Statistički izveštaj za studente koji su završili studije na visokoškolskim institucijama

Republički zavod za statistiku

Sektor društvenih statistika

Odeljenje za statistiku obrazovanja, nauke i kulture   

Milica Gardović

Statističar - analitičar

Milana Rakića br. 5, 11050 Beograd, Srbija

milica.gardovic@stat.gov.rs  

+381 11 6964234

-

Podaci se prikupljaju na osnovu istraživanja: "Statistički izveštaj za studente koji su završili studije na visokoškolskim institucijama (ŠV-50)" koje se sprovodi na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", broj 104/2009).

Istraživanjem su obuhvaćene sve visokoškolske ustanove - univerziteti, fakulteti, akademije i visoke škole bez obzira na svojinski status. 

• ISCED - Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja (International Standard classification of Education)

Sektor Visokog obrazovanja.

Visokoškolske ustanove na kojima studenti završavaju svoje studije su obrazovne ustanove u kojima se obavlja nastavno-naučni proces, s ciljem pripremanja i osposobljavanja stručnjaka za rad u odgovarajućim oblastima, prema posebno propisanim nastavnim planovima i programima.

Delatnost visokog obrazovanja obavljaju sledeće visokoškolske ustanove: univerzitet; fakultet, odnosno umetnička akademija u sastavu univerziteta; akademija strukovnih studija; visoka škola i visoka škola strukovnih studija.

Univerzitet, fakultet, akademija, akademija strukovnih studija, visoka škola i visoka škola strukovnih studija su samostalne visokoškolske ustanove. Fakultet, odnosno umetnička akademija je visokoškolska ustanova u sastavu univerziteta koja ostvaruje akademske studijske programe i razvija naučnoistraživački, stručni, odnosno umetnički rad u jednoj ili više oblasti. Fakultet, odnosno umetnička akademija, može ostvarivati i strukovne studijske programe.

Podaci se prikupljaju o vrsti i stepenu studija kao i o akreditovanim studijskim programima na kojima studenti završavaju studije.

Podaci o studentu prikupljaju se po različitim obeležjima kao što je pol, godina starosti, godina završetka srednje škole, prebivalište, nacionalnost, način finansiranja studija, mobilnost studenta itd.

Delatnost visokog obrazovanja ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja.

Na akademskim studijama izvode se akademski studijski programi, koji osposobljavaju studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća.

Na strukovnim studijama izvode se strukovni studijski programi, koji osposobljavaju studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.

Studije prvog stepena su osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije i specijalističke strukovne studije.

Studije drugog stepena su master akademske studije, master strukovne studije i specijalističke akademske studije. Zbog međunarodne uporedivosti, za potrebe statistike posebno su u drugom stepenu prikazane integrisane akademske studije.

Integrisane akademske studije organizjuju se integrisano u okviru osnovnih i master akademskih studija, tako da se njihovim završetkom stiče 360 ESPB.

Studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.

Podaci se odnose na Republiku Srbiju, bez podataka za Kosovo i Metohiju.

Diplomirani studenti se prate u kalendarskoj godini.

Nije primenljivo.

Broj studenata koji su završili studije, broj visokoškolskih institucija.

Podaci se odnose na poslednju kalendarsku godinu.

Nacionalno zakonodavstvo

Zakonom o zvaničnoj statistici (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) utvrđuje se pravni okvir za proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija zvanične statistike, kao i za organizaciju sistema zvanične statistike u Republici Srbiji. Zakon o zvaničnoj statistici, zajedno sa petogodišnjim Programom zvanične statistike za period 2021-2025. godine i godišnjim Planom utvrđuje pravni, institucionalni i programski okvir za prikupljanje, proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija i organizaciju sistema zvanične statistike.

Pored toga, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - odluka US, 72/12, 7/14 - odluka US, 44/14 i 30/18 - dr. zakon), Vlada svake godine donosi uredbu kojom se usvaja godišnji Plan zvanične statistike.

Republički zavod za statistiku ima sporazum o saradnji sa velikim brojem organizacija i institucija kako na nacionalnom, tako i  na međunarodnom nivou, sa kojima razmenjuje informacije, podatke i iskustva.

Takođe, postoji intenzivna saradnja između različitih organizacionih jedinica u okviru samog Zavoda.

Na osnovu člana 46. Zakona o zvaničnoj statistici (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09), člana 7. i 35. Zakona o državnoj upravi (“Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 - dr. zakon) i članovima 9, 15, 16  i 18. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 54 /07, 104/09, 36/10 i 105/21 ) direktor RZS-a usvojio je Pravilnik o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku koji propisuje mere za sprovođenje zaštite podataka i informacija u RZS-u.

Pored toga, Uredba (EZ) br. 223/2009 o evropskoj statistici (uvodna izjava 24 i član 20 (4)) od 11. marta 2009. godine (OJ L 87, str. 164) predviđa potrebu za utvrđivanjem zajedničkih principa i smernica kojima se obezbeđuje poverljivost podataka koji se koriste za proizvodnju evropske statistike i pristup poverljivim podacima, uz odgovarajući tehnički razvoj i zahteve korisnika u demokratskom društvu.

Zaštita tajnih podataka i dokumenata vrši se u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka. Poverljivi podaci iz člana 3 Pravilnika predstavljaju službenu tajnu i ne mogu se objavljivati niti saopštavati, odnosno ne mogu biti sadržani u bilo kojim zbirnim podacima iz kojih se mogu prepoznati individualni podaci. Individualni podaci se mogu dati samo vlasniku tih podataka. Pristup poverljivim podacima iz administrativnih izvora imaju samo oni zaposleni u Zavodu koji su za to ovlašćeni rešenjem direktora Zavoda.

Takođe, podaci koje RZS dostavlja sa oznakom poverljivosti ili datumom embarga ne publikuju se dok se ne povuče oznaka poverljivost u naknadnoj transmisiji ili do isteka datuma embarga.

Ovaj indikator je dostupan krajem meseca juna u Saopštenju koje se nalazi na veb sajtu Zavoda.

http://www.stat.gov.rs      

Eksterni korisnici mogu naći tačan datum objavljivanja u kalendaru publikovanja koji se nalazi na veb sajtu Zavoda.

http://www.stat.gov.rs

Eksterni korisnici mogu naći podatke u Posebnoj publikaciji koja se nalazi na veb sajtu Zavoda.

https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Pdf/G20226012.pdf

U skladu sa pravnim okvirom EZ i Evropskim statističkim kodeksom, Evrostat publikuje evropsku statistiku na svom veb-sajtu na objektivan, profesionalan i transparentan način, uz poštovanje profesionalne nezavisnosti, u kojem se svi korisnici tretiraju jednako. Ovi principi regulišu se Evrostatovim protokolom o nepristranom pristupu podacima za korisnike

Godišnja.

Nije primenljivo.

Posebna publikacija "Visoko obrazovanje"

https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20236008.pdf

Baza podataka RZS i Evrostata.

Dostupni na zahtev međunarodnih organizacija, istraživača itd. Zahtev mora biti poslat grupi za diseminaciju (na zvaničnu imejl adresu: stat@stat.gov.rs) koja će započeti proces stvaranja sporazuma o saradnji, nakon što dobije odobrenje rukovodstva.

Nije primenljivo.

Skraćena metodologija na sajtu RZS-a.

https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G202320001.pdf

Nalazi se na ESS Metadata Handler.

Kvalitet je obezbeđen striktnim sprovođenjem definicija i konceptualnih okvira Evropske statistike i kroz validaciju podataka. Veća odstupanja i nedoslednosti nisu primećene.

Podaci se prikupljaju iz pouzdanih izvora koji su u skladu sa standardima i metodologijom OECD-a, što obezbeđuje visok stepen međunarodne uporedivosti.

Glavni korisnik je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao i ostala ministarstva. Takođe, korisnici su i međunarodne institucije i naučni radnici, studenti i svi koji rade analize u oblasti visokog obrazovanja.

Nije primenljivo.

Godišnji izveštaji o studentima koji su završili studije na visokoškolskim institucijama pružaju kompletan i konzistentan prikaz o diplomiranim studentima u Republici Srbiji, u skladu sa zahtevima Evrostata.

Visoka.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Prema Programu, godišnji podaci trebalo bi da se dostave Evrostatu t+6 meseci po isteku referentne godine, kao prethodni podaci, a t+12 meseci, kao konačni podaci.

RZS podatke dostavlja u predviđenom roku.

Uporedivost se obezbeđuje primenom zajedničkih definicija i metodološkog okvira koji se zasniva na međunarodnim metodologijama i standardima.

Podaci su dostupni od 2007. godine i poređenje je izvodljivo jer nema odstupanja od predložene međunarodne metodologije.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Opšta politika revizje kao zvanični dokument dostupna je na intranet sajtu RZS-a. Revidirani podaci dostupni su u bazi podataka RZS-a čim se izvrši njihova validacija.

Objavljeni podaci smatraju se konačnim, ukoliko nije drugačije navedeno. Korekcije i revizije su moguće. Značajne metodološke promene se najavljuju i korisnici se o njima mogu informisati na sajtu RZS-a.

Izvor podataka je Statistički upitnik o studentima koji su završili studije na visokoškolskim institucijama.

Podaci se prikupljaju u godišnjoj periodici.

Upitnici se dostavljaju izveštajnim jedinicama krajem decembra tekuće godine (n) za referentnu godinu (n-1).

Podaci o studentima koji su završili studije na visokoškolskim institucijama kontrolišu se radi obezbeđivanja njihove tačnosti i potpunosti. Kontrola se radi interno, od strane RZS-a i eksterno, od strane Evrostata.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.