Godišnji pokazatelji o poslovnim subjektima

Republički zavod za statistiku

Odsek za strukturne poslovne statistike

Biljana Brajović

Šef Odseka za strukturne poslovne statistike

Milana Rakića 5, Beograd

biljana.brajovic@stat.gov.rs   

011/2412-922, lok. 338

Nije dostupno.

Cilj istraživanja predstavlja obračun indikatora potrebnih za analizu strukture delatnosti poslovnih subjekata, strukture inputa i autputa proizvodnog procesa, poslovnog uspeha i konkurentnosti poslovnih subjekata na nivou delatnosti, poslovanja malih i srednjih poslovnih subjekata, kao i razvoja poslovanja na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou u oblasti poslovne ekonomije.

Strukturni pokazatelji poslovanja preduzeća dele se na:

• demografske (broj preduzeća, itd.),
• one koji se odnose na inpute (broj zaposlenih lica, ukupne nabavke dobara i usluga, troškovi zaposlenih, bruto investicije u osnovna sredstva itd.)
• one koji se odnose na autput (promet, vrednost autputa, dodata vrednost, bruto poslovni višak itd.).

Klasifikacija delatnosti 2010 („Službeni glasnik RS”, broj 54/10) koja se nalazi na sajtu Republičkog zavoda za statistiku:

 https://stat.gov.rs/media/2269/zakon_o_klasifikaciji_delatnosti.pdf

Ova klasifikacija je u potpunosti usaglašena sa statističkom Klasifikacijom ekonomskih aktivnosti Evropske unije (NACE Rev. 2).

Nomenkaltura statističkih teritorijalnih jedinica (NSTJ).

Od refrentne 2021. godine SBS obuhvata tržišne aktivnosti ekonomski aktivnih poslovnih subjekata koji su razvrstani u sektore delatnosti B do N, P do R i oblasti S95 i S96 Klasifikacije delatnosti. U periodu od referentne 2008 do 2020. godine podaci su raspoloživi za sektore B do N i oblasti S95 i S96.

Istraživanjem se obuhvataju sledeći sektori KD:

A    Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

B    Rudarstvo

C    Prerađivačka industrija

D    Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom

E     Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama

F     Građevinarstvo

G    Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila

H    Saobraćaj i skladištenje

I      Usluge smeštaja i ishrane

J      Informisanje i komunikacije

L     Poslovanje nekretninama

M    Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

N    Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti

P     Obrazovanje

Q    Zdravstvena i socijalna zaštita

R    Umetnost, zabava i rekreacija

S95  Popravka računara i predmeta za ličnu upotrebu

S96  Ostale lične uslužne delatnosti

Obeležja koja se prikupljaju u obrascu SBS-01 moraju biti raspoloživa u računovodstvenim, kadrovskim i ostalim evidencijama poslovnih subjekata. To su:

• prihodi– prihodi od prodaje, prihodi od podizvođačkih radova, donacije; struktura prihoda po grupama proizvoda
• rashodi– struktura troškova proizvodnih i neproizvodnih usluga i troškova materijala;
• zaposleni– godišnji prosek broja zaposlenih lica; broj agencijskih radnika;
• tekući i kapitalni transferi– u zemlji i prema inostranstvu (po primaocima sredstava);
• regionalni podaci– podela ukupnog prometa, zaposlenih lica, bruto zarada, amortizacije i osnovnih sredstava poslovnog subjekta po grupama Klasifikacije delatnosti (2010) i opštinama.

Od refrentne 2017. godine, na nivou proizvoda ili grupa proizvoda, za određeni broj izabranih poslovnih subjekata prikupljaju se detaljni podaci o strukturi prihoda i rashoda. Podaci koji se prikupljaju su:

• prihodi od prodaje proizvoda, stanje zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje;
• prihodi od prodaje robe, stopa trgovačke marže (u procentima) ili ostvarena razlika u ceni, kao i stanje zaliha trgovačke robe;
• prihodi od prodaje proizvoda, stanje zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje u delatnosti građevinarstva;
• prihodi od prodaje proizvodnih i neproizvodnih usluga (posebno za IKT i ostale poslovne usluge);
• troškovi i zalihe sirovina, reprodukcionog i ostalog materijala;
• troškovi proizvodnih i neproizvodnih usluga.

Na osnovu rezultata istraživanja SBS-01, kao i podataka iz godišnjih finansijskih izveštaja, radi se obračun indikatora definisanih EBS Uredbom. Najvažniji su sledeći indikatori:

Broj preduzeća – obuhvata ukupan broj poslovnih subjekata koji su (prema podacima Statističkog poslovnog registra) bili aktivni barem deo referentnog perioda.

Promet – obuhvata sve fakturisane vrednosti tokom referentnog perioda koje odgovaraju vrednosti proizvoda i usluga prodatih na tržištu trećim licima. U obračun prometa uključuju se svi fakturisani porezi (osim PDV-a i sličnih odbitnih poreza), kao i troškovi koji se prenose na kupca (transport, pakovanje i sl.). Isključuju se popusti pri prodaji, sniženja cena, vrednost vraćene robe, kao i subvencije dobijene od države, finansijski, vanredni i ostali prihodi.

Vrednost autputa– označava stvarno proizvedenu količinu proizvoda i usluga tokom referentnog perioda. Meri se vrednošću ostvarenog prometa, uključujući kapitalizovanu proizvodnju i ostale poslovne prihode (isključujući subvencije), koja se koriguje promenama u stanju zaliha gotovih proizvoda, nedovršene proizvodnje i robe i umanjuje za vrednost nabavki proizvoda i usluga za preprodaju.

Dodata vrednost – predstavlja bruto prihod iz poslovne aktivnosti nakon korigovanja sa poslovnim subvencijama i indirektnim porezima. U obračun dodate vrednosti uključuje se vrednost proizvodnje i subvencije, umanjena za troškove poreza na proizvode i proizvodnju i vrednost međufazne potrošnje koja obuhvata troškove materijala, troškove proizvodnih i neproizvodnih usluga i deo ostalih ličnih rashoda.

Bruto poslovni višak – predstavlja poslovni višak koji poslovni subjekt ostvari poslovnom delatnošću nakon nadoknade troškova uloženog rada. Može se obračunati kao razlika između dodate vrednosti po faktorskim troškovima i troškova zaposlenih. Iz bruto poslovnog viška poslovni subjekt može da nadoknadi dugove, plaća poreze ili finansira investicije. Ne obuhvataju se finansijski i vanredni prihodi.

Troškovi zaposlenih – obuhvataju sva plaćanja, u gotovini ili u naturi, koja poslodavac daje stalno ili privremeno zaposlenima za obavljeni rad u referentnom periodu. Takođe se obuhvataju porezi i doprinosi za socijalno osiguranje zaposlenih, koji idu na teret poslodavca, kao i ostale naknade zaposlenima, kao što su otpremnine za raskid radnog odnosa, nagrade, pomoć zaposlenima i njihovim porodicama, naknade za prevoz, prekovremeni i noćni rad i sl.

Bruto zarade – obuhvataju sva plaćanja, u gotovini ili u naturi, koja poslodavac daje stalno ili privremeno zaposlenima (koji su na platnom spisku) kao naknadu za obavljeni rad u referentnom periodu. Bruto zarade obuhvataju poreze i doprinose za socijalno osiguranje na teret zaposlenih, kao i ostale naknade zaposlenima, poput otpremnina za raskid radnog odnosa, nagrada, pomoći zaposlenima i njihovim porodicama, naknada za prevoz, prekovremeni i noćni rad i sl.

Broj zaposlenih lica – obuhvata sve zaposlene u poslovnom subjektu, uključujući vlasnike, ortake i neplaćene članove porodice vlasnika, volontere, kao i zaposlene koji rade izvan poslovnog subjekta a nalaze se na njegovom platnom spisku (prodavci, zaposleni na poslovima održavanja, isporuka i sl.).

Broj zaposlenih – obuhvata lica koja su sa poslodavcem zaključila ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme i koja su, od strane poslodavca, plaćena za svoj rad. Obuhvataju se i zaposleni koji su na kraćem odsustvu (bolovanje, plaćeno odsustvo i sl.), zaposleni sa skraćenim radnim vremenom, sezonski i povremeni radnici, oni koji rade kod kuće na osnovu sporazuma s poslodavcem, pripravnici, kao i zaposleni vlasnici i članovi porodice koji su na platnom spisku poslovnog subjekta. Ne obuhvataju se agencijski radnici koji se povremeno angažuju preko agencija, kao i lica koja su na dužem odsustvu i volonteri.

Dodata vrednost po zaposlenom licu (produktivnost rada) – prema metodologiji koja se primenjuje u zemljama EU, osnovni je indikator za merenje produktivnosti rada. Ovaj indikator pokazuje koliko je stvoreno dodate vrednosti po zaposlenom licu. Obračunava se tako što se ostvarena dodata vrednost u nekoj delatnosti deli s brojem zaposlenih lica u toj delatnosti.

Produktivnost korigovana zaradama – izražava se procentualno i obračunava se tako što se produktivnost vrednosno izražena podeli sa prosečnim troškovima zaposlenih. Kod merenja produktivnosti, gde se kao input rada koristi broj zaposlenih lica, problem predstavlja što se radnici s punim i skraćenim radnim vremenom, kao i privremeno odsutni radnici, tretiraju kao jedan zaposleni. Ovo se posebno uočava u delatnostima sa visokim učešćem radnika sa skraćenim radnim vremenom. Zbog toga se ovako obračunata produktivnost koriguje prosečnim troškovima zaposlenih.

Prosečni troškovi zaposlenih – obračunavaju se tako što se troškovi zaposlenih u nekoj delatnosti podele s brojem zaposlenih u toj delatnosti.

Profitabilnost – pokazuje koliko je procentualno učešće bruto poslovnog viška u ostvarenom prometu u nekoj delatnosti, odnosno koliko svaki dinar prihoda od prodaje učestvuje u stvaranju poslovnog viška. Viši nivo učešća ukazuje na bolje performanse preduzeća i njegovu bolju zarađivačku sposobnost.

Broj zaposlenih lica po preduzeću – kao indikator veličine, meri prosečnu veličinu ekonomskih subjekata po delatnostima.

Promet po zaposlenom licu – izražava prodajnu sposobnost preduzeća određene delatnosti KD. Obračunava se tako što se ostvareni promet u nekoj delatnosti podeli brojem zaposlenih lica u toj delatnosti.

Statistička jedinica i izveštajna jedinica jeste aktivno preduzeće ili tržišno orjentisano drugo pravno lice (poslovni subjekti), a koji su predali godišnji finansijski izveštaj za prethodnu godinu. Od referentne 2021. godine obuhvata se i deo preduzetnika (oni koji podnosi finansijski izveštaj).

Osnovna statistička jedinica jeste poslovni subjekt. S obzirom na to da poslovni subjekt može da obavlja jednu ili više delatnosti, na jednoj ili više lokacija, kao statistička jedinica pojavljuje se i lokalna jedinica.

U Statističkom poslovnom registru (SPR) polazna tačka za kreiranje statističke jedinice preduzeće je  lokalna jedinica. Trenutno sva preduzeća se sastoje od jedne lokalne jedinice (još uvek nisu definisane jedinice u okviru kompleksnih preduzeća). Obeležja preduzeća koja se prate u SPR (osnovna i sekundarne delatnosti, status aktivnosti i dr.) ažuriraju se na osnovu različitih statističkih izvora.

U SBS istraživanju kreirana su kastomizirani obrasci za nekoliko važnih komleksnih preduzeća, u cilju primene nove definicije preduzeća kao statističke jedinice.

Istraživanjem SBS-01 obuhvata se poslovna ekonomija, tj. aktivna privredna društva koja se bave proizvodnjom i prodajom proizvoda i usluga, kao i deo drugih pravnih lica koja proizvode i pružaju usluge za tržište (što se utvrđuje praktičnim kriterijumom po kojem bi trebalo da im prihodi od prodaje proizvoda i usluga premašuju 50% ukupnih poslovnih prihoda), a koja su podnela finansijski izveštaj za prethodnu godinu. Osnovni skup (ciljna populacija) čine ekonomski aktivna statistička preduzeća čija je pretežna delatnost jedna od navedenih pod tačkom 3.3. ovog dokumenta. Od referentne 2021. godine uključuje se i deo preduzetnika koji podnose godišnji finansijski izveštaj.

Podaci se obračunavaju po delatnostima KD, za teritoriju Republike Srbije, statističke teritorijalne jedinice Srbija–sever i Srbija–jug, (NSTJ1) i regione (NSTJ2). 

Napomena: Od 1999. Republički zavod za statistiku ne odgovara za određene podatke za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Od referentne godine 2007 do 2023.

Od referentne 2021. godine postoje određene metodološke promene u istraživanju, koje se moraju uzeti u obzir pri upoređivanju sa podacima pre 2021. godine.

Metodološke promene se odnose na povećanje obuhvata izveštajnih jedinica, gde se pored preduzeća i drugih pravnih lica obuhvata deo preduzetnika koji podnose finansijski izveštaj.

Pored toga sa stupanjem na snagu novih uredbi EU koje se odnose na poslovne statistike, povećan je obuhvat delatnosti KD u istraživanju, uključivanjem sektora P, Q i R, kao i oblasti S95 i S96.

Nije primenljivo.

• Broj preduzeća i varijable koje se odnose na zaposlenost se izražavaju u jedinicama (broj).
• Finansijski podaci se izražavaju u milionima RSD, PDV je isključen.
• Indikatori po jedinici se izražavaju u hiljadama RSD po jedinici.
• Struktura (učešće u ukupnom) se izražava u procentima.

SBS podaci se odnose na godišnje rezultate poslovanja preduzeća za 2023. godinu.

Referentni period je kalendarska godina koja je u skladu sa finansijskom.

Za manji broj varijabli referentni period je višegodišnji (dve, tri ili pet godina).

Sprovođenje Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovnim subjektima bazira se na sledećim pravnim aktima: 

Nacionalni pravni akti:

• Zakon o zvaničnoj statistici
• Odluka o Programu zvanične statistike
• Uredba o utvrđivanju plana zvanične statistike za tekuću godinu
• Zakon o klasifikaciji delatnosti

* Navedeni dokumenti dostupni su na veb-sajtu RZS-a: https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/o-nama/dokumenti

Pravni akti Evropske unije:

Od referentne 2021. godine dve nove uredbe EU predstavljju pravni osnov u SBS:        

• Regulation (EU) 2019/2152 kojom se zamenjuje 10 pravnih akata iz oblasti poslovnih statistika - EBS Regulation),
• Commission Implementing Regulation (EU) 2020/1197 koja obuhvata tehničke specifikacije za obračun podataka (opšti akt za implementaciju) u skladu sa Uredbom (EU) 2019/2152

Podaci se redovno šalju u Evrostat. Ne postoji razmena podataka sa drugim međunarodnim institucijama.

Poverljivost podataka je regulisana:

– Zakonom o zvaničnoj statistici („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009), član 44, 45, 46, 47, 48, 49.

  https://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

– Pravilnikom o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku

  https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/o-nama/dokumenti

– Uputstvom o merama zaštite podataka i informacija u Republičkom zavodu za statistiku

  https://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf  

Do 2021. godine određivanje poverljivosti podataka je rađeno pomoću IT programa kreiranih u RZS. Programi su se bazirali na kriterijumima kontrole preporučenih od strane Evrostata, kao i na pravilima definisanim u Tau Argusu, softveru kreiranom od strane Evrostata.

Od 2021. godine određivanje poverljivosti podataka (primarna i sekundarna) se radi u programu Tau Argus. Za utvrđivanje primarne poverljivosti podataka koristi se pravilo malog broja jedinica – podatak je poverljiv ako manje od 3 jedinice doprinose ukupnoj vrednosti podatka, kao i pravilo dominantnosti - podatak je poverljiv ako je jedno preduzeće u dominantnoj poziciji na tržištu tj. ako je njegovo učešće u ukupnom prometu preko 85%. 

Ukoliko je taj podatak poverljiv, sve ostale varijable na tom nivou agregiranja se smatraju poverljivim.

Nakon utvrđivanja primarne poverljivosti podataka, primenjuju se pravila za sekundarnu poverljivost, u cilju zaštite preračunavanja i otkrivanja primarno zaštićenih podataka.

Kalendar objavljivanja je dostupan na veb-sajtu RZS-a 1. decembra tekuće godine za celu narednu godinu https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar

Dnevno vreme objavljivanja za sva izdanja RZS-a je 12 časova.

Odstupanja od utvrđenih datuma unapred se objavljuju i obrazlažu u Kalendaru.

Kalendar objavljivanja dostupan je na veb-sajtu RZS-a:

https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar 

Podaci dobijeni statističkim istraživanjima objavljuju se:

• na internet prezentaciji (https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl),
• u bazi podataka (https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB),
• statističkim saopštenjima i publikacijama (https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/publikacije)

 Rezultati zvanične statistike dostupni su istovremeno svim korisnicima pod jednakim uslovima, i bilo kakav privilegovan pristup od strane spoljnih korisnika, pre njihovog objavljivanja, nije moguć.

Podaci se publikuju u godišnjoj periodici.

Nije dostupno.

Podaci se objavljuju u Statističkom godišnjaku Republike Srbije.

  https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/publikacije/publication/?p=17536&tip=2

Podaci iz oblasti Strukturne poslovne statistike, podoblasti Godišnji pokazatelji poslovanja preduzeća, raspoloživi su u statističkoj bazi podataka na sajtu RZS-a:

https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Pristup anonimiziranim mikropodacima obezbeđuje se naučno istraživačkim organizacijama na osnovu podnetog zahteva.

Zahtev se može podneti na imejl-adresu stat@stat.gov.rs ili putem pošte na adresu Milana Rakića 5, 11000 Beograd. 

Više informacija može se naći na sledećem linku: 

https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/korisnicka-podrska/micropodaci

Podaci se šalju u Evrostat od referentne 2016. godine u zahtevanom tehničkom formatu.

Metodološka objašnjenja dostupna su u Statističkom godišnjaku i na sajtu RZS

https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/publikacije/publication/?p=17536&tip=2

https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/strukturne-poslovne-statistike

Nije dostupna.

Sistem upravljanja kvalitetom Republičkog zavoda za statistiku oslanja se na misiju i viziju zvanične statistike Republike Srbije, kao i na Kodeks prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice - CoP) i principe Upravljanja ukupnim kvalitetom (Total Quality Management - TQM) koji predstavljaju zajednički okvir kvaliteta Evropskog statističkog sistema (ESS).

Više informacija može se naći u dokumentima dostupnim na sledećem linku: 

https://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Rezultati iz Godišnjih strukturnih poslovnih statistika proizvedeni su u skladu sa metodološkim zahtevima i standardima EU, kombinovanjem podataka iz statističkog istraživanja SBS-01 i administrativnih izvora podataka (finansijski izveštaji).

Podaci se upoređuju sa prethodnim periodom i sa podacima iz drugih statističkih oblasti. Stepen pouzdanosti i tačnosti je visok. Pre objavljivanja rezultata, vrši se opsežna kontrola kvaliteta podataka.

Objavljivanje rezultata je u skladu sa kalendarom publikovanja i podaci su lako dostupni svim korisnicima.

Kombinovanje više izvora i načina prikupljanja podataka u skladu je sa međunarodnim preporukama, standardima i praksom. Podaci su međunarodno uporedivi, pošto slede praksu EU i relevantne međunarodne koncepte, definicije i klasifikacije.

Pored podataka koji se objavljuju u redovnim publikacijama RZS-a, rade se i posebne obrade podataka na zahtev korisnika.

Korisnici statističkih podataka o godišnjim strukturnim poslovnim statistikama nalaze se u svim oblastima ekonomskog i društvenog života. To su fizička lica, poslovni subjekti, organi državne uprave i jedinice lokalne samouprave, akademske i naučno-istraživačke institucije, Eurostat i drugi domaći i međunarodni korisnici.

 Domaći korisnici su:

• Statistički poslovni registar (ažuriranje sa povratnom informacijom iz SBS istraživanja).
• Unutrašnji FATS (Foreign Affiliates Statistics) – generisano iz SBS rezultata,
• Sektor nacionalnih računa – SBS podaci se koriste za izradu input-autput tabela i kao input za obračun godišnjih nacionalnih računa,
• Kratkoročne statistike – statistika industrije (dodata vrednost i vrednost autputa za obračun pondera, kao i za ažuriranje okvira jedinica u istraživanju)
• Kratkoročne statistike – statistika građevinarstva (promet i dodata vrednost za ažuriranje okvira jedinica u istraživanju)

Na svake dve godine, putem veb-ankete, sprovodi se Istraživanje o zadovoljstvu korisnika.

Rezultati istraživanja dostupni su na veb-sajtu RZS-a:

 https://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Istraživanjem SBS-01 obuhvata se poslovna ekonomija, odnosno aktivna privredna društva koja se bave proizvodnjom i prodajom proizvoda i usluga, kao i deo drugih pravnih lica koja proizvode i pružaju usluge za tržište. Osnovni skup (ciljna populacija) čine ekonomski aktivna statistička preduzeća čija je pretežna delatnost jedna od navedenih pod tačkom 3.3. ovog dokumenta. Od referentne 2021. godine obuhvata se i deo preduzetnika koji dostavljaju godišnji finansijski izveštaj.

S obzirom da je stopa odgovora za Godišnje istraživanje o poslovnim subjektima u 2023. godini 87,7%, kao i da se koriste administrativni izvori podataka u slučaju neodgovora, ukupna tačnost je veoma dobra.

Moguće greške iz inputa za SBS su:

• Statistički poslovni registar – moguće su greške u obuhvatu jedinica, delatnosti,prometa, broja zaposlenih,
• Godišnji finansijski izveštaji (kvalitet računovodstvenih podataka),
• Podaci Poreske uprave (kvalitet podataka u poreskim prijavama)
• Godišnji izveštaj o bruto investicijama u materijalna dobra (kvalitet statističkog izvora)
• Statističko istraživanje o zaposlenosti (kvalitet statističkog izvora)

 U slučaju neodgovora jedinice, vrši se imputacija ili procena iz administrativnih izvora podataka.

Nije primenljivo

Nije primenljivo.

Podaci se objavljuju na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku 15 meseci nakon isteka referentnog perioda.

Preliminarni SBS podaci šalju se u Evrostat (u traženom formatu) 10 meseci nakon isteka referentnog perioda, a kompletni konačni podaci 18 meseci nakon isteka referentnog perioda.

Svi podaci se objavljuju u skladu sa najavljenim Kalendarom objavljivanja.

Link je: https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar

Podaci se šalju Evrostatu u definisanim rokovima i formatu.

Isti koncept obračuna rezultata primenjuje se na teritoriji cele Republike Srbije.

Republički zavod za statistiku primenjuje metodologiju koja je usklađena sa međunarodnim standardima iz oblasti strukturnih poslovnih statistika, čime se obezbeđuje dobra uporedivost sa drugim državama.

Podaci su dostupni od kalendarske 2008. godine i nadalje. Podaci su uporedivi i dostupni za sve godine, pri čemu treba uzeti u obzir da su vrednosni podaci dati u tekućim cenama. 

Prekidi u seriji podataka – 2013 (promene u klasifikacijama), 2020, 2023 promene u obuhvatu jedinica i delatnosti).

Dužina uporedivih serija (kalendarske godine) – 2008-2012, 2013-2022, 2023-2025.

Od referentne 2021. godine dolazi do metodoloških promena u istraživanju, koje se moraju uzeti u obzir pri upoređivanju podataka do 2021. godine.

Od 2023. godine dolazi do promene u obuhvatu jedinica, tako što se obuhvata i deo preduzetnika koji dostavljaju godišnji finansijski izveštaj.

Pored toga sa stupanjem na snagu EBS uredbi (EU uredbe koje se odnose na poslovne statistike), obuhvat delatnosti u istraživanju se proširuje sa obuhvatom sektora KD P, Q i R, kao i oblasti KD S95 i S96.

Podaci iz godišnjih strukturnih poslovnih statistika se upoređuju sa podacima iz drugih statističkih oblasti, kao što su:

• Kvartalne strukturne poslovne statistike o poslovnim prihodima i poslovnim rashodima (promet, vrednost autputa);
• Statistički poslovni registar (broj preduzeća, promet i broj zaposlenih); SBS podaci se koriste za ažuriranje podataka u SPR
• Promet u poslovnim uslugama je u potpunosti konzistentan sa promet u SBS;  
• SBS i odgovarajući podaci iz sektora nacionalnih računa (SBS podaci se koriste kao input za obračune u godišnjim nacionalnim računima, kao i za kreiranje input-autput tabela);   
• Upoređivanje SBS podataka sa podacima iz godišnjeg istraživanja o industrijskoj proizvodnji.

Podaci za različite agregate u okviru SBS su potpuno konzistentni.

Uzimajući u obzir da se za većinu jedinica u SBS populaciji podaci preuzimaju iz administrativnih izvora i statističkih istraživanja, troškovi obračuna SBS indikatora kao i opterećenost izveštajnih jedinica su smanjeni koliko je to moguće.

U SBS statistici se ne primenjuje revizija podataka.

Opšta politika revizije dostupna je na sledećem linku:

https://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf

Metodologija i proces prikupljanja preliminarnih podataka identični su onom za proizvodnju konačnih podataka. To znači da se u oba slučaja koriste ista metodologija i izvori. Zbog dužeg raspoloživog perioda, za konačne podatke se sprovodi detaljnija kontrola podataka, uključujući i proveru sa jedinicama, što poboljšava kvalitet konačnih podataka.

Objavljeni podaci se smatraju konačnim, osim ako nije drugačije naznačeno.

Značajne metodološke promene se objavljuju i korisnici se o njima mogu obavestiti na veb-sajtu RZS-a.

U istraživanju se primenjuje izveštajni metod prikupljanja podataka (veb unos) na bazi obracca SBS-01. Osim toga, koriste se i podaci iz administrativnih izvora (godišnji finansijski izveštaji, podaci Poreske uprave). Istraživanje se radi na punom obuhvatu jedinica.

Izvori podataka za godišnje strukturne poslovne statistike jesu:

• statističko istraživanje SBS-01 za velike i srednje poslovne subjekte (sa 50 i više zaposlenih lica), kao i za poslovne subjekte sa manje od 50 zaposlenih lica koji po finansijskom izveštaju za prethodnu godinu spadaju u velike ili srednje ili su od većeg značaja za konkretnu delatnost;
• administrativni izvori podataka, pre svega godišnji finansijski izveštaji za ostale poslovne subjekte definisane obuhvatom jedinica koji podnose finansijski izveštaj (preduzeća, druga pravna lica i preduzetnici), kao i podaci iz Poreske uprave; ovi podaci se koriste i za imputiranje podataka u slučaju neodgovora;
• Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, za podatke u vezi sa zaposlenošću;
• Podaci Poreske uprave, za podatke u vezi sa zaposlenošću;
• Statistički poslovni registar;
• Rezultati redovnog statističkog istraživanja o bruto investicijama u osnovna sredstva (istraživanje na uzorku jedinica),
• Rezultati redovnog statističkog istraživanja o zaposlenosti.

Podaci se prikupljaju u godišnjoj periodici.

Istraživanje se sprovodi kao obavezno, propisano Godišnjim planom statističkih istraživanja koji usvaja Vlada RS.

Izveštajne jedinice dostavljaju podatke unosom preko veb-upitnika (nema papirnih upitnika). Pored toga  kreirani su kastomizirani obrasci za nekoliko važnih komleksnih preduzeća, u cilju primene nove definicije preduzeća kao statističke jedinice (definisano EU pravnim aktima).

Unos i kontrola podataka se radi u područnim organizacionim jedinicama RZS-a, nadležnim za prikupljanje podataka za svoju teritoriju, i Gradskoj upravi Grada Beograda, Sekretarijat za Upravu - Sektor statistike.

Osim dostavljanja podataka preko veb-upitnika, izveštajne jedinice mogu poslati popunjene upitnike putem mejla. Uobičajeno je da se sa izveštajnim jedinicama kontaktira telefonom radi pružanja stručne pomoći i konsultacija prilikom popunjavanja upitnika, s obzirom na njegov obim i kompleksnost, a ponekad se i podaci prikupe na ovaj način.

Da bi se povećala stopa odgovora vrši se podsećanje izveštajnih jedinica telefonom ili meilom.

U slučaju neodgovora vrše se imputacije ili procene na osnovu podataka iz administrativnih i drugih raspoloživih izvora.

Provera kvaliteta podataka sprovodi se prilikom unosa podataka preko veb aplikacije, u kojoj su implementirani kriterijumi logičke i računske kontrole. Time se u aplikaciji označavaju podaci koji su pogrešni ili upozorenja, što znači da bi izveštajna jedinica takve podatke trebalo  da proveri i koriguje.

Podaci se zatim prenose u IST, softversku aplikaciju izrađenu u RZS, koja se koristi za kontrolu, obradu i tabeliranje podataka. U IST-u se pored podataka iz tekuće godine (na nivou izveštajne jedinice) nalaze i odgovarajući podaci iz prethodne godine, kao i podaci iz administrativnih izvora. Na osnovu ovog skupa podataka vrši se kontrola, kao i imputacija podataka u slučaju neodgovora. Informatička obrada radi na osnovu pravila za detektovanje grešaka, pri čemu se razlikuju greške „upozorenja“ i „veoma značajne“ greške koje ukazuju da je neophodna korekcija podataka. Da bi se greške korigovale, često je neophodna konsultacija sa izveštajnim jedinicama.

Korigovani agregirani podaci se kontrolišu i u programu Evrostata InputHall. Sve greške ili upozorenja koje softver detektuje, moraju se ispraviti ili dati obrazloženje. Tako iskontrolisani podaci u definisanom tehničkom formatu se šalju u Evrostat, gde se ocenjuje kvalitet i kompletnost setova podataka, koji su definisani uredbama EU.

Prikupljeni podaci iz istraživanja čuvaju se u IST softverskoj aplikaciji koja se koristi za kontrolu, obradu i tabeliranje podataka. Takođe, podaci iz godišnjih finansijskih izveštaja čuvaju se u istoj bazi. Nakon kontrole i editovanja podataka u IST-u i imputacija u slučaju neodgovora, vrši se obračun varijabli u istoj aplikaciji.

Rezultati istraživanja se u skladu sa evropskim preporukama, prikazuju prema pretežnoj delatnosti, što podrazumeva da se, ukoliko poslovni subjekt obavlja više delatnosti, celokupan rezultat pripisuje njegovoj pretežnoj delatnosti. Takođe, rezultati se iskazuju u apsolutnim iznosima, kao procentualna struktura rezultata (učešće u ukupnom) i prema veličini preduzeća definisanoj brojem zaposlenih lica ili poslovnim prihodima. Vrednosna (finansijska) obeležja iskazuju se u tekućim cenama i u dinarima, bez PDV-a.

Obračun i definicije SBS varijabli su u skladu sa EBS uredbama Evrostata.

Nije primenljivo.

Nema napomena