Godišnji pokazatelji poslovanja preduzeća

Republički zavod za statistiku

Odsek za strukturne poslovne statistike

Biljana Brajović

Šef Odseka za strukturne poslovne statistike

Milana Rakića 5, Beograd

biljana.brajovic@stat.gov.rs

011/2412-922, lok. 308

Nije dostupno.

Cilj istraživanja predstavlja obračun indikatora potrebnih za analizu strukture delatnosti poslovnih subjekata, strukture inputa i autputa proizvodnog procesa, poslovnog uspeha i konkurentnosti poslovnih subjekata na nivou delatnosti, poslovanja malih i srednjih poslovnih subjekata, kao i razvoja poslovanja na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou u oblasti nefinansijske poslovne ekonomije.

Strukturni pokazatelji poslovanja preduzeća dele se na demografske (broj preduzeća, broj lokalnih jedinica itd.), one koji se odnose na inpute (broj zaposlenih lica, časovi rada, ukupne nabavke dobara i usluga, troškovi zaposlenih, bruto investicije u osnovna sredstva itd.) i one koji se odnose na autput (promet, vrednost proizvodnje, dodata vrednost po faktorskim troškovima, bruto poslovni višak itd.). Ovi pokazatelji se obračunavaju u godišnjoj i višegodišnjoj periodici, kako za preduzeća tako i za lokalne jedinice. Rezultati se prikazuju po delatnostima KD, regionima RS i prema veličini preduzeća.

Klasifikacija delatnosti 2010 („Službeni glasnik RS”, broj 54/10) koja se nalazi na sajtu Republičkog zavoda za statistiku:

http://www.stat.gov.rs/media/2269/zakon_o_klasifikaciji_delatnosti.pdf

Ova klasifikacija je u potpunosti usaglašena sa statističkom Klasifikacijom ekonomskih aktivnosti Evropske zajednice (NACE Rev. 2).

Nomenkaltura statističkih teritorijalnih jedinica (NSTJ).

Istraživanjem se obuhvata nefinansijska poslovna ekonomija, odnosno sva ekonomski aktivna privredna društva i druga pravna lica koja su prema KD svrstana u sledeće sektore:

A             Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

B             Rudarstvo

C             Prerađivačka industrija

D             Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom

E              Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama

F              Građevinarstvo

G             Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila

H             Saobraćaj i skladištenje

I               Usluge smeštaja i ishrane

J              Informisanje i komunikacije

L              Poslovanje nekretninama

M            Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

N             Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti

P             Obrazovanje

Q             Zdravstvena i socijalna zaštita

R             Umetnost, zabava i rekreacija

S              Ostale uslužne delatnosti

Istraživanjem nisu obuhvaćeni poslovni subjekti iz sektora K (Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja) i O (Državna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje). Iako se po međunarodnim standardima SBS istraživanjima ne obuhvataju poslovni subjekti iz sektora A (Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo), u ovom istraživanju oni su obuhvaćeni, prvenstveno za potrebe obračuna u nacionalnim računima. Zbog obezbeđivanja međunarodne uporedivosti, ovi podaci se, kao i podaci za sektore P (Obrazovanje), Q (Zdravstvena i socijalna zaštita), R (Umetnost, zabava i rekreacija) i S (Ostale uslužne delatnosti, osim oblasti 95), ne objavljuju u publikacijama RZS-a.

Obeležja koja se prikupljaju u obrascu SBS-01 moraju biti raspoloživa u računovodstvenim, kadrovskim i ostalim evidencijama poslovnih subjekata. To su:

• prihodi – prihodi od prodaje, prihodi od podizvođačkih radova, donacije; struktura prihoda po grupama proizvoda
• rashodi – struktura troškova proizvodnih i neproizvodnih usluga i troškova materijala;
• zaposleni – godišnji prosek broja zaposlenih lica; broj agencijskih radnika;
• tekući i kapitalni transferi – u zemlji i prema inostranstvu (po primaocima sredstava);
• regionalni podaci – podela ukupnog prometa, zaposlenih lica, bruto zarada, amortizacije i osnovnih sredstava poslovnog subjekta po grupama Klasifikacije delatnosti (2010) i opštinama.

Od refrentne 2017. godine, na nivou proizvoda ili grupa proizvoda, za određeni broj izabranih poslovnih subjekata prikupljaju se detaljni podaci o strukturi prihoda i rashoda. Podaci koji se prikupljaju:

• prihodi od prodaje proizvoda, stanje zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje;
• prihodi od prodaje robe, stopa trgovačke marže (u procentima) ili ostvarena razlika u ceni, kao i stanje zaliha trgovačke robe;
• prihodi od prodaje proizvoda, stanje zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje u delatnosti građevinarstva;
• prihodi od prodaje proizvodnih i neproizvodnih usluga (posebno za IKT i ostale poslovne usluge);
• troškovi i zalihe sirovina, reprodukcionog i ostalog materijala;
• troškovi proizvodnih i neproizvodnih usluga.

Na osnovu rezultata istraživanja SBS-01, kao i podataka iz godišnjih finansijskih izveštaja, radi se obračun indikatora definisanih Uredbom EU 295/08. Najvažniji su sledeći indikatori:

Broj preduzeća – obuhvata ukupan broj privrednih društava, kao i deo drugih pravnih lica koji su (prema podacima Statističkog poslovnog registra) bili aktivni barem do referentnog perioda.

Promet – obuhvata sve fakturisane vrednosti tokom referentnog perioda koje odgovaraju vrednosti proizvoda i usluga prodatih na tržištu trećim licima. U obračun prometa uključuju se svi fakturisani porezi (osim PDV-a i sličnih odbitnih poreza), kao i troškovi koji se prenose na kupca (transport, pakovanje i sl.). Isključuju se popusti pri prodaji, sniženja cena, vrednost vraćene robe, kao i subvencije dobijene od države, finansijski, vanredni i ostali prihodi.

Vrednost proizvodnje – označava stvarno proizvedenu količinu proizvoda i usluga tokom referentnog perioda. Meri se vrednošću ostvarenog prometa, uključujući kapitalizovanu proizvodnju i ostale poslovne prihode (isključujući subvencije), koja se koriguje promenama u stanju zaliha gotovih proizvoda, nedovršene proizvodnje i robe i umanjuje za vrednost nabavki proizvoda i usluga za preprodaju.

Dodata vrednost po faktorskim troškovima – predstavlja bruto prihod iz poslovne aktivnosti nakon korigovanja sa poslovnim subvencijama i indirektnim porezima. U obračun dodate vrednosti uključuje se vrednost proizvodnje i subvencije, umanjena za troškove poreza na proizvode i proizvodnju i vrednost međufazne potrošnje koja obuhvata troškove materijala, troškove proizvodnih i neproizvodnih usluga i deo ostalih ličnih rashoda.

Bruto poslovni višak – predstavlja poslovni višak koji poslovni subjekt ostvari poslovnom delatnošću nakon nadoknade troškova uloženog rada. Može se obračunati kao razlika između dodate vrednosti po faktorskim troškovima i troškova zaposlenih. Iz bruto poslovnog viška poslovni subjekt može da nadoknadi dugove, plaća poreze ili finansira investicije. Ne obuhvataju se finansijski i vanredni prihodi.

Troškovi zaposlenih – obuhvataju sva plaćanja, u gotovini ili u naturi, koja poslodavac daje stalno ili privremeno zaposlenima za obavljeni rad u referentnom periodu. Takođe se obuhvataju porezi i doprinosi za socijalno osiguranje zaposlenih, koji idu na teret poslodavca, kao i ostale naknade zaposlenima, kao što su otpremnine za raskid radnog odnosa, nagrade, pomoć zaposlenima i njihovim porodicama, naknade za prevoz, prekovremeni i noćni rad i sl.

Bruto zarade – obuhvataju sva plaćanja, u gotovini ili u naturi, koja poslodavac daje stalno ili privremeno zaposlenima (koji su na platnom spisku) kao naknadu za obavljeni rad u referentnom periodu. Bruto zarade obuhvataju poreze i doprinose za socijalno osiguranje na teret zaposlenih, kao i ostale naknade zaposlenima, poput otpremnina za raskid radnog odnosa, nagrada, pomoći zaposlenima i njihovim porodicama, naknada za prevoz, prekovremeni i noćni rad i sl.

Broj zaposlenih lica – obuhvata sve zaposlene u poslovnom subjektu, uključujući vlasnike, ortake i neplaćene članove porodice vlasnika, volontere, kao i zaposlene koji rade izvan poslovnog subjekta a nalaze se na njegovom platnom spisku (prodavci, zaposleni na poslovima održavanja, isporuka i sl.).

Broj zaposlenih – obuhvata lica koja su sa poslodavcem zaključila ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme i koja su, od strane poslodavca, plaćena za svoj rad. Obuhvataju se i zaposleni koji su na kraćem odsustvu (bolovanje, plaćeno odsustvo i sl.), zaposleni sa skraćenim radnim vremenom, sezonski i povremeni radnici, oni koji rade kod kuće na osnovu sporazuma s poslodavcem, pripravnici, kao i zaposleni vlasnici i članovi porodice koji su na platnom spisku poslovnog subjekta. Ne obuhvataju se agencijski radnici koji se povremeno angažuju preko agencija, kao i lica koja su na dužem odsustvu i volonteri.

Dodata vrednost po zaposlenom licu (produktivnost rada) – prema metodologiji koja se primenjuje u zemljama EU, osnovni je indikator za merenje produktivnosti rada. Ovaj indikator pokazuje koliko je stvoreno dodate vrednosti po zaposlenom licu. Obračunava se tako što se ostvarena dodata vrednost u nekoj delatnosti deli s brojem zaposlenih lica u toj delatnosti.

Produktivnost korigovana zaradama – izražava se procentualno i obračunava se tako što se produktivnost vrednosno izražena podeli sa prosečnim troškovima zaposlenih. Kod merenja produktivnosti, gde se kao input rada koristi broj zaposlenih lica, problem predstavlja što se radnici s punim i skraćenim radnim vremenom, kao i privremeno odsutni radnici, tretiraju kao jedan zaposleni. Ovo se posebno uočava u delatnostima sa visokim učešćem radnika sa skraćenim radnim vremenom. Zbog toga se ovako obračunata produktivnost koriguje prosečnim troškovima zaposlenih.

Prosečni troškovi zaposlenih – obračunavaju se tako što se troškovi zaposlenih u nekoj delatnosti podele s brojem zaposlenih u toj delatnosti.

Profitabilnost – pokazuje koliko je procentualno učešće bruto poslovnog viška u ostvarenom prometu u nekoj delatnosti, odnosno koliko svaki dinar prihoda od prodaje učestvuje u stvaranju poslovnog viška. Viši nivo učešća ukazuje na bolje performanse preduzeća i njegovu bolju zarađivačku sposobnost.

Broj zaposlenih lica po preduzeću – kao indikator veličine, meri prosečnu veličinu ekonomskih subjekata po delatnostima.

Promet po zaposlenom licu – izražava prodajnu sposobnost preduzeća određene delatnosti KD. Obračunava se tako što se ostvareni promet u nekoj delatnosti podeli brojem zaposlenih lica u toj delatnosti.

Statistička jedinica i izveštajna jedinica jeste aktivno preduzeće ili tržišno orjentisano drugo pravno lice (poslovni subjekt) koje je predalo godišnji finansijski izveštaj za prethodnu godinu.

Osnovna statistička jedinica jeste preduzeće. S obzirom na to da poslovni subjekt može da obavlja jednu ili više delatnosti, na jednoj ili više lokacija, kao statistička jedinica pojavljuje se i lokalna jedinica.

Istraživanjem SBS-01 obuhvata se nefinansijska poslovna ekonomija, tj. aktivna privredna društva koja se bave proizvodnjom i prodajom proizvoda i usluga, kao i deo drugih pravnih lica koja proizvode i pružaju usluge za tržište (što se utvrđuje praktičnim kriterijumom po kojem bi trebalo da im prihodi od prodaje proizvoda i usluga premašuju 50% ukupnih poslovnih prihoda), a koja su podnela finansijski izveštaj za prethodnu godinu. Osnovni skup (ciljna populacija) čine ekonomski aktivna statistička preduzeća čija je pretežna delatnost jedna od navedenih pod tačkom 3.3. ovog dokumenta. Preduzetnici nisu obuhvaćeni istraživanjem.

Podaci se obračunavaju po delatnostima KD, za teritoriju Republike Srbije, statističke teritorijalne jedinice Srbija–sever i Srbija–jug, (NSTJ1) i regione (NSTJ2). 

Napomena: Od 1999. Republički zavod za statistiku ne odgovara za određene podatke za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Podaci se objavljuju od referentne 2007. godine i to u godišnjoj periodici.

Nije primenljivo.

Vrednosna (finansijska) obeležja iskazuju se u tekućim cenama – u dinarima, bez PDV-a.

Rezultati se iskazuju u apsolutnim iznosima, kao procentualna struktura (učešće u ukupnom), kao i prema veličini poslovnog subjekta definisanoj brojem zaposlenih lica ili poslovnim prihodima.

Referentni period je kalendarska godina. Za manji broj varijabli referentni period je višegodišnji (period od dve, tri ili pet godina).

Sprovođenje Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovnim subjektima bazira se na sledećim pravnim aktima 

Nacionalni pravni akti:

– Zakon o zvaničnoj statistici

– Odluka o Programu zvanične statistike

– Uredba o utvrđivanju plana zvanične statistike za tekuću godinu

– Zakon o klasifikaciji delatnosti 

* Navedeni dokumenti dostupni su na veb-sajtu RZS-a: www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

Pravni akti Evropske unije:

– Uredba Evropskog Parlamenta i Saveta broj 295/2008, koja se odnosi na strukturne poslovne statistike

– Uredba Evropske Komisije broj 250/2009 za primenu Uredbe 295/2008, koja se odnosi na definicije varijabli, tehnički format za transmisiju podataka, duplo izveštavanje po NACE Rev.1.1 i NACE Rev.2 klasifikacijama delatnosti i derogacije koje se oodobravaju zemljama članiocama

– Uredba Evropske Komisije broj 251/2009 za primenu i dopunu Uredbe 295/2008, koja se odnosi na serije podataka koje bi trebalo proizvesti za strukturne poslovne statistike i izmene koje su neophodne nakon revizije statističke klasifikacije proizvoda po delatnostima (CPA)

– Uredba Evropske Komisije broj 275/2010 za primenu Uredbe 295/2008, koja se odnosi na kriterijume za ocenu kvaliteta strukturnih poslovnih statistika

– Uredba Evropske Komisije 439/2014 kojom se dopunjava Uredba 250/2009, koja se odnosi na definicije varijabli i tehnički format za transmisiju podataka

– Uredba Evropske Komisije 446/2014 kojom se dopunjava Uredba 295/2008, 251/2009 i 275/2010, koja se odnosi na serije podataka koje bi trebalo  proizvesti i kriterijume za ocenu kvaliteta strukturnih poslovnih statistika

Podaci se redovno šalju u Evrostat. Ne postoji razmena podataka sa drugim međunarodnim institucijama.

Poverljivost podataka je regulisana:

– Zakonom o zvaničnoj statistici („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009), član 44, 45, 46, 47, 48, 49.

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

– Pravilnikom o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku

(www.stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc) 

– Uputstvom o merama zaštite podataka i informacija u Republičkom zavodu za statistiku

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

Postupanje sa poverljivim podacima regulisano je Zakonom o zvaničnoj statistici i Pravilnikom o zaštiti statističkih podataka u RZS-u, i to članom 3. Pravilnika: „Poverljivim statističkim podacima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se individualni podaci, kao i zbirni podaci kod kojih se na bilo koji način može prepoznati nosilac tih podataka.” i članom 11: „Poverljivi podaci iz člana 3 ovog pravilnika predstavljaju službenu tajnu i ne mogu se objavljivati niti saopštavati, odnosno ne mogu biti sadržani u bilo kojim zbirnim podacima iz kojih se mogu prepoznati individualni podaci. Individualni podaci mogu se dati samo vlasniku tih podataka“.

Podaci se objavljuju na nivou na kojem oni nisu poverljivi.

Podaci se publikuju u godišnjoj periodici.

Nije dostupno.

Podaci se objavljuju u Statističkom godišnjaku Republike Srbije.

Podaci iz oblasti Strukturne poslovne statistike, podoblasti Godišnji pokazatelji poslovanja preduzeća, raspoloživi su u statističkoj bazi podataka na sajtu RZS-a:

http://data.stat.gov.rs/Home/Result/190402?languageCode=sr-Cyrl.

Podaci se šalju u Evrostat od referentne 2016. godine u zahtevanom tehničkom formatu. 

Metodološka objašnjenja dostupna su u Statističkom godišnjaku, na sajtu RZS

http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20182051.pdf

Nije dostupna.

Rezultati iz Godišnjih strukturnih poslovnih statistika proizvedeni su u skladu sa metodološkim zahtevima i standardima EU, kombinovanjem podataka iz statističkog istraživanja SBS-01 i administrativnih izvora podataka (finansijski izveštaji).

Podaci se upoređuju sa prethodnim periodom i sa podacima iz drugih statističkih oblasti. Stepen pouzdanosti i tačnosti je visok. Pre objavljivanja rezultata, vrši se opsežna kontrola kvaliteta podataka.

Objavljivanje rezultata je u skladu sa kalendarom publikovanja i podaci su lako dostupni svim korisnicima.

Kombinovanje više izvora i načina prikupljanja podataka u skladu je sa međunarodnim preporukama, standardima i praksom. Podaci su međunarodno uporedivi, pošto slede praksu EU i relevantne međunarodne koncepte, definicije i klasifikacije.

Pored podataka koji se objavljuju u redovnim publikacijama RZS-a, rade se i posebne obrade podataka na zahtev korisnika.

Korisnici statističkih podataka o godišnjim strukturnim poslovnim statistikama nalaze se u svim oblastima ekonomskog i društvenog života. To su fizička lica, poslovni subjekti, organi državne uprave i jedinice lokalne samouprave, akademske i naučno-istraživačke institucije, Eurostat i drugi domaći i međunarodni korisnici.

Istraživanjem SBS-01 obuhvata se nefinansijska poslovna ekonomija, odnosno aktivna privredna društva koja se bave proizvodnjom i prodajom proizvoda i usluga, kao i deo drugih pravnih lica koja proizvode i pružaju usluge za tržište. Osnovni skup (ciljna populacija) čine ekonomski aktivna statistička preduzeća čija je pretežna delatnost jedna od navedenih pod tačkom 3.3. ovog dokumenta. Preduzetnici nisu obuhvaćeni istraživanjem.

S obzirom da je stopa odgovora za Godišnje istraživanje o poslovnim subjektima oko 93%, ukupna tačnost je veoma dobra.

U slučaju neodgovora izveštajnih jedinica vrši se imputacija ili procena iz administrativnih izvora podataka.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Podaci se objavljuju na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku 15 meseci nakon isteka referentnog perioda.

Preliminarni podaci za ograničen broj varijabli, šalju se u Evrostat (u traženom formatu) 10 meseci nakon isteka referentnog perioda, a kompletni konačni podaci 18 meseci nakon isteka referentnog perioda.

Svi podaci se objavljuju u skladu sa najavljenim Kalendarom objavljivanja.

Link je: http://www.stat.gov.rs/calendar/. 

Podaci se šalju Evrostatu u definisanim rokovima i formatu.

Isti koncept obračuna rezultata primenjuje se na teritoriji cele Republike Srbije.

Republički zavod za statistiku primenjuje metodologiju koja je usklađena sa međunarodnim standardima iz oblasti strukturnih poslovnih statistika, čime se obezbeđuje dobra uporedivost sa drugim državama.

Podaci su dostupni od 2007. godine i nadalje. Podaci su uporedivi i dostupni za sve godine, pri čemu treba uzeti u obzir da su vrednosni podaci dati u tekućim cenama.

Podaci iz godišnjih strukturnih poslovnih statistika se upoređuju sa podacima iz kvartalne dinamike poslovanja privrednih društava, kao i sa podacima iz drugih statističkih oblasti:

• godišnji podaci iz SBS-01 koriste se za izradu godišnjih nacionalnih računa, kao i za izradu input–autput tabela;
• takođe, postoji poređenje sa rezultatima iz Godišnjeg istraživanja o industrijskoj proizvodnji;
• podaci iz godišnjeg istraživanja SBS-01 se koriste za dobijanje ponderacionih koeficijenata za izračunavanje indeksa industrijske proizvodnje na nivou industrije – ukupno, sektora KD i Grupacija industrijskih proizvoda prema ekonomskoj nameni;
• podaci se koriste i za ažuriranje podataka u Statističkom poslovnom registru.

Podaci se obračunavaju na svim nivoima KD (2010), za nivoe teritorije Republike Srbije, kao i za statističke teritorijalne jedinice Srbija–sever i Srbija–jug (NSTJ1). Rezultati istraživanja se prikazuju i kao procentualna struktura rezultata (učešće u ukupnom) i prema veličini preduzeća definisanoj brojem zaposlenih lica ili poslovnim prihodima. 

Zbog visokog nivoa detaljnosti podataka, pre objavljivanja konačnih podataka i slanja istih u Evrostat, radi se logička i računska kontrola podataka u Evrostatovom softverskom paketu EDIT. Sve greške i upozorenja koje se pojave moraju biti ispravljene ili objašnjene. Time se obezbeđuje visoka interna konzistentnost podataka.

Nisu dostupni.

Objavljeni podaci smatraju se konačnim, ukoliko nije drugačije navedeno. Korekcije i revizije su moguće.

Značajne metodološke promene se najavljuju i korisnici se o njima mogu informisati na sajtu RZS-a.

U istraživanju se primenjuje izveštajni metod prikupljanja podataka na bazi obracca SBS-01. Osim toga, koriste se i podaci iz administrativnih izvora (godišnji finansijski izveštaji).

Izvori podataka za godišnje strukturne poslovne statistike jesu:

• statističko istraživanje SBS-01 za velike i srednje poslovne subjekte (sa 50 i više zaposlenih lica), kao i za poslovne subjekte sa manje od 50 zaposlenih lica koji po finansijskom izveštaju za prethodnu godinu spadaju u velike ili srednje ili su od većeg značaja za konkretnu delatnost;
• administrativni izvori podataka (godišnji finansijski izveštaji) za ostale poslovne subjekte definisane obuhvatom jedinica;
• Statistički poslovni registar.

Podaci se prikupljaju u godišnjoj periodici.

Istraživanje se sprovodi kao obavezno, propisano Godišnjim planom statističkih istraživanja koji usvaja Vlada RS.

Izveštajne jedinice dostavljaju podatke unosom preko veb-upitnika. Unos i kontrola podataka se radi u područnim organizacionim jedinicama RZS-a, nadležnim za prikupljanje podataka za svoju teritoriju, i Gradskoj upravi Grada Beograda, Sekretarijat za Upravu - Sektor statistike

Osim dostavljanja podataka preko veb-upitnika, izveštajne jedinice mogu poslati popunjene upitnike putem mejla. Uobičajeno je da se sa izveštajnim jedinicama kontaktira telefonom radi pružanja stručne pomoći i konsultacija prilikom popunjavanja upitnika, s obzirom na njegov obim i kompleksnost, a ponekad se i podaci prikupe na ovaj način.

Provera kvaliteta podataka sprovodi se prilikom unosa podataka preko veb aplikacije, u kojoj su implementirani kriterijumi logičke i računske kontrole. Time se u aplikaciji označavaju podaci koji su pogrešni ili upozorenja, što znači da bi izveštajna jedinica takve podatke trebalo  da proveri i koriguje.

Podaci se zatim prenose u IST, softversku aplikaciju izrađenu u RZS, koja se koristi za kontrolu, obradu i tabeliranje podataka. U IST-u se pored podataka iz tekuće godine (na nivou izveštajne jedinice) nalaze i odgovarajući podaci iz prethodne godine, kao i podaci iz administrativnih izvora. Na osnovu ovog skupa podataka vrši se kontrola, kao i imputacija podataka u slučaju neodgovora. Informatička obrada radi na osnovu pravila za detektovanje grešaka, pri čemu se razlikuju greške „upozorenja“ i „veoma značajne“ greške koje ukazuju da je neophodna korekcija podataka. Da bi se greške korigovale, često je neophodna konsultacija sa izveštajnim jedinicama.

Korigovani agregirani podaci se kontrolišu i u programu Evrostata EDIT. Sve greške ili upozorenja koje softver detektuje, moraju se ispraviti ili dati obrazloženje. Tako iskontrolisani podaci u definisanom tehničkom formatu se šalju u Evrostat, gde se ocenjuje kvalitet i kompletnost setova podataka, koji su definisani uredbama EU.  

Obrada podataka vrši se na nivou sektora, oblasti i grupe KD (2010), za teritorije Republike Srbije, statističke teritorijalne jedinice Srbija – sever i Srbija – jug (NSTJ1) i regione (NSTJ2).

Rezultati istraživanja se u skladu sa evropskim preporukama, prikazuju prema pretežnoj delatnosti, što podrazumeva da se, ukoliko poslovni subjekt obavlja više delatnosti, celokupan rezultat pripisuje njegovoj pretežnoj delatnosti. Takođe, rezultati se iskazuju u apsolutnim iznosima, kao procentualna struktura rezultata (učešće u ukupnom) i prema veličini preduzeća definisanoj brojem zaposlenih lica ili poslovnim prihodima. Vrednosna (finansijska) obeležja iskazuju se u tekućim cenama i u dinarima, bez PDV-a.

Obračun i definicije SBS varijabli su u skladu sa uredbama EU iz oblasti strukturnih poslovnih statistika.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.