Производња и залихеМетаподациПериодика: ГодишњаГодина: 2023 |
01. Контакт информације | Врх |
01.1. Назив организације/институције | |
Републички завод за статистику (РЗС) | |
01.2. Назив организационе јединице унутар институције | |
Одељење статистике индустрије и енергетике Група за краткорочне статистике индустрије | |
01.3. Име и презиме контакт особе | |
Катарина Живојиновић | |
01.4. Функција контакт особе | |
Руководилац групе за краткорочне статистике индустрије | |
01.5. Адреса контакт особе | |
Републички завод за статистику, Милана Ракића 5, 11000 Београд | |
01.6. Имејл контакт особе | |
katarina.zivojinovic@stat.gov.rs
| |
01.7. Број телефона контакт особе | |
011 2412 922, локал 215 | |
01.8. Број факса контакт особе | |
Нема. |
02. Ажурирање метаподатака | Врх |
02.1. Последња провера метаподатака | |
03/06/2024 | |
02.2. Последње постављени метаподаци | |
5/6/2024 | |
02.3. Последње ажурирање метаподатака | |
4/6/2024 |
03. Статистички преглед | Врх |
03.1. Опис податка | |
Индекс индустријске производње изражава промене у обиму индустријске производње у мeсечној периодици. Обрачун индекса индустријске производње заснива се на подацима о индустријској производњи, који се исказују у натуралном облику, према Номенклатури производа за Месечно истраживање индустрије и мерилима пондерационог система. | |
03.2. Класификације | |
| |
03.3. Обухват сектора | |
Извештајне јединице су привредна друштва. Јединице посматрања су предузећа из сектора B (Рударство), C (Прерађивачка индустрија) и D (Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација) Класификације делатности КД (2010), као и јединице врсте делатности предузећа ван наведених сектора које обављају индустријску делатност (као секундарну делатност). | |
03.4. Статистички концепти и дефиниције | |
Индекс индустријске производње мери промену обима производње производа (производа и услуга) према Номенклатури индустријских производа за Месечно истраживање индустрије и мерилима пондерационог система. Номенклатура обухвата производе из сектора B, C и D (осим гране 35.3). Постоје пондери за нивое производа. Промене у квалитету индустријских производа које се догађају током времена се узимају у обзир на тај начин што се ажурирају пондери за производе. Извештајне јединице за сваки индустријски производ који произведу достављају у физичким јединицама мере које су за тај производ дефинисане у НИП-у : Производњу у извештајном месецу, укупну производњу за период од јануара референтне године до краја извештајног месеца (кумулатив), стање залиха готових производа на крају извештајног месеца и продају од јануара референтне године до краја извештајног месеца (кумулатив). Месечним извештајем индустрије прате се укупна и услужна производњa. Обрачун индекса индустријске производње базира се на физичком обиму индустријских производа који су произведени у одређеном временском периоду, без обзира да ли су ти производи продати, да ли су на залихама, или су коришћени за производњу других производа у извештајној јединици. Индекс индустријске производње обрачунава се у складу са концептима и дефиницијама из регулативе Евростата која се односи на краткорочне статистике и са концептима и дефиницијама из њених допуна. Више информација може се наћи на веб сајту Републичког завода за статистику http://publikacije.stat.gov.rs/G2005/Pdf/G20057016.pdf
| |
03.5. Статистичка јединица | |
Извештајне јединице су привредна друштва. Јединице посматрања су предузећа из сектора B (Рударство), C (Прерађивачка индустрија) и D (Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација) Класификације делатности КД (2010), као и јединице врсте делатности неиндустријских предузећа које обављају индустријску делатност. | |
03.6. Статистичка популација | |
Предузећа регистрована у секторима B (Рударство), C (Прерађивачка индустрија) и D (Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација) Класификације делатности КД (2010), као и јединице врсте делатности неиндустријских предузећа које обављају индустријску делатност. Подаци који се користе за обрачун индекса индустријске производње прикупљају се од 1602 предузећа и јединица врсте делатности. Пословни регистар је оквир за идентификацију предузећа и јединица врсте делатности. Узорак се бира из Пословног регистра и континуирано се ажурира. У узорак су укључена велика и средња предузећа, нека статистички значајна мала предузећа и као и јединице врсте делатности према одлуци статистичких стручњака. | |
03.7. Референтно подручје | |
Република Србија (Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно). Индустријска производња лоцирана ван територије Републике Србије није укључена у обухват. | |
03.8. Временска покривеност | |
Временске серије индекса индустријске производње према тренутно важећем пондерационом систему постоје од јануара 2000. године. Временске серије постоје као: оригинални индекси, десезонирани индекси и индекси прилагођени броју радних дана. | |
03.9. Базни период | |
Базни (референтни) период за обрачун индекса индустријске производње је просек претходне године. To су ланчани индекси. У 2023. години индекси индустријске производње су обрачунати у односу на просек 2022. године. Међутим, за слање у Евростат користе се базни индекси индустријске производње – цела вишегодишња серија ланчаних индекса се прерачунава на заједничку базну годину. У 2023. та базна година је била 2015. Од јануара 2024. године дошло је до промене оба референтна периода. За ланчане индексе, нови базни период је 2023. За базне индексе (који се достављају Евростату), нова базна година је 2021. Сходно томе, цела серија базних индекса, почев од јануара 2000. надаље, прерачуната је на 2021. годину. |
04. Јединица мерења | Врх |
04. Јединица мерења | |
Индекси. |
05. Референтни период | Врх |
05. Референтни период | |
Календарски месец. Статистичке јединице достављају Републичком заводу за статистику попуњене упитнике до 12. дана у месецу за претходни месец. |
06. Мандат институције | Врх |
06.1. Правни акти и други документи | |
Правне основе за спровођење Месечног истраживања индустрије регулисане су Законом о званичној статистици ("Службени гласник РС", бр. 104/2009), Одлуком о Програму званичне статистике Републике Србије у периоду од 2021. до 2025. године ( "Службени гласник РС ", бр. 24/21), Класификацијом делатности (" Службени гласник РС ", број 544/2010) и Уредбом о утврђивању плана званичне статистике за 2023.годину. У Закону о званичној статистици наводи се да су сва лица која заступају правна лица обавезна да државним органима надлежним за послове статистике пруже поуздане и благовремене податке. Извештајне јединице имају обавезу да достављају податке о месечној и производњи од почетка године, стању залиха последњег дана у извештајном месецу и продаји од почетка године до краја референтног месеца. Правни акти доступни су на веб сајту Републичког завода за статистику http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/dokumenti/ Законодавство Европске Уније:
| |
06.2. Заједничко коришћење података | |
Републички завод за статистику објављује податке који нису поверљиви на свом веб сајту. Подаци се достављају Евростату путем eDamisа у облику оригиналних индекса, десезонираних индекса и индекса прилагођених броју радних дана. Индекси индустријске производње достављају се у УН. |
07. Поверљивост | Врх |
07.1. Поверљивост - политика | |
Поверљивост података је регулисана: – Законом о званичној статистици („Сл. гласник РС”, br. 104/2009), члан 44, 45, 46, 47, 48, 49. (http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf) – Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику и (https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti) део Правилници и упутства – Упутством о мерама заштите података и информација у Републичком заводу за статистику (https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti) део Правилници и упутства
| |
07.2. Поверљивост - поступање са подацима | |
Подаци који омогућавају да се директно или индиректно идентификује извештајна јединица се не публикују. Подаци се публикују за нивое на којима нису поверљиви. |
08. Политика објављивања | Врх |
08.1. Календар публиковања | |
Календар објављивања je доступан на веб-сајту РЗС-а 1. децембра текуће године за целу наредну годину. http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/ Дневно време објављивања за сва издања РЗС-a је 12 часова. Сва одступања од унапред утврђених датума у Календару, објављују се и образлажу. | |
08.2. Приступ календару публиковања | |
Календар публикација доступан је на веб сајту Републичког завода за статистику: | |
08.3. Приступ корисника | |
Подаци добијени Месечним истраживањем индустрије објављују се на интернет презентацији (www.stat.gov.rs), у бази података http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB, статистичким саопштењима и публикацијама http://www.stat.gov.rs/publikacije/. У складу са Законом о званичној статистици (Службени гласник РС, број 104/2009) и Кодексом праксе европске статистике, сви корисници уживају равноправан третман. Индекси индустријске производње доступни су истовремено свим корисницима под једнаким условима. Било какав привилегован приступ од стране спољних корисника, пре њиховог објављивања, није могућ. |
09. Динамика дисеминације | Врх |
09. Динамика дисеминације | |
Подаци се прикупљају месечно. Дисеминација резултата је такође месечна. |
10. Доступност и разумљивост | Врх |
10.1. Саопштења за штампу | |
Саопштење за јавност и статистичко саопштење о индексу индустријске производње доступни су бесплатно, свим корисницима, на сајту Републичког завода за статистику, у 12.00 часова оних дана који су наведени у Календару публикација. | |
10.2. Публикације | |
Саопштење о индексу индустријске производње објављује се сваког месеца у 12 часова на дан који је наведен у Календару публикација. Саопштење је доступно у папирној и електронској форми. Постоји српска и енглеска верзија саопштења. Ово саопштење садржи оригиналне (недесезониране) индексе индустријске производње за укупну индустрију (сектори B+C+D), Групације индустријских производа према економској намени, секторе B, C и D (осим гране 35.3) и области (05-35). објављују се четири врсте индекса: референтни месец у односу на просек претходне године, референтни месец у односу на исти месец претходне године, период од почетка године до краја референтног месеца у односу на просек претходне године и период од почетка године до краја референтног месеца текуће године у односу на исти период претходне године. Саопштење садржи серије десезонираних индекса за ниво индустријске производње укупно (сектори B+C+D), и за сектор C (Прерађивачка индустрија). Mесечни статистички билтен је комплексна публикација у папирној и електронској форми, двојезична (на српском и енглеском језику). Доступан је на веб сајту Републичког завода за статистику. Табела која приказује индексе индустријске производње налази се у поглављу о Индустрији. Табела садржи индексе индустријске производње за: индустрију укупно (сектори B+C+D), Групације индустријских производа према економској намени и секторе B, C и D (осим гране 35.3). За текућу годину месечни индекси показују промене у референтним месецима текуће године у односу на просек претходне године. За претходну годину, месечни индекси показују промене у референтним месецима претходне године у односу на просек претходне године. Статистички годишњак Републике Србије – поглавље Индустрија и енергетика и Статистички календар Републике Србије садрже кратак преглед годишњих индекса индустријске производње (ланчаних и базних). | |
10.3. Он-лајн база података | |
База података садржи ланчане и базне индексе индустријске производње. Индекси индустријске производње публикују се за индустрију укупно (сектори B+C+D), Групације индустријских производа према економској намени, секторе B, C и D (осим гране 35.3) и области (05-35). Месечни индекси индустријске производње у односу на просек претходне године расположиви су од јануара 2000. године до децембра 2023. Такође су расположиви и годишњи индекси у односу на претходну годину, почевши од 2000. године. Поред ланчаних индекса, доступни су и индекси индустријске производње обрачунати на базну 2021. годину. (Током 2023. године коришћена је 2015. као базна године. Међутим, од јануара 2024. уведена је 2021. као нова базна година. У складу са тим цела серија базних индустријских индекса, јануар 2000. – децембар 2023. прерачуната је на 2021. годину) | |
10.4. Приступ микроподацима | |
Приступ анонимизираним микроподацима обезбеђује се научно истраживачким организацијама на основу поднетог захтева. Захтев се може поднети на имејл-адресу stat@stat.gov.rs или путем поште на адресу Милана Ракића 5, 11000 Београд. Више информација може се наћи на следећем линку: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/korisnicka-podrska/micropodaci
| |
10.5. Остало | |
Актуелни подаци месечно се достављају Евростату преко eDamis-а. Такође, дисеминирају се на ad-hoc захтев. | |
10.6. Документација о методологији | |
Национална методологија, заснована на регулативи Евростата, доступнa је на веб сајту Републичког завода за статистику: http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=06&s=0. Методологија се налази и у оквиру Номенклатуре за месечно истраживање индустрије у облику предговора. | |
10.7. Документација о квалитету | |
Није расположиво. |
11. Управљање квалитетом | Врх |
11.1. Спровођење квалитета | |
Систем управљања квалитетом Републичког завода за статистику ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice - CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management - TQM) који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС). Више информација може се наћи у документима доступним на следећем линку: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/ | |
11.2. Процена квалитета | |
Индекс индустријске производње у индустрији заснован је на поузданим подацима који су добијени статистичким истраживањем. Ниво тачности је висок. Резултати се публикују према утврђеним роковима и лако су доступни. Индекс индустријске производње израчунава се на основу препоручене методологије. Резултати су упоредиви са резултатима других држава пошто се поштују европски и међународни концепти, дефиниције и класификације. Упоредивост кроз време је добра. Република Србија располаже временским серијама за број година које се прописују Уредбама Евростата за краткорочне статистике. Упоредивост са резултатима из осталих статистичких домена, пре свега са прометом у индустрији је задовољавајућа. |
12. Релевантност | Врх |
12.1. Потребе корисника | |
Mесечним Индексом индустријске производње прате се промене у индустријској производњи између два временска периода. Индекс индустријске производње користи се за праћење текућих економских кретања и за краткорочне прогнозе. Користе их интерни корисници (квартални национални рачуни), домаћи корисници (Народна банка Србије, Привредна комора Србије, Министарство финансија, остала државна тела, представници локалних самооуправа, економски аналитичари у институтама, предузећа и финансијске институције, медији, шира јавност) и међународни корисници (Eвростат, УН и ММФ). | |
12.2. Задовољство корисника | |
Сваке две године, путем веб-анкете, спроводи се Истраживање о задовољству корисника.
Резултати истраживања доступни су на веб-сајту РЗС-а: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom
Посебна Анкета о задовољству корисника у погледу краткорочних индикатора до сада није спровођена. | |
12.3. Комплетност | |
Расположиве су временске серије Индекса индустријске производње: за индустрију укупно, Групације индустријских производа према економској намени, секторе и области почевши од 2000. године према Класификација делатности (2010) и према захтевима Евростата за краткорочне статистике (STS Requirements). |
13. Тачност и поузданост | Врх |
13.1. Укупна тачност | |
С обзиром да је стопа одговора за Месечно истраживање о индустријској производњи око 99%, укупна тачност је веома добра.
| |
13.2. Узорачка грешка | |
Узорачка грешка се не мери. Индекс индустријске производње се израчунава на основу „cut-off “ истраживања о индустријској производњи.
| |
13.3. Неузорачка грешка | |
На основу података о производњи индустријских предузећа који су прикупљени у 2023. години и резултата добијених њиховом обрадом просечна непондерисана стопа одговoра била је 99,18%. Просечна пондерисана стопа одговора за Републику Србију у 2023. години била је 99,61%. За израчунавање пондерисане стопе одговора коришћене су ``масе додате вредности`` свих извештајних јединица за целу 2022. годину. ``Маса додате вредности`` извештајне јединице израчунава се тако што се количина сваког производа који је извештајна јединица произвела током претходне године помножи са пондером за тај производ ( пондер за производ представља процењену додату вредност за поједини производ), и након тога се добијени умношци саберу. Затим се израчунава удео ``масе додате вредности`` сваке извештајне јединице у ``маси додатних вредности`` индустрије укупно. Мере за смањење неодговора обухватају слање писама опомене извештајним јединицама, телефонске позиве, посете извештајним јединицама, нарочито ако су у питању средња или велика предузећа. У случају неодговора извештајне јединице, користе се методе процене података. Процене се врше на основу података за извештајну јединицу из претходног месеца, на основу кретања производње дате извештајне јединице од почетка текуће године до краја претходног месеца или на основу података извештајне јединице за исти месец из претходне године. У случају неодговора извештајне јединице на појединачно питање, одговор се тражи телефоном. Техничке грешке се препознају уз аутоматске провере током процеса уноса података. Врши се логичка контрола података. Подаци треба да задовоље постављене критеријуме логичке контроле. Постоје веома детаљна контрола за нивое индустријских производа где се проверавају подаци сваке извештајне јединице у циљу проналажења могућих одступања. Такође се раде и провере агрегата. Подаци се проверавају на различитим нивоима агрегирања, најпре то раде запослени у Одсеку статистике индустрије који одговорни за индустријске области, а затим руководилац Одсека.
|
14. Правовременост и поштовање рокова | Врх |
14.1. Правовременост | |
Индекси индустријске производње се први пут објављују последњег радног дана у месецу и односе се на претходни месец. Месечни индекси се достављају Евростату у одговарајућој форми и у захтеваним роковима. | |
14.2. Поштовање рокова | |
Сви подаци се објављују у складу са најављеним Календаром публикација. Линк је: http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/ |
15. Кохерентност и упоредивост | Врх |
15.1. Географска упоредивост | |
Индекс индустријске производње је репрезентативан само за ниво државе, а није за ниже територијалне јединице (регионе). За израчунавање индекса индустријске производње Републички завод за статистику примењује методологију, која је усклађена са међународним стандардима. Примена међународних методолошких смерница за краткорочне статистике обезбеђује добру упоредивост индекса индустријске производње са другим државама. | |
15.2. Временска упоредивост | |
Индекси индустријске производње приказују се у облику временских серија почевши од јануара 2000. године. Временске серије за индексе индустријске производње засноване су на Класификација делатности (2010) и постоје за ниво индустрије укупно (B+C+D), секторе B, C и D (осим групе 35.3), Групације индустријских производа према економској намени и за области (05-35). Прелазак са Класификација делатности које су важиле у периоду од јануара 2000. до децембра 2010. године на Класификацију делатности (2010) извршен је back casting методом на микро нивоу. Месечни индекси су презентовани као временске серије почевши од јануара 2000. до децембра 2023. године на базну 2015. годину. Међутим, од објављивања статистичког саопштења за јануар 2024. године, временске серије индекса индустријске производње прерачунавају се на базну 2021. годину (од јануара 2000. годне, па надаље) и такве достављају у Евростат. Временске серије индекса индустријске производње објављују се на веб сајту Републичког завода за статистику и сваког месеца се достављају Евростату. | |
15.3. Кохерентност - између области | |
Подаци из Месечног истраживања статистике индустрије пореде се са подацима из Годишњег истраживања индустрије (PRODCOM). Такође, постоји поређење са резултатима Годишњег структурног истраживања о пословању привредних друштава (СБС-01) који се односе на додату вредности према факторима коштања. Подаци из Годишњег структурног истраживања о пословању привредних друштава (СБС-01) користе се за добијање пондерационих коефицијената за израчунавање индекса индустријске производње ниво индустрије - укупно, сектора и Групација индустријских производа према економској намени. Поређење индекса индустријске производње са месечним индексом промета у индустрији показује добру усклађеност за ниво индустрије - укупно. | |
15.4. Кохерентност - интерна | |
Индекс индустријске производње је ланчани Леспејров индекс. Индекси индустријске производње за више нивое годишње се ланчано повезују коришћењем годишњег преклапања (годишњи просек претходне године). Ланчани индекси се рачунају за ниво индустрије – укупно, сектора, Групација индустријских производа према економској намени и области (05-35) Класификације делатности (2010). Индекс индустријске производње је интерно кохерентан у оквиру расположивих временских серија почевши од јануара 2000. године за индустрију – укупно, секторе, Групације индустријских производа према економској намени и области (05-35). Израчунавају се оригинални (недесезонирани), десезонирани и индекси прилагођени броју радних дана. Десезонирање индекса индустријске производње раде се за индустрију – укупно, секторе, Групације индустријских производа према економској намени и области (05-35) коришћењем директне методе, тј. временске серије индекса индустријске производње се агрегирају према Класификацији делатности (2010) и Групацијама индустријских производа према економској намени, а затим за сваки ниво агрегирања независно, врши њихово десезонирање. Кохеренција се постиже методама компилације и пондерационим системом. Индекс индустријске производње за различите нивое Класификације делатности (2010) израчунавају се у две фазе према Леспејровој формули. У првој фази израчунавају се индекси за области и гране. Ови индекси се израчунавају из података о количинама произведених индустријских производа према Номенклатури индустријских производа за Месечно истраживање индустрије и одговарајућих пондерационих коефицијената, што представља процењену додату вредност за појединачне производе. У другој фази, сви индекси за области и нивое више од нивоа области, пондеришу се уделима додате вредности тих нивоа Класификације делатности (2010) у укупној додатој вредности индустрије. |
16. Трошкови и оптерећеност | Врх |
16. Трошкови и оптерећеност | |
Не постоје прецизне информације о трошковима и oптерећености извештајних јединица и статистике које се односе на Месечно истраживање индустрије.
|
17. Ревизија података | Врх |
17.1. Ревизија података - политика | |
Општа политика ревизије Републичког завода за статистику представља глобални оквир који омогућава да свака статистичка област дефинише своју политику ревизија у складу са својим специфичностима.
Општа политика ревизије РЗС-а утврђује:
– општа правила ревизија објављених података,
– облике информисања корисника у вези са могућим узроцима ревизија,
– категоризацију ревизија и
– документацију која покрива све аспекте ревизија.
Општа политика ревизије доступна је на следећем линку: https://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf
Календар ревизије доступан је на следећем линку: https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/kalzarev
Исту политику ревизије Републички завод за статистику примењује и на податке које публикује и на податке које прослеђује Евростату. Такође, у Одсеку за статистику индустрије посебне процедуре које се тичу ревизије података. Постоје ревизије које се обављају у периоду од априла до јуна, тј. када су распложиви подаци из Годишњег истраживања индустрије (PRODCOM). Врши се упоређивање кумулираних месечних података са подацима из Годишњег истраживања индустрије на нивоу производа. Индекси индустријске производње за све месеце текуће године третирају се „претходни подаци“. На крају године, после евентуалних промена, индекси индустријске производње „постају“ коначни. Индекси промета у индустрији расположиви су у статистичкој бази података постављеној на веб сајту РЗС-а.
| |
17.2. Ревизија података - пракса | |
У Одсеку за статистику индустрије постоје процедуре за ревизију података. Ревизије података раде се у месечној периодици. Ревизије које се спроводе због грешака врше се одмах након што су грешке уочене. Већина ревизија Индекса индустријске производње врши због тога што су накнадно добијени прецизнији подаци, или зато што су извештајне јединице урадиле додатне корекције. Процењени подаци замењују се тачним подацима када су ти подаци расположиви. Највећи број малих ревизија обавља се на почетку године, посебно за месец јануар (због новог референтног периода, нових извештајних јединица, повећаног неодговора, итд.). Обим ревизија до сада није мерен. У току месеца обави се отприлике 15 – 20 мањих измена на нивоу производа. Већина њих не утиче на индексе индустријске производње за више нивое ( индустрија укупно, групације индустријских производа према економској намени, сектори). Статистичка саопштења за месеце од фебруара до децембра садрже ревидиране податке за претходни месец. Републички завод за статистику не објављује коначне индексе индустријске производње у облику поновљеног саопштења, али их уноси у базу података. Корисници су обавештени о томе да су индекси објављени у Саопштењу „претходни подаци“ и да могу бити измењени. Мање ревизије индекса индустријске производње не објашњавају се корисницима. Ревидирани подаци су означени у фуснотама релевантних табела у Месечном статистичком билтену. Такође, постоје ревизије које се обављају у годишњој периодици, тј. када су распложиви подаци из Годишњег истраживања индустрије (PRODCOM). Упоређивање са PRODCOM подацима врши се на нивоу производа. Редовне ревизије индекса индустријске производње обављају се у годинама које се завршавају 0 или 5 због промена базне године и промене пондерационог система. Корисници су обавештени о овим ревизијама у делу Методолошка објашњења који је део Статистичког годишњака Републике Србије и у делу Методолошка објашњења уз Номенклатуру индустријских производа за Месечно истраживање индустрије. Као индикатори ревизије користе се Средња ревизија (МR) и средња апсолутна ревизија (МАR). Ови индикатори се израчунавају за оригиналне серије података и за серије података прилагођене броју радних дана.
Израчунате вредности за период од јануара 2021. године до децембра 2023. године (36 месеци) за индекс индустријске производње износе: • Индустрија - укупно за оригиналну серију података МR = 0,25, МАR = 0,47 и • Индустрија - укупно за серију прилагођену броју радних дана МR = -0,01, МАR = 0,46. |
18. Статистичка обрада | Врх |
18.1. Извори података | |
Извор података је статистичко истраживање познато као ``Mесечно истраживање индустрије – ИНД - 1``. Подаци се добијају из Месечног истраживања индустрије за велика и средња предузећа (у складу са критеријумима Пословног регистра). Нека мала предузећа су такође укључена у истраживање, према експертској процени, да би се постигла репрезентативност за нивое области. Mесечно истраживање индустрије је cut-off истраживање у коме се сваког месеца анкетира око 1602 предузећа и јединица врсте делатности. | |
18.2. Динамика прикупљања података | |
Подаци се прикупљају у месечној периодици. | |
18.3. Прикупљање података | |
Подаци се прикупљају коришћењем папирног упитника (ИНД-1). Упитници се шаљу извештајним јединицама поштом за свих 12 месеци на почетку године. Извештајне јединице такође могу користити упитник који је доступан на веб сајту Републичког завода за статистику. Извештајне јединице могу послати попуњене упитнике поштом или е-поштом. Да би се повећала стопа одговора, понекад се за прикупљање података користи телефон. | |
18.4. Валидација података | |
Унос података, потпуност података и статистичку контролу обављају запослени задужени за послове статистике индустрије у подручним одељењима РЗС-а, сектору статистике Градске управе града Београда, као и запослени у Одсеку за статистику индустрије. Валидација података се обавља у току обраде података: најпре, приликом уноса података, затим кроз ИТ процес израчунавања агрегата. Сви кораци обраде од уноса података, преко контроле и исправљања грешака до израчунавања индекса индустријске производње обављају се уз ИТ подршку. Информатичка обрада ради на основу правила за детектовање грешака, при чему се разликују грешке „упозорења“ и „веома значајне“ грешке које указују да је неопходна корекција података. Да би се грешке кориговале, често је неопходна консултација са извештајним јединицама. Правила логичке контроле података су веома строга. Постоји контрола вредности сваке варијабле која се прикупља путем упитника (производња, залихе, продаја) као и контрола веза између њих на нивоу извештајне јединице. Такође постоји поређење у времену (са претходним месецима, са истим месецом / периодом претходне године). Врши се провера агрегата – подаци се проверавају у односу на претходних месец, у односу на исти месец претходне године, а посебна пажња се посвећује екстремним вредностима. Детаљно се проверава структура датотеке која се доставља Евростату. Подаци који се достављају у Евростат најпре се пребацују у дисеминациону базу Републичког завода за статистику, одакле се аутоматски мапирају. Затим се формира SDMX-ML data file који се преко EDAMIS-a доставља Евростату. | |
18.5. Компилација података | |
Израчунавање индекса индустријске производње заснива се на праћењу промена у обиму производње одабраних индустријских производа који су дефинисани су 8-цифарском шифром у Номенклатури индустријских производа за Месечно истраживање индустрије. Производња се прикупља у физичким јединицама мере које су за сваки производ прописане НИП-ом. Услужна производња се такође обухвата.У случају неодговора, подаци се процењују. За израчунавање индекса индустријске производње користи се двостепени систем пондерисања. Пракса компилације: 1. Израчунава се укупна производња за сваки производ тако што се изврши агрегирање производње свих произвођача. Производене количине одређеног производа се затим множе пондерационим коефицијентом за тај производ (процењена додата вредност за поједини производ). На тај начин се израчунава „маса додате вредности“ за све производе. Затим се масе додате вредности сабирају до 3-цифарског и 2-цифарског нивоа Класификације делатности (2010). 2. Израчунавају се индекси за 3-цифарске и 2-цифарске нивое Класификације делатности (2010). Затим се рачунају индекси за ниво сектора, индустријских групација према економској намени и индустрије укупно, при чему се користе пондерациони коефицијенти за одговарајуће 3-цифарске и 2-цифарске нивое који су добијени из Годишњег структурног истраживања о пословању привредних друштава СБС-01. У првом кораку израчунавају се индекси за 3-цифарске и 2-цифарске нивое КД (2010), множењем физичког обима индустријске производње и одговарајућих пондерационих коефицијената за производ уз коришћење Леспејрове формуле. У другом кораку, израчунавају се индекси за ниво сектора, индустријских групација према економској намени и индустрије укупно на тај начин што се изврши агрегирање одговарајућих „група“ КД (2010) које су пондерисани уделом додате вредности „група“ у додатој вредности индустрије укупно. Пондерисани коефицијенти на нивоу производа ажурирају се сваких пет година. Пондерациони коефицијенти који се користе у посматраном периоду, израчунати су на основу јединичних вредности индустријских производа из Истраживања о вредности продатих индустријских производа за 2015. годину и процена додате вредности на 3-цифарским и 2-цифарским нивоима Класификације делатности (2010) које су извршене на основу резултата статистичког истраживања СБС-01 за базну 2015. годину. Пондери додате вредности (структура делатности) израчунавају се из додате вредности по факторским трошковима - подаци добијени из Годишњег структурног истраживања о пословању привредних друштава (СБС-01). Да би се добила приближна додата вредност за претходну годину, ови пондери се затим коригују индексом физичком обима индустријске производње за претходну годину. Пондери додате вредности (структура делатности) ревидирају се на почетку сваке године и примењују се за израчунавање индекса индустријске производње у текућој години. | |
18.6. Прилагођавање података | |
Израчунавају се десезонирани индекси индустријске производње као и индекси индустријске производње прилагођени броју радних дана. Више информација може се наћи у анексу. Анекси : Десезонирање |
19. Напомене | Врх |