Promet u industriji

Republički zavod za statistiku (RZS)

Odeljenje za statistiku industrije i energetike

Nina Škiljević

Statističar analitičar

Republički zavod za statistiku, Milana Rakića 5, 11 000 Beograd, Srbija 

nina.skiljevic@stat.gov.rs 

+381 11 2412 922, lok. 215

Nije primenljivo.

Indeks prometa u industriji meri nivo prihoda od prodaje uključujući prodaju robe, proizvoda i usluga drugim stranama. Indeksi prometa u industriji mere promene u prometu između dva različita vremenska perioda. Promet u industriji je važan indikator tražnje za industrijskim proizvodima i uslugama. Informacije o prometu u industriji veoma su važne za kratkoročne analize.

Svi diseminirani podaci koji se tiču prometa u industriji su indeksi. Indeksi prometa pružaju informacije o prometu na: ukupnom tržištu (domaće i inostrano), domaćem tržištu i inostranom tržištu.

Za svako od ovih tržišta prikazan je promet za: industriju ukupno (sektori B i C), glavne industrijske grupacije prema ekonomskoj nameni (grupa Energija isključuje sektore D i E) i sektore (B i C posebno) Klasifikacije delatnosti – KD (2010). Za prikupljanje podataka koristi se izveštajni metod. Podaci se prikupljaju Mesečnim istraživanjem o prometu u industriji (IND-2).

- Nacionalna klasifikacija delatnosti – KD (2010) koja je zasnovana na klasifikaciji NACE Rev. 2 (Statistička klasifikacija ekonomskih delatnosti u Evropskoj zajednici).

- Glavne industrijske grupacije prema ekonomskoj nameni.

Preduzeća pretežne delatnosti iz sektora Rudarstvo (B) i Prerađivačka industrija (C) prema Klasifikaciji delatnosti – KD (2010). Najmanja preduzeća prema godišnjem prometu iz finansijskih izveštaja za 2023. godinu, na nivou oblasti Klasifikaciji delatnosti – KD (2010), su isključena.

Za svaki referentni mesec od svake izveštajne jedinice prikupljaju se sledeće informacije: ukupan prihod od prodaje robe; prihod od prodaje robe na inostranom tržištu; ukupan prihod od prodaje proizvoda i usluga; prihod od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu.

Indeks prometa u industriji je Lespejrov tip indeksa sa trenutno važećom baznom godinom. Indeksi se izračunavaju agregiranjem podataka o vrednosti industrijskog prometa – prodajama u izveštajnom mesecu. Cilj izračunavanja indeksa prometa u industriji je da pokaže kretanja na tržištu industrijskih proizvoda i usluga.

Promet obuhvata ukupne iznose koje je jedinica posmatranja fakturisala tokom izveštajnog perioda, što odgovara prodaji na tržištu robe, proizvoda i usluga koje su isporučene kupcima. Promet takođe uključuje sve ostale troškove i naplate (transport, pakovanje, itd.) koje snosi kupac, čak iako su ti troškovi posebno navedeni u fakturi. Promet isključuje PDV i druge slične takse koje su direktno vezane za promet, kao i sve obaveze plaćanja i takse na robu, proizvode ili usluge koje izveštajna jedinica fakturiše. Indeksi prometa na domaćem tržištu i prometa na inostranom tržištu zahtevaju da promet bude podeljen prema prvoj destinaciji proizvoda na osnovu promene vlasništva. Destinacija se određuje prema rezidentnosti kupca.     

Statističke jedinice posmatranja su preduzeća čija je osnovna delatnost u sektorima B i C prema Klasifikaciji delatnosti – KD (2010).

Statistička populacija se sastoji od preduzeća pretežne delatnosti iz sektora B i C prema Klasifikaciji delatnosti – KD (2010).

Okvir je zasnovan na statističkom poslovnom registru (SPR) koji obuhvata oko 30 550 preduzeća iz sektora B i C i koja su dostavila završni račun za 2023. godinu. Od ove liste preduzeća, formiran je okvir za izbor uzroka tako što su najmanje jedinice isključene, prema pomoćnom podataku o godišnjem prometu u 2023. godini. Okvir za izbor uzorka sadrži oko 5 650 preduzeća koja obuhvataju 95% ukupnog prometa i minimum 90% prometa na nivou oblasti Klasifikaciji delatnosti – KD (2010). Planirani uzorak je obima 598 jedinica i one se ispituju svakog meseca.

Republika Srbija

Napomena: Od 1999. Republički zavod za statistiku ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Promet jedinica koje se nalaze van teritorije Republike Srbije, nije uključen. 

Vremenske serije pokrivaju period počevši od januara 2000. godine na baznu 2021. godinu.

Za period od januara 2000. godine do decembra 2006. godine podaci su procenjeni. Statističko istraživanje o prometu u industriji sprovodi se od januara 2007. godine.

Vremenske serije su dostupne u diseminacionoj bazi kao: neprilagođeni indeksi (originalna serija), samo kalendarski prilagođeni indeksi i sezonski i kalendarski prilagođeni indeksi.

Bazni period je prosek prethodne godine. Za 2025. godinu objavljuju se indeksi u odnosu na prosek 2024. godine.

Od objavljivanja statističkog saopštenja za januar 2024. godine (od 15. marta 2024. godine, pa nadalje), vremenske serije indeksa prometa u industriji od januara 2000. godine preračunavaju se na baznu 2021. godinu i takve dostavljaju u Evrostat.

Indeksi.

Kalendarski mesec. Izveštajne jedinice popunjavaju upitnike do 20. dana tekućeg meseca za prethodni mesec. 

Pravne osnove za sprovođenje Mesečnog istraživanja o prometu u industriji (IND-2) regulisane su Zakonom o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, br. 109/2025), Odlukom o Programu zvanične statistike u periodu od 2026. do 2030. godine („Službeni glasnik RS“, br. 109/2025), Uredbom o utvrđivanju plana zvanične statistike za 2026. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 4/2026) i Zakonom o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009). U Zakonu o zvaničnoj statistici navodi se da su sva lica koja zastupaju pravna lica obavezna da državnim organima nadležnim za poslove statistike pruže pouzdane i blagovremene podatke. Postoji obaveza izveštajnih jedinica da obezbede podatke o prometu u industriji. Istraživanje o prometu u industriji je uključeno u Uredbu o utvrđivanju plana zvanične statistike za 2026. godinu i sprovođenje ovog istraživanja je obavezno.

Pravni akti dostupni su na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/dokumenti/

Zakonodavstvo Evropske Unije:

• Uredba (EZ) broj 1893/2006 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. decembra 2006. godine o utvrđivanju statističke klasifikacije ekonomskih delatnosti NACE Rev. 2 (Regulation (EC) No 1893/2006 of 20 December 2006 establishing the statistical classification of economic activities NACE Rev. 2),
• Uredba (EU) broj 2019/2152 Evropskog parlamenta i Saveta od 27. novembra 2019. godine o evropskoj poslovnoj statistici (Regulation (EU) No 2019/2152 of the European Parliament and of the Council of 27 November 2019 on European business statistics (EBS-Regulation)),
• Definicije najvažnijih varijabli iz oblasti kratkoročnih poslovnih statistika, lista varijabli, periodika podataka, klasifikacija glavnih industrijskih grupacija prema ekonomskoj nameni propisuje Uredba Komisije za implementaciju (EU) broj 2020/1197, od 30. jula 2020. godine (Commission Implementing Regulation (EU) No 2020/1197 of 30 July 2020).

Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku dostupni su podaci koji nisu poverljivi. Podaci se dostavljaju u Evrostat putem EDAMIS-a u formi neprilagođenih (originalnih) indeksa, kalendarski prilagođenih indeksa i sezonski i kalendarski prilagođenih indeksa.

Poverljivost podataka je propisana:

– Zakonom o zvaničnoj statistici („Sl. glasnik RS“, br. 109/2025), član 43, 44, 45, 46, 48, 49.

(www.stat.gov.rs/media/412312/zakon-o-zvaničnoj-statistici.pdf)

– Pravilnikom o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku

(https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti) deo Pravilnici i uputstva

– Uputstvom o merama zaštite podataka i informacija u Republičkom zavodu za statistiku

(https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti) deo Pravilnici i uputstva

Podaci koji omogućavaju da statističke jedinice budu identifikovane, bilo direktno ili posredno, ne objavljuju se. Podaci se objavljuju za sledeće nivoe: industrija ukupno, sektori B i C i glavne industrijske grupacije prema ekonomskoj nameni. Podaci za ove nivoe nisu poverljivi.  

Podaci se prikupljaju mesečno. Diseminacija rezultata je takođe mesečna. 

Statističko saopštenje o prometu u industriji dostupno je besplatno, svim korisnicima, u 12 časova onih dana koji su navedeni u Kalendaru publikacija na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Statističko saopštenje Indeksi prometa u industriji objavljuje se svakog meseca u 12 časova na dan koji je naznačen u Kalendaru publikacija. Ovo saopštenje je na raspolaganju u štampanoj i elektronskoj formi, dvojezično je (postoji verzija na srpskom i na engleskom jeziku) i dostupno je na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Statističko saopštenje sadrži neprilagođene (originalne) mesečne indekse prometa za sektore (B+C) ukupno, glavne industrijske grupacije prema ekonomskoj nameni, sektor B i sektor C posebno, za promet u industriji ukupno, za promet na domaćem tržištu i za promet na inostranom tržištu. Postoje dve vrste indeksa: izveštajni mesec u poređenju sa prosekom prethodne godine i izveštajni mesec u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Statističko saopštenje sadrži grafikon sa neprilagođenim (originalnim) mesečnim indeksima za promet u industriji ukupno, promet na domaćem tržištu i promet na inostranom tržištu, za referentni mesec i poslednja 24 meseca u odnosu na prosek prethodne godine. Takođe, u statističkom saopštenju dostupna je tabela „Indeksi prometa u industriji po nameni i sektorima“, sa originalnim mesečnim indeksima prometa za industriju ukupno, za domaće tržište i za inostrano tržište, u poslednjih 13 meseci, u odnosu na baznu 2021. godinu.

Mesečni statistički bilten je kompleksna dvojezična publikacija (postoji verzija na srpskom i na engleskom jeziku) u štampanoj i elektronskoj formi i dostupan je na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Tabela koja predstavlja indekse prometa u industriji nalazi se u poglavlju Industrija. Tabela sadrži neprilagođene (originalne) mesečne indekse prometa za industiju ukupno, za promet na domaćem tržištu i za promet na inostranom tržištu za tekuću i prethodnu godinu. Za tekuću godinu prikazani su mesečni indeksi prometa u odnosu na prosek prethodne godine. Za prethodnu godinu prikazani su mesečni indeksi prometa u odnosu na prosek prethodne godine.

Baza podataka u okviru oblasti Industrija sadrži: neprilagođene (originalne) indekse, samo kalendarski prilagođene indekse i sezonski i kalendarski prilagođene indekse prometa u industriji. Indeksi prometa u industriji dati su za: promet na ukupnom tržištu, za promet na domaćem tržištu i za promet na inostranom tržištu. Za svako od ovih tržišta prikazani su indeksi za sektore (B+C) ukupno, glavne industrijske grupacije prema ekonomskoj nameni, sektore B i C posebno. Za sve navedene indikatore prikazani su mesečni indeksi od januara 2000. godine do poslednjeg obrađenog meseca referentne godine, u odnosu na baznu 2021. godinu. Takođe su prikazani godišnji indeksi od 2000. do 2025. godine u odnosu na baznu 2021. godinu. Baza podataka je dostupna on-lajn za sve korisnike. Baza podataka se ažurira u mesečnoj periodici. 

Link za bazu podataka na sajtu RZS-a je http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Podaci se dostavljaju u Evrostat u mesečnoj dinamici putem EDAMIS-a u predviđenim rokovima. Takođe, podaci se mogu dostaviti na poseban zahtev.

Domaći metodološki dokument, baziran na dokumentima Evrostata, dostupan je na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku: 

https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/istrazivanja/referentni-metapodaci ,

http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=06&s=0

Dokumentacija nije dostupna. 

Promet u industriji je baziran na pouzdanim podacima iz statističkog istraživanja. Nivo tačnosti je visok. Rezultati se objavljuju na vreme i lako su dostupni. Izračunavanje indeksa prometa u industriji je u skladu sa preporučenom metodologijom koja se primenjuje u državama EU. Postignuta je međunarodna uporedivost, jer se prate evropski i relevantni međunarodni koncepti, definicije i klasifikacije. Postignuta je dobra uporedivost u vremenu. Republika Srbija poseduje odgovarajuću dužinu vremenskih serija. Uporedivost sa ostalim statističkim oblastima, prvenstveno sa Kvartalnim istraživanjem strukturnih poslovnih statistika (SBS-03) kao i sa administrativnim izvorima podataka (podaci iz obrasca poreske prijave poreza na dodatu vrednost-PPPDV) je zadovoljavajuća.

Podaci o prometu u industriji obezbeđuju statističke informacije koje su neophodne za praćenje konkurentnosti i ekonomskih rezultata poslovnih subjekata. Koristi ih Sektor za nacionalne račune RZS kao imput za izradu komponenti nacionalnih računa. Podatke koriste domaći korisnici (Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, drugi državni organi, ekonomski analitičari u institutima, preduzećima i finansijskim institucijama, mediji) i međunarodni korisnici (Evrostat). 

Svake dve godine, putem veb-ankete, sprovodi se Istraživanje o zadovoljstvu korisnika.

Rezultati istraživanja dostupni su na veb-sajtu RZS-a: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

„Rezultati Istraživanja o zadovoljstvu korisnika, 2025.“ poslednje je sprovedeno istraživanje i dostupno je na linku:

www.stat.gov.rs/media/412375/rezultati-istrazivanje-o-zadovoljstvu-korisnika-2025.pdf

Posebno istraživanje o zadovoljstvu korisnika u vezi sa kratkoročnim indikatorima do sada nije sprovođeno. 

Vremenske serije indeksa prometa u industriji izračunavaju se za: industriju ukupno, glavne industrijske grupacije prema ekonomskoj nameni, sektore, a odnose se na ukupno tržište, domaće tržište i inostrano tržište. Indeksi prometa u industriji su dostupni od januara 2000. godine. Bazirani su na Klasifikaciji delatnosti – KD (2010) i obračunati su u odnosu na baznu 2021. godinu. Vremenske serije postoje za nivoe koji su propisani regulativama Evrostata za kratkoročne statistike, za države koje pripadaju Grupi I.

Istraživanje se sprovodi na slučajnom uzorku. Okvir za izbor uzorka formira se na osnovu podataka za preduzeća Statističkog poslovnog registra (SPR).

Plan uzorka je definisan tako da su ocene za glavne domene ocenjivanja zadovoljavajuće preciznosti.

U ovom istraživanju glavni izvori grešaka su uzoračke i neuzoračke prirode.

Uzoračke greške su posledica uzimanja slučajnog uzorka za posmatranje umesto cele populacije, dok su glavne neuzoračke greške one koje se tiču obuhvata, greške neodgovora, greške merenja i obrade. Iako greške postoje, istraživanje se sprovodi tako da su one pod kontrolom i ne ugrožavaju procene.

Istraživanje se zasniva na stratifikovanom prostom slučajanom uzorku. Stratifikacija okvira za izbor uzorka je u skladu sa glavnim industrijskim grupacijama prema ekonomskoj nameni (pet klasa: energija; intermedijarni proizvodi, osim energije; kapitalni proizvodi; trajni proizvodi za široku potrošnju; netrajni proizvodi za široku potrošnju), veličini prema godišnjim finansijskim računima (četiri klase veličine: mikro, mala, srednja i velika preduzeća), prometu u 2023. godini (dve klase veličine: velika preduzeća na nivou glavnih industrijskih grupacija prema ekonomskoj nameni; ostala) i sektoru prema Klasifikaciji delatnosti KD (2010) (Rudarstvo (B); Prerađivačka industrija (C)). Jedinice sa najvećim prometom su popisne jedinice. Alokacija uzorka je urađena korišćenjem Bethel algoritma (Bethel, J. „Alokacija uzorka u multivarijacionim istraživanjima“, Metodologija istraživanja, 15, 1989: 47–57). Kao pomoćno obeležje korišćen je promet. Na taj način alociran je uzorak od 598 jedinica.

Uzoračka greška se ne ocenjuje za ključni indikator – Lespejrov indeks, već samo za mesečni promet u industriji. Za ukupni mesečni promet, ocene koeficijenta varijacije (CV) su od 1,48 – 2,39%.

Mesečna istraživanja su bazirana na istom uzorku (sa razlikama zbog grešaka neodgovora) ili na koordiniranim uzorcima sa rotacijom 1/5 uzoračkih jedinica, za uzorke iz uzastopnih godina. Iz tog razloga se ne očekuje da greške indeksa budu velike.

Više informacija može se pronaći u Aneksu. 

Okvir za izbor uzorka je formiran na osnovu SPR-a isključivanjem najmanjih preduzeća, na osnovu prometa prikazanog u godišnjim finansijskim izveštajima za godinu t-2, gde je t referentna godina istraživanja. Takođe, statističke jedinice koje nisu u obavezi da podnose završne račune (uglavnom mala preduzeća koja odgovaraju preduzetnicima u pravnom smislu) nisu obuhvaćene, kao ni novoosnovana preduzeća.

Neobuhvat koji nastaje iz ovih razloga se ne meri, ali se očekuje da on ne utiče značajno na ukupni indeks prometa u industriji.

Jedinice uzorka van obuhvata (nepostojeće jedinice, jedinice koje su trenutno ili trajno van obuhvata istraživanja) su one za koje je utvrđeno da ne pripadaju ciljnoj populaciji. To su, na primer, jedinice koje su ugašene, miruju/ne posluju, u stečaju, u likvidaciji ili koje imaju delatnost koja nije iz obuhvata istraživanja. Greška proistekla iz ovog razloga se ocenjuje na osnovu istraživanja. U 2025. godini, prosečan udeo jedinica van obuhvata u uzorku bio je 2,3%.

Na osnovu podataka o prometu u industriji prikupljenih u 2025. godini i rezultata dobijenih njihovom obradom prosečna neponderisana stopa odgovara za Republiku Srbiju bila je 98,82%. Za izračunavanje ponderisane stope odgovara koristi se veličinski ponder koji je proizvod planiranog uzoračkog pondera i mere veličine: izveštajni promet ostvaren u industriji. Ponderisane stope odgovora za Republiku Srbiju u 2025. godini kreću se od 99,43% do 99,73%. Prosečna ponderisana stopa odgovora za Republiku Srbiju u 2025. godini bila je 99,68%.

Neodgovor čine jedinice koje su iz obuhvata istraživanja, a koje su odbile da popune upitnik ili o kojima ne postoje informacije koje se mogu iskoristiti („odbio“, „nije nađen na adresi“, „ostali razlozi neodgovora“). Neponderisane stope neodgovara za Republiku Srbiju kreću se od 1,01% do 1,36%. Prosečna neponderisana stopa neodgovora u 2025. godini jednaka je 1,18%. Za izračunavanje ponderisane stope neodgovara koristi se veličinski ponder koji je proizvod planiranog uzoračkog pondera i mere veličine: izveštajni promet ostvaren u industriji. Prosečna ponderisana stopa neodgovora za Republiku Srbiju u 2025. godini jednaka je 0,32%.

Da bi se neuzoračke greške koje su posledica ljudskog faktora smanjile, preuzimaju se sledeće mere: prikupljeni podaci unose se pomoću aplikacije koja omogućava „kontrolisani unos“. U ovoj fazi nije dozvoljen unos pogrešnih podataka. U sledećoj fazi, nakon unosa, vrši se dalja logička kontrola podataka, takođe putem kompjuterskog programa. U daljim koracima obrade podataka, stručno lice analizira podatke da bi se otkrile i ispravile eventualne preostale greške. Ako je neophodno, izveštajna jedinica se kontaktira da bi se podaci ispravili.

Više informacija može se pronaći u Aneksu. 

Indeksi prometa (ukupno, na domaćem i na inostranom tržištu) se prvi put objavljuju 45 dana od kraja referentnog meseca.

Mesečni indeksi se dostavljaju Evrostatu u odgovarajućem formatu i u predviđenom roku.

Svi podaci se objavljuju u skladu sa rokovima koji su navedeni u Kalendaru publikacija na linku http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar

Sva odstupanja od rokova navedenih u Kalendaru publikacija prethodno se najavljuju i objašnjavaju.

Takođe, ni u jednoj fazi sprovođenja istraživanja nema odstupanja od planiranih rokova.

Indeksi prometa su reprezentativni samo za nivo države, a nisu reprezentativni za nivo nižih teritorijalnih jedinica (regiona).

Za izračunavanje indeksa prometa Republički zavod za statistiku primenjuje metodologiju koja je u skladu sa standardima Evrostata. Primena međunarodnih standarda za kratkoročne statistike obezbeđuje dobru uporedivost između podataka Republike Srbije i evropskih agregata. 

Od objavljivanja statističkog saopštenja za januar 2024. godine (od 15. marta 2024. godine, pa nadalje), vremenske serije indeksa prometa u industriji od januara 2000. godine preračunavaju se na baznu 2021. godinu i takve dostavljaju u Evrostat. Dakle, mesečni indeksi su prezentovani kao vremenske serije počevši od januara 2000. do decembra 2025. godine na baznu 2021. godinu.

Republički zavod za statistiku je počeo da prikuplja podatke o prometu od 2007. godine. Klasifikacija delatnosti – KD (2010) (bazirana na NACE Rev. 2) primenjuje se u kratkoročnim statistikama od 2011. godine. Istorijski podaci za sve mesece unazad, tj. od januara 2007. do decembra 2010. godine preračunati su prema pozicijama Klasifikacije delatnosti – KD (2010).

Mesečni indeksi prometa za period januar 2000 – decembar 2006. godine, procenjeni su. Da bi se uradile procene za promet u industriji za period 2000–2006, analizirani su podaci dostupni iz Sektora za nacionalne račune Republičkog zavoda za statistiku i podaci dobijeni iz istraživanja IND-2 o prometu na godišnjem nivou za sektor B + sektor C za sve godine počevši od 2007. godine. Rezultati su pokazali visok nivo usklađenosti. U sledećem koraku urađena je procena prometa na sledeći način:

Na osnovu mesečnih podataka za period januar 2007 – decembar 2012. godine, iz istraživanja o prometu u industriji izračunati su prosečan iznos prometa po mesecima i prosečan iznos prometa za godinu. Zatim je izračunat udeo prosečnog mesečnog prometa u prosečnom godišnjem prometu za isti period. Ovo izračunavanje je urađeno za ukupan promet u industriji, za promet na domaćem tržištu i za promet na inostranom tržištu.

Ukupan promet za sektore B i C Klasifikacije delatnosti – KD (2010) po godinama, za period 2000–2006, preuzet je iz nacionalnih računa. Struktura koja je dobijena iz statističkog istraživanja prometa u industriji za period 2007–2012. godine primenjena je na podatke o prometu iz nacionalnih računa za period 2000–2006. godine.

Posle izračunavanja apsolutnih iznosa mesečnog prometa za period 2000–2006, izračunati su indeksi prometa – mesečni iznosi su stavljeni u odnos sa prosečnim prometom u 2010. godini (prosečan promet za 2010. godinu dobijen je iz istraživanja o prometu u industriji).

Vremenske serije počevši od januara 2000. postavljene su na veb-sajt Republičkog zavoda za statistiku i dostavljene Evrostatu.

Mesečno istraživanje o prometu u industriji (IND-2), Godišnje istraživanje strukturnih poslovnih statistika (SBS-01) i Kvartalno istraživanje strukturnih poslovnih statistika (SBS-03) obezbeđuju podatke o ukupnom prometu u industriji. Podaci se mogu razlikovati zbog razlika u obuhvatu. Godišnje istraživanje strukturnih poslovnih statistika (SBS-01) se sprovodi sa potpunim obuhvatom i sva preduzeća su zakonski obavezna da podnesu svoje godišnje izveštaje. Mesečno istraživanje o prometu u industriji (IND-2) je istraživanje na uzorku, i deo je uzorka za Kvartalno istraživanje strukturnih poslovnih statistika (SBS-03).

Takođe, podaci se mogu razlikovati zbog razlika u metodologiji. Definicije prometa za istraživanja strukturnih poslovnih statistika (SBS) i za Mesečno istraživanje o prometu u industriji (IND-2) nisu iste.

Agregati su uvek konzistentni sa svojim podagregatima:

- promet na domaćem tržištu i promet na inostranom tržištu su konzistentni i koherentni sa ukupnim industrijskim prometom,  

- promet prema glavnim industrijskim grupacijama prema ekonomskoj nameni je konzistentan i koherentan sa ukupnim prometom, i

- promet prema sektorima je konzistentan i koherentan sa ukupnim prometom.

Ne postoje precizne informacije o troškovima i opterećenosti izveštajnih jedinica i statistike koje se odnose na Mesečno istraživanje o prometu u industriji (IND-2).

Za ovo istraživanje industrije koriste se papirni upitnici što zahteva angažovanje značajnih novčanih i ljudskih resursa. Papirni upitnici šalju se svim izveštajnim jedinicama. Osim toga, postoje veb-upitnici kako bi se smanjilo opterećenje izveštajnih jedinica i statistike. Izveštajne jedinice mogu da odaberu da popune veb-upitnike ili papirne upitnike.

Kao posledica uvođenja veb-upitnika, smanjeni su troškovi izveštajnih jedinica jer ne postoje troškovi koji se odnose na isporuke upitnika.

Opšta politika revizije Republičkog zavoda za statistiku predstavlja globalni okvir koji omogućava da svaka statistička oblast definiše svoju politiku revizija u skladu sa svojim specifičnostima. 

Ista politika revizije se primenjuje za objavljivanje podataka na nacionalnom nivou i za podatke koji se dostavljaju Evrostatu.  

Takođe, u Mesečnom istraživanju o prometu u industriji (IND-2) postoje posebne procedure koje se tiču revizije podataka. Postoje revizije koje se obavljaju u tromesečnoj periodici, tj. kada su rasploživi podaci iz Kvartalnog istraživanja strukturnih poslovnih statistika (SBS-03). Vrši se upoređivanje kumuliranih mesečnih podataka IND-2 istraživanja sa podacima SBS-03 istraživanja.

Redovne revizije podataka o prometu u industriji rade se svakih 5 godina zbog promene bazne godine. Korisnici su obavešteni o tim revizijama u Napomeni koja prati statističku bazu podataka.

Indeksi prometa u industriji za sve mesece tekuće godine tretiraju se kao „prethodni podaci“. Na kraju godine, posle eventualnih promena, indeksi prometa u industriji „postaju“ konačni. Indeksi prometa u industriji raspoloživi su u statističkoj bazi podataka postavljenoj na veb-sajtu RZS-a.

Revizije podataka se obavljaju mesečno. Revizije koje su nastale usled grešaka sprovode se odmah nakon uočavanja grešaka. Najveći broj revizija indeksa prometa u industriji radi se zbog toga što nakon završetka obrade budu dostupni kompletniji podaci, ili zbog dodatnih korekcija koje izvrše davaoci podataka. Ukoliko su rađene procene, one se zamenjuju pravim podacima kada ti podaci postanu dostupni. U kontroli i reviziji podataka, koriste se i administrativni izvori podataka (podaci iz obrasca poreske prijave poreza na dodatu vrednost-PPPDV). Većina manjih revizija obavlja se na početku godine. Mesečno postoji približno 5-10 promena za nivo izveštajnih jedinica. Većina njih ne utiče na više nivoe za koje se računaju indeksi prometa (ukupna industrija, glavne industijske grupacije prema ekonomskoj nameni i sektori).

Republički zavod za statistiku nema praksu da objavljuje konačne indekse prometa u industriji u formi novog saopštenja, ali ih stavlja u statističku bazu podataka. Korisnici su obavešteni da su podaci objavljeni u statističkim saopštenjima „prethodni podaci“ koji mogu da budu promenjeni. Manje revizije indeksa prometa u industriji se posebno ne objašnjavaju korisnicima.

Postoji mogućnost poređenja podataka o prometu iz Mesečnog istraživanja o prometu u industriji (IND-2) sa prometom iz Kvartalnog istraživanja strukturnih poslovnih statistika (SBS-03) na nivou izveštajne jedinice. Zbog toga se neke revizije rade kvartalno, tj. kada su dostupni podaci iz Kvartalnog istraživanja strukturnih poslovnih statistika (SBS-03). 

Redovne revizije rade se svakih pet godina zbog promene bazne godine. Korisnici se obaveštavaju o tim revizijama u Napomeni koja prati statističku bazu podataka.  

Srednja revizija (MR-Mean Revision) i Srednja apsolutna revizija (MAR-Mean Absolute Revision) koriste se kao indikatori revizije. Ovi indikatori se izračunavaju za neprilagođenu (originalnu) seriju međugodišnjih indeksa i kalendarski prilagođenu seriju međugodišnjih indeksa. Izračunate vrednosti za poslednjih 36 meseci indeksa prometa u industriji, za period od januara 2023. do decembra 2025. godine su:

• Industrija - ukupno za neprilagođenu (originalnu) seriju indeksa MR = -0,02,  MAR = 0,34,

• Industrija - ukupno za kalendarski prilagođenu seriju indeksa MR = -0,05, MAR = 0,95

Izvor podataka je statističko istraživanje Mesečno istraživanje o prometu u industriji (IND-2). Pomenuto istraživanje obuhvata preduzeća pretežne delatnosti iz sektora B ili C prema Klasifikaciji delatnosti – KD (2010). Istraživanje se sprovodi na osnovu stratifikovanog prostog slučajnog uzorka. Stratumi su definisani na osnovu: glavnih industrijskih grupacija prema ekonomskoj nameni (5 klasa: Energija; Intermedijarni proizvodi, osim energije; Kapitalni proizvodi; Trajni proizvodi za široku potrošnju; Netrajni proizvodi za široku potrošnju); veličine prema godišnjim finansijskim računima (4 klase: mikro, mala, srednja i velika preduzeća); veličine prometa (2 klase: popisne jedinice i nepopisne jedinice koje su slučajno izabrane); sektora prema Klasifikaciji delatnosti – KD (2010) (2 klase: B (Rudarstvo), C (Prerađivačka industrija)).

Podaci se prikupljaju u mesečnoj periodici.

Podaci se prikupljaju i putem štampanih upitnika, i putem veb-aplikacije. Upitnici se na početku godine šalju poštom izveštajnim jedinicama za svih 12 meseci. Takođe, upitnici IND-2 nalaze se na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku i izveštajne jedinice mogu da ih koriste. Upitnik IND-2 za referentnu 2025. godinu nalazi se na linku: https://publikacije.stat.gov.rs/G2025/Pdf/G202524021.pdf. Izveštajne jedinice mogu da pošalju popunjene upitnike poštom ili elektronskom poštom. U cilju povećanja stope odgovora, koriste se telefoni.

Tokom obrade podataka, obavlja se njihova validacija: najpre, tokom unosa podataka, zatim tokom procesa izračunavanja i kontrole agregata. Unos podataka je zasnovan na kriterijumima koji imaju za cilj da se detektuju greške. Neke vrste grešaka se mogu automatski ispraviti, dok je za korekciju drugih grešaka potrebno kontaktirati izveštajne jedinice.

Na kraju, validacija podataka se obavlja tokom analize agregata.

Pre dostavljanja Evrostatu, detaljno se proveravaju struktura datoteke i format podataka. Podaci koji se dostavljaju u Evrostat najpre se prebacuju u diseminacionu bazu Republičkog zavoda za statistiku, odakle se automatski mapiraju. Zatim se formira SDMX-ML data file koji se preko EDAMIS-a dostavlja Evrostatu.

Polaznu tačku za kompilaciju podataka predstavljaju podaci o prometu prikupljeni od izveštajnih jedinica. Faze obrade podataka mogu se sažeti na sledeći način:

- Unos podataka iz obrasca IND-2,

- Utvrđivanje i korigovanje grešaka i nekonzistentnosti,

- Smanjenje neodgovora, tj. kontaktiranje izveštajnih jedinica sa ciljem da se dobiju izveštaji,

- Procedura izrade ocena se sastoji od izračunavanja pondera (originalni ponderi se koriguju za neodgovor), utvrđivanja i tretmana outlier-a i procena totala i njihovih standardnih grešaka prema definisanim oblastima. Tokom izrade ocena, podaci za koje se sumnja da su netačni (na primer, promet iskazan u dinarima umesto u hiljadama dinara) obeležavaju se i vraćaju na proveru,

- Izračunavanje indeksa za sve agregate (počevši od oblasti koje pripadaju sektorima B i C). Indeksi su prosti indeksi Lespejrovog tipa. Ponderisanje se ne radi. Indeksi se izračunavaju u odnosu na prosek bazne 2021. godine, u odnosu na prosek prethodne godine i u odnosu na isti mesec prethodne godine, i

- U kvartalnoj periodici, vrši se provera agregiranih podataka poređenjem procena sa odgovarajućim procenama iz Kvartalnog istraživanja strukturnih poslovnih statistika (SBS-03). 

Procene ukupnih vrednosti i njihovih standardnih grešaka izračunate su upotrebom Horvitz-Thompson-ovih ocena u skladu sa standardnom procedurom za stratifikovan prost slučajan uzorak. To znači da su procene ukupnih podataka izračunate sumiranjem ponderisanih vrednosti iz uzorka. Uzorački ponder koriguje se za neodgovor jedinica.

Podaci su sezonski i kalendarski prilagođeni. Više informacija može se pronaći u Aneksu. 

Nema napomena.