Национални рачуни


Метаподаци
Периодика: Годишња
Година: 2018

РЕФЕРЕНТНИ МЕТАПОДАЦИ
01. Контакт информације
02. Ажурирање метаподатака
03. Статистички преглед
04. Јединица мерења
05. Референтни период
06. Мандат институције
07. Поверљивост
08. Политика објављивања
09. Динамика дисеминације
10. Доступност и разумљивост
11. Управљање квалитетом
12. Релевантност
13. Тачност и поузданост
14. Правовременост и поштовање рокова
15. Кохерентност и упоредивост
16. Трошкови и оптерећеност
17. Ревизија података
18. Статистичка обрада
19. Напомене

01. Контакт информацијеВрх
01.1. Назив организације/институције

Републички завод за статистику

01.2. Назив организационе јединице унутар институције

Национални рачуни

01.3. Име и презиме контакт особе

Душан Гавриловић

01.4. Функција контакт особе

Помоћник директора

01.5. Адреса контакт особе

Милана Ракића 5, Београд

01.6. Имејл контакт особе

dusan.gavrilovic@stat.gov.rs

01.7. Број телефона контакт особе

Директни тел:011/2412-922, лок. 381

Мобилни: 062 8827-536

 


02. Ажурирање метаподатакаВрх
02.1. Последња провера метаподатака
10/6/2019
02.2. Последње постављени метаподаци
12/6/2019
02.3. Последње ажурирање метаподатака
12/6/2019

03. Статистички прегледВрх
03.1. Опис податка

Подаци националних рачуна односе се на све податке који се производе и дисеминирају за одређену економију у складу са дефиницијама и смерницама Европског система националних и регионалних рачуна / European System of Accounts (ESA 2010).

Национални рачуни обезбеђују податке за укупну економију, али такође укључују и разлагање укупне економије (на секторе, економске активности, производе, регионе, итд.). Национални рачуни обезбеђују податке за више области и домена: годишње и кварталне националне рачуни (главни агрегати), секторске рачуне, финансијске рачуне[1], табеле понуде и употребе (SUT) и инпут-аутпут табеле[2], регионалне рачуне и статистику државних финансија[3].   

Један од главних индикатора у националним рачунима јесте стопа промене бруто домаћег производа (БДП) у сталним ценама (ценама претходне године) и уланчаним мерама обима, која показује ниво економског развоја једне земље или региона, и такође се назива стопом економског раста. Наиме, ова стопа промене је резултат обрачуна БДП-а који има за циљ да покаже реалне динамичке и структурне промене, настале независно од утицаја цена.



[1] У Републици Србији, Народна банка Србије је одговорна за састављање финансијских рачуна.

[2] Тренутно, српски национални рачуни су у процесу развоја табела понуде и употребе, у току је израда за период 2015-2017.

[3] Евростату се достављају само: ТП табела Т0900 - Детаљна листа пореза и социјалних доприноса по подсекторима и типу пореза, укључујући и Националну листу пореза, као и ЕДП табеле и Упитници у вези са ЕДП табелама (1.2, 4, 5, 9.1).

 

03.2. Класификације

      ESA 2010 обезбеђује методологију о заједничким и општим стандардима, дефиницијама, међународно 

усклађеним класификацијама и рачуноводственим правилима који се користе за израду националних рачуна на компаративним основама.

ESA 2010 дефинише класификације које се примењују за: институционалне секторе, трансакције производима, трансакције нефинансијском и непроизведеном имовином, дистрибутивне трансакције, трансакције финансијском имовином и обавезама, остале промене имовине, билансне ставке и ставке нето вредности, ставке биланса стања, нефинансијску имовину, финансијску имовину и обавезе.     

Поред тога, за многе ставке ESA 2010 користи и друге класификације: NACE Rev. 2 за економске делатности, CPA 2014 за производе према економским делатностима, COFOG за функције државе, COICOP за индивидуалну потрошњу према намени, COPNI за класификацију намене непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима, NUTS 2013 за регионалне класификације.

Комплетан приказ класификација налази се на следећим местима:

- ESA 2010 Chapter 23 Classifications / ESA 2010 – Поглавље 23 Класификације

- RAMON classification database Евростата

 

    Класификације које се користе у изради националних рачуна

Ставке

Класификације

Институционални сектори тј. институционалне јединице

Класификација институционалних сектора (S) по ESA 2010 / SNA 2008

Делатност институционалних јединица

Национална класификација делатности (2010)[1]

Издаци за личну потрошњу – сектор домаћинстава

Класификација личне потрошње по намени (COICOP)

Издаци за потрошњу сектора државе

Делимично у складу са Класификацијом функција државе (COFOG)

Бруто инвестиције у основна средства

Разврстане су и по делатностима и по Класификацији основних средстава (AN.11)

Извоз/увоз добара и услуга

  • Национална верзија Комбиноване номенклатуре (CN)
  • Стандардна међународна трговинска класификација (SITC Rev. 4)
  • Проширена класификација услуга платног биланса (EBOPS 2010)
  • Методологија Међународног монетарног фонда BPM 6 (Методологија платног биланса, шесто издање, 2009)

Регионални рачуни

Номенклатура статистичких територијалних јединица Републике Србије (НСТЈ)[2]



[1] Национална класификација делатности (2010) у складу је са Статистичком класификацијом делатности Европске уније (The Statistical Classification of Economic Activities in the European Community – NACE Rev. 2).

[2] Номенклатура статистичких територијалних јединица Републике Србије (НСТЈ) усклађена је са Европском номенклатуром територијалних јединица за статистику (Nomenclature of Territorial Units for Statistics - NUTS).

 

03.3. Обухват сектора

Национални рачуни дају приказ укупне економије једне земље. Обухваћене су све јединице које имају свој центар доминантног економског интереса на економској територији те земље. 

Поред тога, укупне вредности су рашчлањене и приказане на више начина. Два најважнија приказа су приказ према институционалним секторима и приказ према делатностима NACE Rev. 2. Неопходан је потпуни обухват за сваку од приказаних ставки.

У вези са рашчлањивањем према институционалним секторима, ESA 2010 разликује пет засебних домаћих институционалних сектора (успостављених груписањем резидентних институционалних јединица): (a) нефинансијска инкорпорисана предузећа; (б) финансијска инкорпорисана предузећа; (в) сектор државе; (г) домаћинства; (д) непрофитне институције које пружају услуге домаћинствима.Ових пет сектора заједно чине укупну домаћу економију (S.1). Сектор иностранства (S.2) чине нерезидентне институционалне јединице које ступају у трансaкције са резидентним институционалним јединицама.

За разлагање према активности, ESA 2010 примењује NACE Rev.2. Активности се могу разложити на неколико нивоа, на пример на  3, 10, 21, 38, 64 или 88 активности. На 'највишем' нивоу дефинисане су три категорије: (а) пољопривреда, шумарство и рибарство; (б) рударство, прерађивачка индустрија, снабдевање електричном енергијом, гасом, и паром, снабдевање водом и управљање отпадним водама, грађевинарство; (в) услуге.

03.4. Статистички концепти и дефиниције

Сви статистички концепти и дефиниције које се користе у националним рачунима приказани су у Анексу А – Уредба ESA 2010 (link to blue book on ESA2010 methodology). Два основна сета табела односе се на: (а) рачуне институционалних сектора; (б) инпут-атпут оквир, и рачуне према економским делатностима.

Рачуни сектора дају, према институционалним секторима, систематски приказ различитих фаза економског процеса: производња, формирање дохотка, расподела дохотка, прерасподела дохотка, употреба дохотка, и финансијска и нефинансијска акумулација. Секторски рачуни такође укључују билансе стања за приказ стања имовине, обавеза и нето вредности на почетку и на крају обрачунског периода. Променљиве/појмови приказани у секторским рачунима укључују трансакције производима, трансакције непроизведеном нефинансијском имовином, дистрибутивне трансакције, трансакције финасијском имовином и обавезама, остале промене имовине, нефинасијску и финансијску имовину и обавезе.      

Инпут-аутпут оквир (још увек у процесу развоја), кроз табеле понуде и употребе, даје детаљнији приказ производног процеса (структура трошкова, формирани доходак и запосленост) и токове робе и услуга (аутпут, увоз, извоз, финална потрошња, међуфазна потрошња и стварање капитала према групама производа). Ове варијабле су разложене према економским активностима (NACE Rev. 2) и производима (CPA 2014).

ESA 2010 такође обухвата и појмове становништва и запослености (још увек у процесу развоја). Ови појмови су релевантни за секторске рачуне, рачуне према економским активностима и оквир понуде и употребе.

Регионални рачуни обезбеђују регионално разлагање главних агрегата  као што су бруто додата вредност према економским активностима, бруто инвестиције у основна средства и приход домаћинстава.

Регионално разлагаље се базира на NUTS/НСТЈ класификацији.

Појмови националних рачуна се такође користе и за регионалне рачуне.

Поред тога, Анекс А – Уредба ESA 2010 узима у обзир и одређује бројне друге појмове и дефиниције, као што су: статистичке јединице и њихово груписање, токови и залихе, рачуноводствена правила (вредновање, време књижења, консолидација и салдирање). Главне карактеристике и принципи израде националних рачуна налазе се у Поглављу 1.

03.5. Статистичка јединица

У складу са смерницама ESA 2010, у националним рачунима користе се два типа јединица и два одговарајућа начина поделе екомомије: (а) институционална јединица; (б) локална јединица према врсти делатности (local KAU). Први тип се користи за одређивања прихода, расхода и финансијских токова, као и за билансе стања. Други тип јединица се користи за одређивање производних процеса, инпут-аутпут анализе и за регионалне анализе.

Институционална јединица је економска целина коју карактерише аутономија одлучивања у спровођењу своје основне функције. Резидентна јединица чини институционалну јединицу на економској терирорији где има свој центар основног економског интереса уколико поседује аутономију одлучивања, било да води комплетан сет рачуна, или може да израђује комплетан сет рачуна.

Локална јединица према врсти делатности (local KAU) групише све делове инситуционалне јединице у својству произвођача који се налазе на једном месту или су блиско лоцирани, а који доприносе обављању активности на нивоу групе (четвороцифарски ниво) класификације NACE Rev. 2.

Једна институционална јединица обухвата једну или више локалних јединица према врсти делатности (local KAU); локална јединица према врсти делатности припада једној и само једној институционалној јединици.

03.6. Статистичка популација

Популација националних рачуна једне земље састоји се од свих резидентних статистичких јединица (институционалних јединица или локалних јединица врсте делатности /local KAU, видети одељак 3.5). Јединица је резидентна јединица земље када има центар основног економског интереса на економској територији те земље, тј. када се у дужем периоду (једна година или дуже) бави економским делатностима на тој територији.   

Национални рачуни имају комплетан обухват. То значи да су обухваћене све резидентне статистичке јединице.

Концепт статистичке популације није применљив у контексту националних рачуна.

03.7. Референтно подручје

Референтна област за израду система националних рачуна Србије јесте територија Републике Србије. Ипак, од 1999. године РЗС нема на располагању и не може да обезбеди одређене податке за АП Косово и Метохија, тако да ти подаци нису укључени у обухват за Републику Србију.

03.8. Временска покривеност

Временска серија података кварталних и годишњих националних рачуна доступна је од 1995. године.

Подаци регионалних рачуна доступни су од 2010. године.

03.9. Базни период

Појам 'базног периода' нема примену у националним рачунима. Уместо тога, за неке променљиве националних рачуна примењују се појмови цена из прошле године и уланчане мере обима, како је превдиђено Одлуком Комисије 98/715/ЕС (Commission Decision 98/715/EC). Приказивање променљивих у ценама из прошле године омогућава прерачунавање индекса обима између текућег периода и претходне године.  Пошто је изабран референтни период као репер, могуће је урадити уланчавање индекса обима и затим их применити на променљиве у текућим ценама године која је репер. Тако се добијају процене обима за сваки период посматрања.

Србија тренутно користи 2010. као референтну годину за израду уланчаних мера обима. Метод компилације кварталних уланчаних мера обима је метод годишњег преклапања.


04. Јединица мерењаВрх
04. Јединица мерења

Уз изузимање неких променљивих у вези са становништвом и радном снагом које се обично приказују у броју лица, радних сати, систем ESA 2010 показује токове и стања у монетарном износу: у националној валути (РСД). Токови и стања се мере у складу са њиховом вредношћу у размени, тј. вредношћу по којој се токови и стања у ствари мењају, или се могу мењати, за готовину. Отуда, тржишне цене за систем ESA јесу референца за вредновање.

Поред мера у текућим (тржишним) ценама, неке променљиве националних рачуна се такође исказују у ценама из претходне године и уланчаним мерама обима, видети одељак 3.9. Даље, могуће је извести стопе раста и индексе, и разне друге мере '(нпр. процентни износи, подаци по глави становника, подаци исказани у стандардима куповне моћи)' такође се могу применити.

Србија поступа у складу са правилима која су горе дефинисана. Ипак, вредности укупног БДП-а и БДП-а по глави становника приказују се, такође, и у еврима (ЕУР) и у доларима (УСД).


05. Референтни периодВрх
05. Референтни период

Уобичајено, референтни период који се користи за приказивање података националних рачуна је календарска година за годишње податке и одређени квартал за кварталне податке.

Региструју се две основне врсте информација: токови и стања. Токови се односе на радње и ефекте догађаја који се одвијају у току датог периода (године или квартала), док се стања односе на позиције у једној временској тачки (обично почетак или крај године или квартала).   


06. Мандат институцијеВрх
06.1. Правни акти и други документи

Национални рачуни се израђују у складу са Европским системом рачуна, (ESA 2010), који је објављен у Службеном листу као Анекс А Уредбе ЕУ број 549/2013. ESA 2010 програм достављања података дат је у Анексу Б.

ESA 2010 има форму Уредбе и она обезбеђује:

Главни правни оквир за статистички систем одређен је Законом о званичној статистици ("Службени гласник Републике Србије" број 104/09).

06.2. Заједничко коришћење података

 Подаци о националним рачуна се трансмитују Евростату.


07. ПоверљивостВрх
07.1. Поверљивост - политика

Уредба (ЕЗ) број 223/2009 о европској статистици / Regulation (EC) No 223/2009 on European statistics (рецитатив 24 и Члан 20(4)) од 11.03.2009. (Службени лист L 87, стр. 164), предвиђа потребу да се успоставе заједнички принципи и смернице који обезбеђују поверљивост података који се користе за производњу европске статистике и приступ таквим поверљивим подацима са оправданим разлогом у смислу техничког развоја и потреба корисника у демократском друштву. Кодекс праксе европске статистике / European Statistics Code of Practice одређује даље услове које статистичке институције морају поштовати у вези са статистичком поверљивошћу (Принцип 5).

На основу члана 46 Закона о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/09), чланова 7 и 35 Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05 и 101/07) и чланова 9, 15, 16. и 18. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07 и 104/09), директор РЗС-а усваја Правилник о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику. Правилник прописује мере које треба спровести како би се заштитили подаци и информације у РЗС-у.

07.2. Поверљивост - поступање са подацима

У статистичком смислу, 'поверљиви подаци' су подаци који омогућавају да статистичке јединице буду идентификоване, било директно или индиректно, чиме се откривају лични подаци. Да би се статистичка јединица могла идентификовати, морају се узети у обзир сва релевантна средства која трећа страна може употребити да идентификује статистичку јединицу. Иако су подаци националних рачуна обично високо агрегирани, могу постојати случајеви детаљног разлагања агрегата и/или малих економија. У таквим случајевима потребно је предузимати мере да би се спречило откривање података поједине статистичке јединице. Упутство за спречавање откривања података налази се у Приручнику за контролу откривања статистичких података / Handbook on Statistical Disclosure Control.

Као што је дефинисано у српским правним актима поменутим у одељку 7.1:

Тајни, поверљиви, као и агрегирани подаци, морају бити заштићени од неовлашћеног давања ако се из њих могу идентификовати појединачне информације. Две копије тих података, дефинисаних у програму за обраду, морају бити заштићене на магнетним медијима, као и на папиру, докле год то предвиђа програм за обраду, односно списак заштитних архива и записа.

Заштита тајних података и докумената врши се у складу са Законом о тајности података. Поверљиви подаци из члана 3. Правилника сматрају се службеном тајном и не могу се објављивати или комуницирати, односно не могу бити део збирних података из којих се појединачни подаци могу идентификовати. Појединачни подаци се могу дати само власнику тих података.

Заштита интегритета и тајности поверљивих података мора бити у складу са методом наведеном у програму обраде података.

Само запослени у РЗС-у овлашћени одлуком директора РЗС-а имају приступ поверљивим подацима из административних извора.


08. Политика објављивањаВрх
08.1. Календар публиковања

Добра пракса подразумева да нови подаци националних рачуна и њихово објављивање / саопштења за јавност у вези са њима морају да буду најављени у календару публиковања који се даје јавности на располагање значајно пре објављивања.

Подаци се објављују у складу са календаром публиковања, који се сваке године ажурира.

08.2. Приступ календару публиковања

Календар публиковања доступан је на следећој адреси: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar.

08.3. Приступ корисника

У складу са правним оквиром ЕУ и Кодексом праксе европске статистике / European Statistics Code of Practice (Принцип 6 о непристрасности и објективности, Принцип 13 о правовремености и поштовању најављених датума објављивања и Принцип 15 о досупности и разумљивости), потребно је да корисницима буду на располагању подаци националних рачуна који задовољавају стандарде квалитета, укључујући релевантне метаподатке. Корисници треба да буду обавештени о томе када су подаци на располагању и како им је могуће приступити.

Закон о званичној статистици („Службени гласник РС“ бр. 104/09) даје оквир за политику објављивања, као и за приступ корисника. 

 


09. Динамика дисеминацијеВрх
09. Динамика дисеминације

Нови подаци кварталних националних рачуна се објављују сваког квартала: четири пута годишње. Међутим, у зависности од околности и националне праксе, првобитно објављени подаци кварталних националних рачуна могу се ревидирати и поново дисеминирати. Подаци годишњих националних рачуна се објављују најмање једанпут годишње: када су додати подаци за нову годину. Али, у зависности од праксе коју земља примењује и политике ревизије, годишњи подаци се такође могу чешће објављивати, нпр. публиковање прве процене почетком календарске године, као и ревидиране процене касније током календарске године.      


10. Доступност и разумљивостВрх
10.1. Саопштења за штампу

Најважнији резултати националних рачуна издају се кроз саопштења за јавност. Нови главни подаци националних рачуна могу се такође презентовати на конференцијама за штампу или брифинзима. Тачни датуми се унапред најављују у календарима публиковања (видети одељак 8.2).

Подаци националних рачуна Републике Србије, у форми саопштења (редовних или ad hoc), доступни су на следећој веб- страници  РЗС-а,  http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/nacionalni-racuni/

10.2. Публикације

Поред саоштења за јавност, дисеминација података националних рачуна се може вршити кроз друге публикације, као што су статистичка документа, годишњаци, интерни и екстерни чланци. Обично се то односи на публикације у којима је дата дубља анализа одређених појава.  

Све публикације (Статистички годишњак, радни документи, билтени, студије и анализе) доступне су на следећој веб-страници РЗС-а, http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/nacionalni-racuni/

10.3. Он-лајн база података

Да би се омогућио лак приступ подацима националних рачуна, сви валидни подаци националних рачуна треба да буду доступни за кориснике кроз објављивање у онлајн бази података.

У дисеминационој бази података подаци се објављују у области „Национални рачуни“ http://data.stat.gov.rs/?caller=09&languageCode=sr-Cyrl.

10.4. Приступ микроподацима

Није применљиво.  

10.5. Остало

Поред саопштеља за јавност и других публикација (видети одељак 10.1 и 10.2), информације о националним рачунима могу се пласирати путем друштвених мрежа.  

Завод као институција присутан је на друштвеним мрежама, Твитеру (https://twitter.com/StatistikaSrb) и Јутјубу (https://www.youtube.com/channel/UC01klc-z0grxfz5KT8Y425A).

10.6. Документација о методологији

Општи методолошки оквир за израду националних рачуна у ЕУ представља ESA 2010.

Поред тога, постоји више приручника који имају за сврху да помогну израду података националних рачуна. Неки од најважнијих методолошких приручника су Приручник за израду кварталних националних рачуна, Приручник о методама регионалних рачуна, Евростатов приручник за израду табела понуде и употребе (SUT) и инпут-аутпут табела, Приручник о дефициту и дугу сектора државе. Такође постоје књиге смерница у вези са посебним питањима, нпр. упутство за израду/компилацију процена земљишта, упутство за израду/компилацију података о залихама, Приручник за мерење истраживања и развоја у систему ESA 2010 / Manual on measuring Research and Development in ESA 2010.

Наведени приручници се посебно примењују за статистику националних рачуна у ЕУ. Међутим, постоје и други у свету признати еквиваленти: SNA 2008, Приручник за кварталне националне рачуне, Приручник за компилацију и анализу инпут-аутпут табела, Приручник за статистику државних финансија. 

Методолошке информације које се односе на годишње националне рачуне, кварталне националне рачуне, БДП у сталним ценама, финалну потрошњу домаћинстава, инвестиције у основна средства и слично, доступне су на следећој веб-страници http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=09&s=0. Неки од методолошких докумената се и даље ослањају на ESA 1995; они су ажурирани и обједињени у документу „Методологија обрачуна бруто домаћег производа (БДП) – Извори и методи“.

Поред методолошких информација, опис система националних рачуна дат је у многим публикацијама РЗС-а, чије су он-лајн верзије доступне бесплатно:

  • Систем националних рачуна Републике Србије, 1997–2006.
  • Статистички годишњак Републике Србије (поглавље о националним рачунима)
  • Регионални БДП, 2017.
  • Како се мери економија: Србија у транзицији.

Поред тога, постоји и свеобухватан и транспарентан опис извора и метода који се користе за израду годишњих и кварталних националних рачуна, односно за обрачун БДП/БДВ, тј. „Методологија обрачуна бруто домаћег производа (БДП) – Извори и методи“[1] и „Извори и методе обрачуна кварталних националних рачуна“[2].

 

10.7. Документација о квалитету

Значај националних рачуна захтева да буде доступна документација о поступцима који се примењују за управљање квалитетом и оцену квалитета. Примери такве документације су извештаји о квалитету националних рачуна, студије о квалитету и извештаји о анализи ревизије.

Извештаји о квалитету за регионалне рачуне (извештај о квалитету регионалног рачуна домаћинстава и извештај о квалитету регионалног БДВ-а) припремљени су и достављени Евростату у оквиру ИПА 2011 пројекта у 2014. години.


11. Управљање квалитетомВрх
11.1. Спровођење квалитета

Квалитет података националних рачуна је осигуран кроз строгу примену концепата ESA 2010 и примену смерница које даје Приручник ЕСС за извештавање о квалитету.

Током целог процеса компилације, подаци националних и регионалних рачуна пролазе кроз више врста провера квалитета, нпр. ex-ante (изворна статистика), текуће (резултати), ex-post (коришћени методи) и спољне / екстерне провере (Евростат и ММФ). 

РЗС је увео „Политику квалитета“ као општи оквир на основу кога дефинише дизајн и имплементацију система управљања квалитетом и „Стратегију квалитета“, кao оквир за реализацију свих активности за имплементацију РЗС-овог управљања квалитетом. Систем управљања квалитетом РЗС-а ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice – CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management – TQM), који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС). Модел управљања укупним квалитетом генерално дефинише области деловања и критеријуме који се морају узети у обзир у управљању квалитетом. На основу тога, РЗС je дефинисаo четири области за континуирано побољшање квалитетa: 1. Оријентисаност ка корисницима, 2. Квалитет статистичких производа и процеса, 3. Јачање сарадње са даваоцима података и 4. Професионални развој и задовољство запослених.

11.2. Процена квалитета

Национални рачуни су, због свог великог значаја за административне потребе, предмет редовних међународних провера од стране Евростата, Међународног монетарног фонда и Организације за економску сарадњу и развој (Organisation for Economic Co-operation and Development – ОECD).

Статистички менаџмент информационог система (Statistical Management Information System – SMIS) или база података о усклађености користи се за мерење усклађености статистике са статистичким стандардима ЕУ (како на основу имплементације методолошких, тако и правних статистичких препорука). Евростат је у најновијем извештају о процени (2017 SMIS + Циклус праћења усклађености) оценио систем рачуна Републике Србије као средње усклађен. Републици Србији се препоручује да постепено побољшава усклађеност са ЕSA 2010, укључујући даљи развој одговарајућих статистичких извора. Висок приоритет треба дати достављању потпунијег сета података националних рачуна у складу са Програмом достављања података Евростату ЕSA 2010 (European system of accounts - ESA 2010 - Transmission programme of data) . На основу резултата IPA пројеката (The Instrument for Pre-accession Assistance – IPA) и потреба државе треба наставити даљи рад на даљем усаглашавању система. Такође се препоручује редовно ажурирање и проширивање методологије „Опис извора и метода који се користе за обрачун бруто домаћег производа (БДП)“.


12. РелевантностВрх
12.1. Потребе корисника

Национални рачуни обезбеђују кључне информације за праћење економске политике и доношење одлука, за израду прогноза, за административне потребе, за информисање широке јавности о економском развоју (директно или индиректно преко новинских агенција), и као инпут за економска истраживања.

Национални рачуни су, као квантитативна основа, релевантни за све који се баве економијом и користе националне рачуне за потребе планирања, анализе, моделирања и предвиђања, почев од Министарства привреде, Министарства финансија, Привредне коморе, Народне банке Србије, као и државних организација и других организација од јавног интереса, који учествују у креирању и развоју економије. Поред тога, национални рачуни су значајни за циљне групе корисника (стручна јавност, новинари итд.).

12.2. Задовољство корисника

РЗС је у периоду од 10. до 24. октобра 2017. године по четври пут спровео истраживање о задовољству корисника , како би се добиле информације о потребама корисника, њиховом задовољству подацима и услугама, као и да се добију информације о квалитету података и услуга које пружа РЗС.

12.3. Комплетност

Потпуност података националних рачуна у Републици Србији може се посматрати у контексту испуњавања услова достављања података Евростату предвиђених Програмом о достављању података Евростату (план достављања). Достављање података националних рачуна Евростату, у складу са ЕSA 95, започето је у фебруару 2013. године. Почев од октобра 2014. године, достављање података националних рачуна Републике Србије се одвија као редовна активност предвиђена у складу са ЕSA 2010. 


13. Тачност и поузданостВрх
13.1. Укупна тачност

Традиционалне мере тачности би било тешко применити на резултате обрачуна националних рачуна, али се могу индиректно применити проценом поузданости објављених анализа ревизија БДП-а и његових компоненти. Подаци се ревидирају квартално или годишње. Овакве ревизије су мале и засноване су на додатним информацијама које су добијене у току године. Међутим, спроводе се и велике ревизије, као оне извршене 2014. и 2018. године, због увођења нове методологије или побољшања извора података.

Ревизије БДП-а обично резултирају повећањем укупне вредности, јер побољшани извори података повећавају покривеност (обухват) економије и зато што нови показатељи растућих делатности боље одражавају њихов допринос економији.

13.2. Узорачка грешка

Концепт није релевантан за ову статистику.

13.3. Неузорачка грешка

Концепт није релевантан за ову статистику.


14. Правовременост и поштовање рокова Врх
14.1. Правовременост

Подаци националних рачуна треба да буду доступни за све кориснике максимално на време, узимајући у обзир периодику података (годишња и квартална), карактер података (информација о економској структури или конјунктурне промене) и одговарајући баланс између тачности и правовремености.

Програм достављања података ESA 2010 дефинише предвиђену правовременосз за све табеле националних рачуна. Кварталне табеле треба да буду доступне у року од два до три месеца од краја квартала. Годишње табеле се морају достављати у периоду од два месеца (главни агрегати) до 36 месеци (табеле понуде и употребе) од краја референтне године.

 

Периодика објављивања индикатора

Индикатори

Периодика објављивања

Формат

Квартални БДП у сталним ценама – флеш процена

t + 30 дана

Саопштење за јавност

Квартални БДП

t + 60 дана[1]

Саопштење

Годишњи национални рачуни – процена

Последњи радни дан текуће године

Саопштење

Годишњи национални рачуни (као сума четири квартала) – процена

t + 60 дана

Саопштење

Годишњи национални рачуни – процена

t + 9 месеци

Саопштење

Секторски рачуни

t + 21 месец

Статистички годишњак

Регионални рачуни – прелиминарни

t + 10 месеци

Саопштење за јавност

Регионални рачуни - коначни

t + 15 месеци

Радни документ

    t = референтни период          



[1] Први квартал – крајем маја, други квартал – крајем августа, трећи квартал – крајем новембра и четврти квартал – крајем фебруара наредне године.

 

14.2. Поштовање рокова

Датуми објављивања података националних рачуна назначени су у Календару објављивања, који се ажурира годишње. Календар се доноси пре почетка календарске године на коју се односи. Омогућава преглед свих статистичких публикација са прецизно наведеним насловом, референтним периодом и датумом објављивања.

Обавештење о разлозима одступања од Календара објављивања објављује се на веб-сајту. У случају да је неопходно одлагање објављивања података због изненадних проблема (нпр. техничких разлога), нови датум објављивања, са наведеним разлогом, ставља се у Календар објављивања.


15. Кохерентност и упоредивостВрх
15.1. Географска упоредивост

На европском и глобалном нивоу постоји велика упоредивост националних рачуна захваљујући примени општеприхваћених смерница о националним рачунима утемељених у ЕSA 2010 / SNА 2008. Од октобра 2014. године, званично се примењује нова методологија националних рачуна – ESA 2010; почев од тада, достављање података Евростату обавља се у складу са Евростатовим Програмом достављања података.

15.2. Временска упоредивост

Дужина упоредивих временских серија

Област

Временска серија[1]

Годишњи национални рачуни

Од 1995. године па надаље

Квартални национални рачуни

Од првог квартала 1995. године па надаље

Секторски рачуни

2016–2017.

Регионални рачуни

2010–2017.



[1] Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

 

15.3. Кохерентност - између области

У оквиру система националних рачуна, постоји пуна козистентност између области: годишњи и квартални национални рачуни, рачуни државе, секторски рачуни, финансијски рачуни, регионални рачуни, табеле понуде и употребе. Међутим, у пракси пуна козистентност није увек могућа и повремена неслагања се могу дешавати. 

Подаци објављени у оквиру националних рачуна (покривеност укупне економске активности) често се разликују од објављених релевантних података гранских статистика о сличним или истим варијаблама. У већини случајева то је резултат методолошких разлика и природе рачуноводственог система који интегрише мноштво различитих извора података како би се израчунале варијабле.

Међутим, упоређивање са другим статистикама на детаљном нивоу често ће показати разлике, делом због разлика у дефиницијама варијабли, а делимично због разграничења календарске године и захтева за што потпунијим обухватом економске активности за потребе националних рачуна.

15.4. Кохерентност - интерна

Видети одељак 15.3 (Кохерентност – између области).


16. Трошкови и оптерећеностВрх
16. Трошкови и оптерећеност

Подаци нису расположиви.


17. Ревизија податакаВрх
17.1. Ревизија података - политика

Општа политика ревизије РЗС-а је усвојена и објављена.

17.2. Ревизија података - пракса

Подаци националних рачуна су предмет сталних ревизија, са појавом нових извора података, као и када нови подаци постану доступни (расположиви).

У складу са политиком ревизије кварталних националних рачуна подаци за прва три квартала текуће године – t,  подложни су ревизијама до момента објављивања четвртог квартала (у фебруару наредне године – t + 1), када се добија прва процена за годину – t. То су текуће ревизије. Годишње ревизије спроводе се због обрачуна годишњих националних рачуна. Прва ревизија спроводи се када прелиминарни годишњи подаци (добијени као сума 4 квартала) постану расположиви, а остале када се објаве годишњи подаци као резултат обрачуна годишњих националних рачуна. У свим случајевима ревидирају се квартали текуће и претходне две године. Изузетак од општег правила су десезонирани подаци, код којих се ревидирају вредности целе временске серије.

Ревизија годишњих националних рачуна спроводи се када се појави потреба за методолошким изменама (концепата, дефиниција, класификација), промена статистичких метода, мењањем извора података, као и због унапређеног обухвата извештајних јединица и исправки грешака, као и исправки изворних података и процена.


18. Статистичка обрадаВрх
18.1. Извори података

У обрачуну националних рачуна користе се сви подаци који су расположиви у датом тренутку. Најважнији извори су: административни извори (Агенција за привредне регистре, Министарство финансија, Управа за трезор, Пореска управа, Управа царина, Народна банка Србије, Министарство одбране итд.), подаци из редовних статистичких истраживања, као и други релевантни извори података из статистичког система. Осим тога, квалитативне информације  могу бити важне. Ове информације могу се користити за допуну других података, проверу веродостојности других података или одлучивање о најбољем начину обрачуна нових појава. У случају Републике Србије, већина извора података за компилацију БДП-а са производне стране су административни извори, а са расходне стране и административни и статистички извори. Код кварталних националних рачуна административни и статистички извори користе се за компилацију БДП-а и са производне и са расходне стране.


 Анекси :
 Процедура_употребе_извора_података_у_националним_рачунима
18.2. Динамика прикупљања података

Бројни подаци који се користе за компилацију националних рачуна добијају се и укључују у обрачун у моменту када постану доступни. Различити извори података имају различиту фреквентност.

18.3. Прикупљање података

Концепт није релевантан за ову статистику јер одељења националних рачуна обично не прикупљају податке сами, већ их примају од других одељења или институција.

18.4. Валидација података

БДП се обрачунава према производном и расходном приступу. Резултати ова два приступа се балансирају како би се добио коначан БДП и његови агрегати.

Валидација података врши се у три корака који одговарају фазама у процесу обраде података приликом израде националних рачуна:

1. Темељна валидација података прво се спроводи у примарној статистици. За више информација погледајте релевантан методолошки материјал на веб-страници РЗС-а. 

2. Валидација приликом припреме података за обрачун БДП-а према производном и расходном приступу. Запослени у националним рачунима добијају податке из статистичког система, као и из административних извора и обрачунавају макроекономске агрегате на детаљном нивоу, који омогућава поређење са изворима података.

3. Финална валидација података врши се приликом усаглашавања производног и расходног приступа на вишем нивоу агрегације.

У теорији, производни и расходни приступ требало би да дају исту вредност БДП-а. Међутим, у пракси је то готово немогуће. Поред различитих формула за израчунавање, ова два приступа заснивају се на различитим изворима података и њиховом пореклу (административним или статистичким) и сваки резултира различитим проценама БДП-а са својим инхерентним предностима и недостацима. Отуда, завршни корак у обрачуну БДП-а представља процес међусобног усклађивања, тј. балансирања између две независне процене БДП-а израчунате према производном и расходном приступу.

Процес балансирања ради се у складу са основним препорукама ЕSA 2010 и у оквиру расположивих извора података и процедура. Подаци балансираног БДП-а доступни су за период од 1995. године. Осим тога, битно је истаћи да постоји конзистентност између годишњих, кварталних, регионалних и података секторских рачуна, као и других делова националних рачуна.

18.5. Компилација података

Годишњи национални рачуни обрачунавају БДП користећи независно производни и расходни приступ, док се доходовни приступ изводи из производног приступа.

Квартални БДП одређен је производним компонентама, због чињенице да не постоје поуздане информације у кварталној периодици које би директно могле бити коришћене као индикатор за обрачун промене у залихама. Због тога, кварталне промене у залихама у текућим ценама и ценама претходне године добијају се индиректно, као резидуална ставка (разлика између процењене вредности БДП-а обрачунатог према производном приступу и збира компоненти БДП-а обрачунатих према расходном приступу – издатака за финалну потрошњу домаћинстава, НПИД-а и државе, бруто инвестиција у основна средства, промена у драгоценостима и вредности нето извоза добара и услуга).

Годишњи обрачун агрегата БДП-а изводи се коришћењем директних извора података, независно примењујући производни и расходни приступ, при чему је конзистентност између ова два приступа главни циљ. Обрачун БДП-а по доходовном приступу се не изводи независно, из разлога што не постоје независне процене пословног вишка (осим оног пословног вишка који се добија из производног приступа након свих корекција и поступка балансирања). Сходно томе, појединачне трошковне компоненте доходовног приступа изводе се из производног приступа. Последично, пословни вишак постаје резидуал уместо да се израчуна директно у складу са захтевима доходовног приступа.

Основни агрегати кварталних и годишњих националних рачуна истовремено се обрачунавају у текућим ценама, у ценама претходне године и као уланчане мере обима (референтна 2010. година), а квартални БДП и у десезонираној форми. За потребе међународног поређења годишњи БДП се такође прерачунава у доларе (од 1995. године) и евре (од 1999. године). Прерачун у доларе и евре врши се по просечном годишњем курсу.

Обрачун регионалног БДП-а ради се по Номенклатури статистичких територијалних јединица Републике Србије (НСТЈ), која је усклађена са европском Класификацијом статистичких територијалних јединица – NUTS, и то на нивоу – NUTS 2 (региони) и NUTS 3 (области). Поред тога, као посебна статистичка територијална јединица приказује се „Екстра регио“, тј. екстериторијална јединица Републике Србије (ESA 2010, параграф 13.11). Регионализација бруто додате вредности (БДВ) базира се на принципу дистрибуције резултата активности економских субјеката према месту њиховог рада, тј. локалним јединицама где се додата вредност реално ствара, а не према седишту економског субјекта. Регионални подаци о БДВ-у објављују се на нивоу делатности у милионима динара. Осим тога, подаци регионалног БДП-а приказују се у текућим ценама, у форми стопа раста, изражени у паритетима куповне снаге (PPS) и у форми рациа између региона Републике Србије и индикатора ЕУ28.


 Анекси :
 Компилација БДП
18.6. Прилагођавање података

Прилагођавања примарних извора података који се користе за компилацију БДП-а могу се поделити на валидациона, концептуална, балансна прилагођавања и прилагођавања за егзостивност (потпун обухват БДП-а) и балансна прилагођавања. Валидациона прилагођавања односе се на корекције (усаглашавања) података који су, приликом поређења различитих извора података, дали контрадикторне резултате. Концептуална прилагођавања су измене података ради усклађивања са дефиницијама ESA 2010. Прилагођавања за егзостивност односе се на корекције за необухваћене активности које нису укључене у примарне изворе података. Балансна прилагођавања су корекције којe се раде како би се испоштовали стандарди националних рачуна.

БДП и већина његових компоненти могу се приказати не само номинално (тј. у текућим ценама) већ и у сталним ценама (ценама претходне године). Почев од 2011. године, а у складу са међународним конвенцијама и препорукама, за обрачун у сталним ценама, примењује се метод обрачуна у ценама претходне године, који подразумева да се за сваку годину као базна узима њена претходна година. Да би се добила серија упоредивих података, примењује се метода уланчавања, којом се индикатори у форми индекса повезују и своде на референтну годину.

Годишњи финансијски извештаји и књиговодствене евиденције су главни извор података за обрачун БДП-а и компилацију националних рачуна у Републици Србији. Релевантни елементи аутпутa и међуфазнe потрошњe директно се преузимају из финансијског извештаја. Због недостатка поузданих и доследних серија података, редовно се раде додатна прилагођавања и импутације. Једно од важних прилагођавања односи се на усклађивање рачуноводствених података извештајних јединица сектора државе. Ради примене обрачунског принципа  регистровања трансакција, у складу са препорукама датим у  ЕСА 2010, примењује се метод временског прилагођавања за најзначајније врсте пореза. Прилагођавања за егзостивност (потпун обухват БДП-а) која се односе на необухваћену економију (non-observed economy - NOE) редовно се спроводе и њихове процене су укључене у званичну процену БДП-а.  
Ради обрачуна балансираног БДП-а, раде се прилагођавања појединих варијабли оба приступа због могућег неслагања између укупне вредности и збира вредности његових компоненти. У случају мале разлике између различитих приступа који се користе за обрачун БДП-а, расходна страна, тј. БДП обрачунат расходним приступом, јесте предмет корекција, нарочито издаци за личну потрошњу сектора домаћинстава.


19. НапоменеВрх