Трговина на мало


Метаподаци
Периодика: Годишња
Година: 2018

РЕФЕРЕНТНИ МЕТАПОДАЦИ
01. Контакт информације
02. Ажурирање метаподатака
03. Статистички преглед
04. Јединица мерења
05. Референтни период
06. Мандат институције
07. Поверљивост
08. Политика објављивања
09. Динамика дисеминације
10. Доступност и разумљивост
11. Управљање квалитетом
12. Релевантност
13. Тачност и поузданост
14. Правовременост и поштовање рокова
15. Кохерентност и упоредивост
16. Трошкови и оптерећеност
17. Ревизија података
18. Статистичка обрада
19. Напомене

01. Контакт информацијеВрх
01.1. Назив организације/институције

Републички завод за статистику (РЗС)

01.2. Назив организационе јединице унутар институције

Одељење за статистику унутрашње трговине, угоститељства и туризма

01.3. Име и презиме контакт особе

Данијела Младеновић

01.4. Функција контакт особе

Статистичар методолог у Групи за статистику унутрашње трговине

01.5. Адреса контакт особе

Милана Ракића 5, Београд

01.6. Имејл контакт особе

danijela.mladenovic@stat.gov.rs

01.7. Број телефона контакт особе

011/2412-922 лок. 315

01.8. Број факса контакт особе

011/2411-922


02. Ажурирање метаподатакаВрх
02.1. Последња провера метаподатака
15/05/2019
02.2. Последње постављени метаподаци
27/5/2019
02.3. Последње ажурирање метаподатака
24/5/2019

03. Статистички прегледВрх
03.1. Опис податка

Основна сврха прикупљања података је обезбеђивање индикатора о промету у трговини на мало на месечној основи. Подаци се прикупљају статистичким истраживањима Месечни извештај трговине на мало (образац ТРГ-10) и Тромесечно истраживање трговине на мало (образац ТРГ-16) и коришћењем административних података (подаци Пореске управе из пријаве пореза на додату вредност).

Циљ индекса промета у трговини на мало је представљање развоја тржишта потрошачких добара и мерење промена у трговини на мало. Као један важан краткорочан индикатор, индекс промета у трговини на мало користи се за анализу економске ситуације и као индикатор личне потрошње и инпут за статистику националних рачуна.

Индекси промета у трговини на мало представљају се на два начина:

· за промет у трговини на мало са ПДВ-ом (домаће потребе);

· за промет у трговини на мало без ПДВ-а (обавезе према Евростату).

Израчунавају се и објављују индекси промета у трговини на мало у текућим и сталним ценама. Индекси у текућим ценама су номинални индекси који приказују кретање вредности промета између два периода. Индекси у сталним ценама су реални индекси који се добијају дефлационирањем индекса у текућим ценама одговарајућим индексима потрошачких цена.

03.2. Класификације

Класификација делатности 2010 („Службени гласник РС“, број 54/10), која је без икаквих измена заснована на Статистичкој класификацији делатности ЕУ – NACE Rev. 2.

Номенклатура статистичких територијалних јединица (НСТЈ).

03.3. Обухват сектора

Статистичким истраживањима су обухватаћена:

- предузећа (правна лица) чија је претежна делатност класификована у Трговину на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима (област 47 КД);

- мањи број правних лица која су према претежној делатности разврстана у друге делатности КД, али остварују значајан промет од трговине на мало као секундарне делатности.

Административни извор података – обухваћени су предузетници који су у систему порезa на додату вредност (ПДВ обвезници) регистровани у делатности Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима (област 47 КД), као и пекаре и месаре.

03.4. Статистички концепти и дефиниције

Основна статистичка варијабла је промет. Прикупљени подаци односе се на промет у трговини на мало са ПДВ-ом и на износ ПДВ-а који је обрачунат на фактурисани промет (урачунат у продајну цену коју плаћају купци).

Промет без ПДВ-а (за потребе Евростата) изведен је из ове две варијабле.

Промет у трговини на мало представља продају робе крајњим потрошачима (првенствено за личну потрошњу, за употребу у домаћинству, као и осталим потрошачима који се снабдевају по малопродајним ценама). У промет робе на мало укључује се и продаја робе становништву путем консигнација, било да се обавља из складишта или из продавнице.

Промет у трговини на мало обухвата фактурисану вредност продате робе током референтног периода, без обзира на то да ли је наплаћена или не. Промет укључује акцизе, а искључује приходе од продаје основних средстава, као и финансијске, ванредне и остале пословне приходе (закупнине, субвенције итд.).

Дефлациониран промет представља промет у сталним ценама.

Индекси промета у трговини на мало се израчунавају са ПДВ-ом (за домаће потребе) и без ПДВ-а (обавеза према Евростату), у складу са концептима и дефиницијама из Регулативе Евростата, која се односи на краткорочне пословне статистике.

03.5. Статистичка јединица

Извештајне јединице су предузећа.

Јединице посматрања су предузећа из области 47 КД, као и јединице врсте делатности (KAU) за предузећа ван области 47 КД, које остварују значајан промет у малопродаји.

Административни извор података – извештајна јединица је Пореска управа; статистичке јединице посматрања су пореске пријаве о ПДВ-у предузетника који обављају делатност малопродаје.

03.6. Статистичка популација

Основни скуп (циљна популација) обухвата све економски активне пословне субјекте чија је претежна делатност Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима (област 47 КД). Такође, основни скуп обухвата и одређени број пословних субјеката који обављају трговину на мало, али су према претежној делатности разврстани у друге делатности.

Правна лица се обухватају месечним и тромесечним истраживањима заснованим на случајним узорцима. Циљ месечног истраживања је да прикаже тенденцију кретања промета робе у трговини на мало, за ниво статистичких територијалних јединица (Република Србија, Србија – север, Војводина, Србија – југ) и гране активности према КД. Месечни узорак је подузорак тромесечног истраживања. Тромесечним истраживањем, које се спроводи на већем броју јединица у узорку, добијају се коначни резултати.

Оквир за избор узорка за оба истраживања заснован је на Статистичком пословном регистру (СПР), који обухвата око 6600 предузећа из делатности трговине на мало, која су доставила годишње финансијске извештаје (за годину t-2, где t представља референтну годину). Најмања предузећа су искључена из оквира за избор узорка. Као мера величине користи се ознака величине предузећа и годишњи промет. Обухваћена су сва велика и средња предузећа, као и мала и микро предузећа са годишњим прометом већим од 2 милиона динара. Годишњи промет и ознака величине (велика, средња, мала и микро) предузећа преузимају се из финансијских извештаја (завршних рачуна) за годину t-2, где t представља текућу годину. Ознака величине предузећа је дефинисана према годишњем промету, броју запослених и имовини. Необухваћена предузећа чине мање од 1% промета. Оквир за избор узорка обухвата око 4300 предузећа, од којих је 53 предузећа чија претежна делатност није трговина на мало.

Број предузећа у основном скупу и у оквиру за избор узорка према групама/гранама економске делатности КД  из делатности трговине на мало дат јe у наредној табели.

Табела 1. Број јединица по економским делатностима КД у 2018. години

Економска делатност КД

Основни скуп

Оквир за избор узорка

Укупно

6631

4371

47.11

932

644

47.19

933

605

47.2

409

232

47.3

392

302

47.4

86

62

47.5

1063

769

47.6

177

116

47.7

2080

1386

47.8

10

5

47.9

549

250

 

Обухват предузетника који обављају делатност трговине на мало заснован је на пореским пријавама ПДВ-а добијеним из Пореске управе.

Просечан број месечних пријава ПДВ-а у оквиру делатности трговине на мало (област 47 КД) и пекара и месара укључује око 6000 предузетника, док просечан број кварталних пријава ПДВ-а износи око 10000 предузетника.

03.7. Референтно подручје

Република Србија

Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

03.8. Временска покривеност

Упоредиве временске серије индекса промета у трговини на мало расположиве су од јануара 2000. године. Временске серије за период 2000–2010. прерачунате су у складу са КД (2010), тако да се могу сматрати континуираним.

03.9. Базни период

У складу са Регулативом Евростата за краткорочне индикаторе, од 2018. године индекси се обрачунавају у односу на базну 2015. годину.

Месечни индекси промета у трговини на мало објављују се у односу на „исти месец претходне године“, „претходни месец“, „просек претходне године“ и „исти период претходне године“.

Такође се израчунавају и објављују и одговарајући индекси на кварталном и годишњем нивоу.


04. Јединица мерењаВрх
04. Јединица мерења

Подаци о промету прикупљају се у хиљадама динара.

У месечној и кварталној периодици дисеминирају се само индекси (у текућим и сталним ценама). На годишњем нивоу објављују се и апсолутне вредности.


05. Референтни периодВрх
05. Референтни период

Подаци се прикупљају месечно (претходни резултати) и квартално (коначни резултати).

Референтни период је календарски месец и календарски квартал.


06. Мандат институцијеВрх
06.1. Правни акти и други документи
Национални правни акти:
– Закон о званичној статистици 
– Одлука о Програму званичне статистике 
– Уредба о утврђивању плана званичне статистике за текућу годину 
 
* Наведени документи доступни су на веб-сајту РЗС-а:
http://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

Важни правни акти и други документи на нивоу Европске уније су:

Уредба Савета Уније бр. 1165/98, од 19. маја 1998. године, која се односи на краткорочне пословне статистике (Council Regulation (EC) No 1165/98 of 19 May 1998 concerning short-term statistics);

Уредба бр. 1158/2005 Европског парламента и Савета (Regulation (EC) No 1158/2005 of the European Parliament and of the Council);

Уредба Комисије бр. 1503/2006, од 28. септембра 2016. године, о краткорочним статистикама у вези са дефиницијама варијабли, списаком варијабли и учесталошћу прикупљања података (Commission Regulation (EC) No 1503/2006 of 28 September 2006 concerning short-term statistics as regards definitions of variables, list of variables and frequency of data compilation);

Уредба бр. 1893/2006 Европског парламента и Савета, од 20. децембра 2006. године, о утврђивању статистичке класификације економских делатности NACE ревизија 2 (Regulation (EC) No 1893/2006 of the European Parliament and of the Council of 20 December 2006 establishing the statistical classification of economic activities NACE Revision 2).

06.2. Заједничко коришћење података

Подаци о промету у трговини на мало (без ПДВ-а) у текућим и сталним ценама се у редовној месечној периодици достављају у Евростат путем eDamisа, у облику оригиналних индекса, десезонираних индекса и индекса прилагођених броју радних дана.


07. ПоверљивостВрх
07.1. Поверљивост - политика
Поверљивост података је регулисана: 
– Законом о званичној статистици („Сл. гласник РС”, br. 104/2009), члан 44, 45, 46, 47, 48, 49. (http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf) 
– Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику (http://www.stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc) и
– Упутством о мерама заштите података и информација у Републичком заводу за статистику (http://www.stat.gov.rs/media/2296/uputstvo-o-merama-zastite.doc)

Европско законодавство: Уредба број 223/2009 Европског парламента и Савета, од 11. марта 2009. године, о европској статистици (Regulation (EC) No 223/2009 of the European Parliament and of the Council of 11 March 2009 on European statistics).

07.2. Поверљивост - поступање са подацима

Поверљиви подаци могу се користити искључиво у статистичке сврхе. Поверљиви статистички подаци су индивидуални подаци, као и збирни подаци код којих се на било који начин може препознати носилац тих података.

Поверљиви подаци представљају службену тајну и не могу се објављивати нити саопштавати, односно не могу бити садржани у било којим збирним подацима из којих се могу препознати индивидуални подаци.

Приликом обраде поверљивих података за потребе корисника мора се обезбедити таква заштита да се ни на једном нивоу агрегираних података не могу препознати индивидуални подаци.


08. Политика објављивањаВрх
08.1. Календар публиковања
Календар објављивања je доступан на веб-сајту РЗС-а 1. децембра текуће године за целу наредну годину (http://www.stat.gov.rs/calendar/). 
Дневно време објављивања за сва издања РЗС-a је 12 часова. Одступања од утврђених датума унапред се објављују и образлажу у Календару.
08.2. Приступ календару публиковања
Календар објављивања доступан је на веб-сајту РЗС-а:
http://www.stat.gov.rs/calendar/
08.3. Приступ корисника
Подаци добијени статистичким истраживањима објављују се на интернет презентацији (www.stat.gov.rs), у бази података (http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB), статистичким саопштењима и публикацијама (http://www.stat.gov.rs/publikacije/).
Резултати званичне статистике доступни су истовремено свим корисницима под једнаким условима, и било какав привилегован приступ од стране спољних корисника, пре њиховог објављивања, није могућ.

09. Динамика дисеминацијеВрх
09. Динамика дисеминације

Индекси промета у трговини на мало у текућим и сталним ценама објављују се месечно.


10. Доступност и разумљивостВрх
10.1. Саопштења за штампу

Подаци о промету у трговини на мало објављују се у месечној периодици, у саопштењу „Промет робе у трговини на мало“, на веб-сајту РЗС-а http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/unutrasnja-trgovina/trgovina-na-malo/, на српском и на енглеском језику, према Календару објављивања.

У кварталном саопштењу „Унутрашња трговина“ објављују се подаци унутрашње трговине за области 45, 46 и 47 КД.

10.2. Публикације

„Месечни статистички билтен“ – статистички подаци се приказују у месечним и кварталним серијама, према територијалном нивоу и по КД. Месечне серије обухватају период последњих 13 месеци;

„Трендови“ – квартална публикација која пружа информације о текућим привредним трендовима;

„Статистички годишњак Републике Србије“ – свеобухватна годишња публикација обухвата све коначне податке и серије најважнијих показатеља различитих области привредног и друштвеног живота у земљи;

„Статистички календар Републике Србије“ – издање које нуди основне статистичке податке о националном друштвеном и економском развоју.

10.3. Он-лајн база података

Подаци трговине на мало (месечни, квартални и годишњи индикатори) расположиви су у статистичкој бази података у оквиру статистичке области Унутрашња трговина:

http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

10.4. Приступ микроподацима

Микроподаци нису доступни корисницима.

10.5. Остало

Месечни индекси промета у трговини на мало у текућим и у сталним ценама, десезонирани и прилагођени броју радних дана, достављају се у Евростат месечно, почев од првог месеца 2000. године, у складу са захтеваним нивоом детаљности, у задатим роковима и захтеваном формату.

На захтев корисника, РЗС може обезбедити податке и информације добијене посебном обрадом.

10.6. Документација о методологији

Методолошка објашњења (референтни метаподаци) и статистички обрасци за трговину на мало доступни су на веб-сајту:

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/istrazivanja/referentni-metapodaci;

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=21&s=2101.

 

10.7. Документација о квалитету

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/


11. Управљање квалитетомВрх
11.1. Спровођење квалитета
Систем управљања квалитетом Републичког завода за статистику ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice - CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management - TQM) који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС).
Више информација може се наћи у документима доступним на следећем линку: 
http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/.

 

11.2. Процена квалитета

Квалитет података и спровођење истраживања се прати у свим фазама, од стране надлежних статистичара, стручњака из области узорка, и временских серија, према спецификацијама за конкретна истраживања, и на веома задовољавајућем нивоу је.

Статистичке активности усмерене су на праћење главних аспеката квалитета у оквиру организације статистичких истраживања (прикупљање података, обухват, обрада података, тачност, правовременост).


12. РелевантностВрх
12.1. Потребе корисника

Главни корисници података су државни органи (Влада, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство финансија), привредне коморе, пословни субјекти, економски аналитичари, представници медија, научни истраживачи, студенти, интерни корисници (статистика националних рачуна, Одељење за брза и комплексна извештавања и подршку јавним политикама), међународни корисници (Евростат, ММФ).

12.2. Задовољство корисника
На сваке две године, путем веб-анкете, спроводи се Истраживање о задовољству корисника.
Резултати истраживања доступни су на веб-сајту РЗС-а: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/.

 

12.3. Комплетност

Статистички подаци према захтевима Евростата за краткорочне статистике (STS Requirements) – Анекс Ц, варијабле Ц120 и Ц123, расположиви су.


13. Тачност и поузданостВрх
13.1. Укупна тачност

Промет у трговини на мало добијен је комбиновањем оцене промета из статистичких истраживања (правна лица) и административних података (предузетници).

Предузећа (правна лица)

У статистичким истраживањима, главни извори грешака су узорачке и неузорачке природе.

Истраживања се спроводе на случајном узорку. Оквир за избор узорка формира се на основу података за предузећа из СПР-а.

План узорка је дефинисан тако да су оцене за главне домене оцењивања задовољавајуће прецизности.

Од неузорачких грешака, присутне су:

· грешке обухватa које су последица извесних неажурности СПР-а и кашњења у регистровању промена статистичких јединица;

· грешке које су последица искључивања најмањих јединица из оквира за избор узорка (cut-off);

· грешке мерења и неодговора које су неминовне, али су инструменти, организација прикупљања и унос података такви да су ове грешке сведене на најмању могућу меру.

Општа оцена је да тип и план истраживања, као и методе прикупљања података, обезбеђују задовољавајућу укупну тачност.

Предузетници

С обзиром на то да су подаци о промету предузетника изведени на основу података о промету из пријава ПДВ-а, добијених од Пореске управе, нису обухваћени предузетници који нису обвезници ПДВ-а.

За кварталне обвезнике ПДВ-а, процењују се месечне вредности промета (за сваки од три месеца квартала).

 

Подаци (резултати) су коначни 60 дана након референтног квартала за месеце тог квартала, након кварталне ревизије података, када се претходни резултати, добијени на основу месечног истраживања, замењују коначним подацима из тромесечног истраживања (т + 60) које се спроводи на већем броју јединица у узорку, и када су расположиви подаци из Пореске управе за кварталне пореске обвезнике.

13.2. Узорачка грешка

План узорка је дефинисан тако да су оцене за главне домене оцењивања задовољавајуће прецизности.

Приликом израчунавања оцена, узорачки пондер се коригује за неодговор, као и због присуства јединица које се значајно разликују од осталих по вредностима промета (енглески: outlier).

Коефицијенти варијације оцена месечног промета и ланчаних индекса у трговини на мало израчунавају се за гране и групе делатности КД, као и за  ниво статистичких територијалних јединица (региона).

За укупан месечни промет, процене коефицијента варијације су прибилижно 1%. На нивоу Републике Србије, коефицијенти варијације ланчаних индекса су око 0,3%.

Месечни просек коефицијената варијације ланчаних индекса највиши је за гране 47.9 (2,75%) и 47.5 (2,15%). Месечни просек коефицијената варијације ланчаних индекса најнижи је за грану 47.8 (0,0%), групу 47.11 (0,24%) и грану 47.3 (0,34%).

Стопа одговора је висока кроз целу годину, просек је 90,75%. За Србију укупно, стопа је у између 85,95% (јануар) и 91,5% (мај).

У Анексу је дата табела са месечним проценама коефицијената варијације, по гранама делатноси у трговини на мало..


 Анекси :
 Узорачка грешка
13.3. Неузорачка грешка

Предузећа (правна лица)

Неузорачке грешке су оне које се јављају у свим фазама истраживања. Неузорачке грешке се јављају услед: грешке обухвата, неодговора јединица, грешке мерења и обраде података.

Несавршеност оквира за избор узорка је основни извор грешака у обухвату. Обележја СПР-а: делатност пословног субјекта, статус регистрације и промет из финансијског извештаја за годину t-2, од кључног су значаја за дефинисање плана и избор узорка истраживања о трговини на мало. Грешке у обухвату су, пре свега, последица неажурности и грешака у вредностима наведених обележја СПР-а.

Грешке мањег обухвата произилазе и из разлога што се посматрају само правна лица која су предала завршни рачун за годину t-2. Осим тога, од правних лица која су се отворила након те године, обухваћена су само она за које се сазна да су изузетно значајна за делатност трговине на мало. Такође, најмања предузећа према вредности промета из годишњих финансијских извјештаја за годину t-2, где је t референтна година истраживања,  искључена су из оквира за избор узорака.

Иако грешка мањег обухвата није рачуната, претпоставља се да она не утиче значајно на резултате.

Грешке већег обухвата и неодговора јединица (или стопе одговора) процењују се на основу информације о одговору јединице, који се разврстава у девет класа:

1. Предат извешај, послује;

2. Послује, одбија да преда извештај;

3. Није нађена (није испоручен упитник);

4. Затворена, угашена;

5. Мирује, не послује;

6. Изван обухвата истраживања (не обавља делатност на коју се односи истраживање);

7. Стечај;

8. Ликвидација;

9. Остали разлози (нпр. непознат разлог неодговора).

Јединице већег обухвата, које не припадају циљној групи истраживања, јесу оне за које је шифра одговора јединице једна од следећих: 4, 5, 6, 7 или 8. Просечна стопа већег обухвата јединица износила је 7,85% у 2018. години. На основу резултата за 2018. годину, стопе већег обухвата за Србију – укупно крећу се од 5,77% (јануар) до 8,66% (октобар). Најчешћи разлог јављања ове грешке су „Мирује / не послује“ и „Изван обухвата истраживања“.

Јединице без одговора су јединице за које нису прикупљени подаци, у неодговор се сврставају јединице за које је шифра одговора 2, 3 или 9. Просечна стопа неодговора у 2018. години износила је 9,25%. На основу резултата за 2018. годину, стопе неодговора за Србију – укупно крећу се од 8,52% (мај) до 14,05% (јануар).

Да би се смањиле грешке неодговора и друге неузорачке грешке, предузимају се следеће мере: уведен је веб-упитник, шаљу се ургенције путем имејла и писама, контактирају се извештајне јединице путем телефона, прикупљени подаци се уносе помоћу апликације која омогућава „контролисани унос“. У фази прикупљања и уноса података није дозвољен унос погрешних података, проверава се да ли су упитници у потпуности попуњени. У следећој фази, након уноса, врши се даља логичка контрола података, такође путем компјутерског програма. У даљим корацима обраде података, стручно лице анализира податке да би се откриле и исправиле евентуалне преостале грешке. Ако је неопходно, извештајна јединица се контактира да би се подаци исправили. Коначна валидација података спроводи се анализом агрегата, хоризонталних логичких зависности, вертикалних односа, минималних / максималних вредности итд. Једном годишње, бира се нови координирани узорак са ротацијом јединица. На тај начин обезбеђује се постепена замена малих јединица узорка, код којих је чешћи неодговор. Улаже се велики труд да би се неодговор јединица свео на минимум.

У Анексу су табеле са месечним непондерисаним стопама већег обухвата и неодговора према гранама делатности у трговини на мало.

Предузетници

Процена промета предузетника базира се на пријавама ПДВ-а добијених од Пореске управе.

Грешка мањег обухвата јединица је узрокована неукључивањем предузетника који нису обвезници ПДВ-а, али се претпоставља да нема значајан утицај на резултате.

Анализа административних података усмерена је на квалитет података из пореске пријаве пореза на додату вредност. Подаци о порезу темељно се проверавају, како за појединачне месеце / квартале тако и између месеци и квартала. Промет и вредности ПДВ-а предузетника сортирају се у опадајућем низу да би се откриле евентуалне погрешне вредности. За оне вредности промета за које се сумња да су погрешне, врши се даља провера упоређивањем са подацима из претходних месеци / квартала.


 Анекси :
 Неузорачка грешка

14. Правовременост и поштовање рокова Врх
14.1. Правовременост

Претходни резултати трговине на мало објављују се последњег дана у месецу за претходни (референтни) месец. Претходни подаци се коригују коришћењем коначних месечних података тромесечног истраживања (т + 60) које се спроводи на већем броју јединица у узорку.

14.2. Поштовање рокова

Не постоји временска разлика између реализованог и планираног времена објављивања података. Рокови се поштују и подаци се објављују на време, према званичном календару објављивања.


15. Кохерентност и упоредивостВрх
15.1. Географска упоредивост

Исти статистички концепти примењују се на целој територији.

15.2. Временска упоредивост

Све временске серије приказаних индикатора су временски упоредиве.

15.3. Кохерентност - између области

Подаци из Месечног извештаја трговине на мало се упоређују са подацима из Тромесечног истраживања трговине на мало и у потпуности су кохерентни.

Поређење са подацима из пријава ПДВ-а не указује на велика одступања између расположивих података из административних извора и резултата истраживања.

Повремено се врши поређење са другим статистичким изворима који обухватају промет, кварталним подацима структурне пословне статистике, али треба имати на уму методолошке разлике и неке разлике у дефиницијама.

Резултати трговине на мало се користе за израду Кварталних националних рачуна.

15.4. Кохерентност - интерна

Подаци трговине на мало су интерно кохерентни. Да би се проверила интерна кохерентност, врши се поређење између података из претходног месеца и података референтног месеца, као и упоређивање текућих података са подацима из истог периода претходне године.

Сви агрегирани подаци су изведени на основу индивидуалних података.


16. Трошкови и оптерећеностВрх
16. Трошкови и оптерећеност

Стандардизоване информације о трошковима и оптерећености нису систематски прикупљене.

Уведен је систем координације случајних узорака пословних субјеката који смањује оптерећеност малих јединица.


17. Ревизија податакаВрх
17.1. Ревизија података - политика
Општа политика ревизије Републичког завода за статистику представља глобални оквир који омогућава да свака статистичка област дефинише своју политику ревизија у складу са својим специфичностима. 
 
Општа политика ревизије РЗС-а утврђује:
 
– општа правила ревизија објављених података, 
– облике информисања корисника у вези са могућим узроцима ревизија, 
– категоризацију ревизија и
– документацију која покрива све аспекте ревизија.
 
Општа политика ревизије доступна је на следећем линку:

 

17.2. Ревизија података - пракса

Текуће ревизије – сви објављени индекси промета у трговини на мало у месечном саопштењу третирају се као претходни, што значи да може доћи до извесних корекција на основу оцењених резултата добијених из редовног тромесечног истраживања које се спроводи на већем броју јединица у узорку. Такође, свака откривена грешка се коригује том приликом, као и све исправке на које укажу даваоци података. Текуће ревизије се врше када се претходни резултати из месечног истраживања коригују коначним резултатима из тромесечног истраживања и када се комплетира база података из Пореске управе са подацима за кварталне обвезнике ПДВ-а. Промет у трговини на мало обично се ревидира четири пута годишње (сваки пут за месеце који припадају одређеном тромесечју).

Код десезонираних индекса, додавањем нових месечних података ревидира се цела серија података.

Код великих ревизија које се спроводе нпр. услед промена у КД (2010) или промена базне године врши се прерачунавање података уназад (тзв. back casting), како би се добила упоредива серија података. Објашњења се дају у време објављивања и дисеминације података.

Иста политика ревизије се примењује и на националном нивоу и у подацима који се достављају Евростату.


18. Статистичка обрадаВрх
18.1. Извори података

Примењује се комбинација статистичких истраживања (за правна лица) и административног извора података (за предузетнике).

Предузећа (правна лица)

Статистичка истраживања се спроводе на стратификованом простом случајном узорку.

Оквир за избор узорка је заснован на подацима СПР-а, стање 31. децембра претходне године. Стратификација оквира узорка је извршена према делатности предузећа, величини предузећа на основу финансијских извештаја и према висини годишњег промета.

Стратификација према делатности је извршена према привредној делатности предузећа у две групе (47.11, 47.19), осам грана (47.2, 47.3, 47.4, 47.5, 47.6, 47.7, 47.8, 47.9) и једну посебну групу резервисану за она предузећа чија претежна делатност није трговина на мало.

Стратификација према величини предузећа је на велика, средња, мала и микро. Класе величине предузећа узимају се из финансијских извештаја и оне се дефинишу према годишњем промету, броју запослених и имовини предузећа.

У оквиру сваке групе дефинисане ознаком величине и граном/групом привредне делатности, предузећа су даље стратификована у две групе према годишњем промету, на већа и мања. Јединице са већим прометом, велика и средња по величини и оне које се баве трговином на мало, али чија претежна делатност није трговина на мало, пописне су јединице. Случајни узорак се бира из стратума који су означени као „мањи“, сви остали стратуми су пописни стратуми, њихове јединице су пописне јединице.

Алокација узорка је урађена применом Bethel-овог алгоритма (Bethel, J. Sample allocation in multivariate surveys, Survey methodology, 15, 1989: 47–57), који представља уопштење метода Нојманове алокације (енг. Neyman). Промет се користи као помоћна информација. На овај начин алоциран је узорак од 1932 јединице за тромесечно истраживање и подузорак од 589 јединица за месечно истраживање.

Избор простог случајног узорка из стратума урађена је применом система координације узорака статичких истраживања. У овом систему свакој јединици је додељен перманентан случајан број из униформне расподеле (0,1), а јединице се бирају према секвенцијалној шеми. Почетна тачка за избор узорка овог истраживања је 0,25.

Табела 2 садржи обим узорка, фракцију узорка и нето обим узорка у 2018. години у процентима (реализован узорак, обим узорка коришћен у пондерацији, у односу на планирани).

Табела 2. Обим узорка, фракција узорка и нето обим узорка у 2018. години

Економска делатност КД

Обим узорка

Фракција узорка (%)

Просечан нето обим узорка (%)

Укупно

589

13.5

91.2

47.11

97

15.1

95.2

47.19

56

9.3

89.3

47.2

39

16.8

93.6

47.3

56

18.5

90.8

47.4

22

35.5

79.9

47.5

69

9.0

91.1

47.6

23

19.8

90.9

47.7

168

12.1

90.9

47.8

5

100.0

100.0

47.9

54

21.6

89.2

 

Предузетници

Да би се обезбедили подаци о промету у трговини на мало за предузетникe, користе се административни извори, тј. база података пореских пријава ПДВ-а добијена од Пореске управе.

18.2. Динамика прикупљања података

За статистичка истраживања, периодика прикупљања података је месечна и квартална.

Подаци Пореске управе (порескe пријавe пореза на додату вредност) расположиви су у месечној периодици за велике пореске обвезнике и у кварталној периодици за мале пореске обвезнике.

18.3. Прикупљање података

У статистичким истраживањима подаци се прикупљају поштанским методом, путем веб-упитника, имејла и коришћењем факса.

Упитници који се користе у статистичким истраживањима су Месечни извештај трговине на мало (образац ТРГ-10) и Тромесечно истраживање трговине на мало (образац ТРГ-16). Рок за доставу попуњеног упитника је до 15. календарског дана у месецу након завршетка референтног месеца (код месечног истраживања), односно 15. календарског дана у месецу након завршетка референтног квартала (код тромесечног истраживања).

Мере које се предузимају за убрзавање или повећање стопе одговора су ургенције које се шаљу електронском и класичном поштом, најчешће 1-2 дана након времена предвиђеног за одговоре, као и подсећање телефоном. Код месечног истраживања прикупљање података се завршава 25 дана након референтног месеца.

Подаци из пореских пријава пореза на додату вредност добијају се од Пореске управе на ЦД-у

18.4. Валидација података

Постоје следеће фазе валидације података: контрола индивидуалних података (на микро нивоу) и контрола агрегираних података и индекса.

Да би се обезбедио квалитет података, истовремено са прикупљањем, евиденцијом и шифрирањем, статистичари визуелно проверавају податке, како би уочили евентуалне недостајуће, неисправне или неконзистентне упитнике или одговоре, а уколико је потребно, контактира се и извештајна јединица. Затим се провера врши у току процеса уноса података и током обраде. Провера података се врши у складу са дефинисаним критеријумима логичко-рачунске контроле у оквиру ИСТ апликације (статистички информациони систем у потпуности развијен у РЗС-у) и врши се корекција грешака.

Подаци се упоређују са претходним периодом исте, као и са истим периодом претходне године. Ако је потребно, поново се контактирају извештајне јединице како би се разјаснило одступање и исправиле уочене грешке. У упитнику постоји посебан део за примедбе и напомене где извештајне јединице могу дати објашњење (нарочито у случају великог повећања или смањења промета у односу на претходни период).

Евентуална одступања код података, уочена током оцене тотала од стране стручњака за узорак, такође се накнадно проверавају.

Статистички резултати (агрегирани подаци) за референтни месец упоређују се са резултатима претходног месеца и са одговарајућим месецом претходне године, на сваком нивоу агрегирања.

Припремљени индекси се детаљно проверавају пре објављивања и достављања података Евростату.

18.5. Компилација података

Методе које се користе за третирање неодговора:

Импутација података спроводи се за велике јединице које нису одговориле. Импутације се базирају на претходним вредностима за исто предузеће или на вредностима из претходног периода коригованим стопом раста еквивалентног периода претходне године. Информaције о неодговору осталих јединица користе се за корекцију првобитних пондера јединица.

Оцене тотала израчунавају се по стандардном поступку за стратификован прост случајан узорак (Horvitz-Thompson оцене). То значи да се оцене тотала израчунавају сумирањем пондерисаних вредности јединица узорка. Пондер јединица истог стратума једнак је количнику броја јединица у стратуму и броја јединица у реализованом узорку у стратуму. Реализован узорак чине јединице које су попуниле упитник, за које су подаци процењени, као и део јединица које припадају скупу већег обухвата а за које је информација о одговору једна од следећих: мирује / не послује; има делатност која није из обухвата истраживања или стечај. Остале јединице сврставају се у нереализован узорак. Нереализован узорак укључује и део јединица које припадају скупу већег обухвата (из разлога „угашена“ или „у ликвидацији“) да би, по броју, оне приближно компензовале новоотворене јединице које оквир за избор узорка не садржи.

Предузећа са изузетно великим вредностима за промет, у односу на остале јединице сличних осталих карактеристика, издвајају се у посебне пописне стратуме. Пондери преосталих јединица из стратума из којих су издвојене се коригују.

Индекси промета у трговини на мало израчунавају се као прости индекси (релативна вредност). Индекси се рачунају директно из података (добијених оцена).

Индекси промета у трговини на мало у сталним ценама добијени су дефлационирањем индекса у текућим ценама одговарајућим индексима потрошачких цена, из којих су искључени: вода (из комуналних система), струја и моторна возила, мотоцикли и делови.

18.6. Прилагођавање података

Израчунавају се десезонирани индекси промета у трговини на мало. Више информација о начину прилагођавања временских серија може се наћи у Анексу.


 Анекси :
 Десезонирање података

19. НапоменеВрх
19. Напомене

Без напомена.