Broj stoke i stočarska proizvodnja

Republički zavod za statistiku (RZS)

Odeljenje za statistiku poljoprivrede i šumarstva - Grupa za statistiku stočarstva i ribarstva

Dragana Pogarčić

Rukovodilac Grupe za statistiku stočarstva i ribarstva

Milana Rakića 5, Beograd

dragana.pogarcic@stat.gov.rs

011 2412922, lokal 243

011 2410397

Prilikom obezbeđivanja podataka korišćena je  Klasifikacija ekonomskih delatnosti - KD (2010), (" Službeni glasnik  RS" br 104/09), koja je zasnovana na klasifikaciji NACE Rev. 2 (Statistička klasifikacija ekonomskih delatnosti u Evropskoj zajednici, Rev. 2);

Teritorijalna podela izvršena je u skladu sa Uredbom o nomenklaturi statističkih    teritorijalnih jedinica („Službeni glasnik RS“, br. 109/09 i 46/10).

Kategorije stoke za statistiku broja stoke, kategorije stoke za statistiku klanja  i kategorije stoke za prognozu bruto domaće proizvodnje mesa date su u Aneksu I,  Aneksu IV  i Aneksu V Uredbe (EZ) br.1165 koja se odnosi na statistiku broja stoke i mesa (Regulation (EC) No 1165/2008 of the EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 19 November 2008, conserning livestock and meat statistics and repealing Council Directives 93/23/EEC, 93/24/EEC  and 93/25/EEC) 

    Podacima o broju stoke i košnica pčela obuhvaćeni su stoka i košnice pčela na poljoprivrednim gazdinstvima.

    Podacima o klanju stoke u klanicama obuhvaćeno je klanje u svim registrovanim klanicama na teritoriji Republike Srbije (309).

Uslovno grlo je standardna obračunska jedinica kojom se broj grla različitih vrsta  i kategorija stoke svodi na uporedivu vrednost. Za izračunavanje uslovnog grla korišćeni su koeficijenti koji se primenjuju u EU (Handbook on implementing the FSS and SAPM definitions, Annex 1). Koeficijenti su objavljeni i u publikacijama „Poljoprivreda u Republici Srbiji – Popis poljoprivrede 2012“ (Knjiga II) i „Revizija vremenskih serija statistike poljoprivrede“, kao i u bazi podataka na sajtu RZS-a.

Bilans stoke predstavlja obrt stada/jata tokom godine, u kome se registruju promene u brojnom stanju stoke.  Podaci o izvozu i uvozu stoke u okviru bilansa stoke objavljeni su prema specijalnom sistemu trgovine.

Bruto masa stoke predstavlja masu životinja neposredno pred klanje.

Neto masa stoke predstavlja masu zaklanih životinja posle otklanjanja određenih delova, u zavisnosti od vrste i kategorije stoke, tj. masu očišćene zaklane životinje.

Prirast stoke predstavlja proizvodnju žive mere stoke tokom godine kao rezultat priploda, porasta i gojenja stoke. Čine ga:

• razlika mase žive stoke na kraju i na početku godine;
• razlika mase izvezene i uvezene žive stoke;
• ukupna bruto masa zaklane stoke na teritoriji Republike Srbije.

Proizvodnja mleka iskazana je kao neto proizvodnja. U ovu količinu nije uračunata količina mleka koju direktno posiše podmladak, a uračunata je količina pomuzenog mleka (uključujući kolostrum) iskorišćena za ishranu podmlatka.

Proizvedeno meso predstavlja neto masu zaklane stoke iz domaće proizvodnje (ukupno klanje na teritoriji Republike Srbije – uvoz žive stoke + izvoz žive stoke) uz odbitak sirovih masnoća.

Sirove masnoće čine salo, slanina, opornjak i loj koji se nalazi oko creva. Loj oko bubrega ne uključuje se u sirove masnoće.

Statističke jedinice jesu poljoprivredna gazdinstva i klanice.

Ciljna grupa jesu sva poljoprivredna gazdinstva koja se bave uzgojem stoke i aktivne klanice.

Referentno područje je Republika Srbija.

   Napomena: Od 1999. Republički zavod za statistiku ne odgovara za određene podatke za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno)

Poslednji raspoloživi podaci odnose se na 2018. godinu.

Nije primenjivo.

Prikazuje se broj grla stoke, po vrstama i kategorijama.

Podaci o količini pomuzenog mleka objavljuju se u milionima litara, ukoliko nije drugačije navedeno u tabeli.

Podaci o prirastu i proizvodnji  mesa objavljuju se u hiljadama tona.

Podaci o proizvodnji jaja objavljuju se u milionima komada.

Podaci o proizvodnji vune i meda objavljuju se u tonama.

Prognoza bruto domaće proizvodnje mesa objavljuje se u hiljadama grla.

Broj stoke odnosi se na stanje na dan 1. decembra posmatrane godine.

Referentni period za podatke o stočarskoj proizvodnji jeste poslednjih 12 meseci u odnosu na 1. decembar. 

Broj svinja se prati u polugodišnjoj periodici, tj. osim sa stanjem na dan 01. decembra, prati se i sa stanjem na dan 23. maja.

Podaci se obezbeđuju na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), Uredbe o utvrđivanju Plana zvanične statistike za referentnu godinu,), Uredbe (EZ) br.1165 i Sporazuma o saradnji 2007. godine potpisanog između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV) i RZS i Aneksa 1 sporazuma, potpisanog 14. januara 2014. godine.

Podaci predstavljaju zvaničnu statistiku i služe za zadovoljavanje nacionalnih i međunarodnih potreba (Eurostat, FAO).

Individualni podaci predstavljaju službene statističke podatke i kao takvi su tajni i podležu posebnoj zaštiti, koja je obezbeđena u svim fazama realizacije istraživanja. Tajnost individualnih podataka  garantovana je Zakonom  o zvaničnoj statistici. Svaka zloupotreba službenih statističkih podataka povlači prekršajnu odgovornost, u skladu sa Zakonom.

Individualni podaci se objavljuju samo u agregiranom obliku.

Podaci se objavljuju na sajtu RZS, kao i u mesečnoj i godišnjoj publikaciji RZS.

Kalendar publikovanja za odgovarajuću godinu je objavljen na sajtu RZS i njemu se može pristupiti preko sledećeg linka:

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar

Podaci su dostupni korisnicima u jednakim uslovima, u elektronskoj ili štampanoj formi, besplatno. Pored toga,  moguća je i dodatna obrada podataka za posebne zahteve korisnika. Način korišćenja i davanja podataka koje proizvodi RZS uređen je Pravilnikom o načinu korišćenja i davanja podataka koje proizvodi Republički zavod za statistiku, koji je donet od strane direktora RZS u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici i Zakonom o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05).

Podaci o klanju stoke u klanicama objavljuju se u mesečnoj periodici. Svi ostali podaci se objavljuju u godišnjoj periodici. 

Nije predviđeno izdavanje Saopštenja za štampu.

Podacima objavljenim na sajtu može se pristupiti preko sledećeg linka:

http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Podaci su dostupni korisnicima samo u agregiranom obliku, u skladu sa zakonom.

Podaci za Evrostat proleđuju se putem veb upitnika. Podaci za FAO prosleđuju se u formi excel tabela, elektronskom poštom. Ne postoje drugi oblici  diseminacije.

Kratke metodologije su objavljene na sajtu RZS i može im se pristupiti preko sledećeg linka:

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=13&s=1302

Preko istog linka može se pristupiti i sadržajima upitnika.

Za informaciju o Izveštajima o kvalitetu, pogledati koncept Sprovođenje kvaliteta.

Kvalitet podataka se može proceniti kao dobar.

Koeficijenti varijacije (CV) za glavne varijable prikazani su u sledećoj tabeli:

                                                         Koeficijenti varijacije za glavne varijable

Za obračun ocena i standardnih grešaka korišćen je švedski softver ETOS.

Frakcija uzorka data je u tabeli u nastavku:

                                                          Frakcija uzorka 2017.

Kontrola obuhvata poljoprivrednih gazdinstava u uzorku obavlja se u područnim odeljenjima RZS ili centralizovano, gde se vrši i kontrolisani unos podataka.

Evidencija o klanju stoke u klanicama se obezbeđuje kontrolisanim unosom mesečnih izveštaja vetrinarske ispekcije (MPŠV) putem veb aplikacije.

Ne postoji evidencija o broju grešaka koje se identifikuju u daljoj kontroli.

Mesečni podaci o klanju stoke u klanicama su raspoloživi do 45 dana od referentnog meseca.

Prethodni rezultati o broju stoke raspoloživi su 76 dana od kritičnog momenta istraživanja (1. decembar). Konačni podaci o broju stoke i stočarskoj proizvodnji raspoloživi su 121 dan  od kritičnog momenta decembarskog istraživanja.

Podaci o broju svinja u maju/junu raspoloživi su 38 dana od kritičnog momenta ovog istraživanja (23. maj).

Sve faze u obezbeđivanju podataka obavljaju se blagovremeno, uključujući i publikovanje podataka.

Podaci su uporedivi.

Ne postoje drugi relevantni statistički podaci.

Statistički podaci u okviru seta podataka su konzistentni.

Politika opšte revizije je usvojena od strane institucije, nalazi se na sajtu RZS  i može joj se pristupiti preko sledećeg linka:

http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf

Revizija podataka u 2018. nije vršena.

Podaci o broju stoke, po vrstama i kategorijama i broju košnica pčela, kao i podaci o proizvodnji mleka, vune, jaja i meda dobijeni su sprovođenjem decembarske Ankete o poljoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja. Ovom anketom se prikupljaju i podaci o strukturi klanja van klanica, po kategorijama i mesecima, i ona predstavlja osnovu za obračun stočarske proizvodnje u referentnoj godini.

Anketa o poljoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja nije realizovana u 2018. godini zbog sprovođenja Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Podaci za 2018. godinu, sa stanjem na dan 1. decembra, procenjeni su na bazi prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, rezultata decembarske ankete iz prethodnih godina i drugih raspoloživih podataka.

   Ukupno klanje stoke  procenjuje se na bazi godišnjeg obračuna bilansa stoke:

1. Broj stoke na početku godine+

2. Priplod  +

3. Uvoz  +

4. Izvoz -

5. Uginulo -

6. Broj stoke na kraju godine -

Razlika između ukupnog klanja stoke i klanja stoke u klanicama predstavlja klanje stoke van klanica. Primenom strukture  klanja iz Ankete o poljoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja dobija se klanje stoke van klanica, po mesecima i kategorijama.

Podaci o klanju stoke u klanicama dobijaju se iz administrativnog izvora (evidencije Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede).

Prognoza klanja stoke van klanica, po kategorijama i mesecima vrši se na osnovu sledećeg obračuna: od prosečne vrednosti (poslednje tri godine) ukupnog klanja (broja grla) određene kategorije stoke u određenom mesecu oduzme se broj grla te kategorije koja su zaklana u klanicama u posmatranom mesecu. Primenom prosečne trogodišnje neto mase zaklanih grla van klanica dobija se ukupna neto masa zaklanih grla odgovarajuće kategorije u posmatranom mesecu.

Prognoza bruto domaće proizvodnje mesa izračunava se primenom koeficijenata (ostvarena bruto domaća prizvodnja u prethodnom broju stoke određene kategorije), na najsvežiji podatak o broju stoke te kategorije.

Podaci o broju svinja   dobijaju se sprovođenjem i Ankete o broju svinja (maj/jun), čime se obezbeđuju podaci o broju svinja u polugodišnjoj periodici.

Podatke o uvozu i izvozu stoke obezbeđuje statistika spoljne trgovine.

 Anketa o poljoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja i Anketa o broju svinja sprovode se u godišnjoj periodici.

 Podaci o klanju stoke u klanicama se obezbeđuju u mesečnoj periodici.

 Podaci o uvozu i izvozu stoke dostupni su u mesečnoj i godišnjoj periodici

 Procena klanja stoke van klanica obezbeđuje se u mesečnoj i godišnjoj periodici.

 Prognoza bruto domaće proizvodnje mesa obezbeđuje se u godišnjoj periodici, i to za: goveda (za 4 naredna polugodišta) i ovce (2 naredna polugodišta). Prognoza bruto domaće proizvodnje mesa za svinje obezbeđuje se u polugodišnjoj periodici za 4 naredna kvartala.  

Anketa o poljoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja sprovodi se u periodu 2-16. decembra, na uzorku od oko 1.5%  poljoprivrednih gazdinstava. Prikupljanje podataka vrši se metodom intervjua (putem štampanih upitnika – na terenu, putem telefona – centralizovano) i  putem pošte – za gazdinstva pravnih lica. Do 15. januara vrši se kontrolisan unos podataka. Obrada podataka, analiza i izrada prethodnih rezultata vrši se do 14. februara. Nakon objave prethodnih rezultata (14. februar) vrši se dalja obrada podataka i obračun stočarske proizvodnje do 1. aprila, kada se objavljuju konačni podaci broja stoke i stočarske proizvodnje u referentnoj godini.

Anketa o broju svinja sprovodi se od 24. maja  do 7. juna, metodom intervjua, putem telefona (CATI metod). Primenjeni uzorak je veličine  oko 1% poljoprivrednih gazdinstava. Obrada podataka i analiza vrši se do kraja juna kada se podaci i objavljuju.

Regionalne kancelarije Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV) unose putem aplikacije na vebu mesečne izveštaje o klanju u klanicama koje se nalaze na teritoriji koju kontrolišu, i to do 20. u mesecu za prethodni mesec. Aplikacija je izrađena u .net tehnologiji u bazi podataka Majkrosoft SQL server 2008 R2. RZS preuzima podatke, dalje ih obrađuje i publikuje.

Radi obezbeđivanja  podataka o izvozu i uvozu robe, RZS preuzima Jedinstvene carinske isprave pripremljene za automatsku obradu podataka od Republičke uprave carina do 15. u mesecu za prethodni mesec, i dalje ih statistički kontroliše i obrađuje. Mesečni podaci spoljne trgovine raspoloživi su do 30. u mesecu za prethodni mesec, a konačni godišnji podaci do 15. jula za prethodnu godinu. Na taj način se obezbeđuju podaci o uvozi i izvozu stoke, neophodni za izradu bilansa stoke, po vrstama.

Za potrebe  slanja podataka Evrostatu, vrši se prilagođavanje (transformacija) određenih podataka prema prikazu datom u sledećoj tabeli: 

                                Transformacija podataka za potrebe slanja Evrostatu

Nema napomena.