Годишњи показатељи пословања предузећа


Метаподаци
Периодика: Годишња
Година: 2017

РЕФЕРЕНТНИ МЕТАПОДАЦИ
01. Контакт информације
02. Ажурирање метаподатака
03. Статистички преглед
04. Јединица мерења
05. Референтни период
06. Мандат институције
07. Поверљивост
08. Политика објављивања
09. Динамика дисеминације
10. Доступност и разумљивост
11. Управљање квалитетом
12. Релевантност
13. Тачност и поузданост
14. Правовременост и поштовање рокова
15. Кохерентност и упоредивост
16. Трошкови и оптерећеност
17. Ревизија података
18. Статистичка обрада
19. Напомене

01. Контакт информацијеВрх
01.1. Назив организације/институције

Републички завод за статистику

01.2. Назив организационе јединице унутар институције

Одсек за структурне пословне статистике

01.3. Име и презиме контакт особе

Биљана Брајовић

01.4. Функција контакт особе

Шеф Одсека за структурне пословне статистике

01.5. Адреса контакт особе

Милана Ракића 5, Београд

01.6. Имејл контакт особе

biljana.brajovic@stat.gov.rs

01.7. Број телефона контакт особе

011/2412-922, лок. 308

01.8. Број факса контакт особе

Није доступно.


02. Ажурирање метаподатакаВрх
02.1. Последња провера метаподатака
28/03/2019
02.2. Последње постављени метаподаци
29/3/2019
02.3. Последње ажурирање метаподатака
28/3/2019

03. Статистички прегледВрх
03.1. Опис податка

Циљ истраживања представља обрачун индикатора потребних за анализу структуре делатности пословних субјеката, структуре инпута и аутпута производног процеса, пословног успеха и конкурентности пословних субјеката на нивоу делатности, пословања малих и средњих пословних субјеката, као и развоја пословања на регионалном, националном и међународном нивоу у области нефинансијске пословне економије.

Структурни показатељи пословања предузећа деле се на демографске (број предузећа, број локалних јединица итд.), оне који се односе на инпуте (број запослених лица, часови рада, укупне набавке добара и услуга, трошкови запослених, бруто инвестиције у основна средства итд.) и оне који се односе на аутпут (промет, вредност производње, додата вредност по факторским трошковима, бруто пословни вишак итд.). Ови показатељи се обрачунавају у годишњој и вишегодишњој периодици, како за предузећа тако и за локалне јединице. Резултати се приказују по делатностима КД, регионима РС и према величини предузећа.


  

03.2. Класификације

Класификација делатности 2010 („Службени гласник РС”, број 54/10) која се налази на сајту Републичког завода за статистику:

http://www.stat.gov.rs/media/2269/zakon_o_klasifikaciji_delatnosti.pdf

Ова класификација је у потпуности усаглашена са статистичком Класификацијом економских активности Европске заједнице (NACE Rev. 2).

Номенкалтура статистичких територијалних јединица (НСТЈ).

 

03.3. Обухват сектора

Истраживањем се обухвата нефинансијска пословна економија, односно сва економски активна привредна друштва и друга правна лица која су према КД сврстана у следеће секторе:

 

A             Пољопривреда, шумарство и рибарство

B             Рударство

C             Прерађивачка индустрија

D             Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром

E              Снабдевање водом и управљање отпадним водама

F              Грађевинарство

G             Трговина на велико и мало и поправка моторних возила

H             Саобраћај и складиштење

I               Услуге смештаја и исхране

J              Информисање и комуникације

L              Пословање некретнинама

M            Стручне, научне, иновационе и техничке делатности

N             Административне и помоћне услужне делатности

P             Образовање

Q             Здравствена и социјална заштита

R             Уметност, забава и рекреација

S              Остале услужне делатности

Истраживањем нису обухваћени пословни субјекти из сектора К (Финансијске делатности и делатност осигурања) и O (Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање). Иако се по међународним стандардима СБС истраживањима не обухватају пословни субјекти из сектора А (Пољопривреда, шумарство и рибарство), у овом истраживању они су обухваћени, првенствено за потребе обрачуна у националним рачунима. Због обезбеђивања међународне упоредивости, ови подаци се, као и подаци за секторе P (Образовање), Q (Здравствена и социјална заштита), R (Уметност, забава и рекреација) и S (Остале услужне делатности, осим области 95), не објављују у публикацијама РЗС-а.

 

03.4. Статистички концепти и дефиниције

Обележја која се прикупљају у обрасцу СБС-01 морају бити расположива у рачуноводственим, кадровским и осталим евиденцијама пословних субјеката. То су:

  • приходи – приходи од продаје, приходи од подизвођачких радова, донације; структура прихода по групама производа
  • расходи – структура трошкова производних и непроизводних услуга и трошкова материјала;
  • запослени – годишњи просек броја запослених лица; број агенцијских радника;
  • текући и капитални трансфери – у земљи и према иностранству (по примаоцима средстава);
  • регионални подаци – подела укупног промета, запослених лица, бруто зарада, амортизације и основних средстава пословног субјекта по групама Класификације делатности (2010) и општинама.

Од рефрентне 2017. године, на нивоу производа или група производа, за одређени број изабраних пословних субјеката прикупљају се детаљни подаци о структури прихода и расхода. Подаци који се прикупљају:

  • приходи од продаје производа, стање залиха готових производа и недовршене производње;
  • приходи од продаје робе, стопа трговачке марже (у процентима) или остварена разлика у цени, као и стање залиха трговачке робе;
  • приходи од продаје производа, стање залиха готових производа и недовршене производње у делатности грађевинарства;
  • приходи од продаје производних и непроизводних услуга (посебно за ИКТ и остале пословне услуге);
  • трошкови и залихе сировина, репродукционог и осталог материјала;
  • трошкови производних и непроизводних услуга.

На основу резултата истраживања СБС-01, као и података из годишњих финансијских извештаја, ради се обрачун индикатора дефинисаних Уредбом ЕУ 295/08. Најважнији су следећи индикатори:

Број предузећа – обухвата укупан број привредних друштава, као и део других правних лица који су (према подацима Статистичког пословног регистра) били активни барем до референтног периода.

Промет – обухвата све фактурисане вредности током референтног периода које одговарају вредности производа и услуга продатих на тржишту трећим лицима. У обрачун промета укључују се сви фактурисани порези (осим ПДВ-а и сличних одбитних пореза), као и трошкови који се преносе на купца (транспорт, паковање и сл.). Искључују се попусти при продаји, снижења цена, вредност враћене робе, као и субвенције добијене од државе, финансијски, ванредни и остали приходи.

Вредност производње – означава стварно произведену количину производа и услуга током референтног периода. Mери се вредношћу оствареног промета, укључујући капитализовану производњу и остале пословне приходе (искључујући субвенције), која се коригује променама у стању залиха готових производа, недовршене производње и робе и умањује за вредност набавки производа и услуга за препродају.

Додата вредност по факторским трошковима – представља бруто приход из пословне активности након кориговања са пословним субвенцијама и индиректним порезима. У обрачун додате вредности укључује се вредност производње и субвенције, умањена за трошкове пореза на производе и производњу и вредност међуфазне потрошње која обухвата трошкове материјала, трошкове производних и непроизводних услуга и део осталих личних расхода.

Бруто пословни вишак – представља пословни вишак који пословни субјект оствари пословном делатношћу након надокнаде трошкова уложеног рада. Може се обрачунати као разлика између додате вредности по факторским трошковима и трошкова запослених. Из бруто пословног вишка пословни субјект може да надокнади дугове, плаћа порезе или финансира инвестиције. Не обухватају се финансијски и ванредни приходи.

Трошкови запослених – обухватају сва плаћања, у готовини или у натури, која послодавац даје стално или привремено запосленима за обављени рад у референтном периоду. Такође се обухватају порези и доприноси за социјално осигурање запослених, који иду на терет послодавца, као и остале накнаде запосленима, као што су отпремнине за раскид радног односа, награде, помоћ запосленима и њиховим породицама, накнаде за превоз, прековремени и ноћни рад и сл.

Бруто зараде – обухватају сва плаћања, у готовини или у натури, која послодавац даје стално или привремено запосленима (који су на платном списку) као накнаду за обављени рад у референтном периоду. Бруто зараде обухватају порезе и доприносе за социјално осигурање на терет запослених, као и остале накнаде запосленима, попут отпремнина за раскид радног односа, награда, помоћи запосленима и њиховим породицама, накнада за превоз, прековремени и ноћни рад и сл.

Број запослених лица – обухвата све запослене у пословном субјекту, укључујући власнике, ортаке и неплаћене чланове породице власника, волонтере, као и запослене који раде изван пословног субјекта а налазе се на његовом платном списку (продавци, запослени на пословима одржавања, испорука и сл.).

Број запослених – обухвата лица која су са послодавцем закључила уговор о раду на одређено или неодређено време и која су, од стране послодавца, плаћена за свој рад. Обухватају се и запослени који су на краћем одсуству (боловање, плаћено одсуство и сл.), запослени са скраћеним радним временом, сезонски и повремени радници, они који раде код куће на основу споразума с послодавцем, приправници, као и запослени власници и чланови породице који су на платном списку пословног субјекта. Не обухватају се агенцијски радници који се повремено ангажују преко агенција, као и лица која су на дужем одсуству и волонтери.

Додата вредност по запосленом лицу (продуктивност рада) – према методологији која се примењује у земљама ЕУ, основни je индикатор за мерење продуктивности рада. Овај индикатор показује колико је створено додате вредности по запосленом лицу. Обрачунава се тако што се остварена додата вредност у некој делатности дели с бројем запослених лица у тој делатности.

Продуктивност коригована зарадама – изражава se процентуално и обрачунава се тако што се продуктивност вредносно изражена подели са просечним трошковима запослених. Код мерења продуктивности, где се као инпут рада користи број запослених лица, проблем представља што се радници с пуним и скраћеним радним временом, као и привремено одсутни радници, третирају као један запослени. Ово се посебно уочава у делатностима са високим учешћем радника са скраћеним радним временом. Због тога се овако обрачуната продуктивност коригује просечним трошковима запослених.

Просечни трошкови запослених – обрачунавају се тако што се трошкови запослених у некој делатности поделе с бројем запослених у тој делатности.

Профитабилност – показује колико је процентуално учешће бруто пословног вишка у оствареном промету у некој делатности, односно колико сваки динар прихода од продаје учествује у стварању пословног вишка. Виши ниво учешћа указује на боље перформансе предузећа и његову бољу зарађивачку способност.

Број запослених лица по предузећу – као индикатор величине, мери просечну величину економских субјеката по делатностима.

Промет по запосленом лицу – изражава продајну способност предузећа одређене делатности КД. Обрачунава се тако што се остварени промет у некој делатности подели бројем запослених лица у тој делатности.

 

03.5. Статистичка јединица

Статистичка јединица и извештајна јединица јесте активно предузеће или тржишно орјентисано друго правно лице (пословни субјект) које је предало годишњи финансијски извештај за претходну годину.

Основна статистичка јединица јесте предузеће. С обзиром на то да пословни субјект може да обавља једну или више делатности, на једној или више локација, као статистичка јединица појављује се и локална јединица.

 

03.6. Статистичка популација

Истраживањем СБС-01 обухвата се нефинансијска пословна економија, тј. активна привредна друштва која се баве производњом и продајом производа и услуга, као и део других правних лица која производе и пружају услуге за тржиште (што се утврђује практичним критеријумом по којем би требало да им приходи од продаје производа и услуга премашују 50% укупних пословних прихода), а која су поднела финансијски извештај за претходну годину. Основни скуп (циљна популација) чине економски активна статистичка предузећа чија је претежна делатност једна од наведених под тачком 3.3. овог документа. Предузетници нису обухваћени истраживањем.

 

 

03.7. Референтно подручје

Подаци се обрачунавају по делатностима КД, за територију Републике Србије, статистичке територијалне јединице Србија–север и Србија–југ, (НСТЈ1) и регионе (НСТЈ2). 

Напомена: Од 1999. Републички завод за статистику не одговара за одређене податке за Аутономну покрајину Косово и Метохију, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

 

03.8. Временска покривеност

Подаци се објављују од референтне 2007. године и то у годишњој периодици.

 

03.9. Базни период

Није применљиво.


04. Јединица мерењаВрх
04. Јединица мерења

Вредносна (финансијска) обележја исказују се у текућим ценама – у динарима, без ПДВ-а.

Резултати се исказују у апсолутним износима, као процентуална структура (учешће у укупном), као и према величини пословног субјекта дефинисаној бројем запослених лица или пословним приходима.

 


05. Референтни периодВрх
05. Референтни период

Референтни период је календарска година. За мањи број варијабли референтни период је вишегодишњи (период од две, три или пет година).

 


06. Мандат институцијеВрх
06.1. Правни акти и други документи

Спровођење Годишњег структурног истраживања о пословним субјектима базира се на следећим правним актима 

 

Национални правни акти:

– Закон о званичној статистици

– Одлука о Програму званичне статистике

– Уредба о утврђивању плана званичне статистике за текућу годину

– Закон о класификацији делатности 

* Наведени документи доступни су на веб-сајту РЗС-а: www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

 

Правни акти Европске уније:

– Уредба Европског Парламента и Савета број 295/2008, која се односи на структурне пословне статистике

– Уредба Европске Комисије број 250/2009 за примену Уредбе 295/2008, која се односи на дефиниције варијабли, технички формат за трансмисију података, дупло извештавање по NACE Rev.1.1 и NACE Rev.2 класификацијама делатности и дерогације које се oодобравају земљама чланиоцама

– Уредба Европске Комисије број 251/2009 за примену и допуну Уредбе 295/2008, која се односи на серије података које би требало произвести за структурне пословне статистике и измене које су неопходне након ревизије статистичке класификације производа по делатностима (CPA)

– Уредба Европске Комисије број 275/2010 за примену Уредбе 295/2008, која се односи на критеријуме за оцену квалитета структурних пословних статистика

– Уредба Европске Комисије 439/2014 којом се допуњава Уредба 250/2009, која се односи на дефиниције варијабли и технички формат за трансмисију података

– Уредба Европске Комисије 446/2014 којом се допуњава Уредба 295/2008, 251/2009 и 275/2010, која се односи на серије података које би требало  произвести и критеријуме за оцену квалитета структурних пословних статистика

 

 

06.2. Заједничко коришћење података

Подаци се редовно шаљу у Евростат. Не постоји размена података са другим међународним институцијама.

 


07. ПоверљивостВрх
07.1. Поверљивост - политика

Поверљивост података је регулисана:

– Законом о званичној статистици („Сл. гласник РС”, br. 104/2009), члан 44, 45, 46, 47, 48, 49.

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

– Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику

(www.stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc

– Упутством о мерама заштите података и информација у Републичком заводу за статистику

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

 

 

 

07.2. Поверљивост - поступање са подацима

Поступање са поверљивим подацима регулисано је Законом о званичној статистици и Правилником о заштити статистичких података у РЗС-у, и то чланом 3. Правилника: „Поверљивим статистичким подацима, у смислу овог правилника, сматрају се индивидуални подаци, као и збирни подаци код којих се на било који начин може препознати носилац тих података.” и чланом 11: „Поверљиви подаци из члана 3 овог правилника представљају службену тајну и не могу се објављивати нити саопштавати, односно не могу бити садржани у било којим збирним подацима из којих се могу препознати индивидуални подаци. Индивидуални подаци могу се дати само власнику тих података“.

Подаци се објављују на нивоу на којем они нису поверљиви.

 

 


08. Политика објављивањаВрх
08.1. Календар публиковања
Календар објављивања je доступан на веб-сајту РЗС-а 1. децембра текуће године за целу наредну годину (http://www.stat.gov.rs/calendar/). 
 
Дневно време објављивања за сва издања РЗС-a је 12 часова.
Одступања од утврђених датума унапред се објављују и образлажу у Календару.

 

08.2. Приступ календару публиковања
Календар објављивања доступан је на веб-сајту РЗС-а:

 

08.3. Приступ корисника
Подаци добијени статистичким истраживањима објављују се на интернет презентацији (www.stat.gov.rs),
у бази података (http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB),
статистичким саопштењима и публикацијама (http://www.stat.gov.rs/publikacije/).
 
Резултати званичне статистике доступни су истовремено свим корисницима под једнаким условима, и било какав привилегован приступ од стране спољних корисника, пре њиховог објављивања, није могућ.

 


09. Динамика дисеминацијеВрх
09. Динамика дисеминације

Подаци се публикују у годишњој периодици.


10. Доступност и разумљивостВрх
10.1. Саопштења за штампу

Није доступно.

10.2. Публикације

Подаци се објављују у Статистичком годишњаку Републике Србије.

10.3. Он-лајн база података

Подаци из области Структурне пословне статистике, подобласти Годишњи показатељи пословања предузећа, расположиви су у статистичкој бази података на сајту РЗС-а:

http://data.stat.gov.rs/Home/Result/190402?languageCode=sr-Cyrl.

10.4. Приступ микроподацима
Приступ анонимизираним микроподацима обезбеђује се научно истраживачким организацијама на основу поднетог захтева.
Захтев се може поднети на имејл-адресу stat@stat.gov.rs или путем поште на адресу Милана Ракића 5, 11000 Београд. 
Више информација може се наћи на следећем линку: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/korisnicka-podrska/micropodaci

 

10.5. Остало

Подаци се шаљу у Евростат од референтне 2016. године у захтеваном техничком формату. 

10.6. Документација о методологији

Методолошка објашњења доступна су у Статистичком годишњаку, на сајту РЗС

    

http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20182051.pdf

 

10.7. Документација о квалитету

Није доступна.


11. Управљање квалитетомВрх
11.1. Спровођење квалитета
Систем управљања квалитетом Републичког завода за статистику ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice - CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management - TQM) који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС).
 
Више информација може се наћи у документима доступним на следећем линку: 

 

11.2. Процена квалитета

Резултати из Годишњих структурних пословних статистика произведени су у складу са методолошким захтевима и стандардима ЕУ, комбиновањем података из статистичког истраживања СБС-01 и административних извора података (финансијски извештаји).

Подаци се упоређују са претходним периодом и са подацима из других статистичких области. Степен поузданости и тачности је висок. Пре објављивања резултата, врши се опсежна контрола квалитета података.

Објављивање резултата је у складу са календаром публиковања и подаци су лако доступни свим корисницима.

Комбиновање више извора и начина прикупљања података у складу је са међународним препорукама, стандардима и праксом. Подаци су међународно упоредиви, пошто следe праксу ЕУ и релевантнe међународнe концептe, дефиниције и класификације.

 


12. РелевантностВрх
12.1. Потребе корисника

Поред података који се објављују у редовним публикацијама РЗС-а, раде се и посебне обраде података на захтев корисника.

Корисници статистичких података о годишњим структурним пословним статистикама налазе се у свим областима економског и друштвеног живота. То су физичка лица, пословни субјекти, органи државне управе и јединице локалне самоуправе, академске и научно-истраживачке институције, Еуростат и други домаћи и међународни корисници.

 

12.2. Задовољство корисника
На сваке две године, путем веб-анкете, спроводи се Истраживање о задовољству корисника.
Резултати истраживања доступни су на веб-сајту РЗС-а: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/ .

 

12.3. Комплетност

Истраживањем СБС-01 обухвата се нефинансијска пословна економија, односно активна привредна друштва која се баве производњом и продајом производа и услуга, као и део других правних лица која производе и пружају услуге за тржиште. Основни скуп (циљна популација) чине економски активна статистичка предузећа чија је претежна делатност једна од наведених под тачком 3.3. овог документа. Предузетници нису обухваћени истраживањем.

 


13. Тачност и поузданостВрх
13.1. Укупна тачност

С обзиром да је стопа одговора за Годишње истраживање о пословним субјектима око 93%, укупна тачност је веома добра.

У случају неодговора извештајних јединица врши се импутација или процена из административних извора података.

 

 

13.2. Узорачка грешка

Није применљиво.

13.3. Неузорачка грешка

Није применљиво.


14. Правовременост и поштовање рокова Врх
14.1. Правовременост

Подаци се објављују на веб-сајту Републичког завода за статистику 15 месеци након истека референтног периода.

Прелиминарни подаци за ограничен број варијабли, шаљу се у Евростат (у траженом формату) 10 месеци након истека референтног периода, а комплетни коначни подаци 18 месеци након истека референтног периода.

 

14.2. Поштовање рокова

Сви подаци се објављују у складу са најављеним Календаром објављивања.

Линк је: http://www.stat.gov.rs/calendar/

Подаци се шаљу Евростату у дефинисаним роковима и формату.


15. Кохерентност и упоредивостВрх
15.1. Географска упоредивост

Исти концепт обрачуна резултата примењује се на територији целе Републике Србије.

Републички завод за статистику примењује методологију која је усклађена са међународним стандардима из области структурних пословних статистика, чиме се обезбеђује добра упоредивост са другим државама.

 

15.2. Временска упоредивост

Подаци су доступни од 2007. године и надаље. Подаци су упоредиви и доступни за све године, при чему треба узети у обзир да су вредносни подаци дати у текућим ценама.

 

15.3. Кохерентност - између области

Подаци из годишњих структурних пословних статистика се упоређују са подацима из кварталне динамике пословања привредних друштава, као и са подацима из других статистичких области:

  • годишњи подаци из СБС-01 користе се за израду годишњих националних рачуна, као и за израду инпут–аутпут табела;
  • такође, постоји поређење са резултатима из Годишњег истраживања о индустријској производњи;
  • подаци из годишњег истраживања СБС-01 се користе за добијање пондерационих коефицијената за израчунавање индекса индустријске производње на нивоу индустрије – укупно, сектора КД и Групација индустријских производа према економској намени;
  • подаци се користе и за ажурирање података у Статистичком пословном регистру.

 

15.4. Кохерентност - интерна

Подаци се обрачунавају на свим нивоима КД (2010), за нивое територије Републике Србије, као и за статистичке територијалне јединице Србија–север и Србија–југ (НСТЈ1). Резултати истраживања се приказују и као процентуална структура резултата (учешће у укупном) и према величини предузећа дефинисаној бројем запослених лица или пословним приходима. 

Због високог нивоа детаљности података, пре објављивања коначних података и слања истих у Евростат, ради се логичка и рачунска контрола података у Евростатовом софтверском пакету EDIT. Све грешке и упозорења које се појаве морају бити исправљене или објашњене. Тиме се обезбеђује висока интерна конзистентност података.

 


16. Трошкови и оптерећеностВрх
16. Трошкови и оптерећеност

Нису доступни.


17. Ревизија податакаВрх
17.1. Ревизија података - политика
Општа политика ревизије Републичког завода за статистику представља глобални оквир који омогућава да свака статистичка област дефинише своју политику ревизија у складу са својим специфичностима. 
 
Општа политика ревизије РЗС-а утврђује:
 
– општа правила ревизија објављених података, 
– облике информисања корисника у вези са могућим узроцима ревизија, 
– категоризацију ревизија и
– документацију која покрива све аспекте ревизија.
 
Општа политика ревизије доступна је на следећем линку:

 

17.2. Ревизија података - пракса

Објављени подаци сматрају се коначним, уколико није другачије наведено. Корекције и ревизије су могуће.

Значајне методолошке промене се најављују и корисници се о њима могу информисати на сајту РЗС-а.

 


18. Статистичка обрадаВрх
18.1. Извори података

У истраживању се примењује извештајни метод прикупљања података на бази обраcца СБС-01. Осим тога, користе се и подаци из административних извора (годишњи финансијски извештаји).

Извори података за годишње структурне пословне статистике јесу:

  • статистичко истраживање СБС-01 за велике и средње пословне субјекте (са 50 и више запослених лица), као и за пословне субјекте са мање од 50 запослених лица који по финансијском извештају за претходну годину спадају у велике или средње или су од већег значаја за конкретну делатност;
  • административни извори података (годишњи финансијски извештаји) за остале пословне субјекте дефинисане обухватом јединица;
  • Статистички пословни регистар.

 

 

18.2. Динамика прикупљања података

Подаци се прикупљају у годишњој периодици.

18.3. Прикупљање података

Истраживање се спроводи као обавезно, прописано Годишњим планом статистичких истраживања који усваја Влада РС.

Извештајне јединице достављају податке уносом преко веб-упитника. Унос и контрола података се ради у подручним организационим јединицама РЗС-а, надлежним за прикупљање података за своју територију, и Градској управи Града Београда, Секретаријат за Управу - Сектор статистике

Осим достављања података преко веб-упитника, извештајне јединице могу послати попуњене упитнике путем мејла. Уобичајено је да се са извештајним јединицама контактира телефоном ради пружања стручне помоћи и консултација приликом попуњавања упитника, с обзиром на његов обим и комплексност, а понекад се и подаци прикупе на овај начин.

Да би се повећала стопа одговора врши се подсећање извештајних јединица телефоном или меилом.
У случају неодговора врше се импутације или процене на основу података из административних и других расположивих извора.
 

 

18.4. Валидација података

Провера квалитета података спроводи се приликом уноса података преко веб апликације, у којој су имплементирани критеријуми логичке и рачунске контроле. Тиме се у апликацији означавају подаци који су погрешни или упозорења, што значи да би извештајна јединица такве податке требало  да провери и коригује.

Подаци се затим преносе у ИСТ, софтверску апликацију израђену у РЗС, која се користи за контролу, обраду и табелирање података. У ИСТ-у се поред података из текуће године (на нивоу извештајне јединице) налазе и одговарајући подаци из претходне године, као и подаци из административних извора. На основу овог скупа података врши се контрола, као и импутација података у случају неодговора. Информатичка обрада ради на основу правила за детектовање грешака, при чему се разликују грешке „упозорења“ и „веома значајне“ грешке које указују да је неопходна корекција података. Да би се грешке кориговале, често је неопходна консултација са извештајним јединицама.

Кориговани агрегирани подаци се контролишу и у програму Евростата ЕДИТ. Све грешке или упозорења које софтвер детектује, морају се исправити или дати образложење. Тако исконтролисани подаци у дефинисаном техничком формату се шаљу у Евростат, где се оцењује квалитет и комплетност сетова података, који су дефинисани уредбама ЕУ.  

 

18.5. Компилација података

Обрада података врши се на нивоу сектора, области и групе КД (2010), за територије Републике Србије, статистичке територијалне јединице Србија – север и Србија – југ (НСТЈ1) и регионе (НСТЈ2).

Резултати истраживања се у складу са европским препорукама, приказују према претежној делатности, што подразумева да се, уколико пословни субјект обавља више делатности, целокупан резултат приписује његовој претежној делатности. Такође, резултати се исказују у апсолутним износима, као процентуална структура резултата (учешће у укупном) и према величини предузећа дефинисаној бројем запослених лица или пословним приходима. Вредносна (финансијска) обележја исказују се у текућим ценама и у динарима, без ПДВ-а.

Обрачун и дефиниције СБС варијабли су у складу са уредбама ЕУ из области структурних пословних статистика.

 

18.6. Прилагођавање података

Није применљиво.


19. НапоменеВрх
19. Напомене

Није применљиво.