošnja domaćinstava u okviru ekonomske teritorije zemlje u kojoj se računa IPC. Sektor domaćinstava na koji se definicija odnosi uključuje sva domaćinstva nezavisno od tipa naselja u kojima žive, njihove pozicije u raspodeli prihoda, nacionalnosti. Ove definicije prate koncepte nacionalnih računa datih u Evropskom sistemu nacionalnih računa 2010.

  Indeksi potrošačkih cena pokrivaju novčane izdatke domaćinstava (rezidenata) za pribavljanje proizvoda i usluga nastale na ekonomskoj teritoriji zemlje i u inostranstvu (tj. "Nacionalni koncept"). 

Indeks potrošačkih cena pokriva celu teritoriju Republike Srbije. Za potrebe prikupljanja podataka o cenama, teritorija je podeljena na petnaest najvećih ekonomskih i administrativnih centara, u okviru kojih su izabrani najveći urbani centri i prostor oko njih (Beograd, Kragujevac, Kraljevo, Leskovac, Niš, Smederevo, Šabac, Užice, Valjevo, Zaječar, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Subotica, Zrenjanin i Pančevo). 

Indeks potrošačkih cena se izračunava i objavljuje od janura 2007.  

Bazni period za izračunavanje indeksa potrošačkih cena je prethodna godina (prethodna godina=100).

U upotrebi su sledeće jedinice merenja:

• Indeks (odnos cena "korpe proizvoda i usluga" u datoj godini prema istoj "korpi" u baznoj godini pomnožen sa 100. Naravno, IPC se može tumačiti kao suma novca koju prosečan potrošač treba da potroši u datom periodu da bi kupio istu količinu roba i usluga koja je vredela 100 novčanih jedinica u baznom periodu).
• Procentualna promena u odnosu na isti period prethodne godine (stopa)
• Procentualna promena u odnosu na prethodni period  (stopa)
• Učešće u ukupnoj potrošnji (ponder) izražen u 1/1000

Mesec (indeksi i stope)

   Godina (indeksi, stope i ponderi)

Istraživanja kojima se prikupljaju podaci o maloprodajnim cenama sprovode se na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 104/2009), kao i Uredbe o utvrđivanju pojedinih statističkih istraživanja.  

Nije primenljivo.

Nacionalno zakonodavstvo

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Poverljivi podaci se koriste isključivo u statističke svrhe i dostupni su samo osoblju koje radi na statističkim poslovima. U cilju zaštite individualnih podataka (privatnosti informacija i poslovnih interesa davaoca podataka), objavljuju se samo agregirani podaci (jedinice za posmatranje nisu prepoznatljive, bilo direktno ili indirektno). Stoga se koriste prilagođeni sadržaji tabela i primenjuju određena pravila za zaštitu podataka (Zakon o zvaničnoj statistici, Službeni glasnik RS, br. 104/2009).

Kalendar objavljivanja je javno dostupan i objavljuje se krajem godine za celu sledeću godinu na sajtu RZS-a, na srpskom i engleskom jeziku.

RZS veb sajt:

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar

U skladu sa nacionalnim pravnim okvirom i Evropskim statističkim kodeksom prakse, politika objavljivanja određuje diseminaciju statističkih podataka, poštujući profesionalnu nezavisnost, za sve korisnike istovremeno na objektivan, profesionalan i transparentan način u kojem se svi korisnici tretiraju jednako. Korisnici su obavešteni o objavljivanju podataka putem kalendara za objavljivanje.

Mesečno, 12-tog u mesecu za prethodni mesec.

Saopštenja za javnost u vezi indeksa potrošačkih cena se publikuju  u mesečnoj dinamici, na veb sajtu RZS-a u 12 sati na dan objavljivanja, na srpskom i engleskom jeziku  

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/cene/potrosacke-cene

Indeksi potrošačkih cena se publikuju u vidu statističkog saopštenja "Indeksi potrošačkih cena"  sa oznakom CN11, u mesečnoj periodici, kao i u drugim (kompleksnim) publikacijama u mesečnoj i godišnjoj periodici (sve publikacije su dostupne na sajtu RZS).

Indeksi potrošačkih cena se nalaze u on-lajn bazi podataka (www.stat.gov.rs)   

Po proceduri za pristup mikropodacima koja je objavljena na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Nema

Kratko metodološko objašnjenje je dato u Saopštenju Indeksi potrošačkih cena (CN11) kao i u drugim publikacijama u kojima se objavljuju podaci.

Nema

Republički zavod za statistiku redovno proverava i prati nove preporuke i regulative u metodologiji obračuna Indeksa potrošačkih cena u cilju dostizanja najvišeg nivoa koji se odnosi na relevantnost, tačnost, pravovremenost i poštovanje rokova, dostupnost i jasnost, uporedivost i koherentnost.

Republički zavod za statistiku prati principe navedene u Kodeksu prakse Evropske statistike koji predstavlja okvir za osiguranje kvaliteta  statističkog sistema.  

Nema.

Indeksi potrošačkih cena su osnovna mera inflacije u Republici Srbiji. Takođe se koriste u oblastima:

• plata, socijalnih davanja i za  indeksacije ugovora;

• za ekonomska predviđanja i analize;

• za merenje specifičnih trendova cena;

• za deflacioniranje drugih serija;

• za ciljanje inflacije od strane Narodne banke.

Ključni korisnici Indeksa potrošačkih cena su nacionalne državne institucije (Narodna banka, Ministarstvo ekonomije i Vlada), drugi nacionalni korisnici (finansijske institucije, ekonomski analitičari, mediji, studenti, preduzeća i široka javnost), evropske i međunarodne institucije (Eurostat, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond, UNECE itd.) i interni korisnici (druga statistička odeljenja u RZS).

Zadovoljstvo korisnika i njihove potrebe se prate kroz Anketu o zadovoljstvu korisnika. Anketa se sprovodi elektronski putem veb upitnika, s ciljem dobijanja informacija o razlozima i načinu korišćenja podataka i usluga Zavoda, kao i o tome kako korisnici ocenjuju kvalitet podataka.

Upitnik sadrži  pitanja o  korišćenju podataka, zadovoljstvu korisnika  veb stranicom, bazom  podataka i statističkim podacima, oceni zaposlenih u Zavodu, rangiranje kvaliteta podataka, uključujući i pitanja vezana za demografske karakteristike ispitanika. Glavna svrha tog istraživanja je da se dobiju saznanja o potrebama korisnika  i da se dobiju povratne informacije o kvalitetu podataka značajnih za dalji rad.

Ovo istraživanje se sprovodi svake druge godine.

Indeksi potrošačkih cena su raspoloživi od 2007. godine.

Ukupna tačnost se obezbeđuje stalnim praćenjem i pridržavanjem svih metodoloških preporuka.

Tačnost izvornih podataka prati se procenom metodološke ispravnosti izvora podataka o maloprodajnim cenama i pondera. Roba i usluge odabrane za praćenje (korpa) su one od najvećeg značaja za potrošače, koje imaju značajan udeo u ukupnoj potrošnji stanovništva i najbolje odražavaju promene cena srodnih proizvoda.

Postoji veliki broj izvora podataka kako za maloprodajne cene tako i za pondere.

Podaci o cenama se prikupljaju na terenu, u prodavnicama, zanatskim radnjama, supermarketima, pijacama, putem interneta i telefonom. Prikupljeni podaci odražavaju cenovnu situaciju za celu zemlju. Prodajna mesta na kojima se prikupljaju podaci o cenama  su birana po sledećim kriterijumima: popularnost kod potrošača, značajan promet od prodaje, dostupnost i reprezentativnost robe i usluga uključenih u korpu.

Ponderi predstavljaju strukturu finalne monetarne potrošnje domaćinstava dobijenu od službe Nacionalnih računa. Pored toga kao dodatni izvori koriste se podaci Ankete o potrošnji domaćinstava, kao i drugi raspoloživi izvori.

  Tip istraživanja i metode prikupljanja podataka o cenama obezbeđuju dovoljnu pokrivenost i blagovremenost objavljenih podataka. 

Indeksi potrošačkih cena su statističke procene koje podležu greškama uzorka, jer su zasnovane na uzorku kako potrošačkih cena tako i troškova domaćinstava, a ne na celokupnom univerzumu cena i troškova domaćinstava. RZS ne izračunava procene uzoračkih grešaka, koje je teško kvantifikovati zbog složenosti struktura indeksa cena i zbog načina izbora uzorka na koji se ne mogu primeniti pravila za greške koje se primenjuju kod slučajnog uzorka. Shodno tome, ne može se izračunati  nikakva procena za globalnu grešku uzorka indeksa potrošačkih cena.

RZS pokušava da  smanji greške uzorka povećavanjem broja proizvoda za koje se prikupljaju podaci o cenama kao i broj mesta na kojima se ti podaci prikupljaju. Na taj način se smanjuje varijansa ukupnog indeksa. Indeksi na svakom nivou klasifikacije sadrže dovoljan broj elementarnih agregata koji mogu realno da prikažu kretanje cena grupe  proizvoda kojoj pripadaju (primenjen je princip reprezentativnosti).  

Neuzoračke greške nisu kvantifikovane.  RZS pokušava da smanji neuzoračke greške putem kontinuiranih metodoloških i istraživačkih poboljšanja koja mogu pomoći u izbegavanju grešaka šifriranja  i unosa podataka.

Saopštenje Indeksi potrošačkih cena (CN11) objavljuje se 12 –tog u mesecu i dostupno je na sajtu Republičkog zavoda za statistiku Srbije prema unapred najavljenom kalendaru http://www.stat.gov.rs/WebSite/Public/CalendarView.aspx?pKey=37&cType=1

Saopštenje za januar se objavljuje oko 22. februara (zbog godišnjeg ažuriranja sistema pondera i prelaska na novu bazu).

Od januara 2011. godine, Indeksi potrošačkih cena se publikuju prema unapred definisanom kalendaru objavljivanja koji je dostupan na sajtu RZS.

Indeksi potrošačkih cena  se obračunavaju u skladu sa definicijama i klasifikacijama datim u Metodološkim uputstvima kojima se obezbeđuje minimum razlika u obračunu indeksa potrošačkih cena u različitim zemljama.

Indeksi potrošačkih cena se obračunavaju za nivo Republike Srbije.

Indeksi potrošačkih cena su uporedivi tokom vremena.

Unapređenje obuhvata i metodoloških rešenja u cilju poboljšanja kvaliteta indeksa mogu uticati na prekid serija podataka, pa se preračun serija prema novijim standardima vrši kada su obezbeđeni  odgovarajući bazni podaci.  

Razlike između nacionalnog Indeksa potrošačkih cena (IPC) i Harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HIPC) su:

- Koncept pondera: HIPC se bazira na domaćem konceptu dok je IPC baziran na nacionalnom konceptu potrošnje.

- Bazni period: za HIPC bazni period je decembar prethodne godine dok je za IPC baza prosek prethodne godine.

  - Obuvat: HIPC pokriva potrošnju kako rezidentnih tako i nerezidentnih i institucionalnih domaćinstava unutar ekonomske teritorije zemlje (domaći koncept), dok IPC pokriva potrošnju rezidentnih domaćinstava unutar ekonomske teritorije zemlje i u  inostranstvu (nacionalni koncept).  

Indeksi potrošačkih cena su interno koherentni. Viši nivoi agregacije su izvedeni iz detaljnih indeksa prema dobro definisanim procedurama.

Nema informacija

Revizija Indeksa potrošačkih cena se radi u slučaju greške, novih ili poboljšanih informacija i promena u metodologiji koje iziskuju reviziju objavljenih podataka. Revizija se radi u skladu sa Opštom politikom revizije (dostupna na sajtu RZS) .

U praksi, Indeksi potrošačkih cena se publikuju kao konačni i nisu predmet revizije.

O velikim promenama u metodologiji obračuna, korisnici se obaveštavaju pre njihove primene u produkciji.

Ukoliko revizija objavljenih podataka bude bila neophodna u budućnosti, RZS će je sprovesti u skladu sa Opštom politikom revizije.

Izbor proizvoda, uzorka prodavnica i prikupljanje podataka obavljaju zajedno zaposleni u Odeljenju cena i snimatelji cena. Postoji niz izvora podataka kako za pondere (nacionalni računi, anketa o potrošnji domaćinstava, podaci iz drugih statističkih službi, ministarstva itd.) tako i za cene (posete lokalnim prodavnicama i davaocima usluga, prikupljanje podataka o cenama putem telefona, mejla, interneta). Obračun indeksa potrošačkih cena se zasniva na uzorku dovoljno velikom da obezbedi pouzdane i uporedive rezultate, uzimajući u obzir različitost proizvoda i cena. U slučaju da neki proizvod ili prodajno mesto nestane sa tržišta, oni moraju biti zamenjeni novim. Obračun IPC je zasnovan na najnovijim uzorcima, pri čemu se nov proizvod uključuje u uzorak kada postigne obim prodaje od preko 1/1000 u strukturi ukupnih troškova domaćinstava, a koje pokriva IPC.

IPC meri "čistu" promenu cena, što znači da na promenu cena  ne treba da utiču promene u kvalitetu proizvoda.  Prilagođavanje promene cena promenama kvaliteta se radi po utvrđenim pravilima i u skladu sa međunarodnim preporukama.

 Veličina uzorka (za 2017. godinu)

Prosečan broj prikupljenih cena na (mesečnom nivou): 30236

1. Hrana i bezalkoholna pića 12563
2. Alkoholna pića i duvan 1282
3. Odeća i obuća 3862
4. Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva 813
5. Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana 3923
6. Zdravstvo 1418
7. Transport 975
8. Komunikacije 776
9. Rekreacija i kultura 1843
10. Obrazovanje 108
11. Restorani i hoteli 4509
12. Ostala roba i usluge 1615

Broj elementarnih agregata (reprezentativnih proizvoda) na najnižem nivou klasifikacije u 2017. godini:

1. Svi proizvodi  643
1. Hrana i bezalkoholna pića 168
2. Alkoholna pića i duvan 20
3. Odeća i obuća 90
4. Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva 41
5. Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana 89
6. Zdravstvo 30
7. Transport 47
8. Komunikacije 27
9. Rekreacija i kultura 58
10. Obrazovanje 7
11. Restorani i hoteli 27
12. Ostala roba i usluge 39

Prikupljanje podataka o cenama se obavlja u periodu od 1. do 23. u mesecu za koji se obračunava indeks. Podatke o cenama prikupljaju snimatelji cena koji su zaposleni u RZS.

Za potrebe organizovanja snimanja cena, tako da bude obuhvaćen ceo mesec, kao i da se obezbedi pravilan razmak između poseta mestima prikupljanja podataka, proizvodi i usluge su grupisani u nekoliko grupa za koje se prikupljaju podaci u određenim periodima u mesecu:

Poljoprivredni proizvodi (prva i treća nedelja u mesecu)

Neprehrambeni proizvodi (1-10. u mesecu)

Prehrambeni proizvodi  sem poljoprivrednih (11-14. u mesecu)

Usluge (14-23. u mesecu)

Goriva za automobile (svake srede u mesecu)

Za proizvode koji pokazuju nepravilno kretanje cena u toku meseca podaci o cenama se prikupljaju više puta u toku meseca (poljoprivredni proizvodi i goriva za automobile).

RZS bira metod prikupljanja podataka, sa ciljem da se obezbedi dovoljan kvalitet propisan metodologijom za obračun IPC.

Izbor prodavnica

Primenjen je metod namernog uzorka. Broj prodavnica  je određen na osnovu veličine grada. Broj i struktura prodavnica obezbeđuje optimalan broj prikupljenih podataka o cenama, dovoljan da reprezentuje kretanje cena za svaku grupu proizvoda i usluga koje se posmatraju.

Tehnika izbora proizvoda i njihovih specifikacija

Snimatelji cena samostalno biraju određeni proizvod za koji će prikupljati podatke na određenom prodajnom mestu, prateći preporuke date u Uputstvu za prikupljanje podataka o cenama. Kriterijum za izbor proizvoda je učešće u prodaji u izabranoj  prodavnici. Pored cene, snimatelj cena prikuplja i osnovne podatke o izabranom proizvodu kako bi se osiguralo prikupljanje podataka o cenama istog proizvoda u toku dužeg vremenskog perioda.

Tehnike prikupljanja podataka o cenama

Najveći broj podataka o cenama se prikuplja na terenu obilaskom prodajnih mesta, odnosno vršioca usluga. 

Za oko 15% proizvoda i usluga prikupljanje podataka o cenama se vrši centralizovano u Odeljenju statistike cena u RZS. To je slučaj sa proizvodima i uslugama čije su cene jedinstvene na teritoriji Republike Srbije ili sa proizvodima koji imaju mali broj snabdevača, na primer cene automobila, osiguranja, cigareta, poštanskih i telekomunikacionih usluga, paket aranžmana, električne energije i goriva, finansijskih usluga, informatičke opreme, avio karata.

U toku obračuna Indeksa potrošačkih cena, validacija se radi na više nivoa.

Prvu kontrolu podataka o cenama vrši snimatelj cena na terenu, pre slanja podataka na dalju obradu.

Drugu validaciju rade zaposleni u Odeljenju cena posle prijema podataka. Verifikacija primljenih podataka se radi pomoću programa dizajniranog za mesečne provere unetih podataka kako bi se uočile greške unosa.  Automatska i ručna kontrola se sprovodi u svim fazama obrade podataka. Tabele za verifikaciju podataka sadrže informacije o prikupljenim podacima u tekućem i prethodnom periodu, razloge promene cena koje je naveo snimatelj cena, odnose cena snimljenih u dva uzastopna perioda, period u kome je poslednji put promenjena pojedinačna cena, najvišu i najnižu cenu za svaki elementarni agregat i koeficijent varijacije.  Posebna pažnja se poklanja promenama kvaliteta, cenama koje se nisu menjale u dužem vremenskom periodu, kao i najnižim i najvišim cenama. Cene koje su pod sumnjom se kontrolišu ponovnim odlaskom na mesto snimanja. Zaposleni u odeljenju cena sve probleme rešavaju direktnim kontaktima sa snimateljima, telefonom ili elektronskom poštom.

Ponderi

Glavni izvor podataka za obračun pondera je Finalna monetarna potrošnja domaćinstava. Razbijanje vrednosti na niže nivoe sprovodi se na osnovu informacija iz Ankete o potrošnji domaćinstava. Broj pondera (elementarnih agregata) na najnižem nivou agregiranja za 2017. godini je bio 643.

Referentni period za pondere koji se koriste za obračun IPC  u 2017. godini su podaci iz 2015, a referentni period za cene je prosek 2016. godina.

Ponderi se menjaju svake godine. Ponderi za pojedine grupe proizvoda se dodatno koriguju korišćenjem najnovijih statističkih podataka (trgovina na malo, transport i usluge, statistika energije) kao i informacija dobijenih direktno od velikih preduzeća. Vrednosti na osnovu kojih se obračunavaju ponderi iz t-2 perioda, cenovno se koriguju na t-1 period indeksima potrošačkih cena i svode na nivo referentnog perioda za cene.

Izračunavanje indeksa na najnižem nivou

Najniži nivo za koji se računaju indeksi je nivo proizvoda (elementarnog agregata). Indeks se izračunava kao odnos geometrijskih sredina cena tekućeg perioda i cena iz referentnog (baznog) perioda.

Sledeći korak je obračun indeksa za više nivoe agregacije sve do ukupnog indeksa.  Za ovaj obračun koristi se sistem pondera i Lasperov tip formule. Indeksi najnižeg nivoa se agregiraju po svim nivoima ECOICOP klasifikacije.

Tretman  proizvoda koji nestaju sa tržišta i njihova zamena

Kada ne-sezonski proizvod  privremeno nestane sa tržišta u toku jednog (najviše dva) meseca ostavlja se prethodno zabeleženi podatak o ceni, ali se u isto vreme prikupi i podatak o ceni sličnog proizvoda koji se može naći na tržištu i koji može da zameni proizvod koga nema. Kada je jasno da se prvobitno izabrani proizvod neće ponovo naći na tržištu (u roku od dva meseca), proizvod se zamenjuje. Novoizabrani  prozvod treba da bude što sličniji proizvodu koji je nestao sa tržišta ili da prodavnica u kojoj će se prikupljati podaci bude sličnog cenovnog nivoa kao prvobitna prodavnica. 

 Uvođenje novih značajnih proizvoda i usluga

Snimatelji cena su obučeni da posmatraju razvoj tržišta, da identifikuju nove proizvode i usluge koji se pojavljuju i da o tome obaveste odeljenje cena RZS. Statističari cena istražuju tržište i procenjuju značaj novih proizvoda za domaćinstva koristeći sve raspoložive informacije. Na osnovu ove analize donosi se odluka o uključivanju novih proizvoda u obračun IPC. Ovo se radi prema planiranim rokovima koji se poklapaju sa godišnjim ažuriranjem liste roba i usluga za koje se prikupljaju podaci o cenama. Podaci o cenama za nove proizvode se prikupljaju u decembru tekuće godine, a uključuju se u obračun indeksa u narednoj godini. Proizvodi i usluge za koje se utvrdi da više nisu značajni u potrošnji ili su potpuno nestali sa tržišta  isključuju se iz liste za prikupljanje podataka o cenama i obračun indeksa.

Tretman sniženja cena

Sezonske rasprodaje, ostale rasprodaje i sniženja cena (posebne ponude, sniženja i sl.) se uključuju u obračun kada su dostupne svim kupcima, kada su bez posebnih uslova i kada traju najmanje dve nedelje. Sniženja cena za posebne proizvode (obično za robu lošijeg kvaliteta, oštećene proizvode ili robu koja je ostala u malim količinama) se ne prihvataju za obračun indeksa.

Tretman sezonskih proizvoda

Određeni proizvodi (sveže voće i povrće, odeća, obuća) se smatraju sezonskim. Periodi u kojima se oni mogu naći na tržištu su od 2 do 6 meseci. Period i uslovi prodaje sezonske robe mogu se menjati iz godine u godinu.

U periodu van sezone, cene za sezonske proizvode se procenjuju primenom metodoloških standarda za tretman sezonskih proizvoda u obračunu potrošačkih cena.

RZS primenjuje metod procena na osnovu svih proizvoda. Procene se rade na sledeći način:

- u prvom mesecu van sezone izračunava se tipična cena proizvoda kao prosečna cena svih prikupljenih cena u toku sezone za taj proizvod.

- od drugog meseca pa do nove pojave proizvoda u obračun se uključuje procenjena mesečna cena svih proizvoda koji su van sezone. Da bi se dobio procenat promene cena nesezonskih proizvoda, uzimaju se u obzir samo proizvodi koji se nalaze na tržuštu u tekućem i prethodnom mesecu.  Indeksi višeg niova se računaju korišćenjem pondera za sve proizvode (sezonske i nesezonske) koji pripadjau određenoj klasi i podklasi proizvoda.

U prvom mesecu nove sezone snimatelji cena prikupljaju podatke o cenama proizvoda i ovaj podatak ulazi u obračun indeksa.

Nikakva sezonska prilagođavanja se ne rade.

Prilagođavanje promene cena promenama kvaliteta

Opis kvaliteta proizvoda se pažljivo prati da bi se osigurala njegova uporedivost u vremenu. Svaka promena u kvalitetu proizvoda se pažljivo razmatra. Prilagođavanje promene cena promenama kvaliteta se radi u Odeljenju cena, a postupak se razlikuje od slučaja do slučaja. Ne postoji automatski postupak. Kako je osnovni cilj Indeksa potrošačkih cena da meri „čistu“ promenu cena, prilagođavanje promene cena promenama kvaliteta se radi na jedan od sledećih načina preporučenih praksi obračuna indeksa cena:

Eksplicitni metodi

- direktno poređenje cena (odeće)

- opcioni metod (novi automobili)

- slobodna procena (odeća, automobili)

- prilagođavanje promeni pakovanja (hrana, lekovi)

- mešoviti metodi

Imlicitni metodi

- preklapanje cena (odeća, audio-vizuelni proizvodi)

- premošćavanje cena (informatička oprema, aparati za domaćinstvo)

U RZS se trenutno ne koristi hedonistički metod.

Male promene u kvalitetu proizvoda se zanemaruju.

Nema