Kvartalna dinamika poslovanja privrednih društava

Republički zavod za statistiku (RZS)

Odsek za strukturne poslovne statistike

Gordana Zamaklar

Samostalni savetnik - statističar metodolog u Odseku za strukturne poslovne statistike

Milana Rakića 5, Beograd

gordana.zamaklar@stat.gov.rs

011/2412-922, lok. 352

Kvartalno strukturno istraživanje o poslovanju privrednih društava (obrazac SBS-03) pruža podatke o kvartalnoj dinamici rezultata finansijskog poslovanja privrednih društava zasnovanom na: poslovnim prihodima, poslovnim rashodima i zalihama, kao i o promenama u strukturi ekonomskih aktivnosti u oblasti nefinansijske poslovne ekonomije. Ovo istraživanje je prvi put sprovedeno 2007. godine kao probno, a 2008. godine je uvedeno u statistički sistem kao redovno istraživanje.

Rezultati ovog istraživanja prikazuju se odgovarajućim indeksima na kvartalnom (tekući kvartal / prethodni kvartal) i godišnjem nivou (tekući kvartal / isti kvartal prethodne godine).

KD (2010) („Službeni glasnik RS“, broj 54/10) nalazi se na sajtu RZS-a:

http://www.stat.gov.rs/media/2269/zakon_o_klasifikaciji_delatnosti.pdf

Ova klasifikacija je u potpunosti usaglašena sa statističkom Klasifikacijom ekonomskih aktivnosti Evropske zajednice (NACE Rev. 2).

Obuhvat istraživanja čini skup ekonomski aktivnih subjekata angažovanih u proizvodnji i prodaji dobara i usluga za tržište, tj. onih subjekata koji su po svom funkcionisanju svrstani u nefinansijsku poslovnu ekonomiju. Nefinansijska poslovna ekonomija ne obuhvata sektore K (Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja) i O (Državna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje) KD (2010).

Iako po međunarodnim standardima nefinansijska poslovna ekonomija ne obuhvata sektore A (Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo), P (Obrazovanje), Q (Zdravstvena i socijalna zaštita), R (Umetnost, zabava i rekreacija) i S (Ostale uslužne aktivnosti) KD (2010), u ovom istraživanju obuhvaćen je tržišni deo nabrojanih sektora, odnosno sva privredna društva i druga pravna lica (svi poslovni subjekti) čiji su prihodi od prodaje proizvoda i usluga veći od 50% poslovnih prihoda. Preduzetnici nisu obuhvaćeni.

Izveštajne jedinice su sva ekonomski aktivna privredna društva i druga pravna lica koja su prema KD (2010) svrstana u sledeće sektore:

A     Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

B     Rudarstvo

C     Prerađivačka industrija

D     Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom

E     Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama

F     Građevinarstvo

G    Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila

H     Saobraćaj i skladištenje

I       Usluge smeštaja i ishrane

J     Informisanje i komunikacije

L     Poslovanje nekretninama

M    Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

N     Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti

P     Obrazovanje

Q    Zdravstvena i socijalna zaštita

R     Umetnost, zabava i rekreacija

S     Ostale uslužne delatnosti

Poslovni subjekti su razvrstani prema pretežnoj delatnosti (za izveštajnu jedinicu u celini).

Nivo obrade podataka: nivo oblasti KD (dvocifarski nivo).

Informaciono-komunikacioni sektor, kao posebno izdvojeni agregat, prema međunarodnoj definiciji (EUROSTAT, OECD) čine sledeće delatnosti poslovanja prema Klasifikaciji delatnosti (2010):

IKT prerađivačka industrija

26.1     Proizvodnja elektronskih elemenata i ploča

26.2     Proizvodnja računara i periferne opreme

26.3     Proizvodnja komunikacione opreme

26.4     Proizvodnja elektronskih uređaja za široku potrošnju

26.8     Proizvodnja magnetnih i optičkih nosilaca zapisa

IKT usluge

46.5     Trgovina na veliko informaciono-komunikacionom opremom

58.2     Izdavanje softvera

61        Telekomunikacije

62        Računarsko programiranje i konsultantske delatnosti

63.1     Obrada podataka, hosting i s tim povezane delatnosti

95.1    Popravka računara i komunikacione opreme 

Osnovni cilj ovog istraživanja jeste da se dobiju podaci o kvartalnoj dinamici rezultata finansijskog poslovanja privrednih društava, kao i o promenama u strukturi ekonomskih aktivnosti u oblasti nefinansijske poslovne ekonomije. Finansijsko poslovanje privrednih društava bazira se na podacima o poslovnim prihodima, poslovnim rashodima i zalihama. U skladu s ciljem istraživanja, izračunavaju se odgovarajući indeksi na kvartalnom (tekući kvartal / prethodni kvartal) i godišnjem nivou (tekući kvartal / isti kvartal prethodne godine).

Poslovni prihodi predstavljaju vrednosno (novčano) izražen rezultat poslovanja. Oni se uvek odnose na određeni period (mesec, kvartal, godinu). Obuhvataju: prihode od prodaje robe, proizvoda i usluga; prihode od aktiviranja učinaka i robe; prihode od premija, subvencija, dotacija, regresa i sl., i druge poslovne prihode (prihode od zakupnina, članarina, tantijema i licencnih naknada i ostale poslovne prihode). Iskazani su bez poreza na dodatu vrednost.

Prihodi od prodaje (promet) predstavljaju vrednost prihoda od prodaje robe, gotovih proizvoda i izvršenih usluga, koja je ostvarena kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe predstavljaju vrednost koja je ostvarena aktiviranjem ili potrošnjom sopstvenih proizvoda i usluga za reprodukcione potrebe.

Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa i sl. predstavljaju vrednost koja je ostvarena od premija, subvencija, dotacija, donacija, regresa, kompenzacija od povraćaja poreskih dažbina i po osnovu uslovljenih donacija.

Drugi poslovni prihodi predstavljaju vrednost koja je ostvarena od zakupnina (zemljišta, pogonske opreme, transportnih sredstava i inventara, poslovnog inventara i dr.), od članarina (od poslovnih udruženja i drugih članarina), od tantijema i licencnih naknada (po osnovu: patenata, naknada po osnovu žigova, autorskih i ostalih prava).

Poslovni rashodi predstavljaju vrednosno (novčano) izražene troškove poslovanja. Oni se uvek odnose na određeni period (mesec, kvartal, godinu). Obuhvataju: nabavnu vrednost prodate robe; troškove materijala; troškove zarada, naknada zarada i ostale lične rashode i naknade; troškove proizvodnih usluga; i nematerijalne troškove, osim troškova poreza i troškova doprinosa.

Nabavna vrednost prodate robe predstavlja vrednost robe, nekretnina (zemljište, građevinski objekti i ostale nekretnine) i ostalih stalnih sredstava nabavljenih radi preprodaje.

Troškovi materijala i energije predstavljaju vrednost utrošenu na nabavke materijala za izradu (sirovina, osnovnog i pomoćnog materijala), režijskog materijala, goriva i energije (električne energije, drugih troškova pogonskog goriva kao što su: ugalj, nafta i naftni derivati, gas, upotrebljena para i topla voda), rezervnih delova i jednokratnog otpisa alata i inventara.

Troškovi zarada i naknada zarada i ostali lični troškovi predstavljaju vrednost utrošenu na isplate zarada zaposlenima, poreza i doprinosa koje poslodavac uplaćuje na ime tih zarada; isplate drugim licima koja nisu zaposleni (naknade po ugovoru o delu, po autorskim ugovorima, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima zaključenim sa fizičkim licima i dr.), isplate naknada direktorima, tj. članovima organa upravljanja i nadzora, kao i na ostale lične rashode i naknade (otpremnine za odlazak u penziju, jubilarne naknade, dnevnice za službene puteve, terenski dodaci i sl.).

Troškovi proizvodnih usluga predstavljaju vrednost utrošenu na proizvodnju usluga kao što su: troškovi usluga na izrada učinaka, transportne usluge, usluge održavanja, troškovi zakupnina (pogonske opreme, transportnih sredstava, poslovnog inventara i opreme, skladišnog i poslovnog prostora), troškovi sajmova, reklame i propagande, troškovi istraživanja, troškovi razvoja koji se ne kapitalizuju i troškovi ostalih usluga (zaštite na radu, prečišćavanja otpadnih voda itd.).

Nematerijalni troškovi (osim troškova poreza i troškova doprinosa) predstavljaju sledeće vrednosti: vrednost troškova neproizvodnih usluga (zdravstvenih usluga, advokatskih usluga, usluga čišćenja, usluga računovodstvene revizije, kao i usluge konsaltinga, obezbeđenja, stručnog usavršavanja kadrova itd.); vrednost troškova reprezentacije; vrednost troškova premija osiguranja (osnovnih sredstava, zaliha, proizvodnje, zaposlenih u toku rada, premije osiguranja plasmana i potraživanja itd.); vrednost troškova platnog prometa (provizije i druge naknade bankama; troškovi garancija, korišćenja bankarskih kredita i dr.) i vrednost troškova članarina (poslovnim udruženjima, komorama, zadružnim savezima i sl.); osim troškova poreza i troškova doprinosa.

Zalihe su oblik obrtnih sredstava. Njihova vrednost je novčano izraženo stanje na određen dan (tj. stanje prvog i stanje poslednjeg dana izveštajnog kvartala). Tu spadaju: zalihe materijala, nedovršene proizvodnje, zalihe gotovih proizvoda i robe.

Zalihe materijala predstavljaju vrednost obračunatih nabavki materijala (sirovina i osnovnog materijala, pomoćnog materijala, ostalog materijala, goriva i maziva, materijala u doradi, obradi i manipulaciji, ambalaže sa jednokratnim otpisom); rezervnih delova i alata i inventara.

Zalihe nedovršene proizvodnje predstavljaju vrednost nedovršene proizvodnje i nedovršenih usluga.

Zalihe gotovih proizvoda predstavljaju vrednost gotovih proizvoda i završenih usluga.

Zalihe robe predstavljaju vrednost obračunate nabavke robe; robe u magacinu; robe u prometu na veliko; robe u skladištu, stovarištu i prodavnicama kod drugih pravnih lica; robe u prometu na malo; robe u obradi, doradi i manipulaciji; robe u tranzitu i robe na putu.

Broj zaposlenih (kvartalni prosek) predstavlja broj lica koja rade u poslovnom subjektu, koja su sa poslodavcem zaključila formalno-pravni ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme i koja su plaćena za svoj rad.

Broj zaposlenih obuhvata sva lica koja se nalaze na platnom spisku, uključujući i ona koja rade kod kuće, pripravnike, plaćene vlasnike i plaćene članove porodice, lica koja su privremeno odsutna, lica koja ne rade puno radno vreme. Takođe, obuhvataju se lica koja su sa poslodavcem zaključila ugovor o privremenim i povremenim poslovima (uključuju se i lica koja su angažovana preko omladinskih i studentskih zadruga). 

Ne obuhvataju se neplaćeni vlasnici i neplaćeni članovi porodice, lica koja su angažovana posredstvom agencija za zapošljavanje, lica angažovana po osnovu ugovora o delu, članovi upravnog i nadzornog odbora (oni koji nemaju status zaposlenog), kao i lica odsutna na neodređeno vreme (dugotrajna bolovanja, vojna služba i sl.).

Statistička jedinica posmatranja i izveštajna jedinica je preduzeće (poslovni subjekt).

Osnovni skup (ciljna populacija) čine ekonomski aktivna statistička preduzeća čija je pretežna delatnost jedna od navedenih pod tačkom 3.3 ovog dokumenta.

Okvir za izbor uzorka konstruisan je na osnovu zamrznutog stanja Statističkog poslovnog registra (SPR), od 31. decembra godine t-1, gde je t tekuća godina. Iz okvira za izbor uzorka isključeno je najmanjih 5% preduzeća prema veličini prometa iz završnih računa za godinu (t-2).

U tabeli je prikazan broj jedinica u osnovnom skupu i u okviru za izbor uzroka.

Tabela 1. Broj jedinica u osnovnom skupu i u okviru za izbor uzorka, 2023.

 Republika Srbija

¹⁾ Obuhvata: rudarstvo; prerađivačku industriju; snabdevanje električnom energijom, gasom i parom; snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama i građevinarstvo.

 ²⁾ Obuhvata: stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti; obrazovanje; zdravstvenu i socijalnu zaštitu; umetnost, zabavu i rekreaciju i ostale uslužne delatnosti.

Svi indeksi su obračunati na nivou Srbija – ukupno.

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za za ovaj nivo.

Za sve serije indeksa, podaci su raspoloživi od prvog kvartala 2008. godine pa nadalje.

S obzirom na to da je cilj istraživanja praćenje dinamike finansijskih rezultata poslovanja privrednih društava, izračunavaju se odgovarajući indeksi na kvartalnom (tekući kvartal / prethodni kvartal) i godišnjem nivou (tekući kvartal / isti kvartal prethodne godine).

Jedinica mere je indeks (tekući kvartal / prethodni kvartal i tekući kvartal / isti kvartal prethodne godine). Svi indeksi su iskazani u tekućim cenama.

Godišnji kvartalni indeksi su izračunati kao odnosi vrednosti u tekućem kvartalu i vrednosti u istom kvartalu prethodne godine.

Lančani kvartalni indeksi su izračunati kao odnosi vrednosti u tekućem kvartalu i vrednosti u prethodnom kvartalu. 

Referentni period je kalendarski kvartal.

Sprovođenje statističkih istraživanja navedenih u  okviru tačke 3.1 bazira se na sledećim pravnim aktima Republike Srbije:

─  Zakon o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/09, od 16.12.2009)

 http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

─ Odluka o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 24/21, od 19.03.2021).

https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/dokumenti/

─ Uredba o utvrđivanju Plana zvanične statistike za 2023. godinu („Službeni glasnik RS“, broj 141/22, od 23.12.2022).

    https://www.stat.gov.rs/media/358478/Plan%20zvani%C4%8Dne%20statistike%20za%202023god.pdf

─ Zakon o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 104/09, od 16.12.2009)

http://www.stat.gov.rs/media/2269/zakon_o_klasifikaciji_delatnosti.pdf

Važni pravni i drugi dokumenti na nivou Evropske unije su:

Uredba o Evropskim poslovnim statistikama 2020/1197 Evropskog parlamenta i Saveta (European Business Statistics (EBS) Regulation (EU) 2019/2152 of the European Parliament and of the Council); Uredba Komisije za implementaciju 2020/1197 o utvrđivanju tehničkih specifikacija i aranžmana u skladu sa pomenutom EBS Uredbom (Opšti implementacioni akt) (Commission Implementing Regulation 2020/1197 laying down technical specifications and arrangements pursuant to the mentioned EBS Regulation (General Implementing Act)).

Nije dostupno.

Poverljivost podataka je regulisana:

Zakonom o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/2009), član 44, 45, 46, 47, 48, 49.

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Pravilnikom o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku

http://www.stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc i

Uputstvom o merama zaštite podataka i informacija u Republičkom zavodu za statistiku

http://www.stat.gov.rs/media/2296/uputstvo-o-merama-zastite.doc

Na nivou Evropske unije, poverljivost statističkih podataka je predmet Uredbe (EZ) broj 223/2009 Evropskog parlamenta i Saveta, od 11. marta 2009. godine, za evropske statistike (Regulation (EC) No 223/2009 of the European Parliament and of the Council of 11 March 2009 on European statistics).

Postupanje sa poverljivim podacima regulisano je Zakonom o zvaničnoj statistici i Pravilnikom o zaštiti statističkih podataka u RZS-u, član 3: „Poverljivim statističkim podacima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se individualni podaci, kao i zbirni podaci kod kojih se na bilo koji način može prepoznati nosilac tih podataka.“, član 11: „Poverljivi podaci iz člana 3 ovog pravilnika predstavljaju službenu tajnu i ne mogu se objavljivati niti saopštavati, odnosno ne mogu biti sadržani u bilo kojim zbirnim podacima iz kojih se mogu prepoznati individualni podaci. Individualni podaci mogu se dati samo vlasniku tih podataka.“

Podaci se objavljuju na nivou na kojem oni nisu poverljivi.

Kalendar objavljivanja je dostupan na veb-sajtu RZS-a 1. decembra tekuće godine za godinu dana unapred: http://www.stat.gov.rs/calendar/. Dnevno vreme objavljivanja za sva izdanja RZS-a je 12 časova. Odstupanja od utvrđenih datuma unapred se objavljuju i obrazlažu u Kalendaru.

Kalendar objavljivanja je dostupan na sajtu RZS-a:   http://www.stat.gov.rs/calendar/ 

Podaci dobijeni statističkim istraživanjima objavljuju se na sledeći način :

- na internet prezentaciji: www.stat.gov.rs,

- u bazi podataka: http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB,

- statističkim saopštenjima i publikacijama: http://www.stat.gov.rs/publikacije/.

Rezultati zvanične statistike dostupni su istovremeno svim korisnicima pod jednakim uslovima, i bilo kakav privilegovan pristup od strane spoljnih korisnika, pre njihovog objavljivanja, nije moguć. 

Periodika objavljivanja podataka je kvartalna.

Rezultati se ne objavljuju u obliku saopštenja za javnost.

Indeksi poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji objavljuju se u redovnom statističkom saopštenju „Kvartalno poslovanje privrednih društava“ (prethodni podaci), počev od 2009. godine. Nalaze se na sajtu RZS-a:

http://www.stat.gov.rs/oblasti/strukturne-poslovne-statistike/kvartalna-dinamika-poslovanja-privrednih-drustava/

U periodu 2007-2016. konačni podaci su objavljivani u ediciji „Radni dokumenti“, u godišnjoj periodici. Nalaze se na sajtu RZS-a:

https://www.stat.gov.rs/publikacije/publication/?p=9760

Od 2017. godine, konačni podaci u godišnjoj periodici raspoloživi su u statističkoj bazi podataka na sajtu RZS-a:

http://data.stat.gov.rs/Home/Result/190402?languageCode=sr-Cyrl.

Pristup mikropodacima bez identifikacije obezbeđuje se naučnoistraživačkim organizacijama na osnovu podnetog zahteva. Zahtev se može podneti na imejl-adresu stat@stat.gov.rs  ili putem pošte na adresu Milana Rakića 5, 11000 Beograd.

Više informacija može se naći na sledećem linku:  http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/korisnicka-podrska/micropodaci

Nije dostupno.

Izgled i sadržaj obrasca Kvartalnog strukturnog istraživanja  raspoloživa su na sajtu RZS-a:

http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=19&s=1904

Dokumentacija o kvalitetu još nije dostupna.

Sistem upravljanja kvalitetom RZS-a oslanja se na misiju i viziju zvanične statistike Republike Srbije, kao i na Kodeks prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice - CoP) i principe Upravljanja ukupnim kvalitetom (Total Quality Management - TQM), koji predstavljaju zajednički okvir kvaliteta Evropskog statističkog sistema (ESS).

Više informacija može se naći u dokumentima dostupnim na sledećem linku: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Ukupan kvalitet podataka istraživanja je izuzetno dobar. U svim fazama izrade statističkih podataka, glavne aspekte kvaliteta kontrolišu statističari, stručnjaci iz oblasti uzorka i informacionih tehnologija.

Podaci koji se obezbeđuju ovim istraživanjem koriste se za obračun kvartalnih makroekonomskih agregata. Osim toga, ovi podaci se koriste i za sledeće svrhe: tekuće praćenje i proučavanje kretanja u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji; tekuću analizu efekata mera ekonomske politike u oblasti nefinansijske poslovne ekonomije; proučavanje razvoja i strukturnih promena u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji, posebno u oblasti poslovnih usluga, kao i ispunjavanje obaveza prema međunarodnim organizacijama u delu kratkoročnih pokazatelja o prometu poslovnih usluga.

Korisnici ovih podataka su: državni organi, privredne komore, naučni instituti i druge organizacije koje se bave proučavanjem i analizom kratkoročnih kretanja u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji, kao i privredna društva i drugi individualni korisnici podataka. Unutar statističkog sistema, glavni korisnik ovih podataka je Sektor za nacionalne račune, cene i poljoprivredu.

Na svake dve godine, putem veb-ankete, sprovodi se Istraživanje o zadovoljstvu korisnika.

Rezultati istraživanja dostupni su na veb-sajtu RZS-a: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

  Istraživanje o zadovoljstvu korisnika koje se posebno odnosi na kratkoročne indikatore još nije sprovedeno.

Rezultati istraživanja se, pre svega, koriste za obračun kvartalnih makroekonomskih agregata i potpuno su usklađeni sa zahtevima internih korisnika. Za ispunjavanje obaveza prema Evrostatu, u delu kratkoročnih pokazatelja o prometu poslovnih usluga, deo rezultata ovog istraživanja se koristi za obračun indeksa prometa u obuhvatu poslovnih usluga (sektori od G do N, indikator D-120). Detaljnije o ovome u metodološkim objašnjenjima „Indeksi prometa u uslužnim delatnostima u Republici Srbiji“ na sajtu RZS-a: 

http://data.stat.gov.rs/Home/Result/290102?languageCode=sr-Cyrl

Istraživanje se sprovodi na slučajnom uzorku, zbog čega rezultati sadrže uzoračku grešku. Od neuzoračkih grešaka, prisutne su: greške obuhvata, neodgovora, merenja i obrade podataka.

Dizajn, organizacija i sprovođenje istraživanja, kao i obrada podataka, takvi su da obezbeđuju zadovoljavajuću preciznost ocena za glavne domene ocenjivanja.

Prethodni rezultati se objavljuju 65 dana nakon isteka izveštajnog kvartala, a konačni po isteku svih kvartala, do kraja oktobra sledeće godine. U to vreme, kao pomoćni podaci, raspoloživi su podaci završnih računa za godinu za koji se izračunavaju ocene, kao i podaci istraživanja koji su prikupljeni nakon objavljivanja prethodnih rezultata. Prilikom konačne obrade, celokupan proces ocenjivanja ponavlja se za sve kvartale.

U istraživanju SBS03, primenjen je plan uzorka koji obezbeđuje ocene zadovoljavajuće preciznosti za totale prometa po glavnim domenima ocenjivanja (saopštenje, potrebe nacionalnih računa, međunarodni zahtevi). 

Prilikom izračunavanja ocena, uzorački ponder se koriguje za neodgovor, kao i zbog prisustva jedinica koje se značajno razlikuju od ostalih po vrednostima ključnih obeležja (engleski: outlier). Promene delatnosti koje su registrovane prilikom prikupljanja podataka iskorišćene su za domensko ocenjivanje. Greška imputacije, kao deo varijanse ocene, nije izračunata.

Koeficijenti varijacije ocene totala (poslovnih prihoda, prometa, rashoda i drugih parametara) izračunavaju se za glavne domene ocenjivanja. Za konačne rezultate, na nivou Republike Srbije, za kvartale 2023. godine, ocene koeficijenata varijacije totala poslovnih prihoda i rashoda su oko 1,4%.

Standardne greške ocenjuju se za godišnje i lančane indekse za prihode i rashode po sektorima, kao što su definisani u saopštenju. Objavljuju se u saopštenju samo za indekse ukupnih prihoda i rashoda.

Za Srbiju – ukupno, ocene standardnih grešaka godišnjih indeksa za poslovne prihode i poslovne rashode su u rasponu od 1,4 do 1,7. Za lančane  indekse, ove ocene su za poslovne prihode u rasponu od 1,0 do 1,4; a za poslovne rashode u rasponu od 0,7 do 1,3.

Stopa odgovora je visoka, najviša je u I kvartalu (88,6%), a najniža vrednost stope je bila u IV kvartalu (85,9%). Stopa odgovora ponderisana veličinom je u rasponu od 90,6% u IV kvartalu do 92,4% u I kvartalu. Kao mera veličine, korišćen je podatak o prometu iz okvira za izbor uzorka.

Glavne neuzoračke greške u ovom istraživanju su greške obuhvata, neodgovora, greške merenja i obrade podataka.

Nesavršenost okvira za izbor uzorka je osnovni izvor grešaka u obuhvatu. Obeležja SPR-a: delatnost poslovnog subjekta, status registracije i promet iz finansijskog izveštaja za godinu t-2, od ključnog su značaja za definisanje plana i izbor uzorka. Greške u obuhvatu su, pre svega, posledica neažurnosti i grešaka u vrednostima navedenih obeležja SPR-a. 

Greške manjeg obuhvata proizilaze i iz razloga što se posmatraju samo privredna društva koja su predala završni račun za godinu t-2. Ona koja su se otvorila nakon te godine nisu obuhvaćena, osim ako se zna da su izuzetno velika ili značajna za delatnost koju obavljaju.

Takođe, najmanja statistička preduzeća prema vrednosti prometa (iz finansijskog izveštaja za godinu t-2), isključena su iz okvira za izbor uzorka.

Iako greška manjeg obuhvata nije računata, pretpostavlja se da ona ne utiče značajno na rezultate jer istraživanjem nisu obuhvaćena prvenstveno mala privredna društva.

Greške većeg obuhvata i neodgovora jedinica (ili stope odgovora), procenjuju se na osnovu informacije o odgovoru jedinice. 

Jedinice većeg obuhvata, koje nisu trebale da budu obuhvaćene istraživanjem, su one za koje je informacija o odzivu: zatvorena, ugašena; miruje, ne posluje; delatnost van obuhvata istraživanja; stečaj i likvidacija.

Na osnovu konačnih rezultata za 2023. godinu, stope većeg obuhvata za Srbiju – ukupno kreću se od 0,8% u I kvartalu do 1,4% u IV kvartalu.

Jedinice koje su svrstane u skup neodgovora su one za koje je informacija o odzivu: posluje, odbija da preda izveštaj; nije nađena (nije isporučen upitnik) i ostali razlozi (npr. nepoznat razlog neodgovora). 

Za konačne rezultate za 2023. godinu, stope neodgovora za Srbiju – ukupno, kreću se u rasponu od 11,4% u  I kvartalu do 14,1% u IV kvartalu. Ponderisane stope neodgovora za Srbiju – ukupno, kreću se u rasponu od 13,8% u I kvartalu do 15,3% u IV kvartalu. Stopa neodgovora ponderisana veličinom je u rasponu od 7,5% u I  kvartalu do 9,4% u IV kvartalu. Kao mera veličine korišćen je podatak o prometu iz okvira za izbor uzorka.

Da bi se smanjile greške neodgovora, preduzete se sledeće mere: uveden je veb-upitnik, šalje se podsetnik putem pisama i imejla i kontaktira se sa izveštajnim jedincama putem telefona. Jednom godišnje, bira se novi koordinirani uzorak sa rotacijom jedinica (http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G201410089.pdf). Na taj način obezbeđuje se postepena zamena malih jedinica uzorka, kod kojih je češći neodgovor. Ulaže se veliki trud da bi se neodgovor jedinica sveo na minimum.

Da bi se smanjile greške merenja i obrade podataka, preduzimaju se sledeće mere: prikupljeni podaci unose se pomoću aplikacije koja omogućava „kontrolisani unos“. U ovoj fazi nije dozvoljen unos računski neispravnih podataka. U sledećoj fazi, nakon unosa, vrši se dalja logička kontrola podataka, takođe putem kompjuterskog programa. U daljim koracima obrade podataka, stručno lice analizira podatke da bi se otkrile i ispravile eventualne preostale greške. Ako je neophodno, sa izveštajnom jedinicom se kontaktira da bi se podaci ispravili. Konačna validacija podataka sprovodi se analizom agregata.

Imputacija podataka sprovodi se za jedinice koje nisu odgovorile, a čiji neodgovor može značajno da poveća pristrasnost ocena. To su pre svega izrazito velike jedinice u svojoj oblasti delatnosti ili one koje su posebne po nekim svojim karakteristikama.

Metod imputacija se neprestano razvija, a kao pomoćne informacije koriste se poreski podaci, podaci godišnjih finansijskih izveštaja i podaci iz istraživanja.

Za konačne rezultate 2023. godine, stope imputacija su 0,5% u I kvartalu, 0,9% u II i III kvartalu, i 1,5% u IV kvartalu.

Rokovnik osnovnih faza sprovođenja istraživanja je sledeći:

• Izrada metodologije do 15. marta.

• Slanje upitnika u područna odeljenja do 10. marta (za I kvartal), 10. juna (za II kvartal), 10. septembra (za III kvartal) i 10. decembra (za IV kvartal).

• Prijem popunjenih upitnika u područna odeljenja do 15. aprila (za I kvartal), 15. jula (za II kvartal), 15. oktobra (za III kvartal) i 15. januara (za IV kvartal prethodne godine).

• Dostavljanje unetog materijala u centralu u Beogradu do 5. maja (za I kvartal), 5. avgusta (za II kvartal), 5. novembra (za III kvartal) i 5. februara (za IV kvartal prethodne godine).

• Obrada prvih rezultata do 25. maja (za I kvartal), 25. avgusta (za II kvartal), 25. novembra (za III kvartal) i 25. februara (za IV kvartal prethodne godine).

• Izrada i objavljivanje saopštenja „Kvartalno poslovanje privrednih društava“ (prethodni podaci): 5. jun (za I kvartal), 5. septembar (za II kvartal), 5. decembar (za III kvartal), i 5. mart (za IV kvartal prethodne godine).

• Izrada konačnih podataka za sva četiri kvartala prethodne godine i njihovo objavljivanje u disiminacionoj bazi: 31. oktobar.

Prvi rezultati su raspoloživi 55 dana nakon isteka izveštajnog kvartala i na raspolaganju su Grupi za izradu kvartalnih nacionalnih računa, interno. Indeksi poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji objavljuju se u redovnom statističkom saopštenju „Kvartalno poslovanje privrednih društava“ 65 dana nakon isteka izveštajnog kvartala.

Ne postoji vremenska razlika između realizovanog i planiranog vremena objavljivanja podataka. Rokovi se poštuju i podaci se objavljuju na vreme, prema zvaničnom kalendaru publikovanja.

Svi indeksi su obračunati na nivou Srbija – ukupno, i nisu pouzdani  za niže regionalne nivoe.

Sve vremenske serije izračunatih indeksa su vremenski uporedive.

Rezultati Kvartalnog strukturnog istraživanja o poslovanju privrednih društava se koriste za obračun kvartalnih makroekonomskih agregata. To znači da je stepen usklađenosti najveći mogući.

Podaci kvartalnog i godišnjeg strukturnog istraživanja nisu u potpunosti koherentni. Razlozi su kako različite namene istraživanja, tako i različite metode koje se primenjuju u njihovom sprovođenju.

Podaci statističkih istraživanja su interno koherentni. Svi agregirani podaci su izvedeni na osnovu individualnih podataka. Kontrola se vrši poređenjem vrednosti prometa iz Kvartalnog strukturnog istraživanja sa odgovarajućim podacima iz Odeljenja za statistiku trgovine, ugostiteljstva i turizma, zatim sa godišnjim finansijskim izveštajima i sa mesečnim i kvartalnim podacima iz baze podataka Poreske uprave.

Standardizovane informacije o troškovima i opterećenosti nisu sistematski prikupljene.

Uveden je sistem koordinacije slučajnih uzoraka poslovnih sistema koji smanjuje opterećenost malih jedinica.

Detaljnije o ovome u publikaciji  „Koordinacija uzoraka statističkih istraživanja poslovnih subjekata”:

 http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G201410089.pdf    

Opšta politika revizije Republičkog zavoda za statistiku predstavlja globalni okvir koji omogućava da svaka statistička oblast definiše svoju politiku revizija u skladu sa svojim specifičnostima.

Opšta politika revizije RZS-a utvrđuje:

– opšta pravila revizija objavljenih podataka,

– oblike informisanja korisnika u vezi sa mogućim uzrocima revizija,

– kategorizaciju revizija i

– dokumentaciju koja pokriva sve aspekte revizija.

Opšta politika revizije dostupna je na sledećem linku: http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf

Svi indeksi poslovnih prihoda i poslovnih rashoda za kvartale tekuće godine su prethodni sve do kraja oktobra sledeće godine. U periodu kada se raspolaže dodatnim podacima (kao što su godišnji finansijski izveštaji, kompletna baza iz Poreske uprave, naknadno prikupljeni izveštaji), podaci se ponovo kontrolišu i uočene greške se ispravljaju. Ocene totala iz uzorka se ponovo izrađuju, sa svim korigovanim podacima i sa uključenim podacima izveštajnih jedinica koji su pristigli posle zahtevanih rokova.

Značajna revizija je izvršena 2011. godine, kada je započela primena Zakona o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 104/09) i Uredbe o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 54/09).  U odnosu na prethodnu KD (1996), nova KD (2010), pretrpela je značajne tzv. strukturne promene. Povećan je broj kategorija na svim nivoima klasifikacije. Sve ovo je rezultiralo povećanim nivoom detaljnosti. Nefinansijska poslovna ekonomija, koja je predmet ovog istraživanja, umesto dotadašnjih 13 sektora i 54 oblasti, sadrži ukupno 17 sektora i čak 81 oblast delatnosti.

Direktno poređenje celokupne KD (2010) i prethodne KD (1996) nije bilo moguće zbog povećanja broja sektora, pregrupisanja delatnosti, kao i uvođenja novih sektora koji ranije nisu postojali. Da bi se obezbedio kontinuitet i uporedivost podataka sa ranijim periodom, izvršen je preračun raspoloživih serija podataka (tzv. back casting) ovog istraživanja od 2007. do 2010. godine.

Preračun podataka za ranije godine urađen je tzv. mikro pristupom. Ovaj način preračuna polazi od najnižeg nivoa, tj. statističke jedinice kojoj je dodeljena šifra delatnosti iz KD (2010) na osnovu tabela korespondencije između KD (1996) i KD (2010). Ocene totala (prihoda, rashoda i ostalih obeležja) po oblastima delatnosti KD (2010) izračunate su na osnovu duplo kodirane ekonomske aktivnosti jedinica iz uzorka SBS03 – po oblastima delatnosti KD (1996) i po oblastima delatnosti KD (2010).

Imajući u vidu da je stratifikacija jedinica okvira za izbor uzorka izvršena prema oblastima delatnosti KD (1996), ocene totala po oblastima delatnosti KD (2010) izračunate su kao ocene za domene. To znači da je ocena totala za oblast delatnosti KD (2010) izračunata kao zbir ponderisanih vrednosti jedinica uzorka date oblasti KD (2010), bez obzira na to iz kog stratuma su jedinice uzorka prema KD (1996), i bez obzira na to koja je njihova oblast delatnosti KD (1996).

Ocene po sektorima KD (2010) izračunate su kao zbir ocena po oblastima KD (2010) koje pripadaju datom sektoru.

Ocene indeksa izračunate su kao odnos odgovarajućih totala.

Prilikom prešifriranja oblasti delatnosti iz KD (1996) u KD (2010) za jedinice iz uzorka, manjem broju jedinica (oko desetak jedinica) dodeljena je šifra oblasti delatnosti KD (2010) iz sektora K (Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja), koji nije u obuhvatu istraživanja SBS-03. To ima za posledicu da su ocene za Srbiju ukupno malo niže od onih koje su određene za Srbiju ukupno na osnovu obuhvata istraživanja defenisanog prema KD (1996).

Podaci se prikupljaju na slučajnom uzorku preduzeća.

Okvir za izbor uzorka konstruiše se na osnovu Statističkog poslovnog registra (SPR), sa stanjem od 31. decembra prethodne godine. Čini ga spisak podataka aktivnih preduzeća koja su predala završni račun za godinu t-2, gde je t godina u kojoj se sprovodi istraživanje. Promet je ključno obeležje čija se vrednost preuzima iz završnih računa. Od 2017, pomoćni podatak o broju zaposlenih je iz baze Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) ─ prosek zaposlenih u radnom odnosu za poslednjih raspoloživih dvanaest meseci, umesto broja zaposlenih iz finansijskog izveštaja koji je korišćen zaključno sa 2016. godinom.

Okvir za izbor uzorka obuhvata bar 95% prometa preduzeća na nivou oblasti delatnosti KD (2010) jedinica SPR koje su iz obuhvata istraživanja i koje imaju vrednost prometa veću od nule.

Jedinice okvira stratifikuju se prema KD (2010), broju zaposlenih i prometu.

Stratifikacija prema KD (2010) je na oblasti A01-N82 i četiri sektora: P, Q, R i S (ukupno 74 stratuma).

Stratifikacija prema broju zaposlenih je u dva klase:

• manje od 50 zaposlenih i
• 50 i više zaposlenih.

Dalja stratifikacija jedinica okvira je prema vrednosti prometa:

• preduzeća sa manjim prometom od kojih se bira uzorak i
• preduzeća sa većim prometom koja se popisuju.

Na osnovu rezultata Godišnjeg strukturnog istraživanja o poslovnim subjektima (SBS01) za 2022, Naftna industrija Srbije (NIS) deli se na devet delova različite ekonomske aktivnosti. Delovi NIS-a razvrstavaju se u posebne popisne stratume, prema oblasti delatnosti KD (2010) i broju zaposlenih.

Konačna stratifikacija se definiše ukrštanjem stratuma ekonomske delatnosti sa klasama prema broju zaposlenih i prometa. U 2023. godini, ukupno je definisano 239 stratuma, od kojih su 102 popisna (sedam popisnih stratuma rezervisano je za delove NIS-a). Da bi se ispunili nacionalni zahtevi, definisana je detaljnija stratifikacija okvira za izbor uzorka tako da delatnosti iz obuhvata IKT sektora budu planirani domeni ocenjivanja. Za ove domene, zadata je veća tačnost za ocene totala pomoćnih obeležja.

Na taj način, uz unapred planirane greške, i dodatni zahtev za većom tačnošću za IKT sektor, alociran je obim uzorka, od 3 456 jedinica.

Alokacija uzorka po stratumima sprovodi se Bethel algoritmom (Bethel, 1989). Planirani koeficijenti varijacije za ocene totala pomoćnih obeležja (promet i broj zaposlenih), po domenima 2023. godine, prikazani su u narednoj tabeli.

Tabela 2. Planirane granice grešaka po domenima, 2023.

Republika Srbija

Izbor prostog slučajnog uzorka iz stratuma bira se prema sekvencionalnoj šemi izbora, od početne tačke 0,25, kao što je opisano u radnom dokumentu Koordinacija uzoraka statističkih istraživanja (http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G201410089.pdf).

U tabeli su prikazani podaci o broju preduzeća u osnovnom skupu, okviru za izbor uzorka, obim uzorka i neto obim uzorka SBS03 za 2023. godinu.

Tabela 3. Broj jedinica u osnovnom skupu, okviru za izbor uzorka i uzorku, i neto obim uzorka, 2023.

Republika Srbija

¹⁾ Obuhvata: rudarstvo; prerađivačku industriju; snabdevanje električnom energijom, gasom i parom; snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama i građevinarstvo.

 ²⁾ Obuhvata: stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti; obrazovanje; zdravstvenu i socijalnu zaštitu; umetnost, zabavu i rekreaciju i ostale uslužne delatnosti.                             

Neto uzorak čini deo jedinica planiranog uzorka koji je korišćen za izračunavanje ocena. Za konačne rezultate, neto uzorak za Srbiju – ukupno je 88,4%; za prethodne rezultate je 87,1%.                                                                                                            

Periodika prikupljanja podataka je kvartalna.

Podaci se prikupljaju poštanskim metodom, putem imejla, korišćenjem faks mašina i preko veb-aplikacije. Obrasci se šalju izveštajnim jedinicama pre početka izveštajnog kvartala.

U cilju bržeg prikupljanja podataka i povećanja obima realizacije, urgencije izveštajnim jedinicama obavljaju se putem telefonskih razgovora, pismima i imejlovima.

Pripremu i sprovođenje Kvartalnog strukturnog istraživanja o poslovanju privrednih društava (obrazac SBS-03) vrši Republički zavod za statistiku. Organizacione jedinice koje učestvuju u sprovođenju ovog istraživanja su: centrala u Beogradu, područna odeljenja u Šapcu, Zaječaru, Leskovcu, Kraljevu, Nišu, Valjevu, Smederevu, Užicu, Kragujevcu i Novom Pazaru; Sektor za statistiku AP Vojvodine sa odeljenjima u Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Subotici i Gradska uprava, Sekretarijat za upravu Grada Beograda – Sektor statistike.

Centrala u Beogradu je nadležna za sledeće aktivnosti: izrađuje metodologiju i instrumente za sprovođenje istraživanja; određuje okvir za izbor jedinica u uzorak, veličinu uzorka, izrađuje principe i kriterijume o načinu izbora i vrši izbor jedinica u uzorak (sastavlja adresar izveštajnih jedinica); štampa obrasce i druge instrumente neophodne za sprovođenje istraživanja; dostavlja obrasce područnim odeljenjima; vrši kontrolu: obuhvata, tačnosti i potpunosti podataka; obrađuje podatke (računska i logička kontrola, ispravka podataka, ocene na osnovu realizovanog uzorka); stara se o izvršenju planiranih rokova po fazama rada.

Područne organizacione jedinice, Sektor za statistiku AP Vojvodine i Gradska uprava, Sekretarijat za upravu Grada Beograda – Sektor statistike obavljaju poslove na organizovanju i sprovođenju istraživanja na terenu, kao što su: slanje upitnika na teren prema adresaru jedinica izabranih u uzorak; kontaktiranje sa izveštajnim jedinicima i centralom u Beogradu kada je potrebno da se razjasne eventualni problemi i nejasnoće; prikupljanje popunjenih upitnika, vizuelna kontrola, kontrola obuhvata i kvaliteta podataka u izveštajima; unos podataka po unapred pripremljenoj aplikaciji; popunjavanje evidencije u adresaru prema uputstvu koje se nalazi na samom adresaru; dostavljanje unetih podataka u centralu u Beogradu.

Logičko-računska kontrola podrazumeva čitav niz aktivnosti tokom sprovođenja statističkih istraživanja: prvo statističari u područnim odeljenjima evidentiraju i kontrolišu podatke. Kontrola podataka se sprovodi poređenjem podataka s prethodnim periodom, kao i poređenjem podataka iste izveštajne jedinice sa povezanim podacima iz drugih statističkih istraživanja. Proces unosa podataka generiše aplikaciju (softverski potpuno razvijena u RZS-u – IST) kojom se sprovode unapred zadati kriterijumi računsko-logičke kontrole i onemogućuje unos podataka koji u sebi sadrže greške koje se ne tolerišu. Nakon toga, predmetni statističari u centrali u Beogradu kontrolišu i analiziraju unete podatke, ponovo se kontaktira sa izveštajnim jednicama i ispravljaju se uočene greške. Greške uočene tokom ocene totala od strane stručnjaka za uzorak takođe se naknadno koriguju. Konačno, analizom agregiranih podataka propušteni pogrešni podaci naknadno se ispravljaju.

Osnovne karakteristike postupka ocenjivanja koji se koristi u SBS-03 istraživanju su:

• U slučaju neodgovora, podaci se imputiraju za preduzeća koja su velika ili specifična po karakteristikama. U konačnoj obradi za 2023. godinu podaci su procenjeni za oko 33 preduzeća. Za imputaciju nedostajućih podataka koriste se podaci o prikazanom prometu iz baze podataka Poreske uprave – podaci iz poreske prijave o porezu na dodatu vrednost (obrazac PPPDV) tekućeg kvartala, kao i raspoloživi podaci jedinica uzorka SBS03 istraživanja, tekućeg i prethodnih kvartala, i finansijski izveštaji prethodnih godina. Prilikom izrade konačnih podataka koriste i finansijski izveštaji odgovarajuće godine.
• Horvitz-Thompson ocene totala i njihovih standardnih grešaka izračunavaju se po standardnom postupku za stratifikovan prost slučajan uzorak. Uzorački ponder koriguje se za neodgovor jedinica. Osim toga, jedinice sa izuzetno velikim ponderisanim vrednostima za promet (oko 17 jedinica) izdvajaju se u posebne stratume i pri tome se koriguju ponderi preostalih jednica prvobitnih stratuma. 
• Tokom godine prate se transformacije popisnih jedinica (integracija, dezintegracija i sl.), izuzetno velikih jedinica, ili onih koje su specifične za delatnost koju obavljaju. Te informacije se koriste za korekciju stratifikacije jedinica okvira, broja jedinica u okviru i uzorku.
• Promene delatnosti koje su registrovane prilikom prikupljanja podataka koriste se za domensko ocenjivanje.
• Ocena lančanog indeksa (tekući kvartal / prethodni kvartal), kao i godišnjeg indeksa (tekući kvartal / isti kvartal prethodne godine) jednostavno se izračunava kao količnik odgovarajućih ocena totala. 
• Standardna greška indeksa ocenjuje se uz pomoć Tejlorove linearizacije količnika.
• Standardna greška lančanog indeksa, koji se izračunava na osnovu ocena totala iste godine, ocenjuje se na osnovu podataka zajedničkog dela realizovanih uzoraka oba kvartala. 
• Standardna greška godišnjeg indeksa, koji se izračunava na osnovu ocena totala uzastopnih godina, ocenjuje se koristeći ocene totala, njihovih varijansi i korelacije. Ocena korelacije izračunava se na osnovu zajedničkog dela uzoraka (sa stratifikacijom iz tekuće godine). Ova ocena korelacije koriguje se faktorom koji je jednak odnosu broja jedinica u zajedničkom delu uzoraka i u uniji uzoraka. Metod ocenjivanja detaljnije je objašnjen u dokumentu Ocenjivanje standardne greške indeksa u slučaju koordiniranih uzoraka (http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/publikacije/publication/?p=10849).

Indeksi poslovnih prihoda i poslovnih rashoda se ne desezoniraju.

Bez napomena.