InovacijeMetapodaciPeriodika: DvogodišnjaGodina: 2020 |
01. Kontakt informacije | Vrh |
01.1. Naziv organizacije/institucije | |
Republički zavod za statistiku | |
01.2. Naziv organizacione jedinice unutar institucije | |
Sektor društvenih statistika Odeljenje za statistiku obrazovanja, nauke i kulture | |
01.3. Ime i prezime kontakt osobe | |
Jasmina Krstić | |
01.4. Funkcija kontakt osobe | |
Rukovodilac grupe | |
01.5. Adresa kontakt osobe | |
Milana Rakića 5, 11000 Beograd | |
01.6. Imejl kontakt osobe | |
jasmina.krstic@stat.gov.rs | |
01.7. Broj telefona kontakt osobe | |
+381 11 2410414
| |
01.8. Broj faksa kontakt osobe | |
- |
02. Ažuriranje metapodataka | Vrh |
02.1. Poslednja provera metapodataka | |
28/06/2019 | |
02.2. Poslednje postavljeni metapodaci | |
10/2/2022 | |
02.3. Poslednje ažuriranje metapodataka | |
10/2/2022 |
03. Statistički pregled | Vrh |
03.1. Opis podatka | |
Svrha ovog izveštaja je da dobije pregled kvaliteta Ankete o inovacijama u Republici Srbiji (CIS_2020) koja se provodi u svakoj državi članici EU, EFTA, kandidat ili pridružena zemlja. Izveštaj o kvalitetu se piše za svaki talas CIS-a.
Ova procena kvaliteta zasniva se na različitim dimenzijama i indikatorima kvaliteta. Dimenzije kvaliteta se zasnivaju na jedinstvenim standardima koji su definisani u Eurostatu - statističkim standardima okvira kvaliteta. I sami indikatori su u skladu sa preporukama. Sve informacije koje se zahtevaju u ovom izveštaju o kvalitetu odnose se na poslovne subjekte sa 10 ili više zaposlenih uključenih u obuhvat (Core NACE), kako stoji u Uredbi Komisije 995/2012 o statistici inovacija (tj. poslovni subjekti u područjima B, C, D, E, H, J, K i oblastima 46, 71, 72 i 73).
| |
03.2. Klasifikacije | |
KD - Klasifikacija delatnosti koja korespondira međunarodnoj NACE Rev.2 klasifikaciji (Statistical classification of economic activities) | |
03.3. Obuhvat sektora | |
Ovo istraživanje se odnosi na poslovne subjekte (male, srednje i velike) iz svih sektora delatnosti. Razlikuju se proizvodni inovatori koji pripadaju sektorima: A, B, C, D i inovatori usluga koji pripadaju sektorima: E, F, G, H, I, J, K, L, M i N. | |
03.4. Statistički koncepti i definicije | |
Istraživanje se sprovodi u vidu ankete, u dvogodišnjoj periodici. Anketa o inovativnosti sprovedena je na osnovu reprezentativnog, stratifikovanog uzorka. Uzorak je alociran na području Republike Srbije (do nivoa NSTJ2), proporcionalno broju poslovnih subjekata. Obim uzorka čini 3500 malih, srednjih i velikih poslovnih subjekata. Jedan od stratuma uzorka koji se koristi za sprovođenje Ankete jeste veličina poslovnog subjekta, gde je osnovni kriterijum za određivanje njegove veličine - broj zaposlenih:
**izuzetak čine poslovni subjekti koji pripadaju delatnosti IK tehnologija – najčešće imaju manje od 10 zaposlenih. Sledeći stratum je određen na osnovu delatnosti: grupe delatnosti prema preporukama Evrostata, a na osnovu KD 2010. Skup obaveznih delatnosti: B: 05 – 09, C: 10 – 33, D: 35, E: 36 – 39, 46, H: 49 – 53, J: 58 – 63, K: 64 66, 71, 72 i 73. Dodatne („non-core“) delatnosti: 01 – 03, 41 – 43, 45, 47, 55 – 56, 68, 69, 70, 74, 75, 77, 78, 79, 80, 81 i 82. Inovacija je primena novog ili značajno poboljšanog proizvoda, usluge ili procesa, marketinške metode ili nove organizacione metode u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima poslovnog subjekta sa okruženjem (OECD, Oslo Manual). Poslovni subjekat može imati više vrsta inovativnih aktivnosti u posmatranom periodu. Poslovni subjekat se posmatra kao jedinica, a vrsta inovativne aktivnosti posmatra se kao pojava (multiplikovani broj). Inovacija proizvoda/usluge je lansiranje na tržište robe ili usluga sa novim ili znatno poboljšanim karakteristikama ili mogućnostima korišćenja. Ovo uključuje značajna poboljšanja tehničkih karakteristika, komponenti i materijala, ugrađenog softvera, korisničke orijentisanosti ili drugih funkcionalnih karakteristika (OECD, Oslo Manual). Inovacija bi trebalo da bude nova za posmatrani poslovni subjekat, a ne mora nužno biti nova za tržište. Inovacija procesa je implementacija novog ili značajno poboljšanog načina proizvodnje ili isporuke. Ovo uključuje značajne promene u tehnici, opremi ili softveru (OECD, Oslo Manual). Inovacija u organizaciji poslovnog subjekta je primena novih ili znatnih promena u strukturi ili metodama menadžmenta, s namerom da se poboljša korišćenje znanja, kvaliteta proizvoda/usluga ili poveća efikasnost poslovnih tokova (OECD, Oslo Manual). Inovacija u marketingu je primena nove marketinške metode, što uključuje značajne promene u dizajnu proizvoda, pakovanju, plasmanu i promociji, kao i naplaćivanju proizvoda (OECD, Oslo Manual). Za anketiranje se koriste:
| |
03.5. Statistička jedinica | |
Poslovni subjekat, samostalno ili kao deo grupe poslovnih subjekata. | |
03.6. Statistička populacija | |
Istraživanje o inovativnosti poslovnih subjekata sprovodi se na osnovu reprezentativnog uzorka. Uzorak je alociran na području Republike Srbije do nivoa regiona, proporcionalno broju poslovnih subjekata. Uzorak čini skup malih, srednjih i velikih poslovnih subjekata. Veliki poslovni subjekti su obuhvaćeni u celini. Okvir za izbor uzorka jesu aktivni poslovni subjekti dobijeni iz Statističkog poslovnog registra. Dobijeni rezultati su ponderisani i izračunati na nivou populacije poslovnih subjekata. Anketa o poslovnim subjektima sprovodi se na uzorku stratifikovanom prema veličini poslovnog subjekta (mali: od 10 do 49 zaposlenih, srednji: od 50 do 249 zaposlenih i veliki: preko 250 zaposlenih) i prema delatnostima (grupe delatnosti prema KD 10). | |
03.7. Referentno područje | |
Podaci se odnose na Republiku Srbiju (bez podataka za Kosovo i Metohiju) | |
03.8. Vremenska pokrivenost | |
Posmatra se period od tri godine, počevši od godine sprovođenja prethodnog istraživanja. Prvo istraživanje je sprovedeno 2008. godine. | |
03.9. Bazni period | |
Nije primenljivo. |
04. Jedinica merenja | Vrh |
04. Jedinica merenja | |
Broj poslovnih subjekata, % - učešće inovatora u populaciji, hiljade RSD |
05. Referentni period | Vrh |
05. Referentni period | |
Kalendarska godina |
06. Mandat institucije | Vrh |
06.1. Pravni akti i drugi dokumenti | |
Nacionalno zakonodavstvo Zakonom o zvaničnoj statistici (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) utvrđuje se pravni okvir za proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija zvanične statistike, kao i za organizaciju sistema zvanične statistike u Republici Srbiji. Zakon o zvaničnoj statistici, zajedno sa petogodišnjim Programom zvanične statistike za period 2021-2025. godine i godišnjim Planom utvrđuje pravni, institucionalni i programski okvir za prikupljanje, proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija i organizaciju sistema zvanične statistike. Pored toga, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - odluka US, 72/12, 7/14 - odluka US, 44/14 i 30/18 - dr. zakon), Vlada svake godine donosi uredbu kojom se usvaja godišnji Plan zvanične statistike. Istraživanje, takođe, mora da poštuje i primenjuje zvanične međunarodne zakonske regulative: Odluku br. 1608/2003 / Evropske Komisije i Uredbu br. 995/2012 Evropskog parlamenta i Saveta. | |
06.2. Zajedničko korišćenje podataka | |
Republički zavod za statistiku ima sporazum o saradnji sa velikim brojem organizacija i institucija kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, sa kojim razmenjuje informacije, podatke i iskustva. Takođe, postoji intenzivna saradnja između različitih organizacionih jedinica u okviru samog Zavoda. |
07. Poverljivost | Vrh |
07.1. Poverljivost - politika | |
CIS podaci se šalju Eurostatu preko EDAMIS-a koristeći sedeći domen: CIS_OM4_2. Ova sigurna procedura garantuje metod praćenja prenosa podataka. Treba preduzeti sve neophodne korake kako bi se osiguralo da sistem EDAMIS radi na nacionalnom nivou. Na osnovu člana 46. Zakona o zvaničnoj statistici (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09), člana 7. i 35. Zakona o državnoj upravi (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 - dr. zakon) i članovima 9, 15, 16 i 18. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54 /07, 104/09, 36/10 i 105/21) direktor RZS-a usvojio je Pravilnik o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku koji propisuju mere za srovođenje zaštite podataka i informacija u RZS-u. Pored toga, Uredba (EZ) br. 223/2009 o evropskoj statistici (uvodna izjava 24 i član 20 (4)) od 11. marta 2009. godine (OJ L 87, str. 164) predviđa potrebu za utvrđivanjem zajedničkih principa i smernica kojima se obezbeđuje poverljivost podataka koji se koriste za proizvodnju evropske statistike i pristup poverljivim podacima, uz odgovarajući tehnički razvoj i zahteve korisnika u demokratskom društvu. | |
07.2. Poverljivost - postupanje sa podacima | |
Zaštita tajnih podataka i dokumenata vrši se u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka. Poverljivi podaci iz člana 3 Pravilnika predstavljaju službenu tajnu i ne mogu se objavljivati niti saopštavati, odnosno ne mogu biti sadržani u bilo kojim zbirnim podacima iz kojih se mogu prepoznati individualni podaci. Individualni podaci se mogu dati samo vlasniku tih podataka. Pristup poverljivim podacima iz administrativnih izvora imaju samo oni zaposleni u Zavodu koji su za to ovlašćeni rešenjem direktora Zavoda. Takođe, podaci koje RZS dostavlja sa oznakom poverljivosti ili datumom embarga ne publikuju se dok se ne povuče oznaka poverljivost u naknadnoj transmisiji ili do isteka datuma embarga. |
08. Politika objavljivanja | Vrh |
08.1. Kalendar publikovanja | |
Ovaj indikator se objavljuje u Saopštenju koje se nalazi na veb sajtu Zavoda. | |
08.2. Pristup kalendaru publikovanja | |
Eksterni korisnici mogu naći tačan datum objavljivanja u kalendaru poblikovanja koji se nalazi na veb sajtu Zavoda. | |
08.3. Pristup korisnika | |
Eksterni korisnici mogu naći podatke u Saopštenju koje se nalazi na veb sajtu Zavoda. https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20211334.pdf U skladu sa pravnim okvirom EZ i Evropskim statističkim kodeksom, Evrostat publikuje evropsku statistiku na svom veb-sajtu na objektivan, profesionalan i transparentan način, uz poštovanje profesionalne nezavisnosti, u kojem se svi korisnici tretiraju jednako. Ovi principi regulišu se Evrostatovim protokolom o nepristranom pristupu podacima za korisnike |
09. Dinamika diseminacije | Vrh |
09. Dinamika diseminacije | |
Dvogodišnja periodika |
10. Dostupnost i razumljivost | Vrh |
10.1. Saopštenja za štampu | |
Nije primenljivo. | |
10.2. Publikacije | |
Saopštenje: "Indikatori inovativnih aktivnosti poslovih subjekata, 2018-2020" | |
10.3. On-lajn baza podataka | |
Baza podataka RZS i Evrostata | |
10.4. Pristup mikropodacima | |
Dostupni na zahtev međunarodnih organizacija, istraživača itd. Zahtev mora biti poslat grupi za diseminaciju (na zvaničnu imejl adresu: stat@stat.gov.rs ) koja će započeti proces stvaranja sporazuma o saradnji, nakon što dobije odobrenje rukovodstva. | |
10.5. Ostalo | |
Nije primenljivo. | |
10.6. Dokumentacija o metodologiji | |
Skraćena metodologija na sajtu RZS-a. | |
10.7. Dokumentacija o kvalitetu | |
Nalazi se na ESS Metadata Handler |
11. Upravljanje kvalitetom | Vrh |
11.1. Sprovođenje kvaliteta | |
Kvalitet je obezbeđen striktnim sprovođenjem definicija i konceptualnih okvira Evropske statistike, Fraskati metodologije i kroz validaciju podataka. Veća odstupanja i nedoslednosti nisu primećene. | |
11.2. Procena kvaliteta | |
Podaci se prikupljaju iz pouzdanih izvora koji su u skladu sa standardima i metodologijom OECD-a, što obezbeđuje visok stepen međunarodne uporedivosti. |
12. Relevantnost | Vrh |
12.1. Potrebe korisnika | |
Glavni korisnik je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je glavni izvor sredstava iz budžeta koja se alociraju u nauku. Takođe, korisnici su i međunarodne institucije i naučni radnici/istraživači. | |
12.2. Zadovoljstvo korisnika | |
Nije primenljivo. | |
12.3. Kompletnost | |
Godišnji izveštaji o inovativnim aktivnostima poslovnih subjekata pružaju kompletan i konzistentan prikaz, u skladu sa zahtevima Evrostata. |
13. Tačnost i pouzdanost | Vrh |
13.1. Ukupna tačnost | |
Visoka | |
13.2. Uzoračka greška | |
Nije primenljivo. | |
13.3. Neuzoračka greška | |
Nije primenljivo. |
14. Pravovremenost i poštovanje rokova | Vrh |
14.1. Pravovremenost | |
Prema Programu, godišnji podaci trebalo bi da se dostave Evrostatu t+6 meseci po isteku referentne godine, kao prethodni podaci, a t+12 meseci, kao konačni podaci. | |
14.2. Poštovanje rokova | |
RZS podatke dostavlja u predviđenom roku. |
15. Koherentnost i uporedivost | Vrh |
15.1. Geografska uporedivost | |
Uporedivost se obezbeđuje primenom zajedničkih definicija i metodološkog okvira koji se zasniva na međunarodnim metodologijama i standardima. | |
15.2. Vremenska uporedivost | |
Podaci su dostupni od 2010. godine i poređenje je izvodljivo jer nema odstupanja od predložene međunarodne metodologije. | |
15.3. Koherentnost - između oblasti | |
Nije primenljivo. | |
15.4. Koherentnost - interna | |
Nije primenljivo. |
16. Troškovi i opterećenost | Vrh |
16. Troškovi i opterećenost | |
Nije primenljivo. |
17. Revizija podataka | Vrh |
17.1. Revizija podataka - politika | |
Opšta politika revizije kao zvanični dokument dostupna je na intranet sajtu RZS-a. Revidirani podaci dostupni su u bazi podataka RZS-a čim se izvrši njihova validacija. | |
17.2. Revizija podataka - praksa | |
Objavljeni podaci smatraju se konačnim, ukoliko nije drugačije navedeno. Korekcije i revizije su moguće. Značajne metodološke promene se najavljuju i korisnici se o njima mogu informisati na sajtu RZS. |
18. Statistička obrada | Vrh |
18.1. Izvori podataka | |
Poslovni subjekti, popunjavaju upitnik | |
18.2. Dinamika prikupljanja podataka | |
Dvogodišnja | |
18.3. Prikupljanje podataka | |
Istraživanje se sprovodi kao obavezno, propisano Godišnjim planom statističkih istraživanja koji usvaja Vlada RS. Upitnici se, u elektronskom obliku, dostavljaju izveštajnim jedinicama krajem marta tekuće godine (n) za referentni period (n,n-2). Osnovni skup istraživanja i jedinice posmatranja statističkog istraživanja „Inovativne aktivnosti poslovnih subjekata“ jesu ekonomski aktivni poslovni subjekti odabrani putem uzorka iz statističkog poslovnog registra. Izveštajne jedinice istraživanja čine: poslovni subjekti razvrstani prema veličini (na osnovu broja zaposlenih), definisanim grupama delatnosti (KD 2010) i ravnomernoj teritorijalnoj zastupljenosti. Bazu aktivnih poslovnih subjekata čine poslovni subjekti koji su Agenciji za privredne registre, predali godišnje finansijske izveštaje za referentnu godinu. Istraživanje se sprovodi u vidu ankete, u dvogodišnjoj periodici. Anketa o inovativnosti sprovedena je na osnovu reprezentativnog, stratifikovanog uzorka. Uzorak je alociran na području Republike Srbije (do nivoa NSTJ2), proporcionalno broju poslovnih subjekata. Obim uzorka čini 3709 malih, srednjih i velikih poslovnih subjekata. Jedan od stratuma uzorka koji se koristi za sprovođenje Ankete jeste veličina poslovnog subjekta, gde je osnovni kriterijum za određivanje njegove veličine - broj zaposlenih:
**izuzetak čine poslovni subjekti koji pripadaju delatnosti IK tehnologija – najčešće imaju manje od 10 zaposlenih. Sledeći stratum je određen na osnovu delatnosti: grupe delatnosti prema preporukama Evrostata, a na osnovu KD 2010. Skup obaveznih delatnosti: B: 05 – 09, C: 10 – 33, D: 35, E: 36 – 39, 46, H: 49 – 53, J: 58 – 63, K: 64 66, 71, 72 i 73. Dodatne („non-core“) delatnosti: 01 – 03, 41 – 43, 45, 47, 55 – 56, 68, 69, 70, 74, 75, 77, 78, 79, 80, 81 i 82. Za anketiranje se koriste:
| |
18.4. Validacija podataka | |
Podaci se kontrolišu redovno radi obezbeđivanja njihove tačnosti i potpunosti. Kontrola se radi interno, od strane RZS-a i eksterno, od strane Eurostata. | |
18.5. Kompilacija podataka | |
Realizacija uzorka iznosi preko 79%. Od izabranih poslovnih subjekata 1,5% nije nađeno na adresi, dok na anketu nije odgovorilo oko 19% poslovnih subjekata.
Teže je prilagođavanje za neodgovor.
Procena je standardna za stratifikovano slučajno uzorkovanje. Procena se vrši sa sledećim karakteristikama:
- Popisni stratumi prema Hidiroglou algoritmu, u kojima nema jedinica u neto uzorku ili je jedna jedinica u neto uzorku, a planirani uzorak je više od jedne jedinice, su komprimovani odgovarajućim klasama u stratumu koje mu ne pripadaju, ili iste ili susedne klase po broju zaposlenih.
- Stratumi koji nisu u okviru popisa su kompresovani odgovarajućim slojevima bez popisa iste ili susedne klase po broju zaposlenih.
Metod izračunavanja pondera:
Korišćena je inverzna frakcija uzorkovanja. Korekcije bez odgovora; Jedinice sa odgovorom: odgovorili, zatvoreno, ne radi i aktivnosti izvan okvira.
Ostalo
Izvor podataka koji se koristi za izvođenje ukupnih populacionih podataka (opis okvira uzorka).
Preliminarni okvir je izgrađen korišćenjem Statističkog poslovnog registra (SBR) 31. decembra i Finansijskog izveštaja za 2020. godinu. Dobijen je set preduzeća koja ispunjavaju sledeće uslove:
- Glavna aktivnost prema SBR-u pripada jednoj i dodatnoj ciljnoj populaciji
- Odgovarajuće pravne jedinice dostavile su finansijski izveštaj za 2020. godinu
- Neaktivna preduzeća su isključena. Kriterijumi su: prema SBR-u imaju završni datum aktivnosti; status registracije je stečaj, likvidacija ili neaktivan (ali oni nemaju završni datum aktivnosti)
- Broj zaposlenih je viši ili jednak 10 prema SBR za aktivnosti NACE_2 koje nisu u sljedećim odjeljenjima: 26,27,58,59,60,61,62,63,64,65,66,71,72,73
Konačni okvir čine preduzeća sa 250 ili više zaposlenih i preduzeća sa prometom većim od ili jednakim 1000 hiljada dinara. Konačni okvir se sastoji od 21 877 jedinica.
Promenljive koje se koriste za ponderiranje: promet i broj zaposlenih
| |
18.6. Prilagođavanje podataka | |
Nije primenljivo. |
19. Napomene | Vrh |
19. Napomene | |
Nije primenljivo. |