Broj stoke i stočarska proizvodnja

Republički zavod za statistiku (RZS)

Odeljenje za statistiku poljoprivrede i šumarstva - Grupa za statistiku stočarstva i ribarstva

Dragana Pogarčić

Rukovodilac Grupe za statistiku stočarstva i ribarstva

Milana Rakića 5, Beograd

dragana.pogarcic@stat.gov.rs

011 2412922, lokal 243

011 2410397

Prilikom obezbeđivanja podataka korišćena je  Klasifikacija ekonomskih delatnosti - KD (2010), (" Službeni glasnik  RS" br 104/09), koja je zasnovana na klasifikaciji NACE Rev. 2 (Statistička klasifikacija ekonomskih delatnosti u Evropskoj zajednici, Rev. 2);

Teritorijalna podela izvršena je u skladu sa Uredbom o nomenklaturi statističkih    teritorijalnih jedinica („Službeni glasnik RS“, br. 109/09 i 46/10).

Kategorije stoke za statistiku broja stoke, kategorije stoke za statistiku klanja  i kategorije stoke za prognozu bruto domaće proizvodnje mesa date su Uredbi (EU) 2022/2379 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. novembra 2022. godine o statistici poljoprivrednih inputa i autputa, kojom se menjaju Uredba Komisije (EZ) br. 617/2008 i stavljaju van snage Uredbe (EZ) br. 1165/2008, (EZ) br. 543/2009 i (EZ) br. 1185/2009 Evropskog parlamenta i Saveta i Direktive Saveta 96/16/EZ (Regulation (EU) 2022/2379 of the European Parliament and of the Council of 23 November 2022 on statistics on agricultural input and output, amending Commission Regulation (EC) No 617/2008 and repealing Regulations (EC) No 1165/2008, (EC) No 543/2009 and (EC) No 1185/2009 of the European Parliament and of the Council and Council Directive 96/16/EC (Text with EEA relevance) – SAIO), kao i implementacionoj Uredbi komisije (EU) 2023/2745 o utvrđivanju pravila za primenu Uredbe /EU) 2022/2379 u pogledu statistike o stočarskoj proizvodnji (Annex I).

    Podacima o broju stoke i košnica pčela obuhvaćeni su stoka i košnice pčela na poljoprivrednim gazdinstvima.

    Podacima o klanju stoke u klanicama obuhvaćeno je klanje u svim registrovanim klanicama na teritoriji Republike Srbije (383 sa stanjem na  dan 31. decembra 2025).

Uslovno grlo je standardna obračunska jedinica kojom se broj grla različitih vrsta  i kategorija stoke svodi na uporedivu vrednost. Za izračunavanje uslovnog grla do 2019. godine korišćeni su koeficijenti objavljeni i u publikacijama „Poljoprivreda u Republici Srbiji – Popis poljoprivrede 2012“ (Knjiga II) i „Revizija vremenskih serija statistike poljoprivrede“, kao i u bazi podataka na sajtu RZS-a. Od 2020. primenjuju se koeficijenti definisani Uredbom (EU) br. 2018/1091 Evropskog parlamenta i saveta od 18. jula 2018. o integrisanoj statistici poljoprivrednih gazdinstava i stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 1166/2008 i (EU) br. 1337/2011(Regulation (EU) 2018/1091 of the European Parliament and of the Council of 18 July 2018 on integrated farm statistics  and repealing Regulations (EC) No 1166/2008 and (EU) No 1337/2011). Primenjeni koeficijenti dati su  u nastavku.

Koeficijenti za obračun uslovnog grla

Goveda manje od 1 godine starosti -  0,400
Goveda 1-2 godine starosti - 0,700
Goveda, muška grla, 2 godine starosti ili više - 1,000
Junice, 2 godine starosti ili više - 0,800
Muzne krave - 1,000
Ostale krave -0,800
Ovce i koze - 0,100
Prasad, mase manje od 20kg - 0,027
Svinje, ženska prilodna grla, mase 50kg ili više - 0,500
Druge svinje - 0,300
Brojleri - 0,007
Kokoške nosilje - 0,014
Ćurke - 0,030
Patke - 0,010
Guske - 0,020
Nojevi 0,350
Ostala nepomenuta živina - 0,001
Kunići, ženke za priplod - 0,020

Bilans stoke predstavlja obrt stada/jata tokom godine, u kome se registruju promene u brojnom stanju stoke.  Podaci o izvozu i uvozu stoke u okviru bilansa stoke objavljeni su prema specijalnom sistemu trgovine.

Neto masa stoke predstavlja masu zaklanih životinja posle otklanjanja određenih delova, u zavisnosti od vrste i kategorije stoke, tj. masu očišćene zaklane životinje.

Bruto masa stoke predstavlja masu životinja neposredno pred klanje.

Prirast stoke predstavlja proizvodnju žive mere stoke tokom godine kao rezultat priploda, porasta i gojenja stoke. Čine ga:

• razlika mase žive stoke na kraju i na početku godine;
• razlika mase izvezene i uvezene žive stoke;
• ukupna bruto masa zaklane stoke na teritoriji Republike Srbije.

Proizvodnja mleka iskazana je kao neto proizvodnja. U ovu količinu nije uračunata količina mleka koju direktno posiše podmladak, a uračunata je količina pomuzenog mleka (uključujući kolostrum) iskorišćena za ishranu podmlatka.

Proizvedeno meso predstavlja neto masu zaklane stoke iz domaće proizvodnje (ukupno klanje na teritoriji Republike Srbije – uvoz žive stoke + izvoz žive stoke) uz odbitak sirovih masnoća.

Sirove masnoće čine salo, slanina, opornjak i loj koji se nalazi oko creva. Loj oko bubrega ne uključuje se u sirove masnoće.

Statističke jedinice jesu poljoprivredna gazdinstva i klanice.

Ciljna grupa jesu sva poljoprivredna gazdinstva koja se bave uzgojem stoke i aktivne klanice.

Referentno područje je Republika Srbija.

   Napomena: Od 1999. Republički zavod za statistiku ne odgovara za određene podatke za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno)

Poslednji raspoloživi podaci odnose se na 2025. godinu.

Nije primenjivo.

Prikazuje se broj grla stoke, po vrstama i kategorijama.

Podaci o količini pomuzenog mleka objavljuju se u milionima litara, ukoliko nije drugačije navedeno u tabeli.

Podaci o prirastu i proizvodnji  mesa objavljuju se u hiljadama tona.

Podaci o proizvodnji jaja objavljuju se u milionima komada.

Podaci o proizvodnji vune i meda objavljuju se u tonama.

Prognoza bruto domaće proizvodnje mesa objavljuje se u hiljadama grla.

Broj svinja i broj goveda  prate se u polugodišnjoj periodici, i to: stanje na dan 01. decembra i stanje na dan 23. maja. Broj ostale stoke na gazdinstvima odnosi se na stanje na dan 1. decembra posmatrane godine.

Referentni period za podatke o stočarskoj proizvodnji jeste poslednjih 12 meseci u odnosu na 1. decembar. 

Podaci se obezbeđuju na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS”, broj 109/2025), Uredbe o utvrđivanju Plana zvanične statistike za referentnu godinu), SAIO uredbe (EU) br. 2022/2379 i Sporazuma o saradnji 2007. godine potpisanog između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV) i RZS i Aneksa 1 sporazuma, potpisanog 14. januara 2014. godine.

Podaci predstavljaju zvaničnu statistiku i služe za zadovoljavanje nacionalnih i međunarodnih potreba (Eurostat, FAO).

Individualni podaci predstavljaju službene statističke podatke i kao takvi su tajni i podležu posebnoj zaštiti, koja je obezbeđena u svim fazama realizacije istraživanja. Tajnost individualnih podataka  garantovana je Zakonom  o zvaničnoj statistici. Svaka zloupotreba službenih statističkih podataka povlači prekršajnu odgovornost, u skladu sa Zakonom.

Individualni podaci se objavljuju samo u agregiranom obliku.

Podaci se objavljuju na sajtu RZS, kao i u mesečnoj  (Mesečni statistički bilten) i godišnjoj publikaciji RZS (Statistički godišnjak Republike Srbije).

Kalendar publikovanja za odgovarajuću godinu je objavljen na sajtu RZS i njemu se može pristupiti preko sledećeg linka: https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/

Podaci su dostupni korisnicima u jednakim uslovima, u elektronskoj ili štampanoj formi, besplatno. Pored toga,  moguća je i dodatna obrada podataka za posebne zahteve korisnika. Način korišćenja i davanja podataka koje proizvodi RZS uređen je Pravilnikom o načinu korišćenja i davanja podataka koje proizvodi Republički zavod za statistiku, koji je donet od strane direktora RZS u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici i Zakonom o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05).

Podaci o klanju stoke u klanicama i prognoza klanja stoke van klanica objavljuju se u mesečnoj periodici. Broj goveda i svinja - po kategorijama, objavljuju se u polugodišnjoj periodici. Svi ostali podaci objavljuju se u godišnjoj periodici. 

Nije predviđeno izdavanje Saopštenja za štampu.

Podacima objavljenim na sajtu u bazi podataka može se pristupiti preko sledećeg linka:

https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB&languageCode=sr-Cyrl

Podaci su dostupni korisnicima samo u agregiranom obliku, u skladu sa zakonom.

Podaci za Evrostat proleđuju se putem EDAMIS 4 veb-portala. Podaci za FAO prosleđuju se u formi excel tabela, elektronskom poštom. Ne postoje drugi oblici  diseminacije.

Kratke metodologije, kao i dokument Statistika stočarske proizvodnje - Metodološki izveštaj (samo srpska verzija), su objavljeni na sajtu RZS i može im se pristupiti preko sledećeg linka:

https://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=13&s=0

Preko istog linka može se pristupiti i sadržajima upitnika.

Za informaciju o Izveštajima o kvalitetu, pogledati koncept Sprovođenje kvaliteta.

Kvalitet podataka se može proceniti kao dobar za nivo Republike Srbije i regione.

U nastavku su prikazani Koeficijenti varijacije za glavne varijable na osnovu rezultata majske (Anketa o broju svinja) i decembarske ankete (Anketa o poljoprivrednoj proizvodnji - stočarska proizvodnja) sprovedene u 2025. godini, kao i frakcija uzorka za 2025. godinu. 

Koeficijenti varijacije (CV) za glavne varijable prikazani su u sledećoj tabeli:

Koeficijenti varijacije za glavne varijable

Za obračun ocena i standardnih grešaka korišćen je švedski softver ETOS.

Frakcija uzorka data je u tabeli u nastavku:

 Frakcija uzorka 2025.

Kontrola obuhvata poljoprivrednih gazdinstava u uzorku obavlja se u područnim odeljenjima RZS ili centralizovano, gde se vrši i kontrolisani unos podataka.

Evidencija o klanju stoke u klanicama se obezbeđuje kontrolisanim unosom mesečnih izveštaja vetrinarske ispekcije (MPŠV) putem veb aplikacije.

Ne postoji evidencija o broju grešaka koje se identifikuju u daljoj kontroli.

Mesečni podaci o klanju stoke u klanicama su raspoloživi do 45 dana od referentnog meseca, a mesečni podaci o klanju stoke van klanica  do 120 dana od referentnog meseca.

Prethodni rezultati o broju stoke raspoloživi su 76 dana od kritičnog momenta istraživanja (1. decembar). Konačni podaci o broju stoke i stočarskoj proizvodnji raspoloživi su 121 dan  od kritičnog momenta decembarskog istraživanja.

Podaci o broju svinja u maju/junu raspoloživi su 38 dana od kritičnog momenta ovog istraživanja (23. maj).

Podaci o broju goveda dobijaju se odmah nakon prosleđenog zahteva.

Sve faze u obezbeđivanju podataka obavljaju se blagovremeno, uključujući i publikovanje podataka.

Podaci su uporedivi.

Ne postoje drugi relevantni statistički podaci.

Statistički podaci u okviru seta podataka su konzistentni.

Politika opšte revizije je usvojena od strane institucije, nalazi se na sajtu RZS  i može joj se pristupiti preko sledećeg linka:

http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf

Revizija podataka u referentnoj godini  nije vršena.

Podaci o broju stoke, po vrstama i kategorijama i broju košnica pčela iz kojih je vađen med, kao i podaci o proizvodnji mleka, vune, jaja i meda dobijeni su sprovođenjem decembarske Ankete o poljoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja. Ovom anketom se prikupljaju i podaci o strukturi klanja van klanica, po kategorijama i mesecima, i ona predstavlja osnovu za obračun stočarske proizvodnje u referentnoj godini.

   Ukupno klanje stoke  procenjuje se na bazi godišnjeg obračuna bilansa stoke:

1. Broj stoke na početku godine+

2. Priplod  +

3. Uvoz  +

4. Izvoz -

5. Uginulo -

6. Broj stoke na kraju godine -

Razlika između ukupnog klanja stoke i klanja stoke u klanicama predstavlja klanje stoke van klanica. Primenom strukture  klanja iz Ankete o poljoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja dobija se klanje stoke van klanica, po mesecima i kategorijama.

Podaci o klanju stoke u klanicama dobijaju se iz administrativnog izvora (evidencije Uprave za veterinu, MPŠV).

Prognoza klanja stoke van klanica, po kategorijama i mesecima vrši se na osnovu sledećeg obračuna: od prosečne vrednosti (poslednje tri godine) ukupnog klanja (broja grla) određene kategorije stoke u određenom mesecu oduzme se broj grla te kategorije koja su zaklana u klanicama u posmatranom mesecu. Primenom prosečne trogodišnje neto mase zaklanih grla van klanica dobija se ukupna neto masa zaklanih grla odgovarajuće kategorije u posmatranom mesecu.

Prognoza bruto domaće proizvodnje mesa izračunava se primenom koeficijenata (ostvarena bruto domaća prizvodnja u prethodnom broju stoke određene kategorije), na najsvežiji podatak o broju stoke te kategorije.

Podaci o broju svinja   dobijaju se sprovođenjem i Ankete o broju svinja (maj/jun), čime se obezbeđuju podaci o broju svinja u polugodišnjoj periodici, kao i podaci o broju goveda - po kategorijama, koji se od 2025. preuzimaju  iz Registra goveda  MPŠV - Uprave za veterinu.

Podatke o uvozu i izvozu stoke obezbeđuje statistika spoljne trgovine.

Anketa o poljoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja i Anketa o broju svinja sprovode se u godišnjoj periodici.

Podaci o klanju stoke u klanicama se obezbeđuju u mesečnoj periodici.

Podaci o uvozu i izvozu stoke dostupni su u mesečnoj i godišnjoj periodici

Procena klanja stoke van klanica obezbeđuje se u mesečnoj i godišnjoj periodici.

Prognoza bruto domaće proizvodnje mesa obezbeđuje se u godišnjoj periodici za ovce (2 naredna polugodišta), dok se u polugodišnjoj periodici obezbeđuje prognoza bruto domaće proizvodnje mesa za svinje (za naredna 4 kvartala) i za goveda (naredna 3 polugodišta). 

Anketa o poljoprivrednoj proizvodnji – stočarska proizvodnja sprovodi se u periodu 2-16. decembra, na uzorku 1,5-2,5%  poljoprivrednih gazdinstava. Prikupljanje podataka vrši se metodom intervjua (putem štampanih upitnika – na terenu, putem telefona – centralizovano) i  putem veb-upitnika – za gazdinstva pravnih lica. Do 15. januara vrši se kontrolisan unos podataka. Obrada podataka, analiza i izrada prethodnih rezultata vrši se do 14. februara. Nakon objave prethodnih rezultata (14. februar) vrši se dalja obrada podataka i obračun stočarske proizvodnje do 1. aprila, kada se objavljuju konačni podaci broja stoke i stočarske proizvodnje u referentnoj godini.

Anketa o poljoprivrednoj proizvodnji - stočarska proizvodnja u 2025. godini sprovedena je za porodična gazdinstva i gazdinstva preduzetnika delom putem telefona - centralizovano (CATI metod). Gazdinstva poslovnih subjekata imaju mogućnost samoanketiranja putem veb-upitnika (CAWI metod).  Veličina uzorka je 2,2% poljoprivrednih gazdinstava, što, zajedno sa neodgovorom, ima za posledicu povećanje vrednosti koeficijenata varijacije za glavne varijable tj. manju preciznost.

Anketa o broju svinja sprovodi se od 24. maja  do 7. juna, metodom intervjua, putem telefona (CATI metod). Primenjeni uzorak je veličine  oko 1% poljoprivrednih gazdinstava. Obrada podataka i analiza vrši se do kraja juna kada se podaci i objavljuju.

Podaci o broju goveda - po kategorijama se preuzimaju iz Registra goveda (MPŠV), u polugodišnjoj periodici, od 2025. godine. Kategorije ili potkategorije goveda  o kojima se ne vodi evidencija u ovom registru procenjuju se na osnovu trogodišnjeg proseka ili učešća u ukupnom broju te kategorije: goveda do 1 godine za klanje i ostala muška i ženska goveda; goveda od 1 do 2 godine  - ženska grla za klanje i priplod; junice za klanje i priplod; muzne i ostale krave; steone junice; bikovi za priplod; volovi, junad u tovu. Pored toga, procenjuje se i masa goveda, po kategorijama.

Regionalne kancelarije Uprave za veterinu MPŠV, unose putem aplikacije na vebu mesečne izveštaje o klanju u klanicama koje se nalaze na teritoriji koju kontrolišu, i to do 20. u mesecu za prethodni mesec. Aplikacija je izrađena u .net tehnologiji u bazi podataka Majkrosoft SQL server 2008 R2. RZS preuzima podatke, dalje ih obrađuje i publikuje.

Radi obezbeđivanja  podataka o izvozu i uvozu robe, RZS preuzima Jedinstvene carinske isprave pripremljene za automatsku obradu podataka od Republičke uprave carina do 15. u mesecu za prethodni mesec, i dalje ih statistički kontroliše i obrađuje. Mesečni podaci spoljne trgovine raspoloživi su do 30. u mesecu za prethodni mesec, a konačni godišnji podaci do 15. jula za prethodnu godinu. Na taj način se obezbeđuju podaci o uvozi i izvozu stoke, neophodni za izradu bilansa stoke, po vrstama.

Za potrebe  slanja podataka Evrostatu, vrši se prilagođavanje (transformacija) određenih podataka prema prikazu datom u sledećoj tabeli: 

                                Transformacija podataka za potrebe slanja Evrostatu

Nema napomena.