Proizvodnja i zalihe

Republički zavod za statistiku (RZS)

Odeljenje statistike industrije i energetike 

Grupa za kratkoročne statistike industrije

Katarina Živojinović

Rukovodilac grupe za kratkoročne statistike industrije

Republički zavod za statistiku, Milana Rakića 5, 11000 Beograd

katarina.zivojinovic@stat.gov.rs

011 2412 922, lokal 215

Nema.

Indeks industrijske proizvodnje izražava promene u obimu industrijske proizvodnje u mesečnoj periodici. Ob­ra­čun indeksa industrijske proizvodnje za­sni­va se na po­da­ci­ma o industrijskoj pro­iz­vod­nji, ko­ji se is­ka­zu­ju u na­tu­ral­nom ob­li­ku, pre­ma No­men­kla­tu­ri pro­iz­vo­da za Me­seč­no istraživanje industrije i me­ri­li­ma pon­de­ra­ci­o­nog si­ste­ma. 

• Klasifikacija delatnosti - KD (2010) koja je potpuno usaglašena sa  ``Statistical Classification of Economic Activities NACE Rev.2``  koja se primenjuje u državama EZ.
• Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni koja je potpuno usaglašena sa `` Main Industrial Groupings (MIGs)`` koja se primenjuje u državama EZ.
• Nomenklatura industrijskih proizvoda (NIP). NIP je urađena prema pozicijama KD (2010) i sadrži 8. cifarske šifre  industrijskih proizvoda i usluga.

Izveštajne jedinice su privredna društva. Jedinice posmatranja su preduzeća iz sektora B (Rudarstvo), C (Prerađivačka industrija) i D (Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija) Klasifikacije delatnosti KD (2010), kao i jedinice vrste delatnosti preduzeća van navedenih sektora koje obavljaju industrijsku delatnost (kao sekundarnu delatnost).

Indeks industrijske proizvodnje meri promenu obima proizvodnje proizvoda (proizvoda i usluga) prema Nomenklaturi industrijskih proizvoda za Mesečno istraživanje industrije i merilima ponderacionog sistema. Nomenklatura obuhvata proizvode iz sektora B, C i D (osim grane 35.3). Postoje ponderi za nivoe proizvoda. Promene u kvalitetu industrijskih proizvoda koje se događaju tokom vremena se uzimaju u obzir na taj način što se ažuriraju ponderi za proizvode.

Izveštajne jedinice za svaki industrijski proizvod koji proizvedu dostavljaju u fizičkim jedinicama mere koje su za taj proizvod definisane u NIP-u : Proizvodnju u izveštajnom mesecu, ukupnu proizvodnju za period od januara referentne godine do kraja izveštajnog meseca (kumulativ), stanje zaliha gotovih proizvoda na kraju izveštajnog meseca i prodaju od januara referentne godine do kraja izveštajnog meseca (kumulativ).

Mesečnim izveštajem industrije prate se ukupna i uslužna proizvodnja.

Obračun indeksa industrijske proizvodnje bazira se na fizičkom obimu industrijskih proizvoda koji su proizvedeni u određenom vremenskom periodu, bez obzira da li su ti proizvodi prodati, da li su na zalihama, ili su korišćeni za proizvodnju drugih proizvoda u izveštajnoj jedinici. Indeks industrijske proizvodnje obračunava se u skladu sa konceptima i definicijama iz regulative Evrostata koja se odnosi na kratkoročne statistike i sa konceptima i definicijama iz njenih dopuna.

Više informacija može se naći na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku http://publikacije.stat.gov.rs/G2005/Pdf/G20057016.pdf

Izveštajne jedinice su privredna društva. Jedinice posmatranja su preduzeća iz sektora B (Rudarstvo), C (Prerađivačka industrija) i D (Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija) Klasifikacije delatnosti KD (2010), kao i jedinice vrste delatnosti neindustrijskih preduzeća koje obavljaju industrijsku delatnost.

Preduzeća registrovana u sektorima B (Rudarstvo), C (Prerađivačka industrija) i D (Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija) Klasifikacije delatnosti KD (2010), kao i jedinice vrste delatnosti neindustrijskih preduzeća koje obavljaju industrijsku delatnost.

Podaci koji se koriste za obračun indeksa industrijske proizvodnje prikupljaju se od 1602 preduzeća i jedinica vrste delatnosti. Poslovni registar je okvir za identifikaciju preduzeća i jedinica vrste delatnosti. Uzorak se bira iz Poslovnog registra i kontinuirano se ažurira. U uzorak su uključena velika i srednja preduzeća, neka statistički značajna mala preduzeća i kao i jedinice vrste delatnosti  prema odluci statističkih stručnjaka.

Republika Srbija

(Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Industrijska proizvodnja locirana van teritorije Republike Srbije nije uključena u obuhvat.

Vremenske serije indeksa industrijske proizvodnje prema trenutno važećem ponderacionom sistemu postoje od januara 2000. godine.

Vremenske serije postoje kao: originalni indeksi, desezonirani indeksi i indeksi prilagođeni broju radnih dana. 

Bazni (referentni) period za obračun indeksa industrijske proizvodnje  je prosek prethodne godine. To  su lančani indeksi. U 2023. godini indeksi industrijske proizvodnje su obračunati u odnosu na prosek 2022. godine.

Međutim, za slanje u Evrostat  koriste se bazni indeksi industrijske proizvodnje – cela višegodišnja serija lančanih indeksa se preračunava na zajedničku baznu godinu.  U 2023. ta bazna godina je bila 2015.

Od januara 2024. godine došlo je do promene oba referentna perioda. Za lančane indekse, novi bazni period je 2023. Za bazne indekse (koji se dostavljaju Evrostatu), nova bazna godina je 2021. Shodno tome, cela serija baznih indeksa, počev od januara 2000. nadalje, preračunata je na 2021. godinu.

Indeksi.

Kalendarski mesec. Statističke jedinice dostavljaju Republičkom zavodu za statistiku popunjene upitnike do 12. dana u mesecu za prethodni mesec.

Pravne osnove za sprovođenje Mesečnog istraživanja industrije regulisane su Zakonom o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", br. 104/2009), Odlukom o Programu zvanične statistike Republike Srbije u periodu od 2021. do 2025. godine ( "Službeni glasnik RS ", br. 24/21), Klasifikacijom delatnosti (" Službeni glasnik RS ", broj 544/2010) i Uredbom o utvrđivanju plana zvanične statistike za 2023.godinu. U Zakonu o zvaničnoj statistici navodi se da su sva lica koja zastupaju pravna lica obavezna da državnim organima nadležnim za poslove statistike pruže pouzdane i blagovremene podatke. Izveštajne jedinice imaju obavezu da dostavljaju podatke o mesečnoj i proizvodnji od početka godine, stanju zaliha poslednjeg dana u izveštajnom mesecu i prodaji od početka godine do kraja referentnog meseca. 

Pravni akti dostupni su na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/dokumenti/

Zakonodavstvo Evropske Unije:

• Uredba (EZ) broj 1893/2006 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. decembra 2006. godine o utvrđivanju statističke klasifikacije ekonomskih delatnosti NACE Rev. 2 (Regulation (EC) No 1893/2006 of 20 December 2006 establishing the statistical classification of economic activities NACE Rev. 2),
• Uredba (EU) broj 2019/2152 Evropskog parlamenta i Saveta od 27. novembra 2019. godine o evropskoj poslovnoj statistici (Regulation (EU) No 2019/2152 of the European Parliament and of the Council of 27 November 2019 on European business statistics (EBS-Regulation)),
• Definicije najvažnijih varijabli iz oblasti kratkoročnih poslovnih statistika, lista varijabli, periodika podataka, klasifikacija glavnih industrijskih grupacija prema ekonomskoj nameni propisuje Uredba Komisije za implementaciju (EU) broj 2020/1197, od 30. jula 2020. godine (Commission Implementing Regulation (EU) No 2020/1197 of 30 July 2020).

Republički zavod za statistiku objavljuje podatke koji nisu poverljivi na svom veb sajtu.

Podaci se dostavljaju Evrostatu putem eDamisa u obliku originalnih indeksa, desezoniranih indeksa i indeksa prilagođenih broju radnih dana.

Indeksi industrijske proizvodnje dostavljaju se u UN. 

Poverljivost podataka je regulisana:

– Zakonom o zvaničnoj statistici („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009), član 44, 45, 46, 47, 48, 49. (http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

– Pravilnikom o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku i

   (https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti)   deo Pravilnici i uputstva

– Uputstvom o merama zaštite podataka i informacija u Republičkom zavodu za statistiku

   (https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti)   deo Pravilnici i uputstva

Podaci koji omogućavaju da se direktno ili indirektno identifikuje izveštajna jedinica se ne publikuju. Podaci se publikuju za nivoe na kojima nisu poverljivi.

Kalendar objavljivanja je dostupan na veb-sajtu RZS-a 1. decembra tekuće godine za celu narednu godinu.

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/

Dnevno vreme objavljivanja za sva izdanja RZS-a je 12 časova. Sva odstupanja od unapred utvrđenih datuma u Kalendaru, objavljuju se i obrazlažu.

Kalendar publikacija dostupan je na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku:

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/  

Podaci dobijeni Mesečnim istraživanjem industrije objavljuju se na internet prezentaciji (www.stat.gov.rs),

u bazi podataka http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB,

statističkim saopštenjima i publikacijama http://www.stat.gov.rs/publikacije/.

U skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici (Službeni glasnik RS, broj 104/2009) i Kodeksom prakse evropske statistike, svi korisnici uživaju ravnopravan tretman. Indeksi industrijske proizvodnje dostupni su istovremeno svim korisnicima pod jednakim uslovima. Bilo kakav privilegovan pristup od strane spoljnih korisnika, pre njihovog objavljivanja, nije moguć.

Podaci se prikupljaju mesečno. Diseminacija rezultata je takođe mesečna. 

Saopštenje za javnost i statističko saopštenje o indeksu industrijske proizvodnje dostupni su besplatno, svim korisnicima, na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, u 12.00 časova onih dana koji su navedeni u Kalendaru publikacija. 

Saopštenje o indeksu industrijske proizvodnje objavljuje se svakog meseca u 12 časova na dan koji je naveden u Kalendaru publikacija. Saopštenje je dostupno u papirnoj i elektronskoj formi. Postoji srpska i engleska verzija saopštenja. Ovo saopštenje sadrži originalne (nedesezonirane) indekse industrijske proizvodnje za ukupnu industriju (sektori B+C+D), Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, sektore B, C i D (osim grane 35.3) i oblasti (05-35).  objavljuju se četiri vrste indeksa: referentni mesec u odnosu na prosek prethodne godine, referentni mesec u odnosu na isti mesec prethodne godine, period od početka godine do kraja referentnog meseca u odnosu na prosek prethodne godine i period od početka godine  do kraja referentnog meseca tekuće godine u odnosu na isti period prethodne godine. Saopštenje sadrži serije desezoniranih indeksa za nivo industrijske proizvodnje ukupno (sektori B+C+D), i za sektor C (Prerađivačka industrija).

Mesečni statistički bilten je kompleksna publikacija u papirnoj i elektronskoj formi, dvojezična (na srpskom i engleskom jeziku). Dostupan je na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Tabela koja prikazuje indekse industrijske proizvodnje nalazi se u poglavlju o Industriji. Tabela sadrži indekse industrijske proizvodnje za:  industriju ukupno (sektori B+C+D), Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i sektore B, C i D (osim grane 35.3). Za tekuću godinu mesečni indeksi pokazuju promene u referentnim mesecima tekuće godine u odnosu na prosek prethodne godine. Za prethodnu godinu, mesečni indeksi pokazuju promene u referentnim mesecima prethodne godine u odnosu na prosek prethodne godine.

Statistički godišnjak Republike Srbije – poglavlje Industrija i energetika i Statistički kalendar Republike Srbije sadrže kratak pregled godišnjih indeksa industrijske proizvodnje (lančanih i baznih).

Baza podataka sadrži lančane i bazne indekse industrijske proizvodnje. Indeksi industrijske proizvodnje publikuju se za industriju ukupno (sektori B+C+D), Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, sektore B, C i D (osim grane 35.3) i oblasti (05-35). Mesečni indeksi industrijske proizvodnje u odnosu na prosek prethodne godine raspoloživi su od januara 2000. godine do decembra 2023. Takođe su raspoloživi i godišnji indeksi u odnosu na prethodnu godinu, počevši od 2000. godine. Pored lančanih indeksa, dostupni su i indeksi industrijske proizvodnje obračunati na baznu 2021. godinu. (Tokom 2023. godine korišćena je 2015. kao bazna godine. Međutim, od januara 2024. uvedena je 2021. kao nova bazna godina. U skladu sa tim cela serija baznih industrijskih indeksa, januar 2000. – decembar 2023. preračunata je na 2021. godinu)

Baza podataka je dostupna onlajn svim korisnicima. Link za veb sajt je: http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Pored toga, u okviru Mesečnih saopštenja za indekse industrijske proizvodnje (za 2023.), u tabeli Indeksi industrijske proizvodnje po nameni, sektorima i oblastima, koja se nalazi na trećoj strani saopštenja, raspoložive su i vremenske serije za  poslednjih 13  meseci, preračunate  na baznu 2015. godinu. Ova tabela se otvara pritiskom na znak "+"

Pristup anonimiziranim mikropodacima obezbeđuje se naučno istraživačkim organizacijama na osnovu podnetog zahteva.

Zahtev se može podneti na imejl-adresu stat@stat.gov.rs

ili putem pošte na adresu Milana Rakića 5, 11000 Beograd.

Više informacija može se naći na sledećem linku: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/korisnicka-podrska/micropodaci

Aktuelni podaci mesečno se dostavljaju Evrostatu preko eDamis-a. Takođe, diseminiraju se na ad-hoc zahtev.

Nacionalna metodologija, zasnovana na regulativi Evrostata, dostupna je na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku:

 http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=06&s=0.

  Metodologija se nalazi i u okviru Nomenklature za mesečno istraživanje industrije u obliku predgovora.

Nije raspoloživo.

Sistem upravljanja kvalitetom Republičkog zavoda za statistiku oslanja se na misiju i viziju zvanične statistike Republike Srbije, kao i na Kodeks prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice - CoP) i principe Upravljanja ukupnim kvalitetom (Total Quality Management - TQM) koji predstavljaju zajednički okvir kvaliteta Evropskog statističkog sistema (ESS).

Više informacija može se naći u dokumentima dostupnim na sledećem linku:

http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Indeks industrijske proizvodnje u industriji zasnovan je na pouzdanim podacima koji su dobijeni statističkim istraživanjem. Nivo tačnosti je visok. Rezultati se publikuju prema utvrđenim rokovima i lako su dostupni. Indeks industrijske proizvodnje izračunava se na osnovu preporučene metodologije. Rezultati su uporedivi sa rezultatima drugih država pošto se poštuju evropski i međunarodni koncepti, definicije i klasifikacije. Uporedivost kroz vreme je dobra. Republika Srbija raspolaže vremenskim serijama za broj godina koje se propisuju Uredbama Evrostata za kratkoročne statistike. Uporedivost sa rezultatima iz ostalih statističkih domena, pre svega sa prometom u industriji je zadovoljavajuća.

Mesečnim Indeksom industrijske proizvodnje prate se promene u industrijskoj proizvodnji između dva vremenska perioda. Indeks industrijske proizvodnje koristi se za praćenje tekućih ekonomskih kretanja i za kratkoročne prognoze. Koriste ih interni korisnici (kvartalni nacionalni računi), domaći korisnici (Narodna banka Srbije, Privredna komora Srbije, Ministarstvo finansija, ostala državna tela, predstavnici lokalnih samoouprava, ekonomski analitičari u institutama, preduzeća i finansijske institucije, mediji, šira javnost) i međunarodni korisnici (Evrostat, UN i MMF).

 Posebna Anketa o zadovoljstvu korisnika u pogledu kratkoročnih indikatora do sada nije sprovođena.

Raspoložive su vremenske serije Indeksa industrijske proizvodnje: za industriju ukupno, Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, sektore i oblasti počevši od 2000. godine prema Klasifikacija delatnosti (2010) i prema zahtevima Evrostata za kratkoročne statistike (STS Requirements).

S obzirom da je stopa odgovora za Mesečno istraživanje o industrijskoj proizvodnji oko 99%, ukupna tačnost je veoma dobra.

Uzoračka greška se ne meri. Indeks industrijske proizvodnje se izračunava na osnovu „cut-off “ istraživanja o industrijskoj proizvodnji.

Na osnovu podataka o proizvodnji industrijskih preduzeća koji su prikupljeni u 2023. godini i rezultata dobijenih njihovom obradom prosečna neponderisana stopa odgovora bila je 99,18%.

Prosečna ponderisana stopa odgovora za Republiku Srbiju u 2023. godini bila je 99,61%. Za izračunavanje ponderisane stope odgovora korišćene su ``mase dodate vrednosti`` svih izveštajnih jedinica za celu 2022. godinu. ``Masa dodate vrednosti`` izveštajne jedinice izračunava se tako što se količina svakog proizvoda koji je izveštajna jedinica proizvela tokom prethodne godine pomnoži sa ponderom za taj proizvod ( ponder za proizvod predstavlja procenjenu dodatu vrednost za pojedini proizvod), i nakon toga se dobijeni umnošci saberu. Zatim se izračunava udeo ``mase dodate vrednosti`` svake izveštajne jedinice u ``masi dodatnih vrednosti`` industrije ukupno.

Mere za smanjenje neodgovora obuhvataju slanje pisama opomene izveštajnim jedinicama, telefonske pozive, posete izveštajnim jedinicama, naročito ako su u pitanju srednja ili velika preduzeća.

U slučaju neodgovora izveštajne jedinice, koriste se metode procene podataka. Procene se vrše na osnovu podataka za izveštajnu jedinicu iz prethodnog meseca, na osnovu kretanja proizvodnje date izveštajne jedinice od početka tekuće godine do kraja prethodnog meseca ili na osnovu podataka izveštajne jedinice za isti mesec iz prethodne godine.

U slučaju neodgovora izveštajne jedinice na pojedinačno pitanje, odgovor se traži telefonom.

Tehničke greške se prepoznaju uz automatske provere tokom procesa unosa podataka. Vrši se logička kontrola podataka. Podaci treba da zadovolje postavljene kriterijume logičke kontrole.

Postoje veoma detaljna kontrola za nivoe industrijskih proizvoda gde se proveravaju podaci svake izveštajne jedinice u cilju pronalaženja mogućih odstupanja. 

Takođe se rade i provere agregata. Podaci se proveravaju na različitim nivoima agregiranja, najpre to rade zaposleni u Odseku statistike industrije koji odgovorni za industrijske oblasti, a zatim rukovodilac Odseka.

Indeksi industrijske proizvodnje se prvi put objavljuju poslednjeg radnog dana u mesecu i odnose se na prethodni mesec. Mesečni indeksi se dostavljaju Evrostatu u odgovarajućoj formi i u zahtevanim rokovima.

Svi podaci se objavljuju u skladu sa najavljenim Kalendarom publikacija. Link je: http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/

Indeks industrijske proizvodnje je reprezentativan samo za nivo države, a nije za niže teritorijalne jedinice (regione).

Za izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje Republički zavod za statistiku primenjuje metodologiju, koja je usklađena sa međunarodnim standardima. Primena međunarodnih metodoloških smernica za kratkoročne statistike obezbeđuje dobru uporedivost indeksa industrijske proizvodnje sa drugim državama. 

Indeksi industrijske proizvodnje prikazuju se u obliku vremenskih serija počevši od januara 2000. godine.

Vremenske serije za indekse industrijske proizvodnje zasnovane su na Klasifikacija delatnosti (2010) i postoje za nivo industrije ukupno (B+C+D), sektore B, C i D (osim grupe 35.3), Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i za oblasti (05-35).

Prelazak sa Klasifikacija delatnosti koje su važile u periodu od januara 2000. do decembra 2010. godine na Klasifikaciju delatnosti (2010) izvršen je back casting metodom na mikro nivou.

Mesečni indeksi su prezentovani kao vremenske serije počevši od januara 2000. do decembra 2023. godine na baznu 2015. godinu. Međutim, od objavljivanja statističkog saopštenja za januar 2024. godine, vremenske serije indeksa industrijske proizvodnje preračunavaju se na baznu 2021. godinu (od januara 2000. godne, pa nadalje) i takve dostavljaju u Evrostat.

Vremenske serije indeksa industrijske proizvodnje objavljuju se na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku i svakog meseca se dostavljaju Evrostatu.

Podaci iz Mesečnog istraživanja statistike industrije porede se sa podacima iz Godišnjeg istraživanja industrije (PRODCOM). 

Takođe, postoji poređenje sa rezultatima Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovanju privrednih društava (SBS-01) koji se odnose na dodatu vrednosti prema faktorima koštanja. Podaci iz Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovanju privrednih društava (SBS-01) koriste se za dobijanje ponderacionih koeficijenata za izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje nivo industrije - ukupno, sektora i Grupacija industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni.

Poređenje indeksa industrijske proizvodnje sa mesečnim indeksom prometa u industriji pokazuje dobru usklađenost za nivo industrije - ukupno.

Indeks industrijske proizvodnje je lančani Lespejrov indeks. Indeksi industrijske proizvodnje za više nivoe godišnje se lančano povezuju korišćenjem godišnjeg preklapanja (godišnji prosek prethodne godine). Lančani indeksi se računaju za nivo industrije – ukupno, sektora, Grupacija industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i oblasti (05-35) Klasifikacije delatnosti (2010).

Indeks industrijske proizvodnje je interno koherentan u okviru raspoloživih vremenskih serija počevši od januara 2000. godine za industriju – ukupno,  sektore, Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i oblasti (05-35). Izračunavaju se originalni (nedesezonirani), desezonirani i indeksi prilagođeni broju radnih dana.

Desezoniranje indeksa industrijske proizvodnje rade se za industriju – ukupno, sektore, Grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i oblasti (05-35) korišćenjem direktne metode, tj. vremenske serije indeksa industrijske proizvodnje se agregiraju prema Klasifikaciji delatnosti (2010) i Grupacijama industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, a zatim za svaki nivo agregiranja nezavisno, vrši njihovo desezoniranje.

Koherencija se postiže metodama kompilacije i ponderacionim sistemom. Indeks industrijske proizvodnje za različite nivoe Klasifikacije delatnosti (2010) izračunavaju se u dve faze prema Lespejrovoj formuli. U prvoj fazi izračunavaju se indeksi za oblasti i grane. Ovi indeksi se izračunavaju iz podataka o količinama proizvedenih industrijskih proizvoda prema Nomenklaturi industrijskih proizvoda za Mesečno istraživanje industrije i odgovarajućih ponderacionih koeficijenata, što predstavlja procenjenu dodatu vrednost za pojedinačne proizvode. U drugoj fazi, svi indeksi za oblasti i nivoe više od nivoa oblasti, ponderišu se udelima dodate vrednosti tih nivoa Klasifikacije delatnosti (2010) u ukupnoj dodatoj vrednosti industrije.

Ne postoje precizne informacije o troškovima i opterećenosti izveštajnih jedinica i statistike koje se odnose na Mesečno istraživanje  industrije.

 Istu politiku revizije Republički zavod za statistiku primenjuje i na podatke koje publikuje i na podatke koje prosleđuje Evrostatu.

Takođe, u Odseku za statistiku industrije posebne procedure koje se tiču revizije podataka.

Postoje revizije koje se obavljaju u periodu od aprila do juna, tj. kada su rasploživi podaci iz Godišnjeg istraživanja industrije (PRODCOM). Vrši se upoređivanje kumuliranih mesečnih podataka sa podacima iz Godišnjeg istraživanja industrije na nivou proizvoda.

Indeksi industrijske proizvodnje za sve mesece tekuće godine tretiraju se „prethodni podaci“. Na kraju godine, posle eventualnih promena, indeksi industrijske proizvodnje „postaju“ konačni. Indeksi prometa u industriji raspoloživi su u statističkoj bazi podataka postavljenoj na veb sajtu RZS-a.

 U Odseku za statistiku industrije postoje procedure za reviziju podataka. Revizije podataka rade se u mesečnoj periodici. Revizije koje se sprovode zbog grešaka vrše se odmah nakon što su greške uočene. Većina revizija Indeksa industrijske proizvodnje vrši zbog toga što su naknadno dobijeni precizniji podaci, ili zato što su izveštajne jedinice uradile dodatne korekcije. Procenjeni podaci zamenjuju se tačnim podacima kada su ti podaci raspoloživi. Najveći broj malih revizija obavlja se na početku godine, posebno za mesec januar (zbog novog referentnog perioda, novih izveštajnih jedinica, povećanog neodgovora, itd.). Obim revizija do sada nije meren. U toku meseca obavi se otprilike 15 – 20 manjih izmena na nivou proizvoda. Većina njih ne utiče na indekse industrijske proizvodnje za više nivoe ( industrija ukupno, grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, sektori). Statistička saopštenja za mesece od februara do decembra sadrže revidirane podatke za prethodni mesec. Republički zavod za statistiku ne objavljuje konačne indekse industrijske proizvodnje u  obliku ponovljenog saopštenja, ali ih unosi u bazu podataka. Korisnici su obavešteni o tome da su indeksi objavljeni u Saopštenju „prethodni podaci“ i da mogu biti izmenjeni. Manje revizije indeksa industrijske proizvodnje ne objašnjavaju se korisnicima. Revidirani podaci su označeni u fusnotama relevantnih tabela u Mesečnom statističkom biltenu.

Takođe, postoje revizije koje se obavljaju u godišnjoj periodici, tj. kada su rasploživi podaci iz Godišnjeg istraživanja industrije  (PRODCOM). Upoređivanje sa PRODCOM podacima  vrši se na nivou proizvoda.

Redovne revizije indeksa industrijske proizvodnje obavljaju se u godinama koje se završavaju 0 ili 5 zbog promena bazne godine i promene ponderacionog sistema. Korisnici su obavešteni o ovim revizijama u delu Metodološka objašnjenja koji je deo Statističkog godišnjaka Republike Srbije i u delu Metodološka objašnjenja uz Nomenklaturu industrijskih proizvoda za Mesečno istraživanje industrije.

Izvor podataka je statističko istraživanje poznato kao ``Mesečno istraživanje industrije – IND - 1``. Podaci se dobijaju iz Mesečnog istraživanja industrije za velika i srednja preduzeća (u skladu sa kriterijumima Poslovnog registra). Neka mala preduzeća su takođe uključena u istraživanje, prema ekspertskoj proceni, da bi se postigla reprezentativnost za nivoe oblasti. Mesečno istraživanje industrije je  cut-off istraživanje u kome se svakog meseca anketira oko 1602 preduzeća i jedinica vrste delatnosti.

Podaci se prikupljaju u mesečnoj periodici.

Podaci se prikupljaju korišćenjem papirnog upitnika (IND-1).  Upitnici se šalju izveštajnim jedinicama poštom za svih 12 meseci na početku godine. Izveštajne jedinice takođe mogu koristiti upitnik koji je dostupan na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Izveštajne jedinice mogu poslati popunjene upitnike poštom ili e-poštom. Da bi se povećala stopa odgovora, ponekad se za prikupljanje podataka koristi telefon.

Unos podataka, potpunost podataka i statističku kontrolu obavljaju zaposleni zaduženi za poslove statistike industrije u područnim odeljenjima RZS-a, sektoru statistike Gradske uprave grada Beograda, kao i zaposleni u Odseku za statistiku industrije. Validacija podataka se obavlja u toku obrade podataka: najpre, prilikom unosa podataka, zatim kroz IT proces izračunavanja agregata. Svi koraci obrade od unosa podataka, preko kontrole i ispravljanja grešaka do izračunavanja indeksa industrijske proizvodnje obavljaju se uz IT podršku. Informatička obrada radi na osnovu pravila za detektovanje grešaka, pri čemu se razlikuju greške „upozorenja“ i „veoma značajne“ greške koje ukazuju da je neophodna korekcija podataka. Da bi se greške korigovale, često je neophodna konsultacija sa izveštajnim jedinicama.

Pravila logičke kontrole podataka su veoma stroga. Postoji kontrola vrednosti svake varijable koja se prikuplja putem upitnika (proizvodnja, zalihe, prodaja) kao i kontrola veza između njih na nivou izveštajne jedinice. Takođe postoji poređenje u vremenu (sa prethodnim mesecima, sa istim mesecom / periodom prethodne godine).

Vrši se provera agregata – podaci se proveravaju u odnosu na prethodnih mesec, u odnosu na isti mesec prethodne godine, a posebna pažnja se posvećuje ekstremnim vrednostima.

Detaljno se proverava struktura datoteke koja se dostavlja Evrostatu. Podaci koji se dostavljaju u Evrostat najpre se prebacuju u      diseminacionu bazu Republičkog zavoda za statistiku, odakle se automatski mapiraju. Zatim se formira SDMX-ML data file koji se preko  EDAMIS-a dostavlja Evrostatu.

Izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje zasniva se na praćenju promena u obimu proizvodnje odabranih industrijskih proizvoda koji su definisani su 8-cifarskom šifrom u Nomenklaturi industrijskih proizvoda za Mesečno istraživanje industrije. Proizvodnja se prikuplja u fizičkim jedinicama mere koje su za svaki proizvod propisane NIP-om. Uslužna proizvodnja se takođe obuhvata.U slučaju neodgovora, podaci se procenjuju. Za izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje koristi se dvostepeni sistem ponderisanja.

Praksa kompilacije:

1. Izračunava se ukupna proizvodnja za svaki proizvod tako što se izvrši agregiranje proizvodnje svih proizvođača. Proizvodene količine određenog proizvoda se zatim množe ponderacionim koeficijentom za taj proizvod (procenjena dodata vrednost za pojedini proizvod). Na taj način se izračunava „masa dodate vrednosti“ za sve proizvode. Zatim se mase dodate vrednosti sabiraju do 3-cifarskog  i 2-cifarskog nivoa Klasifikacije delatnosti (2010).

2. Izračunavaju se indeksi za 3-cifarske i 2-cifarske nivoe Klasifikacije delatnosti (2010). Zatim se računaju indeksi za nivo sektora, industrijskih grupacija prema ekonomskoj nameni i industrije ukupno, pri čemu se koriste ponderacioni koeficijenti za odgovarajuće 3-cifarske  i 2-cifarske nivoe koji su dobijeni iz Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovanju privrednih društava SBS-01.

U prvom koraku izračunavaju se indeksi za 3-cifarske i 2-cifarske nivoe KD (2010), množenjem fizičkog obima industrijske proizvodnje i odgovarajućih ponderacionih koeficijenata za proizvod uz korišćenje Lespejrove formule. U drugom koraku, izračunavaju se indeksi za nivo sektora,  industrijskih grupacija prema ekonomskoj nameni i industrije ukupno na taj način što se izvrši agregiranje odgovarajućih „grupa“ KD (2010) koje su ponderisani udelom dodate vrednosti „grupa“ u dodatoj vrednosti industrije ukupno.

Ponderisani koeficijenti na nivou proizvoda ažuriraju se svakih pet godina. Ponderacioni koeficijenti koji se koriste u posmatranom periodu, izračunati su na osnovu jediničnih vrednosti industrijskih proizvoda iz Istraživanja o vrednosti prodatih industrijskih proizvoda za 2015. godinu i procena dodate vrednosti na 3-cifarskim i 2-cifarskim nivoima Klasifikacije delatnosti (2010) koje su izvršene na osnovu rezultata statističkog istraživanja SBS-01 za baznu 2015. godinu.

Ponderi dodate vrednosti (struktura delatnosti) izračunavaju se iz dodate vrednosti po faktorskim troškovima - podaci dobijeni iz Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovanju privrednih društava (SBS-01). Da bi se dobila približna dodata vrednost za prethodnu godinu, ovi ponderi se zatim koriguju indeksom fizičkom obima industrijske proizvodnje za prethodnu godinu. Ponderi dodate vrednosti (struktura delatnosti) revidiraju se na početku svake godine i primenjuju se za izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje u tekućoj godini.  

Izračunavaju se desezonirani indeksi industrijske proizvodnje kao i indeksi industrijske proizvodnje prilagođeni broju radnih dana. Više informacija može se naći u aneksu.