Месечни индекси потрошачких цена по COICOP класификацији

Републички завод за статистику

Одељење статистике цена, Одсек за потрошачке цене
 

Милана Ракића 5, Београд, Република Србија

Индекси потрошачких цена (ИПЦ) су званична мера инфлације у Републици Србији. Представљају економске индикаторе који мере промену цена робе и услуга које домаћинства користе за задовољавање својих потреба.

Индекси потрошачких цена су класификовани према ECOICOP (Европска класификација индивидуалне потрошње по намени).

Главне групе ECOICOP су:

      0. Укупно

1. Храна и безалкохолна пића
2. Алкохолна пића, дуван и наркотици
3. Одећа и обућа
4. Становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива
5. Опрема за стан и текуће одржавање
6. Здравље
7. Транспорт
8. Комуникације
9. Рекреација и култура
10. Образовање
11. Ресторани и хотели
12. Остали лични предмети и остале услуге

Индекс потрошачких цена покрива трошкове набавке робе и услуга које купују домаћинства у циљу задовољења својих потреба.

Референтни период за цене - претходна година

Референтни период за индексе - претходна година

Референтни период за пондере - t-1

Елементарни агрегат - најнижи ниво на коме се обрађују подаци о ценама у ИПЦ (ниво производа или услуге)

Индивидуални индекс  - индекс цена елементарног агрегата

Пондер - потрошња производа (или услуге) обуваћене у ИПЦ изражена као део (1/10000) укупне потрошње домаћинстава

Основна јединица статистичког посматрања су цене производа и услуга које се троше у домаћинствима (финална монетарна потрошња сектора домаћинстава).

Циљни статистички обухват је финална монетарна потрошња домаћинстава у оквиру економске територије земље у којој се рачуна ИПЦ. Сектор домаћинстава на који се дефиниција односи укључује сва домаћинства независно од типа насеља у којима живе, њихове позиције у расподeли прихода, националности. Ове дефиниције прате концепте националних рачуна датих у Европском систему националних рачуна 2010.

  Индекси потрошачких цена покривају новчане издатке домаћинстава (резидената) за прибављање производа и услуга настале на економској територији земље и у иностранству (тј. "Национални концепт"). 

Индекс потрошачких цена покрива целу територију Републике Србије. За потребе прикупљања података о ценама, територија је подељена на петнаест највећих економских и административних центара, у оквиру којих су изабрани највећи урбани центри и простор око њих (Београд, Крагујевац, Краљево, Лесковац, Ниш, Смедерево, Шабац, Ужице, Ваљево, Зајечар, Нови Сад, Сремска Митровица, Суботица, Зрењанин и Панчево). 

Индекс потрошачких цена се израчунава и објављује од јанура 2007.  

Базни период за израчунавање индекса потрошачких цена је претходна година (претходна година=100).

У употреби су следеће јединице мерења:

• Индекс (однос цена "корпе производа и услуга" у текућој години према истој "корпи" у базној години помножен са 100. Наравно, ИПЦ се може тумачити као сума новца коју просечан потрошач треба да потроши у датом периоду да би купио исту количину роба и услуга која је вредела 100 новчаних јединица у базном периоду).
• Процентуална промена у односу на исти период претходне године (стопа).
• Процентуална промена у односу на претходни период  (стопа).
• Учешће у укупној потрошњи (пондер) изражен у 1/10000.

Месец (индекси и стопе)

   Година (индекси, стопе и пондери)

Истраживања којима се прикупљају подаци о малопродајним ценама спроводе се на основу Закона о званичној статистици ("Службени гласник Републике Србије", број 104/2009), као и Уредбе о утврђивању појединих статистичких истраживања.  

Није применљиво.

Национално законодавство:

Закон о званичној статистици

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Подаци о малопродајним ценама се користе искључиво у статистичке сврхе и доступни су само особљу које ради на статистичким пословима. У циљу заштите индивидуалних података (приватности информација и пословних интереса даваоца података), објављују се само агрегирани подаци (прикупљени подаци нису препознатљиви, било директно или индиректно). Стога се користе прилагођени садржаји табела и примењују одређена правила за заштиту података (Закон о званичној статистици, Службени гласник РС, бр. 104/2009).

Календар објављивања је јавно доступан и објављује се крајем године за наредну годину на сајту РЗС-а, на српском и енглеском језику.

РЗС веб сајт:

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar

У складу са националним правним оквиром и Европским статистичким кодексом праксе, политика објављивања одређује дисеминацију статистичких података, поштујући професионалну независност, за све кориснике истовремено на објективан, професионалан и транспарентан начин у којем се сви корисници третирају једнако. Корисници су обавештени о објављивању података путем календара за објављивање.

Месечно, 12-тог у месецу за претходни месец.

Индекси потрошачких цена се публикују  у месечној динамици, на сајту РЗС, у 12 сати на дан објављивања, на српском и енглеском језику.  

https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/cene/potrosacke-cene

Индекси потрошачких цена се публикују у виду статистичког саопштења "Индекси потрошачких цена"  (са ознаком ЦН11), у месечној периодици, као и у другим (комплексним) публикацијама у месечној и годишњој периодици (све публикације су доступне на сајту РЗС).

Индекси потрошачких цена се налазе у он-лајн бази података (www.stat.gov.rs)   

По процедури за приступ микроподацима која је објављена на веб сајту Републичког завода за статистику.

Нема

Кратко методолошко објашњење је дато у Саопштењу Индекси потрошачких цена (ЦН11) као и у другим публикацијама у којима се објављују подаци.

Нема

Републички завод за статистику редовно проверава и прати нове препоруке и регулативе у методологији обрачуна Индекса потрошачких цена у циљу достизања највишег нивоа релевантности, тачности, правовремености, поштовања рокова, доступности, јасности, упоредивости и кохерентности.

Републички завод за статистику прати принципе наведене у Кодексу праксе Европске статистике који представља оквир за осигурање квалитета  статистичког система.  

Нема.

Индекси потрошачких цена су основна мера инфлације у Републици Србији. Такође се користе у областима:

• плата, социјалних давања и за  индексације уговора;

• за економска предвиђања и анализе;

• за мерење специфичних трендова цена;

• за дефлационирање других серија;

• за циљање инфлације од стране Народне банкe.

Кључни корисници Индекса потрошачких цена су националне државне институције (Народна банка, Министарство економије и Влада), други  корисници (финансијске институције, економски аналитичари, медији, студенти, предузећа и широка јавност), европске и међународне институције (Еуростат, Европска централна банка, Међународни монетарни фонд, УНЕЦЕ итд.) и интерни корисници (друга статистичка одељења у РЗС).

Анкета о задовољству корисника се спроводи електронски, путем веб упитника, с циљем добијања информација о разлозима и начину коришћења података и осталих услуга Завода, као и о томе како су корисници генерално задовољни квалитетом података и услуга.

Упитник садржи  питања о  коришћењу података, задовољству корисника  веб страницом, базом  података и статистичким подацима, оцени запослених у Заводу, рангирање квалитета података, укључујући и питања везана за демографске карактеристике испитаника. Главна сврха тог истраживања је да се добију сазнања о потребама корисника  и да се добију повратне информације о квалитету података значајних за даљи рад.

Ово истраживање се спроводи сваке друге године.

Индекси потрошачких цена су расположиви од 2007. године.

Укупна тачност се обезбеђује сталним праћењем и придржавањем свих методолошких препорука.

Тачност изворних података прати се проценом методолошке исправности извора података о малопродајним ценама и пондера. Роба и услуге одабране за праћење (корпа) су оне од највећег значаја за потрошаче, које имају значајан удео у укупној потрошњи становништва и најбоље одражавају промене цена сродних производа.

Постоји велики број извора података како за малопродајне цене тако и за пондере.

Подаци о ценама се прикупљају на терену: у продавницама, занатским радњама, супермаркетима, пијацама, путем интернета и телефоном. Прикупљени подаци одражавају ценовну ситуацију за целу земљу. Продајна места на којима се прикупљају подаци о ценама  су бирана по следећим критеријумима: популарност код потрошача, значајан промет од продаје, доступност и репрезентативност робе и услуга укључених у корпу.

Пондери представљају структуру финалне монетарне потрошње домаћинстава добијену од службе Националних рачуна. Поред тога као додатни извори користе се подаци Анкете о потрошњи домаћинстава, као и други расположиви извори.

  Тип истраживања и методе прикупљања података о ценама обезбеђују довољну покривеност и благовременост објављених података. 

Индекси потрошачких цена су статистичке процене које подлежу грешкама узорка, јер су засноване на узорку како потрошачких цена тако и трошкова домаћинстава, а не на целокупном универзуму цена и трошкова домаћинстава. РЗС не израчунава процене узорачких грешака, које је тешко квантификовати због сложености структура индекса цена и због начина избора узорка на који се не могу применити правила за грешке које се примењују код случајног узорка. Сходно томе, не може се израчунати  процена глобалне грешке узорка индекса потрошачких цена.

РЗС покушава да  смањи грешке узорка повећавањем броја производа за које се прикупљају подаци о ценама као и број места на којима се ти подаци прикупљају. На тај начин се смањује варијанса укупног индекса. Индекси на сваком нивоу класификације садрже довољан број елементарних агрегата који могу реално да прикажу кретање цена групе  производа којој припадају (примењен је принцип репрезентативности).  

Неузорачке грешке нису квантификоване.  РЗС покушава да смањи неузорачке грешке путем континуираних методолошких и истраживачких побољшања која могу помоћи у избегавању грешака шифрирања  и уноса података.

Саопштење Индекси потрошачких цена (ЦН11) објављује се 12 –тог у месецу и доступно је на сајту Републичког завода за статистику Србије према унапред најављеном календару http://www.stat.gov.rs/WebSite/Public/CalendarView.aspx?pKey=37&cType=1

Саопштење за јануар се објављује око 22. фебруара (због годишњег ажурирања система пондера и преласка на нову базу).

Индекси потрошачких цена се публикују према унапред дефинисаном календару објављивања који је доступан на сајту РЗС.

Индекси потрошачких цена  се обрачунавају у складу са дефиницијама и класификацијама датим у Методолошким упутствима којима се обезбеђује минимум разлика у обрачуну индекса потрошачких цена у различитим земљама.

Индекси потрошачких цена се обрачунавају за ниво Републике Србије.

Индекси потрошачких цена су упоредиви током времена.

Унапређење обухвата и методолошких решења у циљу побољшања квалитета индекса могу утицати на прекид серија података, пa се прерачун серија према новијим стандардима врши када су обезбеђени  одговарајући базни подаци.  

Разлике између националног Индекса потрошачких цена (ИПЦ) и Хармонизованог индекса потрошачких цена (ХИПЦ) су:

- Концепт пондера: ХИПЦ се базира на домаћем концепту, ИПЦ је базиран на националном концепту потрошње.

- Базни период: за ХИПЦ базни период је децембар претходне године, за ИПЦ база просек претходне године.

  - Обухват: ХИПЦ покрива потрошњу како резидентних тако и нерезидентних и институционалних домаћинстава унутар економске територије земље (домаћи концепт), док ИПЦ покрива потрошњу резидентних домаћинстава унутар економске територије земље и у  иностранству (национални концепт).  

   - Методологија: за обрачун Индекса потрошачких цена и Хармонизованог индекса потрошачких цена користе се исте препоруке и методолошка решења

Индекси потрошачких цена су интерно кохерентни. Виши нивои агрегације су изведени из индивидуалних индекса према дефинисаним процедурама.

Нема информација

Ревизија Индекса потрошачких цена се ради у случају грешке, нових или побољшаних извора података и промена у методологији које изискују ревизију објављених података. Ревизија се ради у складу са Општом политиком ревизије (доступна на сајту РЗС) .

У пракси, Индекси потрошачких цена се публикују као коначни и нису предмет ревизије.

О великим променама у методологији обрачуна, корисници се обавештавају пре њихове примене у продукцији.

Уколико ревизија објављених података буде била неопходна у будућности, РЗС ће је спровести у складу са Општом политиком ревизије.

Избор производа, узорка продавница и прикупљање података обављају заједно запослени у Одељењу цена и сниматељи цена. Постоји низ извора података како за пондере (национални рачуни, анкета о потрошњи домаћинстава, подаци из других статистичких служби, министарства итд.) тако и за цене (посете локалним продавницама и даваоцима услуга, прикупљање података о ценама путем телефона, мејла, интернета). Обрачун индекса потрошачких цена се заснива на узорку довољно великом да обезбеди поуздане и упоредиве резултате, узимајући у обзир различитост производа и цена. У случају да неки производ или продајно место нестане са тржишта, они морају бити замењени новим. Обрачун ИПЦ је заснован на најновијим узорцима, при чему се нов производ укључује у узорак када постигне обим продаје од преко 1/10000 у структури укупних трошкова домаћинстава, а које покрива ИПЦ.

ИПЦ мери "чисту" промену цена, што значи да на промену цена  не треба да утичу промене у квалитету производа.  Прилагођавање промене цена променама квалитета се ради по утврђеним правилима и у складу са међународним препорукама.

 Величина узорка

Просечан број прикупљених цена на (месечном нивоу): 37435

1. Храна и безалкохолна пића 14021
2. Алкохолна пића и дуван 1379
3. Одећа и обућа 4294
4. Стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива 886
5. Намештај, покућство и текуће одржавање стана 4702
6. Здравство 1552
7. Транспорт 1269
8. Комуникације 539
9. Рекреација и култура 2117
10. Образовање 110
11. Ресторани и хотели 4576
12. Остала роба и услуге 1990

Број елементарних агрегата (репрезентативних производа) на најнижем нивоу класификације:

        0.Сви производи  654

1. Храна и безалкохолна пића 168
2. Алкохолна пића и дуван 20
3. Одећа и обућа 87
4. Стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива 41
5. Намештај, покућство и текуће одржавање стана 87
6. Здравство 30
7. Транспорт 60
8. Комуникације 29
9. Рекреација и култура 59
10. Образовање 7
11. Ресторани и хотели 27
12. Остала роба и услуге 39

Прикупљање података о ценама се обавља сваког месеца (у периоду од 1. до 23. у месецу за који се обрачунава индекс). Податке о ценама прикупљају сниматељи цена који су запослени у РЗС.

За потребе организовања снимања цена, тако да буде обухваћен цео месец, као и да се обезбеди правилан размак између посета местима прикупљања података, производи и услуге су груписани у неколико група за које се прикупљају подаци у одређеним периодима у месецу:

Пољопривредни производи (прва и трећа недеља у месецу)

Непрехрамбени производи (1-10. у месецу)

Прехрамбени производи  сем пољопривредних (11-14. у месецу)

Услуге (14-23. у месецу)

Горива за аутомобиле (сваке среде у месецу)

За производе који показују неправилно кретање цена у току месеца подаци о ценама се прикупљају више пута у току месеца (пољопривредни производи и горива за аутомобиле).

РЗС бира метод прикупљања података, са циљем да се обезбеди довољан квалитет прописан методологијом за обрачун ИПЦ.

Избор продавница

Примењен је метод намерног узорка. Број продавница  је одређен на основу величине града. Број и структура продавница обезбеђује оптималан број прикупљених података о ценама, довољан да репрезентује кретање цена за сваку групу производа и услуга које се посматрају.

Техника избора производа и њихових спецификација

Радници статистичког завода који раде на прикупљању малопродајних цена, у сарадњи са методолозима врше одабир продајних места, као и  производа (услуга) чије цене ће се пратити, у складу са препорукама датим у Упутству за прикупљање података о ценама. Критеријум за избор како продајног места, тако и производа (услуга) је учешће у продаји. Поред цене, прикупљају се и информације о производу (услузи).

Технике прикупљања података о ценама

Највећи број података о ценама се прикупља на терену обиласком продајних места, односно вршиоца услуга. 

За око 15% производа и услуга прикупљање података о ценама се врши централизовано у Одељењу статистике цена у РЗС. То је случај са производима и услугама чије су цене јединствене на територији Републике Србије или са производима који имају мали број снабдевача, на пример цене аутомобила, осигурања, цигарета, поштанских и телекомуникационих услуга, пакет аранжмана, електричне енергије и горива, финансијских услуга, информатичке опреме, авио карата.

У току обрачуна Индекса потрошачких цена, контроле се раде у свим фазама обрачуна.

Прву контролу података о прикупљеним ценама врше сниматељи цена на терену, пре слања података на даљу обраду.

Другу валидацију раде запослени у Одељењу цена после пријема података. Верификација примљених података се ради помоћу програма дизајнираног за месечне провере унетих података. Аутоматска и ручна контрола се спроводи у свим фазама обраде података. Табеле за верификацију података садрже бројне информације о прикупљеним ценама у текућем периоду (разлог промене цене, однос цена снимљених у два узастопна периода, период у коме је последњи пут промењена цена, највиша и најнижа цена, коефицијент варијације, ...). Цене које су под сумњом се контролишу поновним одласком на терен. Сви учесници у прикупљању и обради података су у сталном контакту, тако да је могућност грешке сведена на минимум.

Пондери

Главни извор података за обрачун пондера је Финална монетарна потрошња домаћинстава која се обрачунава у одељењу Националних рачуна. Остали извори су подаци Анкете о потрошњи домаћинстава, подаци других статистика и сви други расположиви извори којима се обезбеђују подаци на нижим нивоима агрегирања.

Референтни период за пондере и цене који се користе за обрачун ИПЦ - t-1.

Пондери се мењају сваке године.

Израчунавање индекса на најнижем нивоу

Најнижи ниво за који се рачунају индекси је ниво производа (елементарног агрегата). Индекс се израчунава као однос геометријских средина цена текућег периода и цена референтног (базног) периода.

Следећи корак је обрачун индекса за више нивое агрегације све до укупног индекса.  За овај обрачун користи се систем пондера и Ласперов тип формуле. Тренутно је у употреби  ECOICOP класификација.

Третман  производа који нестају са тржишта и њихова замена

Када не-сезонски производ  привремено нестане са тржишта у току једног (највише два) месеца оставља се претходно забележени податак о цени, али се у исто време прикупи и податак о цени сличног производа који се може наћи на тржишту и који може да замени производ кога нема. Када је јасно да се првобитно изабрани производ неће поново наћи на тржишту (у року од два месеца), производ се замењује. Новоизабрани  прозвод треба да буде што сличнији производу који је нестао са тржишта или да продавница у којој ће се прикупљати подаци буде сличног ценовног нивоа као првобитна продавница. 

 Увођење нових значајних производа и услуга

Сниматељи цена су обучени да посматрају развој тржишта, да идентификују нове производе и услуге који се појављују и да о томе обавесте одељење цена РЗС. Статистичари цена истражују тржиште и процењују значај нових производа за домаћинства користећи све расположиве информације. На основу ове анализе доноси се одлука о укључивању нових производа у обрачун ИПЦ. Ово се ради према планираним роковима који се поклапају са годишњим ажурирањем листе роба и услуга за које се прикупљају подаци о ценама.  Производи и услуге за које се утврди да више нису значајни у потрошњи или су потпуно нестали са тржишта  искључују се из листе за прикупљање података о ценама и обрачун индекса и замењују актуелним.

Третман снижења цена

Сезонске распродаје, остале распродаје и снижења цена (посебне понуде, снижења и сл.) се укључују у обрачун када су доступне свим купцима, када су без посебних услова и када трају најмање две недеље. Снижења цена за посебне производе (обично за робу лошијег квалитета, оштећене производе или робу која је остала у малим количинама) се не укључују у обрачун индекса.

Третман сезонских производа

Одређени производи (свеже воће и поврће, одећа, обућа) се сматрају сезонским. Периоди у којима се они могу наћи на тржишту су од 2 до 6 месеци. Период и услови продаје сезонске робе могу се мењати из године у годину.

У периоду ван сезоне, цене за сезонске производе се процењују применом методолошких стандарда за третман сезонских производа у обрачуну потрошачких цена.

РЗС примењује метод процена на основу свих производа. Процене се раде на следећи начин:

- у првом месецу ван сезоне израчунава се типична цена производа као просечна цена свих прикупљених цена у току сезоне за тај производ.

- од другог месеца па до нове појаве на тржишту, у обрачун се укључује процењена цена, а процена се врши на основу кретања цена производа који имају појаву у два узастопна месеца (у текућем и претходном месецу). Индекси вишег ниова се рачунају коришћењем пондера за све производе (сезонске и несезонске) који припадјау одређеној класи и подкласи производа.

У првом месецу нове сезоне сниматељи цена прикупљају податке о ценама производа и овај податак улази у обрачун индекса.

Никаква сезонска прилагођавања се не раде.

Прилагођавање промене цена променама квалитета

Опис квалитета производа се пажљиво прати да би се осигурала његова упоредивост у времену. Свака промена у квалитету производа се пажљиво разматра. Прилагођавање промене цена променама квалитета се ради у Одељењу цена, а поступак се разликује од случаја до случаја. Не постоји аутоматски поступак. Како је основни циљ Индекса потрошачких цена да мери „чисту“ промену цена, прилагођавање промене цена променама квалитета се ради на један од следећих начина препоручених пракси обрачуна индекса цена:

Експлицитни методи

- директно поређење цена (одеће)

- опциони метод (нови аутомобили)

- слободна процена (одећа, аутомобили)

- прилагођавање промени паковања (храна, лекови)

- мешовити методи

Имлицитни методи

- преклапање цена (одећа, аудио-визуелни производи)

- премошћавање цена (информатичка опрема, апарати за домаћинство)

У РЗС се тренутно не користи хедонистички метод.

Мале промене у квалитету производа се занемарују.

Нема