Квартална динамика пословања привредних друштава

Републички завод за статистику (РЗС)

Одсек за структурне пословне статистике

Гордана Замаклар

Самостални саветник - статистичар методолог у Одсеку за структурне пословне статистике

Милана Ракића 5, Београд

gordana.zamaklar@stat.gov.rs

011/2412-922, лок. 352

Квартално структурно истраживање о пословању привредних друштава (образац СБС-03) пружа податке о кварталној динамици резултата финансијског пословања привредних друштава заснованом на: пословним приходима, пословним расходима и залихама, као и о променама у структури економских активности у области нефинансијске пословне економије. Ово истраживање је први пут спроведено 2007. године као пробно, а 2008. године је уведено у статистички систем као редовно истраживање.

Резултати овог истраживања приказују се одговарајућим индексима на кварталном (текући квартал / претходни квартал) и годишњем нивоу (текући квартал / исти квартал претходне године).

КД (2010) („Службени гласник РС“, број 54/10) налази се на сајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/media/2269/zakon_o_klasifikaciji_delatnosti.pdf

Ова класификација је у потпуности усаглашена са статистичком Класификацијом економских активности Европске заједнице (NACE Rev. 2).

Обухват истраживања чини скуп економски активних субјеката ангажованих у производњи и продаји добара и услуга за тржиште, тј. оних субјеката који су по свом функционисању сврстани у нефинансијску пословну економију. Нефинансијска пословна економија не обухвата секторе К (Финансијске делатности и делатност осигурања) и О (Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање) КД (2010).

Иако по међународним стандардима нефинансијска пословна економија не обухвата секторе А (Пољопривреда, шумарство и рибарство), P (Образовање), Q (Здравствена и социјална заштита), R (Уметност, забава и рекреација) и S (Остале услужне активности) КД (2010), у овом истраживању обухваћен је тржишни део набројаних сектора, односно сва привредна друштва и друга правна лица (сви пословни субјекти) чији су приходи од продаје производа и услуга већи од 50% пословних прихода. Предузетници нису обухваћени.

Извештајне јединице су сва економски активна привредна друштва и друга правна лица која су према КД (2010) сврстана у следеће секторе:

A     Пољопривреда, шумарство и рибарство

B     Рударство

C     Прерађивачка индустрија

D     Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром

E     Снабдевање водом и управљање отпадним водама

F     Грађевинарство

G    Трговина на велико и мало и поправка моторних возила

H     Саобраћај и складиштење

I       Услуге смештаја и исхране

J     Информисање и комуникације

L     Пословање некретнинама

M    Стручне, научне, иновационе и техничке делатности

N     Административне и помоћне услужне делатности

P     Образовање

Q    Здравствена и социјална заштита

R     Уметност, забава и рекреација

S     Остале услужне делатности

Пословни субјекти су разврстани према претежној делатности (за извештајну јединицу у целини).

Ниво обраде података: ниво области КД (двоцифарски ниво).

Информационо-комуникациони сектор, као посебно издвојени агрегат, према међународној дефиницији (EUROSTAT, OECD) чине следеће делатности пословања према Класификацији делатности (2010):

ИКТ прерађивачка индустрија

26.1     Производња електронских елемената и плоча

26.2     Производња рачунара и периферне опреме

26.3     Производња комуникационе опреме

26.4     Производња електронских уређаја за широку потрошњу

26.8     Производња магнетних и оптичких носилаца записа

ИКТ услуге

46.5     Трговина на велико информационо-комуникационом опремом

58.2     Издавање софтвера

61        Телекомуникације

62        Рачунарско програмирање и консултантске делатности

63.1     Обрада података, хостинг и с тим повезане делатности

95.1    Поправка рачунара и комуникационе опреме 

Основни циљ овог истраживања јесте да се добију подаци о кварталној динамици резултата финансијског пословања привредних друштава, као и о променама у структури економских активности у области нефинансијске пословне економије. Финансијско пословање привредних друштава базира се на подацима о пословним приходима, пословним расходима и залихама. У складу с циљем истраживања, израчунавају се одговарајући индекси на кварталном (текући квартал / претходни квартал) и годишњем нивоу (текући квартал / исти квартал претходне године).

Пословни приходи представљају вредносно (новчано) изражен резултат пословања. Они се увек односе на одређени период (месец, квартал, годину). Обухватају: приходе од продаје робе, производа и услуга; приходе од активирања учинака и робе; приходе од премија, субвенција, дотација, регреса и сл., и друге пословне приходе (приходе од закупнина, чланарина, тантијема и лиценцних накнада и остале пословне приходе). Исказани су без пореза на додату вредност.

Приходи од продаје (промет) представљају вредност прихода од продаје робе, готових производа и извршених услуга, која је остварена како на домаћем, тако и на иностраном тржишту.

Приходи од активирања учинака и робе представљају вредност која је остварена активирањем или потрошњом сопствених производа и услуга за репродукционе потребе.

Приходи од премија, субвенција, дотација, регреса и сл. представљају вредност којa је остварена од премија, субвенција, дотација, донација, регреса, компензација од повраћаја пореских дажбина и по основу условљених донација.

Други пословни приходи представљају вредност која је остварена од закупнина (земљишта, погонске опреме, транспортних средстава и инвентара, пословног инвентара и др.), од чланарина (од пословних удружења и других чланарина), од тантијема и лиценцних накнада (по основу: патената, накнада по основу жигова, ауторских и осталих права).

Пословни расходи представљају вредносно (новчано) изражене трошкове пословања. Они се увек односе на одређени период (месец, квартал, годину). Обухватају: набавну вредност продате робе; трошкове материјала; трошкове зарада, накнада зарада и остале личне расходе и накнаде; трошкове производних услуга; и нематеријалне трошкове, осим трошкова пореза и трошкова доприноса.

Набавна вредност продате робе представља вредност робе, некретнина (земљиште, грађевински објекти и остале некретнине) и осталих сталних средстава набављених ради препродаје.

Трошкови материјала и енергије представљају вредност утрошену на набавке материјала за израду (сировина, основног и помоћног материјала), режијског материјала, горива и енергије (електричне енергије, других трошкова погонског горива као што су: угаљ, нафта и нафтни деривати, гас, употребљена пара и топла вода), резервних делова и једнократног отписа алата и инвентара.

Трошкови зарада и накнада зарада и остали лични трошкови представљају вредност утрошену на исплате зарада запосленима, пореза и доприноса које послодавац уплаћује на име тих зарада; исплате другим лицима која нису запослени (накнаде по уговору о делу, по ауторским уговорима, по уговору о привременим и повременим пословима закљученим са физичким лицима и др.), исплате накнада директорима, тј. члановима органа управљања и надзора, као и на остале личне расходе и накнаде (отпремнине за одлазак у пензију, јубиларне накнаде, дневнице за службене путеве, теренски додаци и сл.).

Трошкови производних услуга представљају вредност утрошену на производњу услуга као што су: трошкови услуга на израда учинака, транспортне услуге, услуге одржавања, трошкови закупнина (погонске опреме, транспортних средстава, пословног инвентара и опреме, складишног и пословног простора), трошкови сајмова, рекламе и пропаганде, трошкови истраживања, трошкови развоја који се не капитализују и трошкови осталих услуга (заштите на раду, пречишћавања отпадних вода итд.).

Нематеријални трошкови (осим трошкова пореза и трошкова доприноса) представљају следеће вредности: вредност трошкова непроизводних услуга (здравствених услуга, адвокатских услуга, услуга чишћења, услуга рачуноводствене ревизије, као и услуге консалтинга, обезбеђења, стручног усавршавања кадрова итд.); вредност трошкова репрезентације; вредност трошкова премија осигурања (основних средстава, залиха, производње, запослених у току рада, премије осигурања пласмана и потраживања итд.); вредност трошкова платног промета (провизије и друге накнаде банкама; трошкови гаранција, коришћења банкарских кредита и др.) и вредност трошкова чланарина (пословним удружењима, коморама, задружним савезима и сл.); осим трошкова пореза и трошкова доприноса.

Залихе су облик обртних средстава. Њихова вредност је новчано изражено стање на одређен дан (тј. стање првог и стање последњег дана извештајног квартала). Ту спадају: залихе материјала, недовршене производње, залихе готових производа и робе.

Залихе материјала представљају вредност обрачунатих набавки материјала (сировина и основног материјала, помоћног материјала, осталог материјала, горива и мазива, материјала у доради, обради и манипулацији, амбалаже са једнократним отписом); резервних делова и алата и инвентара.

Залихе недовршене производње представљају вредност недовршене производње и недовршених услуга.

Залихе готових производа представљају вредност готових производа и завршених услуга.

Залихе робе представљају вредност обрачунате набавке робе; робе у магацину; робе у промету на велико; робе у складишту, стоваришту и продавницама код других правних лица; робе у промету на мало; робе у обради, доради и манипулацији; робе у транзиту и робе на путу.

Број запослених (квартални просек) представља број лица која раде у пословном субјекту, која су са послодавцем закључила формално-правни уговор о раду на неодређено или одређено време и која су плаћена за свој рад.

Број запослених обухвата сва лица која се налазе на платном списку, укључујући и она која раде код куће, приправнике, плаћене власнике и плаћене чланове породице, лица која су привремено одсутна, лица која не раде пуно радно време. Такође, обухватају се лица која су са послодавцем закључила уговор о привременим и повременим пословима (укључују се и лица која су ангажована преко омладинских и студентских задруга). 

Не обухватају се неплаћени власници и неплаћени чланови породице, лица која су ангажована посредством агенција за запошљавање, лица ангажована по основу уговора о делу, чланови управног и надзорног одбора (они који немају статус запосленог), као и лица одсутна на неодређено време (дуготрајна боловања, војна служба и сл.).

Статистичка јединица посматрања и извештајна јединица је предузеће (пословни субјект).

Основни скуп (циљна популација) чине економски активна статистичка предузећа чија је претежна делатност једна од наведених под тачком 3.3 овог документа.

Оквир за избор узорка конструисан је на основу замрзнутог стања Статистичког пословног регистра (СПР), од 31. децембра године t-1, где је t текућа година. Из оквира за избор узорка искључено је најмањих 5% предузећа према величини промета из завршних рачуна за годину (t-2).

У табели је приказан број јединица у основном скупу и у оквиру за избор узрока.

Табела 1. Број јединица у основном скупу и у оквиру за избор узорка, 2023.

 Република Србија

¹⁾ Обухвата: рударство; прерађивачку индустрију; снабдевање електричном енергијом, гасом и паром; снабдевање водом и управљање отпадним водама и грађевинарство.

 ²⁾ Обухвата: стручне, научне, иновационе и техничке делатности; административне и помоћне услужне делатности; образовање; здравствену и социјалну заштиту; уметност, забаву и рекреацију и остале услужне делатности.

Сви индекси су обрачунати на нивоу Србија – укупно.

Напомена: Рeпублички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за за овај ниво.

За све серије индекса, подаци су расположиви од првог квартала 2008. године па надаље.

С обзиром на то да је циљ истраживања праћење динамике финансијских резултата пословања привредних друштава, израчунавају се одговарајући индекси на кварталном (текући квартал / претходни квартал) и годишњем нивоу (текући квартал / исти квартал претходне године).

Јединица мере је индекс (текући квартал / претходни квартал и текући квартал / исти квартал претходне године). Сви индекси су исказани у текућим ценама.

Годишњи квартални индекси су израчунати као односи вредности у текућем кварталу и вредности у истом кварталу претходне године.

Ланчани квартални индекси су израчунати као односи вредности у текућем кварталу и вредности у претходном кварталу. 

Референтни период је календарски квартал.

Спровођење статистичких истраживања наведених у  оквиру тачке 3.1 базира се на следећим правним актима Републике Србије:

─  Закон о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/09, од 16.12.2009)

 http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

─ Одлука о Програму званичне статистике у периоду од 2021. до 2025. године („Службени гласник РС“, број 24/21, од 19.03.2021).

https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/dokumenti/

─ Уредба о утврђивању Плана званичне статистике за 2023. годину („Службени гласник РС“, број 141/22, од 23.12.2022).

    https://www.stat.gov.rs/media/358478/Plan%20zvani%C4%8Dne%20statistike%20za%202023god.pdf

─ Закон о класификацији делатности („Службени гласник РС“, број 104/09, од 16.12.2009)

http://www.stat.gov.rs/media/2269/zakon_o_klasifikaciji_delatnosti.pdf

Важни правни и други документи на нивоу Европске уније су:

Уредба о Европским пословним статистикама 2020/1197 Европског парламента и Савета (European Business Statistics (EBS) Regulation (EU) 2019/2152 of the European Parliament and of the Council); Уредба Комисије за имплементацију 2020/1197 о утврђивању техничких спецификација и аранжмана у складу са поменутом ЕБС Уредбом (Општи имплементациони акт) (Commission Implementing Regulation 2020/1197 laying down technical specifications and arrangements pursuant to the mentioned EBS Regulation (General Implementing Act)).

Није доступно.

Поверљивост података је регулисана:

Законом о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/2009), члан 44, 45, 46, 47, 48, 49.

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику

http://www.stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc и

Упутством о мерама заштите података и информација у Републичком заводу за статистику

http://www.stat.gov.rs/media/2296/uputstvo-o-merama-zastite.doc

На нивоу Европске уније, поверљивост статистичких података је предмет Уредбе (ЕЗ) број 223/2009 Европског парламента и Савета, од 11. марта 2009. године, за европске статистике (Regulation (EC) No 223/2009 of the European Parliament and of the Council of 11 March 2009 on European statistics).

Поступање са поверљивим подацима регулисано је Законом о званичној статистици и Правилником о заштити статистичких података у РЗС-у, члан 3: „Поверљивим статистичким подацима, у смислу овог правилника, сматрају се индивидуални подаци, као и збирни подаци код којих се на било који начин може препознати носилац тих података.“, члан 11: „Поверљиви подаци из члана 3 овог правилника представљају службену тајну и не могу се објављивати нити саопштавати, односно не могу бити садржани у било којим збирним подацима из којих се могу препознати индивидуални подаци. Индивидуални подаци могу се дати само власнику тих података.“

Подаци се објављују на нивоу на којем они нису поверљиви.

Календар објављивања је доступан на веб-сајту РЗС-а 1. децембра текуће године за годину дана унапред: http://www.stat.gov.rs/calendar/. Дневно време објављивања за сва издања РЗС-a је 12 часова. Одступања од утврђених датума унапред се објављују и образлажу у Календару.

Календар објављивања је доступан на сајту РЗС-а:   http://www.stat.gov.rs/calendar/ 

Подаци добијени статистичким истраживањима објављују се на следећи начин :

- на интернет презентацији: www.stat.gov.rs,

- у бази података: http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB,

- статистичким саопштењима и публикацијама: http://www.stat.gov.rs/publikacije/.

Резултати званичне статистике доступни су истовремено свим корисницима под једнаким условима, и било какав привилегован приступ од стране спољних корисника, пре њиховог објављивања, није могућ. 

Периодика објављивања података је квартална.

Резултати се не објављују у облику саопштења за јавност.

Индекси пословних прихода и пословних расхода у нефинансијској пословној економији објављују се у редовном статистичком саопштењу „Квартално пословање привредних друштава“ (претходни подаци), почев од 2009. године. Налазе се на сајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/oblasti/strukturne-poslovne-statistike/kvartalna-dinamika-poslovanja-privrednih-drustava/

У периоду 2007-2016. коначни подаци су објављивани у едицији „Радни документи“, у годишњој периодици. Налазе се на сајту РЗС-а:

https://www.stat.gov.rs/publikacije/publication/?p=9760

Од 2017. године, коначни подаци у годишњој периодици расположиви су у статистичкој бази података на сајту РЗС-а:

http://data.stat.gov.rs/Home/Result/190402?languageCode=sr-Cyrl.

Приступ микроподацима без идентификације обезбеђује се научноистраживачким организацијама на основу поднетог захтева. Захтев се може поднети на имејл-адресу stat@stat.gov.rs  или путем поште на адресу Милана Ракића 5, 11000 Београд.

Више информација може се наћи на следећем линку:  http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/korisnicka-podrska/micropodaci

Није доступно.

Изглед и садржај обрасца Кварталног структурног истраживања  расположива су на сајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=19&s=1904

Документација о квалитету још није доступна.

Систем управљања квалитетом РЗС-а ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice - CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management - TQM), који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС).

Више информација може се наћи у документима доступним на следећем линку: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Укупан квалитет података истраживања је изузетно добар. У свим фазама израде статистичких података, главне аспекте квалитета контролишу статистичари, стручњаци из области узорка и информационих технологија.

Подаци који се обезбеђују овим истраживањем користе се за обрачун кварталних макроекономских агрегата. Осим тога, ови подаци се користе и за следеће сврхе: текуће праћење и проучавање кретања у нефинансијској пословној економији; текућу анализу ефеката мера економске политике у области нефинансијске пословне економије; проучавање развоја и структурних промена у нефинансијској пословној економији, посебно у области пословних услуга, као и испуњавање обавеза према међународним организацијама у делу краткорочних показатеља о промету пословних услуга.

Корисници ових података су: државни органи, привредне коморе, научни институти и друге организације које се баве проучавањем и анализом краткорочних кретања у нефинансијској пословној економији, као и привредна друштва и други индивидуални корисници података. Унутар статистичког система, главни корисник ових података је Сектор за националне рачуне, цене и пољопривреду.

На сваке две године, путем веб-анкете, спроводи се Истраживање о задовољству корисника.

Резултати истраживања доступни су на веб-сајту РЗС-а: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

  Истраживање о задовољству корисника које се посебно односи на краткорочне индикаторе још није спроведено.

Резултати истраживања се, пре свега, користе за обрачун кварталних макроекономских агрегата и потпуно су усклађени са захтевима интерних корисника. За испуњавање обавеза према Евростату, у делу краткорочних показатеља о промету пословних услуга, део резултата овог истраживања се користи за обрачун индекса промета у обухвату пословних услуга (сектори од G до N, индикатор Д-120). Детаљније о овоме у методолошким објашњењима „Индекси промета у услужним делатностима у Републици Србији“ на сајту РЗС-а: 

http://data.stat.gov.rs/Home/Result/290102?languageCode=sr-Cyrl

Истраживање се спроводи на случајном узорку, због чега резултати садрже узорачку грешку. Од неузорачких грешака, присутне су: грешке обухвата, неодговора, мерења и обраде података.

Дизајн, организација и спровођење истраживања, као и обрада података, такви су да обезбеђују задовољавајућу прецизност оцена за главне домене оцењивања.

Претходни резултати се објављују 65 дана након истека извештајног квартала, а коначни по истеку свих квартала, до краја октобра следеће године. У то време, као помоћни подаци, расположиви су подаци завршних рачуна за годину за који се израчунавају оцене, као и подаци истраживања који су прикупљени након објављивања претходних резултата. Приликом коначне обраде, целокупан процес оцењивања понавља се за све квартале.

У истраживању СБС03, примењен је план узорка који обезбеђује оцене задовољавајуће прецизности за тотале промета по главним доменима оцењивања (саопштење, потребе националних рачуна, међународни захтеви). 

Приликом израчунавања оцена, узорачки пондер се коригује за неодговор, као и због присуства јединица које се значајно разликују од осталих по вредностима кључних обележја (енглески: outlier). Промене делатности које су регистроване приликом прикупљања података искоришћене су за доменско оцењивање. Грешка импутације, као део варијансе оцене, није израчуната.

Коефицијенти варијације оцене тотала (пословних прихода, промета, расхода и других параметара) израчунавају се за главне домене оцењивања. За коначне резултате, на нивоу Републике Србије, за квартале 2023. године, оцене коефицијената варијације тотала пословних прихода и расхода су око 1,4%.

Стандардне грешке оцењују се за годишње и ланчане индексе за приходе и расходе по секторима, као што су дефинисани у саопштењу. Oбјављују се у саопштењу само за индексе укупних прихода и расхода.

За Србију – укупно, оцене стандардних грешака годишњих индекса за пословне приходе и пословне расходе су у распону од 1,4 до 1,7. За ланчане  индексе, ове оцене су за пословне приходе у распону од 1,0 до 1,4; а за пословне расходе у распону од 0,7 до 1,3.

Стопа одговора је висока, највиша је у I кварталу (88,6%), а најнижа вредност стопе је била у IV кварталу (85,9%). Стопа одговора пондерисана величином је у распону од 90,6% у IV кварталу до 92,4% у I кварталу. Као мера величине, коришћен је податак о промету из оквира за избор узорка.

Главне неузорачке грешке у овом истраживању су грешке обухвата, неодговора, грешке мерења и обраде података.

Несавршеност оквира за избор узорка је основни извор грешака у обухвату. Обележја СПР-а: делатност пословног субјекта, статус регистрације и промет из финансијског извештаја за годину t-2, од кључног су значаја за дефинисање плана и избор узорка. Грешке у обухвату су, пре свега, последица неажурности и грешака у вредностима наведених обележја СПР-а. 

Грешке мањег обухвата произилазе и из разлога што се посматрају само привредна друштва која су предала завршни рачун за годину t-2. Она која су се отворила након те године нису обухваћена, осим ако се зна да су изузетно велика или значајна за делатност коју обављају.

Такође, најмања статистичка предузећа према вредности промета (из финансијског извештаја за годину t-2), искљученa су из оквира за избор узорка.

Иако грешка мањег обухвата није рачуната, претпоставља се да она не утиче значајно на резултате јер истраживањем нису обухваћена првенствено мала привредна друштва.

Грешке већег обухвата и неодговора јединица (или стопе одговора), процењују се на основу информације о одговору јединице. 

Јединице већег обухвата, које нису требале да буду обухваћене истраживањем, су оне за које је информација о одзиву: затворена, угашена; мирује, не послује; делатност ван обухвата истраживања; стечај и ликвидација.

На основу коначних резултата за 2023. годину, стопе већег обухвата за Србију – укупно крећу се од 0,8% у I кварталу до 1,4% у IV кварталу.

Јединице које су сврстане у скуп неодговора су оне за које је информација о одзиву: послује, одбија да преда извештај; није нађена (није испоручен упитник) и остали разлози (нпр. непознат разлог неодговора). 

За коначне резултате за 2023. годину, стопе неодговора за Србију – укупно, крећу се у распону од 11,4% у  I кварталу до 14,1% у IV кварталу. Пондерисане стопе неодговора за Србију – укупно, крећу се у распону од 13,8% у I кварталу до 15,3% у IV кварталу. Стопа неодговора пондерисана величином је у распону од 7,5% у I  кварталу до 9,4% у IV кварталу. Као мера величине коришћен је податак о промету из оквира за избор узорка.

Да би се смањиле грешке неодговора, предузете се следеће мере: уведен је веб-упитник, шаље се подсетник путем писама и имејла и контактира се са извештајним јединцама путем телефона. Једном годишње, бира се нови координирани узорак са ротацијом јединица (http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G201410089.pdf). На тај начин обезбеђује се постепена замена малих јединица узорка, код којих је чешћи неодговор. Улаже се велики труд да би се неодговор јединица свео на минимум.

Да би се смањиле грешке мерења и обраде података, предузимају се следеће мере: прикупљени подаци уносе се помоћу апликације која омогућава „контролисани унос“. У овој фази није дозвољен унос рачунски неисправних података. У следећој фази, након уноса, врши се даља логичка контрола података, такође путем компјутерског програма. У даљим корацима обраде података, стручно лице анализира податке да би се откриле и исправиле евентуалне преостале грешке. Ако је неопходно, са извештајном јединицом се контактира да би се подаци исправили. Коначна валидација података спроводи се анализом агрегата.

Импутација података спроводи се за јединице које нису одговориле, а чији неодговор може значајно да повећа пристрасност оцена. То су пре свега изразито велике јединице у својој области делатности или оне које су посебне по неким својим карактеристикама.

Метод импутација се непрестано развија, а као помоћне информације користе се порески подаци, подаци годишњих финансијских извештаја и подаци из истраживања.

За коначне резултате 2023. године, стопе импутација су 0,5% у I кварталу, 0,9% у II и III кварталу, и 1,5% у IV кварталу.

Роковник основних фаза спровођења истраживања је следећи:

• Израда методологије до 15. марта.

• Слање упитника у подручна одељења до 10. марта (за I квартал), 10. јуна (за II квартал), 10. септембра (за III квартал) и 10. децембра (за IV квартал).

• Пријем попуњених упитника у подручна одељења до 15. априла (за I квартал), 15. јула (за II квартал), 15. октобра (за III квартал) и 15. јануара (за IV квартал претходне године).

• Достављање унетог материјала у централу у Београду до 5. маја (за I квартал), 5. августа (за II квартал), 5. новембра (за III квартал) и 5. фебруара (за IV квартал претходне године).

• Обрада првих резултата до 25. маја (за I квартал), 25. августа (за II квартал), 25. новембра (за III квартал) и 25. фебруара (за IV квартал претходне године).

• Израда и објављивање саопштења „Квартално пословање привредних друштава“ (претходни подаци): 5. јун (за I квартал), 5. септембар (за II квартал), 5. децембар (за III квартал), и 5. март (за IV квартал претходне године).

• Израда коначних података за сва четири квартала претходне године и њихово објављивање у дисиминационој бази: 31. октобар.

Први резултати су расположиви 55 дана након истека извештајног квартала и на располагању су Групи за израду кварталних националних рачуна, интерно. Индекси пословних прихода и пословних расхода у нефинансијској пословној економији објављују се у редовном статистичком саопштењу „Квартално пословање привредних друштава“ 65 дана након истека извештајног квартала.

Не постоји временска разлика између реализованог и планираног времена објављивања података. Рокови се поштују и подаци се објављују на време, према званичном календару публиковања.

Сви индекси су обрачунати на нивоу Србија – укупно, и нису поуздани  за ниже регионалне нивое.

Све временске серије израчунатих индекса су временски упоредиве.

Резултати Кварталног структурног истраживања о пословању привредних друштава се користе за обрачун кварталних макроекономских агрегата. То значи да је степен усклађености највећи могући.

Подаци кварталног и годишњег структурног истраживања нису у потпуности кохерентни. Разлози су како различите намене истраживања, тако и различите методе које се примењују у њиховом спровођењу.

Подаци статистичких истраживања су интерно кохерентни. Сви агрегирани подаци су изведени на основу индивидуалних података. Контрола се врши поређењем вредности промета из Кварталног структурног истраживања са одговарајућим подацима из Одељења за статистику трговине, угоститељства и туризма, затим са годишњим финансијским извештајима и са месечним и кварталним подацима из базе података Пореске управе.

Стандардизоване информације о трошковима и оптерећености нису систематски прикупљене.

Уведен је систем координације случајних узорака пословних система који смањује оптерећеност малих јединица.

Детаљније о овоме у публикацији  „Координација узорака статистичких истраживања пословних субјеката”:

 http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G201410089.pdf    

Општа политика ревизије Републичког завода за статистику представља глобални оквир који омогућава да свака статистичка област дефинише своју политику ревизија у складу са својим специфичностима.

Општа политика ревизије РЗС-а утврђује:

– општа правила ревизија објављених података,

– облике информисања корисника у вези са могућим узроцима ревизија,

– категоризацију ревизија и

– документацију која покрива све аспекте ревизија.

Општа политика ревизије доступна је на следећем линку: http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf

Сви индекси пословних прихода и пословних расхода за квартале текуће године су претходни све до краја октобра следеће године. У периоду када се располаже додатним подацима (као што су годишњи финансијски извештаји, комплетна база из Пореске управе, накнадно прикупљени извештаји), подаци се поново контролишу и уочене грешке се исправљају. Оцене тотала из узорка се поново израђују, са свим коригованим подацима и са укљученим подацима извештајних јединица који су пристигли после захтеваних рокова.

Значајна ревизија је извршена 2011. године, када је започела примена Закона о класификацији делатности („Службени гласник РС“, број 104/09) и Уредбе о класификацији делатности („Службени гласник РС“, број 54/09).  У односу на претходну КД (1996), нова КД (2010), претрпела је значајне тзв. структурне промене. Повећан је број категорија на свим нивоима класификације. Све ово је резултирало повећаним нивоом детаљности. Нефинансијска пословна економија, која је предмет овог истраживања, уместо дотадашњих 13 сектора и 54 области, садржи укупно 17 сектора и чак 81 област делатности.

Директно поређење целокупне КД (2010) и претходне КД (1996) није било могуће због повећања броја сектора, прегруписања делатности, као и увођења нових сектора који раније нису постојали. Да би се обезбедио континуитет и упоредивост података са ранијим периодом, извршен је прерачун расположивих серија података (тзв. back casting) овог истраживања од 2007. до 2010. године.

Прерачун података за раније године урађен је тзв. микро приступом. Овај начин прерачуна полази од најнижег нивоа, тј. статистичке јединице којој је додељена шифра делатности из КД (2010) на основу табела кореспонденције између КД (1996) и КД (2010). Оцене тотала (прихода, расхода и осталих обележја) по областима делатности КД (2010) израчунате су на основу дупло кодиране економске активности јединица из узорка СБС03 – по областима делатности КД (1996) и по областима делатности КД (2010).

Имајући у виду да је стратификација јединица оквира за избор узорка извршена према областима делатности КД (1996), оцене тотала по областима делатности КД (2010) израчунате су као оцене за домене. То значи да је оцена тотала за област делатности КД (2010) израчуната као збир пондерисаних вредности јединица узорка дате области КД (2010), без обзира на то из ког стратума су јединице узорка према КД (1996), и без обзира на то која је њихова област делатности КД (1996).

Оцене по секторима КД (2010) израчунате су као збир оцена по областима КД (2010) које припадају датом сектору.

Оцене индекса израчунате су као однос одговарајућих тотала.

Приликом прешифрирања области делатности из КД (1996) у КД (2010) за јединице из узорка, мањем броју јединица (око десетак јединица) додељена је шифра области делатности КД (2010) из сектора К (Финансијске делатности и делатност осигурања), који није у обухвату истраживања СБС-03. То има за последицу да су оцене за Србију укупно мало ниже од оних које су одређене за Србију укупно на основу обухвата истраживања дефенисаног према КД (1996).

Подаци се прикупљају на случајном узорку предузећа.

Оквир за избор узорка конструише се на основу Статистичког пословног регистра (СПР), са стањем од 31. децембра претходне године. Чини га списак података активних предузећа која су предала завршни рачун за годину t-2, где је t година у којој се спроводи истраживање. Промет је кључно обележје чија се вредност преузима из завршних рачуна. Од 2017, помоћни податак о броју запослених је из базе Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) ─ просек запослених у радном односу за последњих расположивих дванаест месеци, уместо броја запослених из финансијског извештаја који је коришћен закључно са 2016. годином.

Оквир за избор узорка обухвата бар 95% промета предузећа на нивоу области делатности КД (2010) јединица СПР које су из обухвата истраживања и које имају вредност промета већу од нуле.

Јединице оквирa стратификују се према КД (2010), броју запослених и промету.

Стратификација према КД (2010) је на области A01-N82 и четири сектора: P, Q, R и S (укупно 74 стратума).

Стратификација према броју запослених је у два класе:

• мање од 50 запослених и
• 50 и више запослених.

Даља стратификација јединица оквира је према вредности промета:

• предузећа са мањим прометом од којих се бира узорак и
• предузећа са већим прометом која се пописују.

На основу резултата Годишњег структурног истраживања о пословним субјектима (СБС01) за 2022, Нафтна индустрија Србије (НИС) дели се на девет делова различите економске активности. Делови НИС-а разврставају се у посебне пописне стратуме, према области делатности КД (2010) и броју запослених.

Коначна стратификација се дефинише укрштањем стратума економске делатности са класама према броју запослених и промета. У 2023. години, укупно је дефинисано 239 стратума, од којих су 102 пописна (седам пописних стратума резервисано је за делове НИС-а). Да би се испунили национални захтеви, дефинисана је детаљнија стратификација оквира за избор узорка тако да делатности из обухвата ИКТ сектора буду планирани домени оцењивања. За ове домене, задата је већа тачност за оцене тотала помоћних обележја.

На тај начин, уз унапред планиране грешке, и додатни захтев за већом тачношћу за ИКТ сектор, алоциран је обим узорка, од 3 456 јединица.

Алокација узорка по стратумима спроводи се Bethel алгоритмом (Bethel, 1989). Планирани коефицијенти варијације за оцене тотала помоћних обележја (промет и број запослених), по доменима 2023. године, приказани су у наредној табели.

Табела 2. Планиране границе грешака по доменима, 2023.

Република Србија

Избор простог случајног узорка из стратума бира се према секвенционалној шеми избора, од почетне тачке 0,25, као што је описано у радном документу Координација узорака статистичких истраживања (http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G201410089.pdf).

У табели су приказани подаци о броју предузећа у основном скупу, оквиру за избор узорка, обим узорка и нето обим узорка СБС03 за 2023. годину.

Табела 3. Број јединица у основном скупу, оквиру за избор узорка и узорку, и нето обим узорка, 2023.

Република Србија

¹⁾ Обухвата: рударство; прерађивачку индустрију; снабдевање електричном енергијом, гасом и паром; снабдевање водом и управљање отпадним водама и грађевинарство.

 ²⁾ Обухвата: стручне, научне, иновационе и техничке делатности; административне и помоћне услужне делатности; образовање; здравствену и социјалну заштиту; уметност, забаву и рекреацију и остале услужне делатности.                             

Нето узорак чини део јединица планираног узорка који је коришћен за израчунавање оцена. За коначне резултате, нето узорак за Србију – укупно је 88,4%; за претходне резултате је 87,1%.                                                                                                            

Периодика прикупљања података је квартална.

Подаци се прикупљају поштанским методом, путем имејла, коришћењем факс машина и преко веб-апликације. Обрасци се шаљу извештајним јединицама пре почетка извештајног квартала.

У циљу бржег прикупљања података и повећања обима реализације, ургенције извештајним јединицама обављају се путем телефонских разговора, писмима и имејловима.

Припрему и спровођење Кварталног структурног истраживања о пословању привредних друштава (образац СБС-03) врши Републички завод за статистику. Организационе јединице које учествују у спровођењу овог истраживања су: централа у Београду, подручна одељења у Шапцу, Зајечару, Лесковцу, Краљеву, Нишу, Ваљеву, Смедереву, Ужицу, Крагујевцу и Новом Пазару; Сектор за статистику АП Војводине са одељењима у Новом Саду, Зрењанину, Панчеву, Сремској Митровици и Суботици и Градска управа, Секретаријат за управу Града Београда – Сектор статистике.

Централа у Београду је надлежна за следеће активности: израђује методологију и инструменте за спровођење истраживања; одређује оквир за избор јединица у узорак, величину узорка, израђује принципе и критеријуме о начину избора и врши избор јединица у узорак (саставља адресар извештајних јединица); штампа обрасце и друге инструменте неопходне за спровођење истраживања; доставља обрасце подручним одељењима; врши контролу: обухвата, тачности и потпуности података; обрађује податке (рачунска и логичка контрола, исправка података, оцене на основу реализованог узорка); стара се о извршењу планираних рокова по фазама рада.

Подручне организационе јединице, Сектор за статистику АП Војводине и Градска управа, Секретаријат за управу Града Београда – Сектор статистике обављају послове на организовању и спровођењу истраживања на терену, као што су: слање упитника на терен према адресару јединица изабраних у узорак; контактирање са извештајним јединицима и централом у Београду када је потребно да се разјасне евентуални проблеми и нејасноће; прикупљање попуњених упитника, визуелна контрола, контрола обухвата и квалитета података у извештајима; унос података по унапред припремљеној апликацији; попуњавање евиденције у адресару према упутству које се налази на самом адресару; достављање унетих података у централу у Београду.

Логичко-рачунска контрола подразумева читав низ активности током спровођења статистичких истраживања: прво статистичари у подручним одељењима евидентирају и контролишу податке. Контрола података се спроводи поређењем података с претходним периодом, као и поређењем података исте извештајне јединице са повезаним подацима из других статистичких истраживања. Процес уноса података генерише апликацију (софтверски потпуно развијена у РЗС-у – ИСТ) којом се спроводе унапред задати критеријуми рачунско-логичке контроле и онемогућује унос података који у себи садрже грешке које се не толеришу. Након тога, предметни статистичари у централи у Београду контролишу и анализирају унете податке, поново се контактира са извештајним једницама и исправљају се уочене грешке. Грешке уочене током оцене тотала од стране стручњака за узорак такође се накнадно коригују. Коначно, анализом агрегираних података пропуштени погрешни подаци накнадно се исправљају.

Основне карактеристике поступка оцењивања који се користи у СБС-03 истраживању су:

• У случају неодговора, подаци се импутирају за предузећа која су велика или специфична по карактеристикама. У коначној обради за 2023. годину подаци су процењени за око 33 предузећа. За импутацију недостајућих података користе се подаци о приказаном промету из базе података Пореске управе – подаци из пореске пријаве о порезу на додату вредност (образац ПППДВ) текућег квартала, као и расположиви подаци јединица узорка СБС03 истраживања, текућег и претходних квартала, и финансијски извештаји претходних година. Приликом израде коначних података користе и финансијски извештаји одговарајуће године.
• Horvitz-Thompson оцене тотала и њихових стандардних грешака израчунавају се по стандардном поступку за стратификован прост случајан узорак. Узорачки пондер коригује се за неодговор јединица. Осим тога, јединице са изузетно великим пондерисаним вредностима за промет (око 17 јединица) издвајају се у посебне стратуме и при томе се коригују пондери преосталих једница првобитних стратума. 
• Током године прате се трансформације пописних јединица (интеграција, дезинтеграција и сл.), изузетно великих јединица, или оних које су специфичне за делатност коју обављају. Те информације се користе за корекцију стратификације јединица оквира, броја јединица у оквиру и узорку.
• Промене делатности које су регистроване приликом прикупљања података користе се за доменско оцењивање.
• Оцена ланчаног индекса (текући квартал / претходни квартал), као и годишњег индекса (текући квартал / исти квартал претходне године) једноставно се израчунава као количник одговарајућих оцена тотала. 
• Стандардна грешка индекса оцењује се уз помоћ Тејлорове линеаризације количника.
• Стандардна грешка ланчаног индекса, који се израчунава на основу оцена тотала исте године, оцењује се на основу података заједничког дела реализованих узорака оба квартала. 
• Стандардна грешка годишњег индекса, који се израчунава на основу оцена тотала узастопних година, оцењује се користећи оцене тотала, њихових варијанси и корелације. Оцена корелације израчунава се на основу заједничког дела узорака (са стратификацијом из текуће године). Ова оцена корелације коригује се фактором који је једнак односу броја јединица у заједничком делу узорaка и у унији узорака. Метод оцењивања детаљније је објашњен у документу Оцењивање стандардне грешке индекса у случају координираних узорака (http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/publikacije/publication/?p=10849).

Индекси пословних прихода и пословних расхода се не десезонирају.

Без напомена.