Квартална динамика пословања привредних друштава


Метаподаци
Периодика: Годишња
Година: 2017

РЕФЕРЕНТНИ МЕТАПОДАЦИ
01. Контакт информације
02. Ажурирање метаподатака
03. Статистички преглед
04. Јединица мерења
05. Референтни период
06. Мандат институције
07. Поверљивост
08. Политика објављивања
09. Динамика дисеминације
10. Доступност и разумљивост
11. Управљање квалитетом
12. Релевантност
13. Тачност и поузданост
14. Правовременост и поштовање рокова
15. Кохерентност и упоредивост
16. Трошкови и оптерећеност
17. Ревизија података
18. Статистичка обрада
19. Напомене

01. Контакт информацијеВрх
01.1. Назив организације/институције

Републички завод за статистику (РЗС)

01.2. Назив организационе јединице унутар институције

Одсек за структурне пословне статистике

01.3. Име и презиме контакт особе

Гордана Замаклар

01.4. Функција контакт особе

Самостални саветник - статистичар методолог у Одсеку за структурне пословне статистике

01.5. Адреса контакт особе

Милана Ракића 5, Београд

01.6. Имејл контакт особе

gordana.zamaklar@stat.gov.rs

01.7. Број телефона контакт особе

011/2412-922, лок. 352


02. Ажурирање метаподатакаВрх
02.1. Последња провера метаподатака
31/10/2018
02.2. Последње постављени метаподаци
31/10/2018
02.3. Последње ажурирање метаподатака
31/10/2018

03. Статистички прегледВрх
03.1. Опис податка

Квартално структурно истраживање о пословању привредних друштава (образац СБС-03) пружа податке о кварталној динамици резултата финансијског пословања привредних друштава заснованом на: пословним приходима, пословним расходима и залихама, као и о променама у структури економских активности у области нефинансијске пословне економије. Ово истраживање је први пут спроведено 2007. године као пробно, а 2008. године је уведено у статистички систем као редовно истраживање.

Резултати овог истраживања приказују се одговарајућим индексима на кварталном (текући квартал / претходни квартал) и годишњем нивоу (текући квартал / исти квартал претходне године).

03.2. Класификације

КД 2010 („Службени гласник РС“, број 54/10) налази се на сајту Републичког завода за статистику:

http://www.stat.gov.rs/media/2269/zakon_o_klasifikaciji_delatnosti.pdf 

Ова класификација је у потпуности усаглашена са статистичком Класификацијом економских активности Европске заједнице (NACE Rev. 2).

03.3. Обухват сектора

Обухват истраживања чини скуп економски активних субјеката ангажованих у производњи и продаји добара и услуга за тржиште, тј. оних субјеката који су по свом функционисању сврстани у нефинансијску пословну економију. Нефинансијска пословна економија не обухвата секторе К (Финансијске делатности и делатност осигурања) и О (Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање) КД (2010).

Иако по међународним стандардима нефинансијска пословна економија не обухвата секторе А (Пољопривреда, шумарство и рибарство), P (Образовање), Q (Здравствена и социјална заштита), R (Уметност, забава и рекреација) и S (Остале услужне активности) КД (2010), у овом истраживању обухваћен је тржишни део набројаних сектора, односно сва привредна друштва и друга правна лица (сви пословни субјекти) чији су приходи од продаје производа и услуга већи од 50% пословних прихода. Предузетници нису обухваћени.

Извештајне јединице су сва економски активна привредна друштва и друга правна лица која су према КД сврстана у следеће секторе:

A             Пољопривреда, шумарство и рибарство

B             Рударство

C             Прерађивачка индустрија

D             Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром

E              Снабдевање водом и управљање отпадним водама

F              Грађевинарство

G             Трговина на велико и мало и поправка моторних возила

H             Саобраћај и складиштење

I               Услуге смештаја и исхране

J              Информисање и комуникације

L              Пословање некретнинама

M            Стручне, научне, иновационе и техничке делатности

N             Административне и помоћне услужне делатности

P             Образовање

Q             Здравствена и социјална заштита

R             Уметност, забава и рекреација

S              Остале услужне делатности

Пословни субјекти су разврстани према претежној делатности (за извештајну јединицу у целини).

Ниво обраде података: ниво области КД (двоцифарски ниво).

03.4. Статистички концепти и дефиниције

Основни циљ овог истраживања јесте да се добију подаци о кварталној динамици резултата финансијског пословања привредних друштава, као и о променама у структури економских активности у области нефинансијске пословне економије. Финансијско пословање привредних друштава базира се на подацима о пословним приходима, пословним расходима и залихама. У складу с циљем истраживања, израчунавају се одговарајући индекси на кварталном (текући квартал / претходни квартал) и годишњем нивоу (текући квартал / исти квартал претходне године).

Пословни приходи представљају вредносно (новчано) изражен резултат пословања. Они се увек односе на одређени период (месец, квартал, годину). Обухватају: приходе од продаје робе, производа и услуга; приходе од активирања учинака и робе; приходе од премија, субвенција, дотација, регреса и сл., и друге пословне приходе (приходе од закупнина, чланарина, тантијема и лиценцних накнада и остале пословне приходе). Исказани су без пореза на додату вредност.

Приходи од продаје (промет) представљају вредност прихода од продаје робе, готових производа и извршених услуга, која је остварена како на домаћем, тако и на иностраном тржишту.

Приходи од активирања учинака и робе представљају вредност која је остварена активирањем или потрошњом сопствених производа и услуга за репродукционе потребе.

Приходи од премија, субвенција, дотација, регреса и сл. представљају вредност којa је остварена од премија, субвенција, дотација, донација, регреса, компензација од повраћаја пореских дажбина и по основу условљених донација.

Други пословни приходи представљају вредност која је остварена од закупнина (земљишта, погонске опреме, транспортних средстава и инвентара, пословног инвентара и др.), од чланарина (од пословних удружења и других чланарина), од тантијема и лиценцних накнада (по основу: патената, накнада по основу жигова, ауторских и осталих права).

Пословни расходи представљају вредносно (новчано) изражене трошкове пословања. Они се увек односе на одређени период (месец, квартал, годину). Обухватају: набавну вредност продате робе; трошкове материјала; трошкове зарада, накнада зарада и остале личне расходе и накнаде; трошкове производних услуга; и нематеријалне трошкове, осим трошкова пореза и трошкова доприноса.

Набавна вредност продате робе представља вредност робе, некретнина (земљиште, грађевински објекти и остале некретнине) и осталих сталних средстава набављених ради препродаје.

Трошкови материјала и енергије представљају вредност утрошену на набавке материјала за израду (сировина, основног и помоћног материјала), режијског материјала, горива и енергије (електричне енергије, других трошкова погонског горива као што су: угаљ, нафта и нафтни деривати, гас, употребљена пара и топла вода), резервних делова и једнократног отписа алата и инвентара.

Трошкови зарада и накнада зарада и остали лични трошкови представљају вредност утрошену на исплате зарада запосленима, пореза и доприноса које послодавац уплаћује на име тих зарада; исплате другим лицима која нису запослени (накнаде по уговору о делу, по ауторским уговорима, по уговору о привременим и повременим пословима закљученим са физичким лицима и др.), исплате накнада директорима, тј. члановима органа управљања и надзора, као и на остале личне расходе и накнаде (отпремнине за одлазак у пензију, јубиларне накнаде, дневнице за службене путеве, теренски додаци и сл.).

Трошкови производних услуга представљају вредност утрошену на производњу услуга као што су: трошкови услуга на израда учинака, транспортне услуге, услуге одржавања, трошкови закупнина (погонске опреме, транспортних средстава, пословног инвентара и опреме, складишног и пословног простора), трошкови сајмова, рекламе и пропаганде, трошкови истраживања, трошкови развоја који се не капитализују и трошкови осталих услуга (заштите на раду, пречишћавања отпадних вода итд.).

Нематеријални трошкови (осим трошкова пореза и трошкова доприноса) представљају следеће вредности: вредност трошкова непроизводних услуга (здравствених услуга, адвокатских услуга, услуга чишћења, услуга рачуноводствене ревизије, као и услуге консалтинга, обезбеђења, стручног усавршавања кадрова итд.); вредност трошкова репрезентације; вредност трошкова премија осигурања (основних средстава, залиха, производње, запослених у току рада, премије осигурања пласмана и потраживања итд.); вредност трошкова платног промета (провизије и друге накнаде банкама; трошкови гаранција, коришћења банкарских кредита и др.) и вредност трошкова чланарина (пословним удружењима, коморама, задружним савезима и сл.); осим трошкова пореза и трошкова доприноса.

Залихе су облик обртних средстава. Њихова вредност је новчано изражено стање на одређен дан (тј. стање првог и стање последњег дана извештајног квартала). Ту спадају: залихе материјала, недовршене производње, залихе готових производа и робе.

Залихе материјала представљају вредност обрачунатих набавки материјала (сировина и основног материјала, помоћног материјала, осталог материјала, горива и мазива, материјала у доради, обради и манипулацији, амбалаже са једнократним отписом); резервних делова и алата и инвентара.

Залихе недовршене производње представљају вредност недовршене производње и недовршених услуга.

Залихе готових производа представљају вредност готових производа и завршених услуга.

Залихе робе представљају вредност обрачунате набавке робе; робе у магацину; робе у промету на велико; робе у складишту, стоваришту и продавницама код других правних лица; робе у промету на мало; робе у обради, доради и манипулацији; робе у транзиту и робе на путу.

Број запослених (квартални просек) представља број лица која раде у пословном субјекту, која су са послодавцем закључила формално-правни уговор о раду на неодређено или одређено време и која су плаћена за свој рад.

Број запослених обухвата сва лица која се налазе на платном списку, укључујући и она која раде код куће, приправнике, плаћене власнике и плаћене чланове породице, лица која су привремено одсутна, лица која не раде пуно радно време. Такође, обухватају се лица која су са послодавцем закључила уговор о привременим и повременим пословима (укључују се и лица која су ангажована преко омладинских и студентских задруга). 

Не обухватају се неплаћени власници и неплаћени чланови породице, лица која су ангажована посредством агенција за запошљавање, лица ангажована по основу уговора о делу, чланови управног и надзорног одбора (они који немају статус запосленог), као и лица одсутна на неодређено време (дуготрајна боловања, војна служба и сл.).

03.5. Статистичка јединица

Статистичка јединица посматрања и извештајна јединица је предузеће (пословни субјект).

03.6. Статистичка популација

Основни скуп (циљна популација) чине економски активна статистичка предузећа чија је претежна делатност једна од наведених под тачком 3.3. овог документа.

Оквир за избор узорка конструисан је на основу замрзнутог стања Статистичког пословног регистра (СПР), од 31. децембра године t-1, где је t текућа година. Из оквира за избор узорка искључено је најмањих 5% предузећа према величини промета из завршних рачуна за годину (t-2).

У табели је приказан број јединица у основном скупу и у оквиру за избор узрока.

Табела 1. Број јединица у основном скупу и у оквиру за избор узорка, 2017.

 Република Србија

Делатност  КД

Број јединица

основни

скуп

оквир за избор узорка

Укупно

85843

27625

Пољопривреда, шумарство и рибарство

3205

1033

Индустрија и грађевинарство1)

24182

8248

Услуге

58456

18344

Трговина на велико и мало и поправка моторних возила

29303

7520

Саобраћај и складиштење

5048

1552

Услуге смештаја и исхране

2867

1161

Информисање и комуникације

4039

1456

Остале услуге2)

17199

6655

1) Обухвата: рударство; прерађивачку индустрију; снабдевање електричном енергијом, гасом и паром; снабдевање водом и управљање отпадним водама и грађевинарство.

 2) Обухвата: стручне, научне, иновационе и техничке делатности; административне и помоћне услужне делатности; образовање; здравствену и социјалну заштиту; уметност, забаву и рекреацију и остале услужне делатности.

03.7. Референтно подручје

Сви индекси су обрачунати на нивоу Србија – укупно.

Напомена: Рeпублички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за за овај ниво.

03.8. Временска покривеност

За све серије индекса, подаци су расположиви од првог квартала 2008. године па надаље.

03.9. Базни период

С обзиром на то да је циљ истраживања праћење динамике финансијских резултата пословања привредних друштава, израчунавају се одговарајући индекси на кварталном (текући квартал / претходни квартал) и годишњем нивоу (текући квартал / исти квартал претходне године).


04. Јединица мерењаВрх
04. Јединица мерења

Јединица мере је индекс (текући квартал / претходни квартал и текући квартал / исти квартал претходне године). Сви индекси су исказани у текућим ценама.

Годишњи квартални индекси су израчунати као односи вредности у текућем кварталу и вредности у истом кварталу претходне године.

Ланчани квартални индекси су израчунати као односи вредности у текућем кварталу и вредности у претходном кварталу. 


05. Референтни периодВрх
05. Референтни период

Референтни период је календарски квартал.


06. Мандат институцијеВрх
06.1. Правни акти и други документи

Спровођење Кварталног структурног истраживања о пословању привредних друштава базира се на следећим правним актима Републике Србије:

Закон о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/09 од 16.12.2009)

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Уредба о утврђивању Плана званичне статистике за 2018. годину

http://www.stat.gov.rs/media/2355/izvestaj-o-planu-zvanicne-statistike-za-2018.pdf

Закон о класификацији делатности („Службени гласник РС“, број 104/09 од 16.12.2009)

http://www.stat.gov.rs/media/2269/zakon_o_klasifikaciji_delatnosti.pdf

Важни правни и други документи на нивоу Европске уније су:

Правни основ за индикаторе краткорочних пословних статистика (СТС). Ово је Уредба Савета Уније број 1165/98 од 19. маја 1998. године којa се односи на краткорочне пословне статистике (Council Regulation No 1165/98 of 19 May 1998).

Дефиниције најважнијих варијабли из области краткорочних пословних статистика прописује Уредба Комисије број 1503/2006 од 28. септембра 2006. године о спровођењу и изменама Уредбе Савета број 1165/98 од 19. маја 1998. (Commission Regulation No 1503/2006 of 28 September 2006 implementing and amending Council Regulation No°1165/98 of 19 May 1998).

Европска NACE Rev. 2 регулисана је Уредбом Европске комисије број 1893/2006 од 20. децембра 2006. године (Regulation (EC) No 1893/2006 of 20 December 2006 establishing the Statistical Classification of economic activities NACE Rev. 2 and amending Council Regulation (EEC) No 3037/90 and certain EC Regulations on specific statistical domains).

06.2. Заједничко коришћење података

Није доступно.


07. ПоверљивостВрх
07.1. Поверљивост - политика

Обавеза заштите индивидуалних података темељи се на члану 3 Одредбе о заштити давалаца података и члановима 44, 45, 46, 47, 48 и 49 Одредбе о поверљивости Закона о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/09). Индивидуални подаци представљају службену тајну, користе се искључиво у статистичке сврхе и не могу се објављивати нити стављати на располагање корисницима.

Такође, Правилником о заштити статистичких података у РЗС-у прописују се мере за спровођење заштите података и информација. 

http://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

На нивоу Европске уније, поверљивост статистичких података је предмет Уредбе (ЕЗ) број 223/2009 Европског парламента и Савета од 11. марта 2009. године за европске статистике (Regulation (EC) No 223/2009 of the European Parliament and of the Council of 11 March 2009 on European statistics).

07.2. Поверљивост - поступање са подацима

Поступање са поверљивим подацима регулисано је Законом о званичној статистици и Правилником о заштити статистичких података у РЗС-у, члан 3: „Поверљивим статистичким подацима, у смислу овог правилника, сматрају се индивидуални подаци, као и збирни подаци код којих се на било који начин може препознати носилац тих података.“, члан 11: „Поверљиви подаци из члана 3 овог правилника представљају службену тајну и не могу се објављивати нити саопштавати, односно не могу бити садржани у било којим збирним подацима из којих се могу препознати индивидуални подаци. Индивидуални подаци могу се дати само власнику тих података.“

Подаци се објављују на нивоу на којем они нису поверљиви.


08. Политика објављивањаВрх
08.1. Календар публиковања

Календар објављивања је расположив на званичном сајту РЗС-а за годину дана унапред.

08.2. Приступ календару публиковања

Календар објављивања је доступан на сајту РЗС-а:

  http://www.stat.gov.rs/calendar/ 

08.3. Приступ корисника

Резултати истраживања су у исто време доступни свим корисницима.


09. Динамика дисеминацијеВрх
09. Динамика дисеминације

Периодика објављивања података је квартална.


10. Доступност и разумљивостВрх
10.1. Саопштења за штампу

Резултати се не објављују у облику саопштења за јавност.

10.2. Публикације

Индекси пословних прихода и пословних расхода у нефинансијској пословној економији објављују се у редовном статистичком саопштењу „Квартално пословање привредних друштава“ (претходни подаци), почев од 2009. године. Налазе се на сајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/oblasti/strukturne-poslovne-statistike/kvartalna-dinamika-poslovanja-privrednih-drustava/

У периоду 2007-2016 коначни подаци су објављивани у едицији „Радни документи“, у годишњој периодици. Налазе се на сајту РЗС-а:

hhttp://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/strukturne-poslovne-statistike/kvartalna-dinamika-poslovanja-privrednih-drustava.

10.3. Он-лајн база података

Од 2017. године, коначни подаци у годишњој периодици расположиви су у статистичкој бази података на сајту РЗС-а:

http://data.stat.gov.rs/Home/Result/190402?languageCode=sr-Cyrl.

10.4. Приступ микроподацима

Микроподаци нису доступни корисницима.

10.5. Остало

Није доступно.

10.6. Документација о методологији

Изглед и садржај обрасца Кварталног структурног истраживања  расположива су на сајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=19&s=1904

10.7. Документација о квалитету

Документација о квалитету још није доступна.


11. Управљање квалитетомВрх
11.1. Спровођење квалитета

Управљање квалитетом у РЗС-у ослања се на Политику квалитета и Стратегију квалитета. У овим документима описан је оквир обезбеђења квалитета РЗС. Ови документи, као и остала документација о квалитету, доступни су на сајту РЗС-а: 

http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

11.2. Процена квалитета

Укупан квалитет података истраживања је изузетно добар. У свим фазама израде статистичких података, главне аспекте квалитета контролишу статистичари, стручњаци из области узорка и информационих технологија.


12. РелевантностВрх
12.1. Потребе корисника

Подаци који се обезбеђују овим истраживањем користе се за обрачун кварталних макроекономских агрегата. Осим тога, ови подаци се користе и за следеће сврхе: текуће праћење и проучавање кретања у нефинансијској пословној економији; текућу анализу ефеката мера економске политике у области нефинансијске пословне економије; проучавање развоја и структурних промена у нефинансијској пословној економији, посебно у области пословних услуга, као и испуњавање обавеза према међународним организацијама у делу краткорочних показатеља о промету пословних услуга.

Корисници ових података су: државни органи, привредне коморе, научни институти и друге организације које се баве проучавањем и анализом краткорочних кретања у нефинансијској пословној економији, као и привредна друштва и други индивидуални корисници података. Унутар статистичког система, главни корисник ових података је Сектор за националне рачуне, цене и пољопривреду.

12.2. Задовољство корисника

У РЗС-у је до сада четири пута спроведено истраживање о задовољству корисника: 2010, 2013, 2015. и 2017.године.

Главни резултати до сада спроведених истраживања расположиви су на сајту РЗС-а:

  http://www.stat.gov.rs/media/2489/rezultati-istrazivanja-o-zadovoljstvu-korisnika-2017.pdf

  Истраживање о задовољству корисника које се посебно односи на краткорочне индикаторе још није спроведено.

12.3. Комплетност

Резултати истраживања се, пре свега, користе за обрачун кварталних макроекономских агрегата и потпуно су усклађени са захтевима интерних корисника. За испуњавање обавеза према Евростату, у делу краткорочних показатеља о промету пословних услуга, део резултата овог истраживања се користи за обрачун индекса промета у обухвату пословних услуга (сектори од G до N, индикатор Д-120). Детаљније о овоме у методолошким објашњењима „Индекси промета у услужним делатностима у Републици Србији“ на сајту РЗС-а:

http://data.stat.gov.rs/Home/Result/290102?languageCode=sr-Cyrl


13. Тачност и поузданостВрх
13.1. Укупна тачност

Истраживање се спроводи на случајном узорку, због чега резултати садрже узорачку грешку. Од неузорачких грешака, присутне су: грешке обухвата, неодговора, мерења и обраде података.

Дизајн, организација и спровођење истраживања, као и обрада података, такви су да је мала пристрасност резултата која је последица ових грешака.

Претходни резултати се објављују 65 дана након истека извештајног квартала, а коначни по истеку свих квартала, до краја октобра следеће године. У то време као, помоћни подаци, расположиви су подаци завршних рачуна за годину за који се израчунавају оцене, као и подаци истраживања који су прикупљени након објављивања претходних резултата. Приликом коначне обраде, целокупан процес оцењивања понавља се за све квартале.

13.2. Узорачка грешка

У истраживању СБС03, примењен је план узорка који обезбеђује оцене задовољавајуће прецизности за тотале промета по главним доменима оцењивања (саопштење, потребе националних рачуна, међународни захтеви). 

Приликом израчунавања оцена, узорачки пондер се коригује за неодговор, као и због присуства јединица које се значајно разликују од осталих по вредностима кључних обележја (енглески: outlier). Промене делатности које су регистроване приликом прикупљања података искоришћене су за доменско оцењивање. Грешка импутације, као део варијансе оцене, није израчуната.

Коефицијенти варијације оцене тотала (пословних прихода, промета, расхода и других параметара) израчунавају се за главне домене оцењивања. На нивоу Републике Србије, за квартале 2017, оцене коефицијената варијације тотала пословних прихода и расхода су око 2,4%, односно око 2,6%.

Стандардне грешке оцењују се за годишње и ланчане индексе за приходе и расходе по секторима као што су дефинисани за саопштење. Oбјављују се у саопштењу само за индексе укупних прихода и расхода.

Према коначним резултатима за Србију – укупно, оцене стандардних грешака годишњих индекса за пословне приходе су у распону од 2,5 до 2,7, а за пословне расходе у распону од 2,6–3,0. За ланчане  индексе, ове оцене су за пословне приходе у распону од 1,5–2,1, а за пословне расходе у распону 1,2–2,2.

Стопа одговора је висока, највиша је у трећем кварталу (89,3%), а најнижа вредност стопе је за четврти квартал (86,5%).

13.3. Неузорачка грешка

Главне неузорачке грешке у овом истраживању су грешке обухвата, неодговора, грешке мерења и обраде података.

Несавршеност оквира за избор узорка је основни извор грешака у обухвату. Обележја СПР-а: делатност пословног субјекта, статус регистрације и промет из финансијског извештаја за годину t-2, од кључног су значаја за дефинисање плана и избор узорка. Грешке у обухвату су, пре свега, последица неажурности и грешака у вредностима наведених обележја СПР-а. 

Грешке мањег обухвата произилазе и из разлога што се посматрају само привредна друштва која су предала завршни рачун за годину t-2. Она која су се отворила након те године нису обухваћена, осим ако се зна да су изузетно велика или значајна за делатност коју обављају.

Такође, најмања статистичка предузећа према вредности промета (из финансијског извештаја за годину t-2), искљученa су из оквир за избор узорка.

Иако грешка мањег обухвата није рачуната, претпоставља се да она не утиче значајно на резултате јер истраживањем нису обухваћена првенствено мала привредна друштва.

Грешке већег обухвата и неодговора јединица (или стопе одговора), процењују се на основу информације о одговору јединице. У Анкесу, у табели Информација о одзиву јединица приказани су подаци о одговору јединица и о броју јединица за које су импутирани подаци, по кварталима и секторима за коначне резултате 2017.

Јединице већег обухвата, које нису требале да буду обухваћене истраживањем, су оне за које је информација о одзиву: затворена, угашена; мирује, не послује; делатност ван обухвата истраживања; стечај и ликвидација.

На основу коначних резултата за 2017. годину, стопе већег обухвата за Србију – укупно крећу се од 2,3% у I кварталу до 3,7% у IV кварталу.

Јединице које су сврстане у скуп неодговора су оне за које је информација о одзиву: послује, одбија да преда извештај; није нађена (није испоручен упитник) и остали разлози (нпр. непознат разлог неодговора). На основу претходних резултата за 2017. годину, стопе неодговора за Србију – укупно крећу се у распону од 11,2% у III кварталу до 13,4% у IV кварталу, док су за коначне резултате ове стопе ниже, и у распону су од 10,7%  (III квартал) до 11,9%  (IV квартал).

Да би се смањиле грешке неодговора предузете се следеће мере: уведен је веб упитник, шаље се подсетник путем писама и имејла и контактирају се извештајне јединце путем телефона. Једном годишње, бира се нови координирани узорак са ротацијом јединица (http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G201410089.pdf). На тај начин обезбеђује се постепена замена малих јединица узорка, код којих је чешћи неодговор. Улаже се велики труд да би се неодговор јединица свео на минимум.

Да би се смањиле грешке мерења и обраде података, предузимају се следеће мере: прикупљени подаци уносе се помоћу апликације која омогућава „контролисани унос“. У овој фази није дозвољен унос рачунски неисправних података. У следећој фази, након уноса, врши се даља логичка контрола података, такође путем компјутерског програма. У даљим корацима обраде података, стручно лице анализира податке да би се откриле и исправиле евентуалне преостале грешке. Ако је неопходно, извештајна јединица се контактира да би се подаци исправили. Коначна валидација података спроводи се анализом агрегата.

Импутација података спроводи се за јединице које нису одговориле, а чији неодговор може значајно да повећа пристрасност оцена. То су пре свега изразито велике јединице у својој области делатности или оне које су посебне по неким својим карактеристикама.

Метод импутација се непрестано развија, а као помоћне информације користе се порески подаци, завршни рачуни и подаци из истраживања.

На основу претходних резултата за 2017. годину, стопе импутација за Србију – укупно крећу се у распону од 0,7%  у I кварталу до 1,2% у IV кварталу; за коначне резултате оне су у распону од 0,6%  у I кварталу до 0,9% у  III и IV кварталу.


 Анекси :
 Информација о одзиву јединица

14. Правовременост и поштовање рокова Врх
14.1. Правовременост

Роковник основних фаза спровођења истраживања је следећи:

• Израда методологије до 15. марта.

• Слање упитника у подручна одељења до 10. марта (за I квартал), 10. јуна (за II квартал), 10. септембра (за III квартал) и 10. децембра (за IV квартал).

• Пријем попуњених упитника у подручна одељења до 15. априла (за I квартал), 15. јула (за II квартал), 15. октобра (за III квартал) и 15. јануара (за IV квартал претходне године).

• Достављање унетог материјала у централу у Београду до 5. маја (за I квартал), 5. августа (за II квартал), 5. новембра (за III квартал) и 5. фебруара (за IV квартал претходне године).

• Обрада првих резултата до 25. маја (за I квартал), 25. августа (за II квартал), 25. новембра (за III квартал) и 25. фебруара (за IV квартал претходне године).

• Израда и објављивање саопштења „Квартално пословање привредних друштава“ (претходни подаци): 5. јун (за I квартал), 5. септембар (за II квартал), 5. децембар (за III квартал претходне године), и 5. март (за IV квартал претходне године).

• Израда коначних података за сва четири квартала претходне године и њихово објављивање у дисиминационој бази: 31. октобар.

Први резултати су расположиви 55 дана након истека извештајног квартала и на располагању су Групи за израду кварталних националних рачуна, интерно. Индекси пословних прихода и пословних расхода у нефинансијској пословној економији објављују се у редовном статистичком саопштењу „Квартално пословање привредних друштава“ 65 дана након истека извештајног квартала.

14.2. Поштовање рокова

Не постоји временска разлика између реализованог и планираног времена објављивања података. Рокови се поштују и подаци се објављују на време, према званичном календару публиковања.


15. Кохерентност и упоредивостВрх
15.1. Географска упоредивост

Сви индекси су обрачунати на нивоу Србија – укупно, и нису поуздани  за ниже регионалне нивое.

15.2. Временска упоредивост

Све временске серије израчунатих индекса су временски упоредиве.

15.3. Кохерентност - између области

Резултати Кварталног структурног истраживања о пословању привредних друштава се користе за обрачун кварталних макроекономских агрегата. То значи да је степен усклађености највећи могући.

Подаци кварталног и годишњег структурног истраживања нису у потпуности кохерентни. Разлози су како различите намене истраживања, тако и различите методе које се примењују у њиховом спровођењу.

15.4. Кохерентност - интерна

Подаци статистичких истраживања су интерно кохерентни. Сви агрегирани подаци су изведени на основу индивидуалних података. Контрола се врши поређењем вредности промета из Кварталног структурног истраживања са одговарајућим подацима из Одељења за статистику трговине, угоститељства и туризма, затим са годишњим финансијским извештајима и са месечним и кварталним подацима из базе података Пореске управе.


16. Трошкови и оптерећеностВрх
16. Трошкови и оптерећеност

Стандардизоване информације о трошковима и оптерећености нису систематски прикупљене.

Уведен је систем координације случајних узорака пословних система који смањује оптерећеност малих јединица.

Детаљније о овоме у публикацији  „Координација узорака статистичких истраживања пословних субјеката”:

 http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G201410089.pdf    


17. Ревизија податакаВрх
17.1. Ревизија података - политика

„Општа политика ревизија“ као званична политика ревизија статистичког система објављена је на сајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf

17.2. Ревизија података - пракса

Сви индекси пословних прихода и пословних расхода за квартале текуће године су претходни све до краја октобра следеће године. У периоду када се располаже додатним подацима (као што су годишњи финансијски извештаји, комплетна база из Пореске управе, накнадно прикупљени извештаји), подаци се поново контролишу и уочене грешке се исправљају. Оцене тотала из узорка се поново израђују, са свим коригованим подацима и са укљученим подацима извештајних јединица који су пристигли после захтеваних рокова.

Значајна ревизија је извршена 2011. године када је започела примена Закона о класификацији делатности („Службени гласник РС“, број 104/09) и Уредбе о класификацији делатности („Службени гласник РС“, број 54/09).  У односу на претходну класификацију делатности КД 1996, нова класификација КД 2010, претрпела је значајне тзв. структурне промене. Повећан је број категорија на свим нивоима класификације. Све ово је резултирало повећаним нивоом детаљности. Нефинансијска пословна економија, која је предмет овог истраживања, уместо дотадашњих 13 сектора и 54 области, садржи укупно 17 сектора и чак 81 област делатности.

Директно поређење целокупне КД 2010 и претходне КД 1996 није било могуће због повећања броја сектора, прегруписања делатности, као и увођења нових сектора који раније нису постојали. Да би се обезбедио континуитет и упоредивост података са ранијим периодом, извршен је прерачун расположивих серија података (тзв. back casting) овог истраживања од 2007. до 2010. године.

Прерачун података за раније године урађен је тзв. микро приступом. Овај начин прерачуна полази од најнижег нивоа, тј. статистичке јединице којој је додељена шифра делатности из КД 2010 на основу табела кореспонденције између КД 1996 и КД 2010. Оцене тотала (прихода, расхода и осталих обележја) по областима делатности КД 2010 израчунате су на основу дупло кодиране економске активности јединица из узорка СБС03 – по областима делатности КД 1996 и по областима делатности КД 2010.

Имајући у виду да је стратификација јединица оквира за избор узорка извршена према областима делатности КД 1996, оцене тотала по областима делатности КД 2010 израчунате су као оцене за домене. То значи да је оцена тотала за област делатности КД 2010 израчуната као збир пондерисаних вредности јединица узорка дате области КД 2010, без обзира на то из ког стратума су јединице узорка према КД 1996, и без обзира на то која је њихова област делатности КД 1996.

Оцене по секторима КД 2010 израчунате су као збир оцена по областима КД 2010 које припадају датом сектору.

Оцене индекса израчунате су као однос одговарајућих тотала.

Приликом прешифрирања области делатности из КД 1996 у КД 2010 за јединице из узорка, мањем броју јединица (око десетак јединица) додељена је шифра области делатности КД 2010 из сектора К (Финансијске делатности и делатност осигурања), који није у обухвату истраживања СБС-03. То има за последицу да су оцене за Србију укупно мало ниже од оних које су одређене за Србију укупно на основу обухвата истраживања дефенисаног према КД 1996.


18. Статистичка обрадаВрх
18.1. Извори података

Подаци се прикупљају на случајном узорку предузећа.

Оквир за избор узорка конструише се на основу Статистичког пословног регистра (СПР), са стањем од 31. децембра претходне године. Чини га списак података активних предузећа која су предала завршни рачун за годину t-2, где је t година у којој се спроводи истраживање. Промет је кључно обележје чија се вредност преузима из завршних рачуна. Од 2017, помоћни податак о броју запослених је из ЦРОСО базе (просек запослених у радном односу за последњих расположивих дванаест месеци), уместо броја запослених из финасијског извештаја који је коришћен закључно са 2016. годином.

Оквир за избор узорка обухвата бар 95% промета предузећа на нивоу области делатности КД јединица СПР које су из обухвата истраживања и које имају вредност промета већу од нуле.

Јединице оквирa стратификују се према КД, броју запослених и промету.

Стратификација према КД је на области A01-N82 и четири сектора: P, Q, R и S (укупно 74 стратума).

Стратификација према броју запослених је у два класе:

  • мање од 50 запослених и
  • 50 и више запослених.

Даља стратификација јединица оквира је према вредности промета:

  • предузећа са мањим прометом од којих се бира узорак и
  • предузећа са већим прометом која се пописују.

По препоруци радне групе за рад на интегрисаној бази регионалних података (РЕГИО), Нафтна индустрија Србије (НИС) се дели на девет делова различите економске активности. Делови НИС-а разврставају се у посебне пописне стратуме, према области делатности КД и броју запослених.

Коначна стратификација се дефинише укрштањем стратума економске делатности са класама према броју запослених и промета. У 2017. години, укупно је дефинисано 242 стратума, од којих су 122 пописна (осам пописних стратума резервисано је за делове НИС-а). У односу на 2016. годину, када је укупно било 275 стратума, број стратума је смањен тако што су спoјeни стратуми са малим бројем јединица исте делатности и сличних јединица по вредностима промета из финансијског извештаја. На тај начин, уз унапред планиране ниже грешке, алоциран је исти обим узорка, од око 2800 јединица.

Алокација узорка по стратумима спроводи се Bethel алгоритмом (Bethel, 1989). Планирани коефицијенти варијације за оцене тотала помоћних обележја (промет и број запослених) по доменима 2017. години, приказани су у наредној табели.

Табела 2. Планиране границе грешака по доменима, 2017.

Република Србија

Домени

Број домена

Коефицијент варијације (%)

за промет

за број запослених

за промет, само делатности из области услуга

за број запослених, само делатности из области услуга

Области делатности  01–82 из домена СБС03 и сектори P, Q, R и S

74

8,6

17

8,6

20

Сектори делатности

17

7,5

14

7,6

15

Спојени сектори, као за сопштење, изузев скетора L, који је посебан сектор 

7

6,5

10

9

15

Избор простог случајног узорка из стратума бира се према секвенционалној шеми избора, од почетне тачке 0,25, као што је описано у радном документу Координација узорака статистичких истраживања 

(http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G201410089.pdf).

У табели су приказани подаци о броју предузећа у основном скупу, оквиру за избор узорка, обим узорка и нето обим узорка СБС03 за 2017. годину.

Табела 3. Број јединица у основном скупу, оквиру за избор узорка и узорку, и нето обим узорка, 2017.

Република Србија

Делатност

Број јединица

У %

основни скуп

оквир за избор узорка

обим узорка

нето обим узорка, тромесечни просек

Укупно

85843

27625

2830

89,6

Пољопривреда, шумарство и рибарство

3205

1033

134

98,0

Индустрија и грађевинарство1)

24182

8248

1102

92,1

Услуге

58456

18344

1594

87,1

Трговина на велико и мало и поправка моторних возила

29303

7520

330

91,8

Саобраћај и складиштење

5048

1552

110

96,1

Услуге смештаја и исхране

2867

1161

117

82,9

Информисање и комуникације

4039

1456

197

87,7

Остале услуге2)

17199

6655

840

84,5

1) Обухвата: рударство; прерађивачку индустрију; снабдевање електричном енергијом, гасом и паром; снабдевање водом и управљање отпадним водама и грађевинарство.

 2) Обухвата: стручне, научне, иновационе и техничке делатности; административне и помоћне услужне делатности; образовање; здравствену и социјалну заштиту; уметност, забаву и    рекреацију и остале услужне делатности.

Нето узорак чини део јединица планираног узорка који је коришћен за израчунавање оцена. За коначне резултате, нето узорак за Србију – укупно је чак 89,6%; за претходне резултате је 88,5%.                                                                                               

 

18.2. Динамика прикупљања података

Периодика прикупљања података је квартална.

18.3. Прикупљање података

Подаци се прикупљају поштанским методом, путем имејла, коришћењем факс машина и преко веб-апликације. Обрасци се шаљу извештајним јединицама пре почетка извештајног квартала.

У циљу бржег прикупљања података и повећања обима реализације, ургенције извештајним јединицама обављају се путем телефонских разговора, писмима и имејловима.

Припрему и спровођење Кварталног структурног истраживања о пословању привредних друштава (образац СБС-03) врши Републички завод за статистику. Организационе јединице које учествују у спровођењу овог истраживања су: централа у Београду, подручна одељења у Шапцу, Зајечару, Лесковцу, Краљеву, Нишу, Ваљеву, Смедереву, Ужицу, Крагујевцу и Новом Пазару; Сектор за статистику АП Војводине са одељењима у Новом Саду, Зрењанину, Панчеву, Сремској Митровици и Суботици и Градска управа, Секретаријат за управу Града Београда – Сектор статистике.

Централа у Београду је надлежна за следеће активности: израђује методологију и инструменте за спровођење истраживања; одређује оквир за избор јединица у узорак, величину узорка, израђује принципе и критеријуме о начину избора и врши избор јединица у узорак (саставља адресар извештајних јединица); штампа обрасце и друге инструменте неопходне за спровођење истраживања; доставља обрасце подручним одељењима; врши контролу: обухвата, тачности и потпуности података; обрађује податке (рачунска и логичка контрола, исправка података, оцене из узорка); стара се о извршењу планираних рокова по фазама рада.

Подручне организационе јединице, Сектор за статистику АП Војводине и Градска управа, Секретаријат за управу Града Београда – Сектор статистике обављају послове на организовању и спровођењу истраживања на терену, као што су: слање упитника на терен према адресару јединица изабраних у узорак; контактирање са извештајним јединицима и централом у Београду када је потребно да се разјасне евентуални проблеми и нејасноће; прикупљање попуњених упитника, визуелна контрола, контрола обухвата и квалитета података у извештајима; унос података по унапред припремљеној апликацији; попуњавање евиденције у адресару према упутству које се налази на самом адресару; достављање унетих података у централу у Београду.

18.4. Валидација података

Логичко-рачунска контрола подразумева читав низ активности током спровођења статистичких истраживања: прво статистичари у подручним одељењима евидентирају и контролишу податке. Контрола података се спроводи поређењем података с претходним периодом, као и поређењем података исте извештајне јединице са повезаним подацима из других статистичких истраживања. Процес уноса података генерише апликацију (софтверски потпуно развијена у РЗС-у – ИСТ) којом се спроводе унапред задати критеријуми рачунско-логичке контроле и онемогућује унос података који у себи садрже грешке које се не толеришу. Након тога, предметни статистичари у централи у Београду контролишу и анализирају унете податке, поново се контактирају извештајне јединице и исправљају се уочене грешке. Грешке уочене током оцене тотала од стране стручњака за узорак такође се накнадно коригују. Коначно, анализом агрегираних података пропуштени погрешни подаци накнадно се исправљају.

18.5. Компилација података

Основне карактеристике поступка оцењивања који се користи у СБС-03 истраживању су:

  • У случају неодговора, подаци се импутирају за око 22 предузећа (великих или специфичних по карактеристикама). За импутацију недостајућих података користе се подаци о приказаном промету из базе података Пореске управе – подаци из пореске пријаве о порезу на додату вредност (образац ПППДВ) текућег квартала, као и расположиви подаци јединица узорка СБС03 истраживања, текућег и претходних квартала, и завршни рачуни претходних година. Приликом израде коначних података користе и завршни рачуни одговарајуће године.
  • Horvitz-Thompson оцене тотала и њихових стандардних грешака израчунавају се по стандардном поступку за стратификован прост случајан узорак. Узорачки пондер коригује се за неодговор јединица. Осим тога, јединице са изузетно великим пондерисаним вредностима за промет (око 15 једница) издвајају се у посебне стратуме и при томе се коригују пондери преосталих једница првобитних стратума. 
  • Током године прате се трансформације пописних једница (интеграција, дезинтеграција и сл.), изузетно великих јединица, или оних које су специфичне за делатност коју обављају. Те информације се користе за корекцију стратификације јединица оквира, броја јединица у оквиру и узорку.
  • Промене делатности које су регистроване приликом прикупљања података користе се за доменско оцењивање.
  • Оцена ланчаног индекса (текући квартал / претходни квартал), као и годишњег индекса (текући квартал / исти квартал претходне године) једноставно се израчунава као количник одговарајућих оцена тотала. 
  • Стандардна грешка индекса оцењује се уз помоћ Тејлорове линеаризације количника.
  • Стандардна грешка ланчаног индекса, који се израчунава на основу оцена тотала исте године, оцењује се на основу података заједничког дела реализованих узорака оба квартала.  Стандардна грешка индекса, који се израчунава на основу оцена тотала узастопних година, оцењује се користећи оцене тотала, њихових варијанси и корелације. Оцена корелације израчунава се на основу заједничког дела узорака (са стратификацијом из текуће године). Ова оцена корелације коригује се фактором који је једнак односу броја јединица у заједничком делу узорaка и у унији узорака. Метод оцењивања детаљније је објашњен у документу Оцењивање стандардне грешке индекса у случају координираних узорака (http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/publikacije/publication/?p=10849).
18.6. Прилагођавање података

Индекси пословних прихода и пословних расхода се не десезонирају.


19. НапоменеВрх
19. Напомене

Без напомена.