Миграције становништва

Републички завод за статистику Србије

Одсек за демографију и статистику здравства

Гордана Бјелобрк

руководилац Одсека за демографију

Милана Ракића 5, 11000 Београд

gordana.bjelobrk@stat.gov.rs

+381 11 2413-571

+381 11 2412 922 ext: 280

Није применљиво.

Циљ годишњег истраживања о мигрантима је прикупљање података о појединачним догађајима пресељавања становништва унутар граница Републике Србије (интерне миграције становништва) према демографским и другим карактеристикама становништва.

Предмет истраживања су сталне миграције становништва које се пресељава из свог досадашњег места сталног становања у друго место с намером да се у другом месту стално настани.

На основу ових података обезбеђује се квантитативно и квалитативно праћење и проучаванје феномена унутрашњих миграција.

Поред тога, унутрашње миграције становништва са обе своје компоненте (имиграција и емиграција) утичу на пораст односно смањење становништва и представљају елемент за израчунавањe броја становника према територијалном распореду.

Подаци о мигрантима се приказују на нивоу општина, области, региона и републике.

Приказивање података врши се у складу са Уредбом о Номенклатури статистичких територијалних јединица.

На основу члана 123. тачка 3. Устава Републике Србије, а у вези са чланом 8. тачка 2) Закона о званичној статистици („Службени гласник РС“, бр. 104/09) и члана 4. тачка 9. и чл. 5. и 6. Закона о регионалном развоју („Службени гласник РС“, број  51/09 и 30/10), Влада је донела Уредбу о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС“, бр. 109/09 и 46/10).

http://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

Груписање података статистике механичког кретања становништва у Републици Србији за обележје национална припадност врши се према класификацији националне припадности која је примењена у Попису становништва, домаћинства и станова 2011. године као и за обележје занимање лица према интерној класификацији занимања Републичког завода за статистику.

http://publikacije.stat.gov.rs/G2011/Pdf/G201121007.pdf                                                   

Сектор за тржиште рада, здравство, демографска кретања и развој интегрисаног система регистара   Одсек за демографију и статистику здравства

обавља: послове из области статистике тржишта рада, демографске статистике и немонетарне здравствене статистике; организује и реализује развој интегрисаног система регистара; методолошки развој, вођење и одржавање статистичког пословног регистра и регистра јединица разврставања; анализе и интеграције административних и других извора података за потребе производње званичне и експерименталне статистике; интензивно сарађује са релевантним међународним институцијама и учествује у раду међународних група за друштвене и пословне статистике и примену административних и других извора података у статистици

Унутрашње миграције становништва или пресељавања представљају један од најзначајних видова географске или просторне покретљивости становника у оквиру Републике Србије.

Подаци се прикупљају за сва лица која се трајно пресељавају унутар граница Републике Србије и притоме подносе пријаву-одјаву пребивалишта органу у чијој је надлежности вођење евиденције пребивалишта. 

Основни критеријум за дефинисање унутрашњег мигранта су промена места сталног боравка унутар земље и трајање боравка односно одсуства у случају намере да се лице трајно настани у новом месту.

Миграција у ужем смислу означава пресељавање лица из родног места или пређашњег места становања, у одређено место досељења или садашње место боравка или пребивалишта. Такве миграције се називају трајна пресељавања и треба их разликовати од привремених пресељавања која не значе промену места сталног боравка.

Миграциони салдо (нет миграција)- представља разлику броја досељених и броја одсељених лица датог подручја у одређеном временском периоду.

Пребивалиште- према Закону о пребивалишту и боравишту грађана („Службени гласник РС“, број 87/2011), пребивалиштем се сматра „место у коме се грађанин настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио“.

Старост лица које мигрира изражава се у навршеним годинама живота. Рачуна се на основу датума рођења и датума пријаве/одјаве.

Економска активност-подаци о активности лица се прикупљају за лица стара 15 и више година. Подаци се исказују агрегирано, према следећој подели: обавља занимање, незапослен, пензионер, лице с другим личним приходом, ученик или студент, остала издржавана лица.

Занимање-по овом обележју агрегирана су активна лица која обављају занимање, према врсти конкретног посла којим се баве у циљу стицања средстава за живот.

Националност-у складу са Уставом Републике Србије, који грађанину јамчи слободу изражавања националне припадности, податак о националној припадности се добија на основу слободног, непосредног изјашњавања лица које мигрира.

Унутрашњи мигрант

Подаци се прикупљају за сва лица која су извршила промену пребивалишта односно трајно се пресељавају унутар граница Републике Србије и при томе подносе пријаву/одјаву пребивалишта Министарству унутрашњих послова, у чијој је надлежности вођење евиденције пребивалишта.

Извор података су изјаве грађана и документа која се подносе служби евиденције пребивалишта.

Унутрашњи мигранти-укупан број

Становништво статистике унутрашњих миграција обухвата следеће популационе групе:

особе које су промениле своје пребивалиште из једне општине у другу; особе које су промениле своје пребивалиште из руралне области у градску или из градске у руралну област; особе које су промениле своје пребивалиште из једног града у други.

Територија Републике Србије.

Републички завод за статистику Србије од 1998. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да подаци нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Регионална дистрибуција миграната се врши у складу са административно-територијалном поделом земље, на дан 31.децембар референтне године - насеља, општине, области и статистичке регије.

Подаци о пресељавању становништва у Републици Србији представљају резултат редовног статистичког праћења ове појаве на нивоу републике, успостављеног 1988. године.

Прва референтна година -1991.

Није применљиво.

Број лица исказан у апсолутним бројевима или стопама.

Референтни период за податке о унутрашњем миграционом току је календарска година у којој је дошло до миграције.

Истраживање се спроводи на основу:

- Закона о званичној статистици ("Службени гласник РС", број 104/09)

- Програма званичне статистике од 2021. до 2025. године 

- Закона о пребивалишту и боравишту грађана ("Службени гласник РС", број 87/2011) као и

- Закона о заштити података о личности ("Службени гласник РС", број 97/08, 104/09-др. закон 68/12-одлука ус 107/12)

- Одлука о Програму званичне статистике

- Уредба о утврђивању плана званичне статистике за текућу годину

Није применљиво.

Поверљивост података је регулисана: 

Обавеза заштите индивидуалних података темељи се на члану 3 одредбе за заштиту давалаца података, члановима 44, 45, 46, 47, 48 и 49 одредбе о поверљивости Закона о званичној статистици ("Службени гласник РС", број 104/09).

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

 Статистичке информације се публикују годишње, у складу са одобреним календаром публиковања:

 - 10. јул референтне године-статистичко саопштење СН60: Унутрашње миграције (референтна година);

 - 25. децембар референтне године - Демографска статистика (референтна година).

 Саопштења :

 http://www.stat.gov.rs/calendar/?a=18&s=

 Демографска статистика

 http://www.stat.gov.rs/calendar/?a=18&s=

Подаци су објављени и у скалду са Европским статистичким кодом пракси, поштујући професионалну независност, објективност, транспаретност   и једнак третман свих корисника.

 http://www.stat.gov.rs/media/3415/cop-ks-02-18-142-en-n.pdf

Статистички подаци о унутрашњој миграцији становништва објављују се годишње.

Саопштења-Статистичко саопштење СН60: Унутрашње миграције, 2023. (on line)

http://www.stat.gov.rs/oblasti/stanovnistvo/migracije-stanovnistva/

Демографска статистика

https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/publikacije/publication/?p=15526

Жене и мушкарци у Србији, 2023.

https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/publikacije/publication/?p=15601

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/

База података > Становништво > Миграције становништва > Унутрашње миграције-подаци до 2010. године

http://data.stat.gov.rs/Home/Result/180601?languageCode=sr-Cyrl

База података > Становништво > Миграције становништва > Унутрашње миграције-подаци од 2011. године

http://data.stat.gov.rs/Home/Result/180602?languageCode=sr-Cyrl

База података > Становништво > Миграције становништва > Унутрашње миграције-подаци од 2022. године

Досељени

https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18060401?languageCode=sr-Cyrl

Одсељени

https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18060402?languageCode=sr-Cyrl

Миграциони салдо

https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18060403?languageCode=sr-Cyrl

Пресељења међу насељима исте општине/града

https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18060404?languageCode=sr-Cyrl

Анонимни подаци се могу доставити за научне и истраживачке сврхе и на основу индивидуалног захтева а у складу са Правилником о достави  анонимних индивидуалних података за научне и истраживачке сврхе као и чланом 48 одредбе о давању индивидуалних података без  идентификатора Закона о званичној статистици ("Службени гласник РС", број 104/09):

 http://www.stat.gov.rs/media/2295/pravilniksrb.pdf

 http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Достављање информација на захтев корисника се врши у складу са Правилима о дисеминацији статистичких података и услуга Завода за статистику и у складу са чланом 39 и 43 одредбе о дисеминацији података и информација Закона о статистици ("Службени гласник РС", број 104/09):

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Комесаријат за избеглице и миграције

http://www.kirs.gov.rs

Миграциони Профил Републике Србије 

http://www.kirs.gov.rs/wb-page.php?kat_id=161

Приликом објављивања резултата истраживања на основу анонимизираних микроподатака Завода за статистику, неопходно је да РЗС наведете као извор.

Званични портал Републичког завода за статистику (http://www.stat.gov.rs/) > Области > Становништво > Миграције становништва > Методолошки материјал и документација (http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/)

Демографска статистика

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/publikacije/?d=14

Није применљиво.

Резултати текуће године се упоређују са подацима претходне и ранијих година. Уколико постоје значајне девијације у приказаним подацима, разматрају се разлози насталих девијација података.

Главни корисници статистичких података су општине, министарства и друге владине институције, агенције и националне организације које користе статистичке податке са намером да унапреде свој рад и планирање као и научне институције, универзитети и невладине организације, пословна заједница и индивидуални захтеви као и штампа чији су захтеви за подацима о унутрашњим миграцијама задовољени без кршења правила о поверљивости информације.

Као носилац система званичне статистике у Републици Србији, Републички завод за статистику (РЗС) увођењем система управљања квалитетом, настоји да на основу праћења и мерења статистичких процеса, података и услуга подигне њихов квалитет на ниво прихватљив за корисника. У складу са усвојеном Политиком квалитета и Програмом развоја званичне статистике у периоду од 2021. до 2025. године, визија званичне статистике јесте да се достигне ниво усклађености са међународним статистичким стандардима, у погледу квалитета објављених статистичких података и информација и високог нивоа стеченог поверења давалаца и корисника података.

Циљ и садржај истраживања

Истраживањем се прикупљају повратне информације о навикама, ставовима и потребама корисника како би се, у складу са степеном њиховог задовољства, приступило подизању квалитета података и услуга РЗС-а.

На основу дефинисаних обележја и прикупљених и обрађених података обавља се анализа која треба да покаже у ком степену РЗС задовољава захтеве корисника кад је реч о статистичким подацима и услугама. Добијени резултати служе као полазна основа за предузимање мера за побољшање интерактивне сарадње између РЗС и корисника.

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom

Републички завод за статистику (РЗС) је у 2021. години спровео Истраживање о задовољству корисника.

Детаљни статистички подаци су припремљени, доступни и публиковани на следећи начин:

• по груписању (пол и старост лица)
• по територијалним нивоима (пребивалиште лица)
• по националности и економској активности лица

Статистички подаци су у потпуности произведени у складу са радним програмом званичне статистике.

Слогове са подацима пријаве/одјаве Министарство унутрашњих послова месечно, за претходни месец, доставља Републичком заводу за статистику, тако да се квалитет секундарног податка за статистичке сврхе уопштено сматра добрим.

Неузорачка грешка

Постоје случајеви да се лица приликом промене пребивалишта не одјављују нити се региструју (пријаве) у новом месту становања, тако да одјава наведеног лица није евидентирана од стране званичне службе па ни самим тим није обухваћена ни статистиком. Није могуће квантитативно одредити колико одјава није обухваћено. 

Уколико службена лица примене дерегистрацију ex officio лица која више не живе на наведеној адреси, тада се обухватност може унапредити.

Истраживање о унутрашњим миграцијама становништва Републике Србије спроводи се на укупној популацији.

Постоје случајеви да се лица приликом промене пребивалишта не одјављују нити се региструју (пријаве) у новом месту становања, тако да одјава наведеног лица није евидентирана од стране званичне службе па ни самим тим није обухваћена ни статистиком. Није могуће квантитативно одредити колико одјава није обухваћено. 

Уколико службена лица примене дерегистрацију ex officio лица која више не живе на наведеној адреси, тада се обухватност може унапредити.

Одложена регистрација промене пребивалишта лица преставља основни узрок грешки у подацима о унутрашњим миграцијама. Миграције се рачунају за сваки месец понаособ и уколико се промена пребивалишта региструје месец или више касније, додаје се у месец током кога је регистрација примљена.

Лимити поверења нису рачунати.

Статистички подаци о унутрашњим миграцијама се прикупљају и обрађују током целе референтне године (т) за (т-1) годину, а публикују се шест месеци након краја референтне године.

Детаљни подаци по релевантним индикаторима дистрибуирају се на крају референтне године (т), у складу са утврђеним календаром публиковања информација.

Статистички подаци о унутрашњим миграцијама дистрибуирају се у складу са претходно утврђеним условима и календаром публиковања информација.

До одлагања дистрибуције података може да дође у случају значајних законских или техничких измена.

Статистички подаци о унутрашњим миграцијама прикупљају се и обрађују за различите територијалне јединице, на основу једне исте методологије и дефиниција, тако да су упоредиви на националном нивоу.

Републички завод за статистику од 1998. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да подаци нису садржани у обухвату података за Републику Србију (фуснотом се објашњава дисконтинуитет територијалног обухвата података).

Статистика унутрашњих миграција је представљена 1989. године и подаци о миграцијама су доступни без методолошких промена тако да се сматра да је упоредивост података током времена поуздана и тачна.

Републички завод за статистику од 1998. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да подаци нису садржани у обухвату података за Републику Србију (фуснотом се објашњава дисконтинуитет територијалног обухвата података) услед чега постоје две временске серије података:

1991-1997, са подацима који се односе на територију Србије са Косовом и Метохијом

1998- т, са подацима који се односе на територију Србије без Косова и Метохије.

Статистика о унутрашњим миграцијама је једини извор података који приказује унутрашњу миграцију становништва у Републици Србији. 

Статистика о унутрашњим миграцијама представља главни елемент за ажурирање интерних постпописних података о становништву у земљи.

Сви подаци су конзистентни.

За креирање статистике о унутрашњим миграцијама становништва користи се административни извор података.

Месечни и годишњи подаци нису ревидирани.

Пребивалиште је место у коме се грађанин настанио с намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност са местом у коме се настанио.

Сектор за аналитику, телекомуникационе и информационе технологије Министарства унутрашњих послова врши евиденцију сваке промене пребивалишта грађана Србије подношењем пријаве односно одјаве пребивалишта лица, која је регулисана Законом о пребивалишту и боравишту грађана ("Службени гласник РС", бр. 87/2011).

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_prebivalistu_i_boravistu_gradjana.html

Извор података су изјаве грађана и документа која се подносе служби евиденције пребивалишта.

Слогови са подацима пријаве односно одјаве Министарство унутрашњих послова месечно, за претходни месец, доставља Републичком заводу за статистику у електронској форми.

Метод прикупљања података о унутрашњој миграцији становништва је текући.

Слогови са подацима пријаве односно одјаве Министарство унутрашњих послова месечно, за претходни месец, доставља Републичком заводу за статистику за све миграције које су регистроване током године.

Подаци се достављају у електронској форми, у складу са Процедуром за преузимање и коришћење података из административних извора у статистичке сврхе. Документ је доступан у Анексу.

Предодређени услови за контролу статистичких података су сет радно-техничких спецификација програмирања који су настали у складу са одобреном методологијом истраживања.

Валидација података подразумева употребу основног алата у процедури едитовања података - сврсисходан и конзистентан сет логичких правила који се користи за систематску проверу исправности података, њихову конзистентност и проверу дистрибуције података.

Исправка података која подразумева индивидуалну, као и системску корекцију података (одређена правила се примењују на целом сету јединица које задовољавају извесни услов), обухвата категоризацију грешака на лаку (насумични ефекат) и тешку (системски недостатак у процесу прикупљања података и њиховој обради). 

Логичка импутација података подразумева примену процедура за замену недостајуће или неконзистентне вредности вредношћу која се може извести из сета доступних података употребом логичких правила.

Исправка података која подразумева индивидуалну као и системску корекцију података (одређена правила се примењују на целом сету јединица које задовољавају извесни услов) обухвата категоризацију грешака на лаку (насумични ефекат) и тешку (системски недостатак у процесу прикупљања података и њиховој обради). Може бити ручна и аутоматска корекција података.

Логичка импутација података подразумева примену процедура за замену недостајуће или неконзистентне вредности вредношћу која се може извести из сета доступних података употребом логичких правила.

Недостајућа или неконзистентна вредност се може заменити и доступном вредношћу која је потврђено одговарајућа.

Употреба програма за аутоматско табелирање података по унапред задатим индикаторима представља финалну фазу обраде података.

Није применљиво.

У складу са свеобухватним процесом уређења података, сакупљају се информације о квалитету података, а примењује се редовна процена и унапређење статистичког процеса уз адекватну програмску подршку.