Indeksi prometa u industriji

Odeljenje statistike industrije, energetike i građevinarstva

  Odsek za statistiku industrije

Jasmina Kostić - Simov

Rukovodilac Odseka

Republički zavod za statistiku, Milana Rakića 5, 11 000 Beograd, Srbija 

Jasmina.kostic-simov@stat.gov.rs

+381 011 2411 852

 +381 011 2411 852

Indeks prometa meri nivo prihoda od prodaje uključujući prodaju robe i usluga drugim stranama. Indeksi prometa u industriji mere promene u prometu između dva različita vremenska perioda. Promet u industriji je važan indikator tražnje za industrijskim proizvodima i uslugama. Informacije o prometu i industriji veoma su važne za kratkoročne analize.  

Svi diseminirani podaci koji se tiču prometa u industriji su indeksi. Indeksi prometa pružaju informacije o prometu na: ukupnom tržištu (domaće i inostrano), domaćem tržištu i inostranom tržištu.

  Za svako od ovih tržišta prikazan je promet za: industriju ukupno (Sektori B i C), grupacije industrijskih prozvoda prema ekonomskoj nameni (grupa Energetika isključuje sektore D i E) i sektore (B i C posebno) Klasifikacije delatnosti (KD 2010). Za prikupljanje podataka koristi se izveštajni metod. Podaci se prikupljaju Mesečnim  istraživanjem o prometu u industriji (IND-2).

- Nacionalna klasifikacija delatnosti - KD (2010) koja je zasnovana na klasifikaciji NACE Rev. 2 (Statistička klasifikacija ekonomskih delatnosti u Evropskoj zajednici).

 - Grupacije industrijskih prozvoda prema ekonomskoj nameni (MIGs)

Preduzeća pretežne delatnosti iz sektora Rudarstvo (B) ili Prerađivačka industrija (C) prema klasifikaciji KD (2010). Najmanja preduzeća prema godišnjem prometu iz finansijskih izveštaja 2016, na nivou oblasti NACE Rev. 2, su isključena.

Takođe, uključena su i preduzeća čija glavna aktivnost nije iz sektora B ili C, ali koja imaju značajan promet u ovim sektorima (kao sekundarnu aktivnost).

Za svaki refrentni mesec od svake izveštajne jedinice prikupljaju se sledeće informacije: ukupan prihod od prodaje (promet), prihod od prodaje (promet) na domaćem tržištu i prihod od prodaje (promet) na inostranom tržištu. Indeks prometa u industriji je Lespejrov tip indeksa sa trenutno važećom baznom godinom. Indeksi se izračunavaju agregiranjem podataka o vrednosti industrijskog prometa – prodajama u izveštajnom mesecu. Cilj indeksa prometa u industriji je da pokaže kretanja na tržištu industrijskih proizvoda i usluga. Promet obuhvata ukupne iznose koje je jedinica posmatranja fakturisala tokom izveštajnog perioda, što odgovara prodaji na tržištu proizvoda i usluga koje su isporučene kupcima. Promet takođe uključuje sve ostale troškove i naplate (transport, pakovanje, itd.) koje snosi kupac, čak iako su ti troškovi posebno navedeni u fakturi. Promet isključuje PDV i druge slične takse koje su direktno vezane za promet, kao i sve obaveze plaćanja i takse na proizvode ili usluge koje izveštajna jedinica fakturiše. Indeksi prometa na domaćem tržištu i prometa na inostranom tržištu zahtevaju da promet bude podeljen prema prvoj destinaciji proizvoda na osnovu promene vlasništva. Destinacija se određuje prema rezidentnosti kupca.     

Statističke jedinice posmatranja su privredna društva (preduzeća) čija je osnovna delatnost u sektorima B ili C, kao i delovi privrednih društava čija je osnovna delatnost van sektora B i C, ali ostvaruju značajan promet u navedenim sektorima.

Statistička populacija se sastoji od preduzeća pretežne delatnosti iz sektora B i C.

Takođe, statistička populacija uključuje jedinice vrste delatnosti (KAU) preduzeća čija je pretežna delatnost izvan sektora B i C, a koje su angažovane u industriji.

Okvir je zasnovan na statističkom poslovnom registru (SPR) koji obuhvata oko 18 500 preduzeća iz sektora B i C i koja su dostavila završni račun za 2016. godinu. Od ove liste preduzeća, formiran je okvir za izbor uzroka tako što su najmanje jedinice isključene, prema pomoćnom podataku o godišnjem prometu u 2016. godini. Okvir za izbor uzorka sadrži oko 4 500 preduzeća koja obuhvataju 95% ukupnog prometa i minimum 90% prometa na nivou oblasti NACE Rev. 2. Dodatno, okvir za izbor uzorka uključuje 52 jedinice vrste delatnosti. Oko 575 jedinica je u uzorku i one se ispituju svakog meseca.

Republika Srbija

Napomena: Od 1999. Republički zavod za statistiku ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno)

Vremenske serije pokrivaju period počevši od januara 2000. godine.

 Za period od januara 2000. godine do decembra 2006. godine podaci su procenjeni. Statističko istraživanje o prometu u industriji  sprovodi se od januara 2007. godine.

Bazni period je prosek prethodne godine. Indeksi se objavljuju u odnosu na prethodnu godinu. Indeksi se zatim preračunavaju u odnosu na  baznu 2015. godinu.  

Indeksi.

Kalendarski mesec. Izveštajne jedinice popunjavaju upitnike do 20. dana tekućeg meseca za prethodni mesec. 

Pravne osnove za sprovođenje Mesečnog istraživanja o prometu u industriji regulisane su Zakonom o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", br. 104/2009), Odlukom o Programu zvanične statistike Republike Srbije u periodu od 2016. do 2020. godine ( "Službeni glasnik RS ", br. 55/2015), Uredbom o utvrđivanju plana zvanične statistike za 2018. godinu ( "Službeni glasnik RS ", br. 120/2017) i Klasifikacijom delatnosti (" Službeni glasnik RS ", broj 544/2010). U Zakonu o zvaničnoj statistici navodi se da su sva lica koja zastupaju pravna lica obavezna da državnim organima nadležnim za poslove statistike pruže pouzdane i blagovremene podatke. Postoji obaveza izveštajnih jedinica da obezbede podatke o prometu u industriji: Istraživanje o prometu u industriji je uključeno u Uredbu o utvrđivanju plana zvanične statistike za 2018. godinu i sprovođenje ovog istraživanja je obavezno.

Pravni akti dostupni su na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/dokumenti/.

Zakonodavstvo EZ: Uredba (EZ) 1893/2006 o utvrđivanju Statističke klasifikacije ekonomskih delatnosti NACE Rev. 2, Uredba Saveta 1165/98 od 19 maja 1998. o kratkoročnim statistikama,  Uredba 1158/2005 Evropskog parlamenta i Saveta od 6. jula 2005. o kratkoročnim statistikama, Uredba Komisije 1503/2006 od 28. septembra 2006. o kratkoročnim statistikama u pogledu definicija varijabli, liste varijabli i periodike podataka, Uredba Komisije 656/2007 od 14 juna 2007. o uspostavljanju Klasifikacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni (MIGs).

Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku dostupni su podaci koji nisu poverljivi. Podaci se dostavljaju u Evrostat putem eDamis-a u  formi indeksa koji nisu desezonirani i nisu prilagođeni broju radnih dana. 

Poverljivost podataka je regulisana:

– Zakonom o zvaničnoj statistici („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009), član 44, 45, 46, 47, 48, 49.

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

– Pravilnikom o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku

(www.stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc) 

– Uputstvom o merama zaštite podataka i informacija u Republičkom zavodu za statistiku

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

Podaci koji omogućavaju da statističke jedinice budu identifikovane, bilo direktno ili posredno, ne objavljuju se. Podaci se objavljuju za sledeće nivoe: industrija ukupno, sektori B i C i grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni. Podaci za ove nivoe nisu poverljivi.  

Podaci se prikupljaju mesečno. Diseminacija rezultata je takođe mesečna. 

Statističko saopštenje o prometu u industriji  dostupno je besplatno, svim korisnicima, u 12.00 časova onih  dana koji su navedeni u Kalendaru publikacija na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Statističko saopštenje Indeksi prometa u industriji objavljuje se svakog meseca u 12.00 na dan koji je naznačen u Kalendaru publikacija. Ovo saopštenje je na raspolaganju u štampanoj i elektronskoj formi, dvojezično je (postoji verzija na srpskom i na engleskom jeziku) i dostupno je na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Statističko saopštenje sadrži nedesezonirane mesečne indekse prometa za sektore (B+C) ukupno, grupacije industrijskih prozvoda prema ekonomskoj nameni / MIGs, sektor B i sektor C posebno; za promet u industriji ukupno, za promet na domaćem tržištu i za promet na inostranom tržištu. Postoje dve vrste indeksa: izveštajni mesec u poređenju sa prosekom prethodne godine i izveštajni mesec u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.

  Mesečni statistički bilten je kompleksna dvojezična publikacija (postoji verzija na srpskom i na engleskom jeziku) u štampanoj i elektronskoj formi i dostupan je na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Tabela koja predstavlja indekse prometa u industriji nalazi se u poglavlju  Industrija. Tabela sadrži nedesezonirane mesečne indekse prometa za industiju ukupno, za promet na domaćem tržištu i za promet na inostranom tržištu za tekuću i prethodnu godinu. Za tekuću godinu prikazani su mesečni indeksi prometa u odnosu na prosek prethodne godine. Za prethodnu  godinu  prikazani su mesečni indeksi prometa u odnosu na prosek prethodne godine.

Baza podataka u okviru naslova Industrija, sadrži nedesezonirane indekse prometa u industriji. Indeksi prometa su dati za: promet za industriju ukupno; za promet na domaćem tržištu i za promet na inostranom tržištu. Za svako od ovih tržišta prikazani su indeksi za sektore (B+C) ukupno, grupacije industrijskih prozvoda prema ekonomskoj nameni / MIGs, sektore B i C posebno. Za sve navedene indikatore prikazani su mesečni indeksi od januara 2000. do decembra meseca prethodne godine, u odnosu na baznu 2015. godinu. Takođe su prikazani godišnji indeksi od 2000. do prethodne godine u odnosu na baznu 2015. godinu. Baza podataka je dostupna onlajn za sve korisnike. Baza podataka se ažurira u godišnjoj periodici.

Link za veb sajt RZS je http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/

   Na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku dostupne su vremenske serije za „poslednjih 13 meseci“ u odnosu na baznu 2015. godinu.             

   Link za veb sajt RZS je: http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/industrija/promet-u-industriji-1/

Podaci se dostavljaju u Evrostat u mesečnoj dinamici putem eDamis-a u predviđenim rokovima. Takođe, podaci se mogu dostaviti na poseban zahtev.

Korišćen je dokumenat Evrostata: Metodologija Kratkoročnih poslovnih statistika, tumačenje i uputstva, 2006.

Domaći metodološki dokument, baziran na dokumentu Evrostata, dostupan je na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku:

 http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=06&s=0

Dokumentacija nije dostupna. 

Promet u industriji je baziran na pouzdanim podacima iz statističkog istraživanja. Nivo tačnosti je visok. Rezultati se objavljuju na vreme i lako su dostupni. Izračunavanje indeksa prometa u industriji je u skladu sa preporučenom metodologijom koja se primenjuje u državama EZ. Postignuta je međunarodna uporedivost, jer se prate evropski (EZ) i relevantni međunarodni koncepti, definicije i klasifikacije. Postignuta je dobra uporedivost u vremenu. Republika Srbija poseduje odgovarajuću dužinu vremenskih serija. Uporedivost sa ostalim statističkim oblastima, prvenstveno sa kvartalnim strukturnim poslovnim statistikama (SBS-03) je zadovoljavajuća.

Podaci o prometu u industriji obezbeđuju statističke informacije koje su neophodne za praćenje konkurentnosti i ekonomskih rezultata poslovnih subjekata. Koristi ih Sektor za nacionalne račune RZS kao imput za izradu komponenti nacionalnih računa. Podatke koriste domaći korisnici (Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, drugi državni organi, ekonomski analitičari u institutima, preduzećima i finansijskim institucijama, mediji) i međunarodni korisnici (Evrostat). 

Posebno istraživanje o zadovoljstvu korisnika u vezi sa kratkoročnim indikatorima do sada nije sprovođeno. 

Postoje sve vremenske serije indeksa prometa u industriji: industrija ukupno, grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni, sektori, ukupno tržište, domaće tržište i inostrano tržište. Indeksi prometa u industriji su dostupni od januara 2000. godine. Bazirani su na Klasifikaciji delatnosti (2010)  i obračunati su u odnosu na baznu 2015 godinu. Vremenske serije su u skladu sa zahtevima Evrostata za kratkoročne statistike, za države koje pripadaju Grupi I.

Istraživanje se sprovodi na slučajnom uzorku. Okvir za izbor uzorka formira se na osnovu podataka za preduzeća Statističkog poslovnog registra (SPR).

Plan uzorka je definisan tako da su ocene za glavne domene ocenjivanja zadovoljavajuće preciznosti.

U ovom istraživanju glavni izvori grešaka su uzoračke i neuzoračke prirode.

Uzoračke greške su posledica uzimanja slučajnog uzorka za posmatranje umesto cele populacije, dok su glavne neuzoračke greške one koje se tiču obuhvata, greške neodgovora, greške merenja i obrade. Iako greške postoje, istraživanje se sprovodi tako da su one pod kontrolom i ne ugrožavaju procene.

U ovom istraživanju koristi se stratifikovani prost slučajan uzorak. Stratifikacija okvira za određivanje uzorka je u skladu sa namenskim grupama industrijskih prozvoda /MIGs (pet klasa: energija, intermedijarni proizvodi, kapitalni proizvodi, trajni proizvodi za široku potrošnju, netrajni proizvodi za široku potrošnju), veličini (prema završnim računima) (četiri klase veličine: mikro; mala; srednja i velika preduzeća), prometu u 2016. godini (dve klase veličine: velika preduzeća na nivou namenskih grupa industrijskih prozvoda/MIG klase; ostala) i sektoru prema klasifikaciji delatnosti  NACE Rev. 2  (Rudarstvo  (B); Prerađivačka industrija  (C)). Jedinice sa najvećim prometom i one sa poslovanjem u oblasti industrije, ali čija je osnovna delatnost izvan sektora B i C, jesu popisne jedinice. Alokacija uzorka je urađena korišćenjem Bethel algoritma (Bethel, J. „Alokacija uzorka u multivarijacionim istraživanjima“, Metodologija istraživanja, 15, 1989: 47–57). Kao pomoćno obeležje korišćen je promet. Na taj način alociran je uzorak od 576 jedinica.

Uzoračka greška se ne ocenjuje za ključni indikator - Lespejrov indeks, već samo za mesečni promet u industriji. Za ukupni mesečni promet, ocene koeficijenta varijacije (CV) su oko 1.5 – 2.5%.

Mesečna istraživanja su bazirana na istom uzorku (sa razlikama zbog grešaka neodgovora) ili na koordiniranim uzorcima sa rotacijom 1/5 uzoračkih jedinica, za uzorke iz uzastopnih godina. Iz tog razloga se ne očekuje da greške indeksa budu velike.

Okvir za određivanje uzorka je preuzet od SPR-a na takav način da su najmanja preduzeća isključena, na osnovu prometa prikazanog u godišnjim finansijskim izveštajima za godinu t‒2, gde je t referentna godina istraživanja. Takođe, statističke jedinice koje nisu u obavezi da podnose bilanse stanja (uglavnom mala preduzeća koja odgovaraju preduzetnicima u pravnom smislu) nisu obuhvaćena, kao ni novoosnovana preduzeća.

Neobuhvat koji nastaje iz ovih razloga se ne meri, ali se očekuje da on ne utiče značajno na ukupni indeks prometa u industriji.

Jedinice uzorka van obuhvata (nepostojeće jedinice, jedinice koje su trenutno ili trajno van obuhvata istraživanja) su one za koje je utvrđeno da ne pripadaju ciljnoj populaciji. To su, na primer, jedinice koje su ugašene, miruju/ne posluju, u stečaju, u likvidaciji ili koje imaju delatnost koja nije iz obuhvata istraživanja. Greška proistekla iz ovog razloga se ocenjuje na osnovu istraživanja. U 2018. godini, prosečan udeo jedinica van obuhvata u uzorku bio je 3.9% .

Neodgovor čine jedinice koje su iz obuhvata istraživanja, a koje su odbile da popune upitnik ili o kojima ne postoje informacije koje se mogu iskoristiti („odbio“,“nije nađen na adresi“, „ostali razlozi neodgovora“). Prosečna stopa neodgovora u 2018. godini  bila je 6.5%.

Da bi se neuzoračke greške koje su posledica ljudskog faktora smanjile, preuzimaju se sledeće mere: prikupljeni podaci unose se pomoću aplikacije koja omogućava „kontrolisani unos“. U ovoj fazi nije dozvoljen unos pogrešnih podataka. U sledećoj fazi, nakon unosa, vrši se dalja logička kontrola podataka, takođe putem kompjuterskog programa. U daljim koracima obrade podataka, stručno lice analizira podatke da bi se otkrile i ispravile eventualne preostale greške. Ako je neophodno, izveštajna jedinica se kontaktira da bi se podaci ispravili.

Indeksi prometa (ukupno, na domaćem i na inostranom tržištu) se prvi put objavljuju 45 dana od kraja referentnog meseca.

  Mesečni indeksi se dostavljaju Evrostatu u odgovarajućem formatu i u predviđenom roku.

Svi podaci se objavljuju u skladu sa rokovima koji su navedeni u Kalendaru publikacija.

Link http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/

Indeksi prometa su reprezentativni samo za nivo države, a nisu reprezentativni za nivo nižih teritorijalnih jedinica (regiona).

Za izračunavanje indeksa prometa Republički zavod za statistiku primenjuje metodologiju koja je u skladu sa  standardima Evrostata. Primena međunarodnih standarda za kratkoročne statistike obezbeđuje dobru uporedivost između podataka Republike Srbije i evropskih agregata. 

Mesečni indeksi su prezentovani kao vremenske serije počevši od januara 2000.

Republički zavod za statistiku je počeo da prikuplja podatke o prometu od 2007. godine. Klasifikacija delatnosti KD (2010) (bazirana na  NACE Rev. 2) primenjuje se u kratkoročnim statistikama od 2011. godine. Istorijski podaci za sve mesece unazad , tj. od januara 2007 do decembra 2010. preračunati su prema pozicijama Klasifikacije delatnosti, KD (2010).

Mesečni indeksi prometa za period januar 2000 – decembar 2006. procenjeni su. Da bi se uradile procene za promet u industriji za period 2000 – 2006, analizirani su podaci dostupni iz Sektora za nacionalne račune Republičkog zavoda za statistiku i podaci dobijeni iz istraživanja IND-2 o prometu na godišnjem nivou za sektor B + sektor C  za sve godine počevši od 2007. godine. Rezultati su pokazali visok nivo usklađenosti. U sledećem koraku urađena je procena prometa na  sledeći način:

Na osnovu mesečnih podataka za period januar 2007 – decembar 2012, iz istraživanja o prometu u industriji izračunati su prosečan iznos prometa po mesecima i prosečan iznos prometa. za godinu. Zatim je izračunat udeo prosečnog mesečnog prometa u prosečnom godišnjem prometu za isti period. Ovo izračunavanje je urađeno za ukupan promet u industriji, za promet na domaćem tržištu i za promet na inostranom tržištu.

Ukupan promet za sektore B i C Klasifikacije delatnosti (2010) po godinama, za period 2000 – 2006, preuzet je iz nacionalnih računa. Struktura koja je dobijena iz statističkog istraživanja prometa u industriji za period 2007 – 2012. primenjena je na podatke o prometu iz nacionalnih računa za period 2000 – 2006 godine.

Posle izračunavanja apsolutnih iznosa mesečnog prometa za period 2000 – 2006, izračunati su indeksi prometa – mesečni iznosi su su stavljeni u odnos sa prosečnim prometom u 2010. godini (prosečan promet za 2010. godinu dobijen je iz istraživanja o prometu u industriji). Vremenske serije počevši od januara 2000. postavljene su na veb sajt Republičkog zavoda za statistiku i dostavljene Evrostatu.

Statistička istraživanja prometa u industriji, godišnja i kvartalna istraživanja strukturnih poslovnih statistika/SBS obezbeđuju podatke o ukupnom prometu u industriji. Podaci se mogu razlikovati zbog razlika u obuhvatu. Godišnje istraživanje strukturnih poslovnih statistika/SBS se sprovodi sa potpunim obuhvatom i sva preduzeća su zakonski obavezna da podnesu svoje godišnje izveštaje. Istraživanje o prometu u industriji je istraživanje na uzorku, i deo je uzorka za kvartalno istraživanje strukturnih poslovnigh statistika/SBS.

Takođe, podaci se mogu razlikovati zbog razlika u metodologiji. Definicije prometa za istraživanja strukturnih poslovnih statistika/SBS i za mesečno istraživanje prometa u industriji nisu iste.

Agregati su uvek konzistentni sa svojim podagregatima:

- promet na domaćem tržištu i promet na inostranom tržištu su konzistentni i koherentni sa ukupnim industrijskim prometom,  

- promet prema grupacijama industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni je konzistentan i koherentan sa ukupnim prometom, i

  - promet prema sektorima je konzistentan i koherentan sa ukupnim prometom.

Nema informacija.

Ista politika revizije se primenjuje za objavljivanje podataka na nacionalnom nivou i za podatke koji se dostavljaju Evrostatu.  

Revizije podataka se obavljaju mesečno. Revizije koje su nastale usled grešaka sprovode se odmah nakon uočavanja grešaka. Najveći broj revizija indeksa prometa u industriji radi se zbog toga što nakon završetka obrade budu dostupni kompletniji podaci, ili zbog dodatnih korekcija koje izvrše davaoci podataka. Ukoliko su rađene procene, one se zamenjuju pravim podacima kada ti podaci postanu dostupni. Većina manjih revizija obavlja se na početku godine. Veličina revizija do sada nije merena. Mesečno postoji približno 5-10 promena za nivo izveštajnih jedinica. Većina njih ne utiče na više nivoe za koje se računaju indeksi prometa (ukupna industrija, grupacije industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni i sektori).

Republički zavod za statistiku nema praksu da objavljuje konačne indekse prometa u industriji u formi novog saoštenja, ali ih stavlja u statističku bazu podataka. Korisnici su obavešteni da su podaci objavljeni u statističkim saopštenjima „prethodni podaci“ koji mogu da budu promenjeni. Manje revizije indeksa prometa u industriji se posebno ne objašnjavaju korisnicima.

Postoji mogućnost poređenja podataka o prometu iz mesečnog istraživanja industrije sa prometom iz kvartalnog istraživanja strukturnih poslovnih statistika/SBS na nivou izveštajne jedinice. Zbog toga se neke revizije  rade kvartalno, tj. kada su dostupni podaci kvartalnih strukturnih poslovnih statistika/SBS.

Redovne revizije rade se svakih pet godina zbog promene bazne godine. Korisnici se obaveštavaju o tim revizijama u napomeni koja prati statističku bazu podataka.  

Izvor podataka je statističko istraživanje „Mesečno istraživanje o prometu u industriji – IND - 2“. Pomenuto istraživanje obuhvata preduzeća pretežne delatnosti iz sektora B ili C prema klasifikaciji NACE Rev. 2 i jedinice vrste delatnosti (KAU) čija je pretežna delatnost izvan sektora B i C. Istraživanje se sprovodi na osnovu stratifikovanog prostog slučajnog uzorka. Stratumi su definisani na osnovu: kategorija ekonomske namene (5 klasa: Energija; Intermedijarni proizvodi, osim energije; Kapitalni proizvodi; Trajni proizvodi za široku potrošnju; Netrajni proizvodi za široku potrošnju); veličine prema završnim računima (4 klase: mikro; mala; srednja i velika preduzeća); veličine prometa (2 klase: popisne jedinice i nepopisne jedinice koje su slučajno izabrane); sektora prema klasifikaciji delatnosti  NACE Rev. 2 (2 klase: B (Rudarstvo), C (Prerađivačka industrija)).

Podaci se prikupljaju mesečno.

Podaci se prikupljaju i putem štampanih upitnika, i putem veb aplikacije. Upitnici se na početku godine šalju poštom izveštajnim jedinicama za svih 12 meseci. Takođe, upitnik se nalazi na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku u PDF formatu i izveštajne jedinice mogu da ih koriste. Izveštajne jedinice mogu da pošalju popunjene upitnike poštom, faksom ili elektronskom poštom. 

Tokom obrade podataka, obavlja se njihova validacija: najpre, tokom unosa podataka, zatim tokom procesa izračunavanja i kontrole agregata. Unos podataka je zasnovan na kriterijumima koji imaju za cilj da se detektuju greške. Neke vrste grešaka se mogu automatski ispraviti, dok je za korekciju drugih grešaka potrebno kontaktirati izveštajne jedinice.

Na kraju, validacija podataka se obavlja tokom analize agregata.

Pre dostavljanja Evrostatu, detaljno se proveravaju struktura datoteke i format podataka. Format fajla za Evrostat popunjava se kopiranjem podataka iz tabela sa indeksima.  

Polaznu tačku za kompilaciju podataka predstavljaju informacije prikupljene od izveštajnih jedinica. Faze obrade podataka mogu se sažeti na sledeći način:

- Unos podataka iz upitnika IND-2;

- Utvrđivanje i korigovanje grešaka i nekonzistentnosti;

- Smanjenje neodgovora, tj. kontaktiranje izveštajnih jedinica sa ciljem da se dobiju izveštaji;

- Procedura izrade ocena se sastoji od izračunavanja pondera (originalni ponderi se koriguju za neodgovor); utvrđivanja i tretmana outlier-a procena totala i njihovih standardnih grešaka prema definisanim oblastima. Tokom izrade ocena, podaci za koje se sumnja da su netačni (na primer, promet iskazan u dinarima umesto u hiljadama dinara) obeležavaju se i vraćaju na proveru.

- Izračunavanje indeksa za sve agregate (počevši od oblasti koje pripadaju sektorima B i C). Indeksi su prosti indeksi Lespejrovog tipa. Pondrerisanje se ne radi. Indeksi se izračunavaju u odnosu na prosek bazne 2015. godine i u odnosu na prosek prethodne godine.

- U kvartalnoj periodici, vrši se provera agregiranih podataka poređenjem procena sa odgovarajućim procenama iz kvartalnog istraživanja strukturnih poslovnih statistika. 

Procene ukupnih vrednosti i njihovih standardnih grešaka izračunate su upotrebom Horvitz–Thompson-ovih ocena u skladu sa standardnom procedurom za stratifikovan prost slučajan uzorak. To znači da su procene ukupnih podataka izračunate sumiranjem ponderisanih vrednosti iz uzorka. Uzorački ponder koriguje se za neodgovor jedinica.

Ne primenjuje se.

Nema napomena.