Истраживање и развој (ИР)

 Републички завод за статистику

Сектор друштвених статистика

Одсек за статистику просвете, науке и културе

Сунчица Стефановић Шестић

Шеф Одсека

Србија

11050 Београд

Милана Ракића бр. 5

suncica.stefanovic@stat.gov.rs

+381 11 2410414

+381 62 8827522

-

Подаци се прикупљају на основу истраживања: "Годишњи извештај о истраживању и развоју" које се спроводи на основу Закона о званичној статистици ("Службени гласник РС", број 104/2009) и према међународној легислативи: Одлука бр. 1608/2003 / ЕЦ и Уредба бр. 995/2012.

Подаци о истраживању и развоју прикупљени су редовним годишњим истраживањем од 1965. године. Од 2007. примењена методологија је усклађена са међународном – Приручником Фраскати. Истраживањем су обухваћене: све истраживачке и развојне организације, без обзира да ли је то њихова главна активност или не.

Основни извор података представља рачуноводствена евиденција трошкова и инвестиција реализованих у истраживању и развоју.

Годишњи извештај о истраживању и експерименталном развоју обезбеђује податке о средствима (приходи, расходи и инвестиције) према врсти истраживања, изворима финансирања и намени, као и средства о људском потенцијалу - истраживачима.

Сви  подаци  су  доступни  према  врсти  истраживачких  организација,  према  научним  областима,  врсти  истраживања,  врсти  радног  односа  и  дужини  трајања  радног  времена  запослених,  нивоу  одређених  група  делатности (КД 2010 = NACE 2) и према територијалном принципу (до нивоа НСТЈ2).

Користе се стандардне класификације:

• КД - Класификација делатности која кореспондира међународној NACE Rev.2 класификацији (Statistical classification of economic activities)
•  НСТЈ – Национална класификација статистичких територијалних јединица, која одговара међународној NUTS класификацији (Nomenclature of territorial units for statistics)
• FOS – Класификација научних области (Feelds of science)
• NABS - Nomenclature for the Analysis and comparison  of Scientific Programes and Budgets (GBAORD)
• ISCED – Међународна стандардна класификација образовања (International Standard classification of Education)

Истраживање обухвата све секторе: пословни сектор, сектор државе, сектор високог образовања, приватни - непрофитни сектор и сектор иностранства.

Прикупљање података о истраживачким и развојним активностима државних института и институција терцијарног образовања је на основу потпуног обухвата (сви факултети/академије, без обзира на власнички статус, сви институти, било да су научно-истраживачки или развојни). Прикупљање података о истраживачким активностима пословних субјеката и непрофитних организација/удружења је спроведено на основу информација из завршних рачуна.

Статистичка јединица може имати сопствена средства у оквиру организације или средства из спољних извора (intramural I extramural expenditures).

Дефиниција: Средства која су уложена у истраживање и развој груписанасу у две главне категорије: једна представља текуће трошкове, а друга инвестиционе трошкове. Унутар текућих трошкова постоји додатна подела на поткатегорије  „трошкове рада и накнада запослених“ и „остали текући трошкови“.  Дате категорије и поткатегорије су даље разврстане на класе трошкова. Поткатегорија „бруто зараде истраживача“ не улази у збир свега, јер представља део бруто зараде свих запослених у ИР делатности.

Трошкови рада ИР особља представљају највећу ставку у текућим трошковима. Остали текући трошкови обухватају неинвестициона улагања у материјал и опрему потребну за ИР у току једне године. Додатни трошкови и трошкови административног особља се обрачунавају у ову групу трошкова, али их треба умањити за трошкове активности које нису ИР. У трошкове особља спадају и издаци за социјални и пензиони фонд ИР особља. Трошкови индиректних услуга су такође укључени, без обзира да ли потичу из исте извештајне јединице или не (трошкови складиштења, оправке и одржавања просторија, штампање извештаја и др.).

Инвестициони трошкови су укупни годишњи трошкови некретнина које се користе за ИР за извештајну јединицу. Исказују се у потпуности за период у којем су настали и не садрже у себи елемент амортизације. Састоје се из: трошкова земљишта и грађевина, као и трошкова инструмената и опреме. Трошкови за земљиште и зграде: земљиште се односи на оно које је потребно за ИР (земљиште за испитивање, за лабораторије и пилот постројрња) и за зграде намењене неким побољшањима, модификацијама и поправкама. Удео ових трошкова је тешко утврдити па се користи метод процене. Поткатегорија „за увезене машине и опрему“ код инвестиционих трошкова не улази у збир инвестиционих трошкова, јер представља део укупних улагања у машине и опрему.

Сектор  реализације  одређује  се  према  области  економске  активности  у  којој  се  реализује  научноистраживачки и истраживачко‐развојни рад. Идентификовано је пет сектора: - Нефинансијски  сектор  обухвата  привредне  субјекте  и  организације  чија  је  примарна  активност  тржишна  производња робе и услуга и њихова продаја по економски значајним ценама. - Овом  сектору  припадају  и  приватне  непрофитне  организације  које  га  опслужују,  као  и  ИР  јединице  у  њиховом саставу. - Сектор  државе  обухвата  организације,  службе  и  друга  тела  која  друштву  пружају  оне  заједничке  услуге, осим високог образовања, које се по тржишним условима не би могле обезбедити, а представљају израз  економске  и  социјалне  политике  друштва.  Према  дефиницији,  овај  сектор  обухвата:  активности  администрације, одбране и регулисања јавног реда; здравство, образовање, културу, рекреацију и друге  друштвене  услуге;  промоцију  економског  развоја  и  животног  стандарда  и  технолошки  развој.  Правну, извршну  и  институционалну  структуру  треба  укључити  у  овај  сектор,  без  обзира  на  то  да  ли  се  ове  структуре финансирају из редовног или из ванредног буџета. - Непрофитни сектор обухвата нетржишне приватне непрофитне организације које домаћинствима пружају  услуге без наплате или по ниској цени. Ове организације могу бити основане од стране удружења грађана ради  обезбеђивања  робе  и  услуга  за чланове  удружења  или  ради  опште  сврхе. Овом  сектору  припадају  професионална  удружења,  добротворне  организације,  хуманитарне  организације,  трговинска  удружења, удружења потрошача итд. - Сектор  високог  образовања  обухвата  универзитете,  факултете  и  академије,  без  обзира  на  изворе  финансирања  и правни  статус. Овом  сектору  припадају  и  истраживачки  институти  и клинике  који  су  под  непосредном контролом или управом високошколске организације. Научноистраживачка делатност, 2016. 9 - Сектор иностранства обухвата организације и појединце који се налазе изван политичких граница земље, као  и  одговарајуће  земљиште  у  поседу  тих  организација.  Обухвата  и  све  међународне  организације, укључујући њихове објекте на домаћој територији.

Запослени: - Истраживач  је  лице  са  најмање  високом  стручном  спремом,  односно  са  најмање  завршеним  основним  академским  студијама,  које  ради  на  научноистраживачким  и  развојним  пословима  и  које  је  изабрано  у  звање,  у  складу  са  Законом.  У  зависности  од  остварених  резултата  у  научноистраживачком  раду, истраживач  може  стећи  истраживачко  звање:  истраживач‐приправник  и  истраживач‐сарадник  и  научно  звање: научни сарадник, виши научни сарадник и научни саветник. - Стручни  сарадници  немају  научна  ни  истраживачка  звања,  непосредно  сарађују  са  истраживачима, обављајући  стручне  или  техничке  послове  у  вези  са  научноистраживачким  и  истраживачко‐развојним  задацима  (лабораторијски  техничари,  инжењери  и  техничари  техничких  наука,  цртачи,  библиотекари, документаристи, информатичари, лектори итд.). - Административни  радници  баве  се  искључиво  или  претежно  организационим,  управним,  правним, административним или финансијским пословима (благајници, евидентичари, секретарице, правници итд.). - Остали  запослени  обављају  помоћне  послове  у  истраживачким  организацијама  (запослени  у  радионицама,  на пољопривредним економијама, курири,  телефонисти, запослени на одржавању зграде, опреме и возног парка, возачи, снабдевачи итд.).   - Не укључују се запослени у служби заштите и безбедности, као ни запослени у кантинама, нити запослени  на одржавању чистоће и сродни (чувари зграда, портири, чистачице, кафе куварице и сл.). Истраживачки  пројекти и студије: приказују се радови завршени у периоду од 1. јануара до 31. децембра, без обзира на то када су започети. Не узимају се у обзир радови за које не постоје наручиоци. ‐ Фундаментално истраживање јесте стваралачка систематска активност усмерена ка освајању нових знања о  пореклу  и  узроцима  појава  и  чињеница,  а  да  се  при  том  нема  у  виду  ни  посебна  примена  ни  коришћење. Резултати фундаменталног истраживања обично се формулишу као општи принципи, теорије или законитости. ‐  Примењено  истраживање  се  предузима  или  да  би  се  утврдила  могућност  коришћења  резултата  неког  истраживања,  имајући  у  виду  његову  практичну  примену,  или  да  би  се  изнашле  нове  методе  или  начини  који  омогућавају да се постигне неки посебан, унапред одређен циљ. Ово истраживање полази од постојећих знања и  продубљује их у циљу решавања посебних проблема. ‐ Развојно истраживање јесте стваралачка систематска активност заснована на резултатима фундаменталног  и примењеног истраживања и практичним знањем усмерена на увођење нових материјала, производа, уређаја, процеса и метода. Проналасци  и  патенти: проналазак  представља  ново  техничко  решење  одређеног  проблема,  које  има  инвентивни  ниво  и  које  је  применљиво. Патент  је  право  којим  се  штити  проналазак. Патент  и  права  из  патента  стичу се признањем и уписом признатог права у одговарајући регистар. Подела  индустрије  према  истраживачко‐развојном  интензитету  (према  стандардима    OECD): висока  технологија, средње висока технологија, средње ниска технологија и ниска технологијa.

Основни скуп истраживања и јединице посматрања статистичког истраживања јесу све организације које се  баве научном или истраживачко‐развојном делатношћу, без обзира на то да ли им је то основна делатност или не.

Научноистраживачка организација: факултет, академија, институт, истраживачка јединица привредног друштва, пословни субјекат, удружење и други.

Извештајне јединице истраживања чине: - научноистраживачки,  истраживачко‐развојни  институти,  као  и  институти  од  националног  значаја  за  Републику  Србију;  самосталне  научноистраживачке  организације,  пословни  субјекти  и  установе  чија  је  основна или претежна делатност научноистраживачка или истраживачко‐развојна; - истраживачко‐развојне јединице које се налазе у саставу привредног субјекта или установе; - високошколске  установе  (факултети  и  уметничке  академије),  чија  је  делатност,  по  Закону,  образовна  и  научноистраживачка, обухватају се овим истраживањем од 1978. године; - непрофитне  организације  –  удружења  које  се  баве  овом  делатношћу.  Нису  обухваћене  научноистраживачке ни истраживачко‐развојне организације које је основало Министарство унутрашњих  послова  и  Министарство  за  одбрану.  Новим  Законом  о  научноистраживачкој  делатности  предвиђено  је  праћење и ових организација.

Сектор у којем се спроводи истраживање и развој одређује се према делатностима.  Постоји пет сектора:

- Пословни сектор обухвата привредне субјекте и организације чија је примарна делатност тржишна производња робе и услуга и њихова продаја по економским  ценама. Овај сектор укључује и неке непрофитне организације, као и организационе јединице за истраживање и развој.

- Сектор државе укључује организације, департмане и друге органе и тела која пружају заједничке услуге (осим терцијарног образовања), који се не могу обезбедити под тржишним условима и одражавају економску и социјалну политику друштва. По дефиницији овај сектор обухвата: активности управе, одбране и јавног реда; Здравство, образовање, култура, рекреација и друге социјалне услуге;

Промовисање економског раста и животног стандарда, као и технолошки развој. Правна, извршна и институционална структура се укључује у овај сектор, без обзира да ли се финансира из редовног или посебног буџета.

- Сектор терцијарног образовања обухвата универзитете, факултете и академије, без обзира на њихове изворе финансирања и правни статус. Овај сектор укључује институте за истраживање и развој и клинике које послују под директном контролом и управљањем  од стране организација високог образовања.

- Непрофитни сектор покрива нетржишне, приватне непрофитне организације. Ове организације могу покренути удружења грађана како би се обезбедила роба или услуге члановима удружења или уопште. Овај сектор укључује стручна удружења, хуманитарне организације, трговинска удружења, удружења потрошача итд.

- Сектор „иностранство" обухвата организације и појединце који се налазе изван политичких граница земље, као и припадајуће земљиште које је у власништву ових организација. Такође, укључује све међународне организације, укључујући и њихове објекте на националној територији.

Подаци се односе на Републику Србију, без података за Косово и Метохију

Посматра се календарска година. Основни  извори  података  су:  документација  кадровских  служби  о  дистрибуцији  радника  запослених  на  пословима  ИР,  рачуноводствене  евиденције  о  оствареним  приходима  и  обрачунатим  улагањима  у  ИР,  као  и  документација  стручних  служби  о  резултатима  истраживачког  рада  –  пројектима,  радовима,  пријављеним  патентима и сл

Није примењиво

Средства су приказана у хиљадама РСД. Подацо о запосленим особљу и истраживачима се односе на лица (приказани као физичка лица и као еквивалент пуне запослености).

Календарска година

Национално законодавство

Законом о званичној статистици (“Службени гласник РС”, број 104/09) утврђује се правни оквир за производњу и дисеминацију података и информација званичне статистике, као и за организацију система званичне статистике у Републици Србији. Закон о званичној статистици, заједно са петогодишњим Програмом званичне статистике за период 2016-2020. године и годишњим Планом утврђује правни, институционални и програмски оквир за прикупљање, производњу и дисеминацију података и информација и организацију система званичне статистике.

Поред тога, на основу члана 18. став 2. Закона о званичној статистици ("Службени гласник РС", број 104/09) и члана 42. став 1. Закона о Влади ("Службени гласник РС", бр. 55/05,

71/05 - исправка, 101/07, 65/08 и 16/11), Влада сваке године доноси уредбу којом се усваја годишњи План званичне статистике.

ЕУ законодавство

Истраживање, такође, мора да поштује и примењује званичну међународне законске регулативе: Одлуку бр. 1608/2003 / Европске Комисије и Уредбу бр. 995/2012 Европског парламента и Савета.

Републички завод за статистику има споразум о сарадњи са великим бројем организација и  институција како на националном, тако и  на међународном нивоу, са којим размењује информације, податке и искуства.

Такође, постоји интензивна сарадња између различитих организационих јединица у оквиру самог Завода.

На основу члана 46. Закона о званичној статистици (“Службени гласник РС”, број 104/09), члана 7. и 35. Закона о државној управи (“Службени гласник РС”, бр. 79/05 и 101/07) и члановима 9, 15, 16  и 18. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (“Службени гласник РС”, бр. 120/04, 54 /07 104/09 и 36/10 ) директор РЗС-а усвојио је Правилник о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику који прописују мере за сровођење заштите података и информација у РЗС-у.

Поред тога, Уредба (ЕЗ) бр. 223/2009 о европској статистици (уводна изјава 24 и члан 20 (4)) од 11. марта 2009. године (ОЈ Л 87, стр. 164) предвиђа потребу за утврђивањем заједничких принципа и смерница којима се обезбеђује поверљивост података који се користе за производњу европске статистике и приступ поверљивим подацима, уз одговарајући технички развој и захтеве корисника у демократском друштву.

Заштита тајних података и докумената врши се у складу са Законом о тајности података. Поверљиви подаци из члана 3 Правилника представљају службену тајну и не могу се објављивати нити саопштавати, односно не могу бити садржани у било којим збирним подацима из којих се могу препознати индивидуални подаци. Индивидуални подаци се могу дати само власнику тих података. Приступ поверљивим подацима из административних извора имају само они запослени у Заводу који су за то овлашћени решењем директора Завода.

Такође, подаци које РЗС доставља са ознаком поверљивости или датумом ембарга не публикују се док се не повуче ознака поверљивост у накнадној трансмисији или до истека датума ембарга.

Подаци су доступни последњег дана јуна у Саопштењу које се налази на веб сајту Завода, према званичном календару публиковања података.

http://www.stat.gov.rs      

Екстерни корисници могу наћи тачан датум објављивања у календару побликовања који се налази на веб сајту Завода.

http://www.stat.gov.rs  

Екстерни корисници могу наћи податке у Билтену које се налази на веб сајту Завода.

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=75

У складу са правним оквиром ЕЗ и Европским статистичким кодексом, Евростат публикује европску статистику на свом веб-сајту на објективан, професионалан и транспарентан начин, уз поштовање професионалне независности, у којем се сви корисници третирају једнако. Ови принципи регулишу се Евростатовим протоколом о непристраном приступу подацима за кориснике

Годишња

Није доступно

Билтен: „Научноистраживачка делатност у Републици Србији“

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=75

База података РЗС и Евростата

Доступни на захтев међународних организација, истраживача итд. Захтев мора бити послат групи за дисеминацију (на званичну имејл adresu: stat@stat.gov.rs ) која ће започети процес стварања споразума о сарадњи, након што добије одобрење руководства.

Није доступно

Скраћена методологија на сајту РЗС-а.

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=76 , и на ESS Metadata Handler

 Налази се на ESS Metadata Handler

Квалитет је обезбеђен стриктним спровођењем дефиниција и концептуалних оквира Европске статистике, Фраскати методологије и кроз валидацију података. Већа одступања и недоследности нису примећене.

Подаци се прикупљају из поузданих извора који су у складу са стандардима и методологијом ОЕЦД-а, што обезбеђује висок степен међународне упоредивости.

Главни корисник је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, које је главни извор средстава из буџета која се алоцирају у науку. Такође, корисници су и међународне институције и научни радници/истраживачи.

Није рађено посебно истраживање о потребама корисника

Није спроведено истраживање о задовољству корисника

Годишњи извештаји о средствима за ИР пружају комплетан и конзистентан приказ инвестиција у науку, у складу са захтевима Евростата. Такође, подаци о научним радницима - истраживачима су у потпуности усклађени са захтевима Евростата.

Висока

Не примењује се

Не примењује се

Према Програму, годишњи подаци требало би да се доставе Евростату т+6 месеци по истеку референтне године, као претходни подаци, а т+12 месеци, као коначни подаци.

РЗС податке доставља у предвиђеном року.

Упоредивост се обезбеђује применом заједничких дефиниција и методолошког оквира који се заснива на међународним методологијама и стандардима.

Подаци су доступни од 2007. године и поређење је изводљиво  јер нема одступања од предложене међународне методологије.

Индикатори су кохерентни са макроекономским показатељима

Не примењује се

Не примењује се

Општа политика ревизије као званични документ доступна је на интранет сајту РЗС-а. Ревидирани подаци доступни су у бази података РЗС-а чим се изврши њихова валидација.

Објављени подаци сматрају се коначним, уколико није другачије наведено. Корекције и ревизије су могуће.

Значајне методолошке промене се најављују и корисници се о њима могу информисати на сајту РЗС.

Основни  извори  података  су:  документација  кадровских  служби  о  дистрибуцији  радника  запослених  на  пословима  ИР,  рачуноводствене  евиденције  о  оствареним  приходима  и  обрачунатим  улагањима  у  ИР,  као  и  документација  стручних  служби  о  резултатима  истраживачког  рада  –  пројектима,  радовима,  пријављеним  патентима и сл.

Подаци се прикуљају у годишњој периодици

Истраживање се спроводи као обавезно. У  припреми  и  реализацији  истраживања  о  научноистраживачким  и  развојним  организацијама  учествује  Републички завод за статистику, уз консултације са Министарством просвете, науке и технолошког развоја. 10 Републички завод за статистику  Завод утврђује и израђује јединствене методолошке основе и инструменте истраживања, израђује адресаре  извештајних  јединица,  штампа  обрасце  и  друге  материјале  неопходне  за  спровођење  истраживања,  доставља  обрасце  извештајним  јединицама,  прикупља  извештаје,  контролише  обухват,  тачност  одговора  и  потпуност  података,  преноси  податке  у  електронској  форми,  врши  рачунску  и  логичку  контролу  података,  обрађује  их  и  објављује резултате за Републику Србију у ''Статистичком годишњаку  Србије'', као и у билтену.

Упитници се, путем поште или у електронском облику, достављају извештајним јединицама крајем марта текуће године (n) за референтну годину (n-1).

Истраживање се спроводи у годишњој периодици, а упитници се достављају извештајним јединицама. Користе се три упитника. Први, који се односи на пословне субјекте и центре изузетних вредности  (пословно‐технолошки инкубатори и научнотехнолошки паркови), други, који се односи на факултете и институте, и трећи, који се односи на непрофитне организације – удружења. Извештајне јединице попуњавају образац ИР у  марту текуће године, а подаци се односе на претходну (извештајну) годину, односно на стање на крају извештајне  године.  Подаци  о  ИР  делатности  прикупљају  се  као  потпуни  обухват:  сви  факултети/академије,  без  обзира  на  својински  статус,  сви  институти:  научни  и  истраживачко‐развојни,  пословни  субјекти  и  непрофитне  организације/удружења. Сви подаци о броју истраживачких организација и запосленима односе се на стање 31. децембра односне године, док се подаци о истраживачким радовима, приходима и трошковима односе на целу  годину.

Подаци  за науку контролишу се ради обезбеђивања њихове тачности и потпуности. Контрола се ради интерно, од стране РЗС-а и екстерно, од стране Еуростата.

Не примењује се.

Не примењује се.