Istraživanje i razvoj (IR)

 Republički zavod za statistiku

Sektor društvenih statistika

Odsek za statistiku prosvete, nauke i kulture

Sunčica Stefanović Šestić

Šef Odseka

Srbija

11050 Beograd

Milana Rakića br. 5

suncica.stefanovic@stat.gov.rs

+381 11 2410414

+381 62 8827522

-

Podaci se prikupljaju na osnovu istraživanja: "Godišnji izveštaj o istraživanju i razvoju" koje se sprovodi na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", broj 104/2009) i prema međunarodnoj legislativi: Odluka br. 1608/2003 / EC i Uredba br. 995/2012.

Podaci o istraživanju i razvoju prikupljeni su redovnim godišnjim istraživanjem od 1965. godine. Od 2007. primenjena metodologija je usklađena sa međunarodnom – Priručnikom Fraskati. Istraživanjem su obuhvaćene: sve istraživačke i razvojne organizacije, bez obzira da li je to njihova glavna aktivnost ili ne.

Osnovni izvor podataka predstavlja računovodstvena evidencija troškova i investicija realizovanih u istraživanju i razvoju.

Godišnji izveštaj o istraživanju i eksperimentalnom razvoju obezbeđuje podatke o sredstvima (prihodi, rashodi i investicije) prema vrsti istraživanja, izvorima finansiranja i nameni, kao i sredstva o ljudskom potencijalu - istraživačima.

Svi  podaci  su  dostupni  prema  vrsti  istraživačkih  organizacija,  prema  naučnim  oblastima,  vrsti  istraživanja,  vrsti  radnog  odnosa  i  dužini  trajanja  radnog  vremena  zaposlenih,  nivou  određenih  grupa  delatnosti (KD 2010 = NACE 2) i prema teritorijalnom principu (do nivoa NSTJ2).

Koriste se standardne klasifikacije:

• KD - Klasifikacija delatnosti koja korespondira međunarodnoj NACE Rev.2 klasifikaciji (Statistical classification of economic activities)
•  NSTJ – Nacionalna klasifikacija statističkih teritorijalnih jedinica, koja odgovara međunarodnoj NUTS klasifikaciji (Nomenclature of territorial units for statistics)
• FOS – Klasifikacija naučnih oblasti (Feelds of science)
• NABS - Nomenclature for the Analysis and comparison  of Scientific Programes and Budgets (GBAORD)
• ISCED – Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja (International Standard classification of Education)

Istraživanje obuhvata sve sektore: poslovni sektor, sektor države, sektor visokog obrazovanja, privatni - neprofitni sektor i sektor inostranstva.

Prikupljanje podataka o istraživačkim i razvojnim aktivnostima državnih instituta i institucija tercijarnog obrazovanja je na osnovu potpunog obuhvata (svi fakulteti/akademije, bez obzira na vlasnički status, svi instituti, bilo da su naučno-istraživački ili razvojni). Prikupljanje podataka o istraživačkim aktivnostima poslovnih subjekata i neprofitnih organizacija/udruženja je sprovedeno na osnovu informacija iz završnih računa.

Statistička jedinica može imati sopstvena sredstva u okviru organizacije ili sredstva iz spoljnih izvora (intramural I extramural expenditures).

Definicija: Sredstva koja su uložena u istraživanje i razvoj grupisanasu u dve glavne kategorije: jedna predstavlja tekuće troškove, a druga investicione troškove. Unutar tekućih troškova postoji dodatna podela na potkategorije  „troškove rada i naknada zaposlenih“ i „ostali tekući troškovi“.  Date kategorije i potkategorije su dalje razvrstane na klase troškova. Potkategorija „bruto zarade istraživača“ ne ulazi u zbir svega, jer predstavlja deo bruto zarade svih zaposlenih u IR delatnosti.

Troškovi rada IR osoblja predstavljaju najveću stavku u tekućim troškovima. Ostali tekući troškovi obuhvataju neinvesticiona ulaganja u materijal i opremu potrebnu za IR u toku jedne godine. Dodatni troškovi i troškovi administrativnog osoblja se obračunavaju u ovu grupu troškova, ali ih treba umanjiti za troškove aktivnosti koje nisu IR. U troškove osoblja spadaju i izdaci za socijalni i penzioni fond IR osoblja. Troškovi indirektnih usluga su takođe uključeni, bez obzira da li potiču iz iste izveštajne jedinice ili ne (troškovi skladištenja, opravke i održavanja prostorija, štampanje izveštaja i dr.).

Investicioni troškovi su ukupni godišnji troškovi nekretnina koje se koriste za IR za izveštajnu jedinicu. Iskazuju se u potpunosti za period u kojem su nastali i ne sadrže u sebi element amortizacije. Sastoje se iz: troškova zemljišta i građevina, kao i troškova instrumenata i opreme. Troškovi za zemljište i zgrade: zemljište se odnosi na ono koje je potrebno za IR (zemljište za ispitivanje, za laboratorije i pilot postrojrnja) i za zgrade namenjene nekim poboljšanjima, modifikacijama i popravkama. Udeo ovih troškova je teško utvrditi pa se koristi metod procene. Potkategorija „za uvezene mašine i opremu“ kod investicionih troškova ne ulazi u zbir investicionih troškova, jer predstavlja deo ukupnih ulaganja u mašine i opremu.

Sektor  realizacije  određuje  se  prema  oblasti  ekonomske  aktivnosti  u  kojoj  se  realizuje  naučnoistraživački i istraživačko‐razvojni rad. Identifikovano je pet sektora: - Nefinansijski  sektor  obuhvata  privredne  subjekte  i  organizacije  čija  je  primarna  aktivnost  tržišna  proizvodnja robe i usluga i njihova prodaja po ekonomski značajnim cenama. - Ovom  sektoru  pripadaju  i  privatne  neprofitne  organizacije  koje  ga  opslužuju,  kao  i  IR  jedinice  u  njihovom sastavu. - Sektor  države  obuhvata  organizacije,  službe  i  druga  tela  koja  društvu  pružaju  one  zajedničke  usluge, osim visokog obrazovanja, koje se po tržišnim uslovima ne bi mogle obezbediti, a predstavljaju izraz  ekonomske  i  socijalne  politike  društva.  Prema  definiciji,  ovaj  sektor  obuhvata:  aktivnosti  administracije, odbrane i regulisanja javnog reda; zdravstvo, obrazovanje, kulturu, rekreaciju i druge  društvene  usluge;  promociju  ekonomskog  razvoja  i  životnog  standarda  i  tehnološki  razvoj.  Pravnu, izvršnu  i  institucionalnu  strukturu  treba  uključiti  u  ovaj  sektor,  bez  obzira  na  to  da  li  se  ove  strukture finansiraju iz redovnog ili iz vanrednog budžeta. - Neprofitni sektor obuhvata netržišne privatne neprofitne organizacije koje domaćinstvima pružaju  usluge bez naplate ili po niskoj ceni. Ove organizacije mogu biti osnovane od strane udruženja građana radi  obezbeđivanja  robe  i  usluga  za članove  udruženja  ili  radi  opšte  svrhe. Ovom  sektoru  pripadaju  profesionalna  udruženja,  dobrotvorne  organizacije,  humanitarne  organizacije,  trgovinska  udruženja, udruženja potrošača itd. - Sektor  visokog  obrazovanja  obuhvata  univerzitete,  fakultete  i  akademije,  bez  obzira  na  izvore  finansiranja  i pravni  status. Ovom  sektoru  pripadaju  i  istraživački  instituti  i klinike  koji  su  pod  neposrednom kontrolom ili upravom visokoškolske organizacije. Naučnoistraživačka delatnost, 2016. 9 - Sektor inostranstva obuhvata organizacije i pojedince koji se nalaze izvan političkih granica zemlje, kao  i  odgovarajuće  zemljište  u  posedu  tih  organizacija.  Obuhvata  i  sve  međunarodne  organizacije, uključujući njihove objekte na domaćoj teritoriji.

Zaposleni: - Istraživač  je  lice  sa  najmanje  visokom  stručnom  spremom,  odnosno  sa  najmanje  završenim  osnovnim  akademskim  studijama,  koje  radi  na  naučnoistraživačkim  i  razvojnim  poslovima  i  koje  je  izabrano  u  zvanje,  u  skladu  sa  Zakonom.  U  zavisnosti  od  ostvarenih  rezultata  u  naučnoistraživačkom  radu, istraživač  može  steći  istraživačko  zvanje:  istraživač‐pripravnik  i  istraživač‐saradnik  i  naučno  zvanje: naučni saradnik, viši naučni saradnik i naučni savetnik. - Stručni  saradnici  nemaju  naučna  ni  istraživačka  zvanja,  neposredno  sarađuju  sa  istraživačima, obavljajući  stručne  ili  tehničke  poslove  u  vezi  sa  naučnoistraživačkim  i  istraživačko‐razvojnim  zadacima  (laboratorijski  tehničari,  inženjeri  i  tehničari  tehničkih  nauka,  crtači,  bibliotekari, dokumentaristi, informatičari, lektori itd.). - Administrativni  radnici  bave  se  isključivo  ili  pretežno  organizacionim,  upravnim,  pravnim, administrativnim ili finansijskim poslovima (blagajnici, evidentičari, sekretarice, pravnici itd.). - Ostali  zaposleni  obavljaju  pomoćne  poslove  u  istraživačkim  organizacijama  (zaposleni  u  radionicama,  na poljoprivrednim ekonomijama, kuriri,  telefonisti, zaposleni na održavanju zgrade, opreme i voznog parka, vozači, snabdevači itd.).   - Ne uključuju se zaposleni u službi zaštite i bezbednosti, kao ni zaposleni u kantinama, niti zaposleni  na održavanju čistoće i srodni (čuvari zgrada, portiri, čistačice, kafe kuvarice i sl.). Istraživački  projekti i studije: prikazuju se radovi završeni u periodu od 1. januara do 31. decembra, bez obzira na to kada su započeti. Ne uzimaju se u obzir radovi za koje ne postoje naručioci. ‐ Fundamentalno istraživanje jeste stvaralačka sistematska aktivnost usmerena ka osvajanju novih znanja o  poreklu  i  uzrocima  pojava  i  činjenica,  a  da  se  pri  tom  nema  u  vidu  ni  posebna  primena  ni  korišćenje. Rezultati fundamentalnog istraživanja obično se formulišu kao opšti principi, teorije ili zakonitosti. ‐  Primenjeno  istraživanje  se  preduzima  ili  da  bi  se  utvrdila  mogućnost  korišćenja  rezultata  nekog  istraživanja,  imajući  u  vidu  njegovu  praktičnu  primenu,  ili  da  bi  se  iznašle  nove  metode  ili  načini  koji  omogućavaju da se postigne neki poseban, unapred određen cilj. Ovo istraživanje polazi od postojećih znanja i  produbljuje ih u cilju rešavanja posebnih problema. ‐ Razvojno istraživanje jeste stvaralačka sistematska aktivnost zasnovana na rezultatima fundamentalnog  i primenjenog istraživanja i praktičnim znanjem usmerena na uvođenje novih materijala, proizvoda, uređaja, procesa i metoda. Pronalasci  i  patenti: pronalazak  predstavlja  novo  tehničko  rešenje  određenog  problema,  koje  ima  inventivni  nivo  i  koje  je  primenljivo. Patent  je  pravo  kojim  se  štiti  pronalazak. Patent  i  prava  iz  patenta  stiču se priznanjem i upisom priznatog prava u odgovarajući registar. Podela  industrije  prema  istraživačko‐razvojnom  intenzitetu  (prema  standardima    OECD): visoka  tehnologija, srednje visoka tehnologija, srednje niska tehnologija i niska tehnologija.

Osnovni skup istraživanja i jedinice posmatranja statističkog istraživanja jesu sve organizacije koje se  bave naučnom ili istraživačko‐razvojnom delatnošću, bez obzira na to da li im je to osnovna delatnost ili ne.

Naučnoistraživačka organizacija: fakultet, akademija, institut, istraživačka jedinica privrednog društva, poslovni subjekat, udruženje i drugi.

Izveštajne jedinice istraživanja čine: - naučnoistraživački,  istraživačko‐razvojni  instituti,  kao  i  instituti  od  nacionalnog  značaja  za  Republiku  Srbiju;  samostalne  naučnoistraživačke  organizacije,  poslovni  subjekti  i  ustanove  čija  je  osnovna ili pretežna delatnost naučnoistraživačka ili istraživačko‐razvojna; - istraživačko‐razvojne jedinice koje se nalaze u sastavu privrednog subjekta ili ustanove; - visokoškolske  ustanove  (fakulteti  i  umetničke  akademije),  čija  je  delatnost,  po  Zakonu,  obrazovna  i  naučnoistraživačka, obuhvataju se ovim istraživanjem od 1978. godine; - neprofitne  organizacije  –  udruženja  koje  se  bave  ovom  delatnošću.  Nisu  obuhvaćene  naučnoistraživačke ni istraživačko‐razvojne organizacije koje je osnovalo Ministarstvo unutrašnjih  poslova  i  Ministarstvo  za  odbranu.  Novim  Zakonom  o  naučnoistraživačkoj  delatnosti  predviđeno  je  praćenje i ovih organizacija.

Sektor u kojem se sprovodi istraživanje i razvoj određuje se prema delatnostima.  Postoji pet sektora:

- Poslovni sektor obuhvata privredne subjekte i organizacije čija je primarna delatnost tržišna proizvodnja robe i usluga i njihova prodaja po ekonomskim  cenama. Ovaj sektor uključuje i neke neprofitne organizacije, kao i organizacione jedinice za istraživanje i razvoj.

- Sektor države uključuje organizacije, departmane i druge organe i tela koja pružaju zajedničke usluge (osim tercijarnog obrazovanja), koji se ne mogu obezbediti pod tržišnim uslovima i odražavaju ekonomsku i socijalnu politiku društva. Po definiciji ovaj sektor obuhvata: aktivnosti uprave, odbrane i javnog reda; Zdravstvo, obrazovanje, kultura, rekreacija i druge socijalne usluge;

Promovisanje ekonomskog rasta i životnog standarda, kao i tehnološki razvoj. Pravna, izvršna i institucionalna struktura se uključuje u ovaj sektor, bez obzira da li se finansira iz redovnog ili posebnog budžeta.

- Sektor tercijarnog obrazovanja obuhvata univerzitete, fakultete i akademije, bez obzira na njihove izvore finansiranja i pravni status. Ovaj sektor uključuje institute za istraživanje i razvoj i klinike koje posluju pod direktnom kontrolom i upravljanjem  od strane organizacija visokog obrazovanja.

- Neprofitni sektor pokriva netržišne, privatne neprofitne organizacije. Ove organizacije mogu pokrenuti udruženja građana kako bi se obezbedila roba ili usluge članovima udruženja ili uopšte. Ovaj sektor uključuje stručna udruženja, humanitarne organizacije, trgovinska udruženja, udruženja potrošača itd.

- Sektor „inostranstvo" obuhvata organizacije i pojedince koji se nalaze izvan političkih granica zemlje, kao i pripadajuće zemljište koje je u vlasništvu ovih organizacija. Takođe, uključuje sve međunarodne organizacije, uključujući i njihove objekte na nacionalnoj teritoriji.

Podaci se odnose na Republiku Srbiju, bez podataka za Kosovo i Metohiju

Posmatra se kalendarska godina. Osnovni  izvori  podataka  su:  dokumentacija  kadrovskih  službi  o  distribuciji  radnika  zaposlenih  na  poslovima  IR,  računovodstvene  evidencije  o  ostvarenim  prihodima  i  obračunatim  ulaganjima  u  IR,  kao  i  dokumentacija  stručnih  službi  o  rezultatima  istraživačkog  rada  –  projektima,  radovima,  prijavljenim  patentima i sl

Nije primenjivo

Sredstva su prikazana u hiljadama RSD. Podaco o zaposlenim osoblju i istraživačima se odnose na lica (prikazani kao fizička lica i kao ekvivalent pune zaposlenosti).

Kalendarska godina

Nacionalno zakonodavstvo

Zakonom o zvaničnoj statistici (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) utvrđuje se pravni okvir za proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija zvanične statistike, kao i za organizaciju sistema zvanične statistike u Republici Srbiji. Zakon o zvaničnoj statistici, zajedno sa petogodišnjim Programom zvanične statistike za period 2016-2020. godine i godišnjim Planom utvrđuje pravni, institucionalni i programski okvir za prikupljanje, proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija i organizaciju sistema zvanične statistike.

Pored toga, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05,

71/05 - ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11), Vlada svake godine donosi uredbu kojom se usvaja godišnji Plan zvanične statistike.

EU zakonodavstvo

Istraživanje, takođe, mora da poštuje i primenjuje zvaničnu međunarodne zakonske regulative: Odluku br. 1608/2003 / Evropske Komisije i Uredbu br. 995/2012 Evropskog parlamenta i Saveta.

Republički zavod za statistiku ima sporazum o saradnji sa velikim brojem organizacija i  institucija kako na nacionalnom, tako i  na međunarodnom nivou, sa kojim razmenjuje informacije, podatke i iskustva.

Takođe, postoji intenzivna saradnja između različitih organizacionih jedinica u okviru samog Zavoda.

Na osnovu člana 46. Zakona o zvaničnoj statistici (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09), člana 7. i 35. Zakona o državnoj upravi (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05 i 101/07) i članovima 9, 15, 16  i 18. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54 /07 104/09 i 36/10 ) direktor RZS-a usvojio je Pravilnik o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku koji propisuju mere za srovođenje zaštite podataka i informacija u RZS-u.

Pored toga, Uredba (EZ) br. 223/2009 o evropskoj statistici (uvodna izjava 24 i član 20 (4)) od 11. marta 2009. godine (OJ L 87, str. 164) predviđa potrebu za utvrđivanjem zajedničkih principa i smernica kojima se obezbeđuje poverljivost podataka koji se koriste za proizvodnju evropske statistike i pristup poverljivim podacima, uz odgovarajući tehnički razvoj i zahteve korisnika u demokratskom društvu.

Zaštita tajnih podataka i dokumenata vrši se u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka. Poverljivi podaci iz člana 3 Pravilnika predstavljaju službenu tajnu i ne mogu se objavljivati niti saopštavati, odnosno ne mogu biti sadržani u bilo kojim zbirnim podacima iz kojih se mogu prepoznati individualni podaci. Individualni podaci se mogu dati samo vlasniku tih podataka. Pristup poverljivim podacima iz administrativnih izvora imaju samo oni zaposleni u Zavodu koji su za to ovlašćeni rešenjem direktora Zavoda.

Takođe, podaci koje RZS dostavlja sa oznakom poverljivosti ili datumom embarga ne publikuju se dok se ne povuče oznaka poverljivost u naknadnoj transmisiji ili do isteka datuma embarga.

Podaci su dostupni poslednjeg dana juna u Saopštenju koje se nalazi na veb sajtu Zavoda, prema zvaničnom kalendaru publikovanja podataka.

http://www.stat.gov.rs      

Eksterni korisnici mogu naći tačan datum objavljivanja u kalendaru poblikovanja koji se nalazi na veb sajtu Zavoda.

http://www.stat.gov.rs  

Eksterni korisnici mogu naći podatke u Biltenu koje se nalazi na veb sajtu Zavoda.

http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Pdf/G20195648.pdf

U skladu sa pravnim okvirom EZ i Evropskim statističkim kodeksom, Evrostat publikuje evropsku statistiku na svom veb-sajtu na objektivan, profesionalan i transparentan način, uz poštovanje profesionalne nezavisnosti, u kojem se svi korisnici tretiraju jednako. Ovi principi regulišu se Evrostatovim protokolom o nepristranom pristupu podacima za korisnike

Godišnja

Nije dostupno

Bilten: „Naučnoistraživačka delatnost u Republici Srbiji“

http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Pdf/G20195648.pdf

Baza podataka RZS i Evrostata

Dostupni na zahtev međunarodnih organizacija, istraživača itd. Zahtev mora biti poslat grupi za diseminaciju (na zvaničnu imejl adresu: stat@stat.gov.rs ) koja će započeti proces stvaranja sporazuma o saradnji, nakon što dobije odobrenje rukovodstva.

Nije dostupno

Skraćena metodologija na sajtu RZS-a.

http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G201820024.pdf, i na ESS Metadata Handler

 Nalazi se na ESS Metadata Handler

Kvalitet je obezbeđen striktnim sprovođenjem definicija i konceptualnih okvira Evropske statistike, Fraskati metodologije i kroz validaciju podataka. Veća odstupanja i nedoslednosti nisu primećene.

Podaci se prikupljaju iz pouzdanih izvora koji su u skladu sa standardima i metodologijom OECD-a, što obezbeđuje visok stepen međunarodne uporedivosti.

Glavni korisnik je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je glavni izvor sredstava iz budžeta koja se alociraju u nauku. Takođe, korisnici su i međunarodne institucije i naučni radnici/istraživači.

Nije rađeno posebno istraživanje o potrebama korisnika

Nije sprovedeno istraživanje o zadovoljstvu korisnika

Godišnji izveštaji o sredstvima za IR pružaju kompletan i konzistentan prikaz investicija u nauku, u skladu sa zahtevima Evrostata. Takođe, podaci o naučnim radnicima - istraživačima su u potpunosti usklađeni sa zahtevima Evrostata.

Visoka

Ne primenjuje se

Ne primenjuje se

Prema Programu, godišnji podaci trebalo bi da se dostave Evrostatu t+6 meseci po isteku referentne godine, kao prethodni podaci, a t+12 meseci, kao konačni podaci.

RZS podatke dostavlja u predviđenom roku.

Uporedivost se obezbeđuje primenom zajedničkih definicija i metodološkog okvira koji se zasniva na međunarodnim metodologijama i standardima.

Podaci su dostupni od 2007. godine i poređenje je izvodljivo  jer nema odstupanja od predložene međunarodne metodologije.

Indikatori su koherentni sa makroekonomskim pokazateljima

Ne primenjuje se

Ne primenjuje se

Opšta politika revizije kao zvanični dokument dostupna je na intranet sajtu RZS-a. Revidirani podaci dostupni su u bazi podataka RZS-a čim se izvrši njihova validacija.

Objavljeni podaci smatraju se konačnim, ukoliko nije drugačije navedeno. Korekcije i revizije su moguće.

Značajne metodološke promene se najavljuju i korisnici se o njima mogu informisati na sajtu RZS.

Osnovni  izvori  podataka  su:  dokumentacija  kadrovskih  službi  o  distribuciji  radnika  zaposlenih  na  poslovima  IR,  računovodstvene  evidencije  o  ostvarenim  prihodima  i  obračunatim  ulaganjima  u  IR,  kao  i  dokumentacija  stručnih  službi  o  rezultatima  istraživačkog  rada  –  projektima,  radovima,  prijavljenim  patentima i sl.

Podaci se prikuljaju u godišnjoj periodici

Istraživanje se sprovodi kao obavezno. U  pripremi  i  realizaciji  istraživanja  o  naučnoistraživačkim  i  razvojnim  organizacijama  učestvuje  Republički zavod za statistiku, uz konsultacije sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. 10 Republički zavod za statistiku  Zavod utvrđuje i izrađuje jedinstvene metodološke osnove i instrumente istraživanja, izrađuje adresare  izveštajnih  jedinica,  štampa  obrasce  i  druge  materijale  neophodne  za  sprovođenje  istraživanja,  dostavlja  obrasce  izveštajnim  jedinicama,  prikuplja  izveštaje,  kontroliše  obuhvat,  tačnost  odgovora  i  potpunost  podataka,  prenosi  podatke  u  elektronskoj  formi,  vrši  računsku  i  logičku  kontrolu  podataka,  obrađuje  ih  i  objavljuje rezultate za Republiku Srbiju u ''Statističkom godišnjaku  Srbije'', kao i u biltenu.

Upitnici se, putem pošte ili u elektronskom obliku, dostavljaju izveštajnim jedinicama krajem marta tekuće godine (n) za referentnu godinu (n-1).

Istraživanje se sprovodi u godišnjoj periodici, a upitnici se dostavljaju izveštajnim jedinicama. Koriste se tri upitnika. Prvi, koji se odnosi na poslovne subjekte i centre izuzetnih vrednosti  (poslovno‐tehnološki inkubatori i naučnotehnološki parkovi), drugi, koji se odnosi na fakultete i institute, i treći, koji se odnosi na neprofitne organizacije – udruženja. Izveštajne jedinice popunjavaju obrazac IR u  martu tekuće godine, a podaci se odnose na prethodnu (izveštajnu) godinu, odnosno na stanje na kraju izveštajne  godine.  Podaci  o  IR  delatnosti  prikupljaju  se  kao  potpuni  obuhvat:  svi  fakulteti/akademije,  bez  obzira  na  svojinski  status,  svi  instituti:  naučni  i  istraživačko‐razvojni,  poslovni  subjekti  i  neprofitne  organizacije/udruženja. Svi podaci o broju istraživačkih organizacija i zaposlenima odnose se na stanje 31. decembra odnosne godine, dok se podaci o istraživačkim radovima, prihodima i troškovima odnose na celu  godinu.

Podaci  za nauku kontrolišu se radi obezbeđivanja njihove tačnosti i potpunosti. Kontrola se radi interno, od strane RZS-a i eksterno, od strane Eurostata.

Ne primenjuje se.

Ne primenjuje se.