Ugostiteljstvo

Republički zavod za statistiku

Odeljenje za statistiku unutrašnje trgovine, ugostiteljstva i turizma

Valentina Ilić

Savetnik

Republika Srbija, Milana Rakića 5, Beograd

valentina.ilic@stat.gov.rs

+381 11 6964 221, lok. 331

+381 11 2411 922

Tromesečnim istraživanjima o ugostiteljstvu obezbeđuju se podaci neophodni za praćenje i analizu konjunkturnih kretanja, obima i strukture prometa u ugostiteljstvu.

U svrhu ostvarenja pomenutih ciljeva, istraživanjima se prikupljaju sledeći podaci:

• o prometu poslovnih subjekata u posmatranom tromesečju po mesecima;
• o prometu ostvarenom od ugostiteljske delatnosti po statističkim teritorijalnim jedinicama (NSTJ 2);
• o strukturi prometa ostvarenog od ugostiteljske delatnosti po vrstama ugostiteljskih usluga;

Spisak nomenklatura i klasifikacija koje se koriste u istraživanju:

• Klasifikacija delatnosti – KD („Službeni glasnik RS“, broj 104/2009)

• Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica  („Službeni glasnik RS“, br. 109/09 i 46/10) (Klasifikacija i nomenklatura se nalaze na sajtu Republičkog zavoda za statistiku: www.stat.gov.rs)

Istraživanjem su obuhvaćena preduzeća (pravna lica) i preduzetnici kod kojih  je pretežna delatnost u sektoru Usluge smeštaja i ishrane, oblasti delatnosti smeštaj i delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića (oblast 55 i 56 KD).

Ugostiteljstvo je delatnost koja se sastoji u pružanju ugostiteljskih usluga, to jest usluga smeštaja, ishrane i točenja pića kao i drugih usluga koje se uobičajeno pružaju gostima u ugostiteljskim objektima (prevoz gostiju i prtljaga, turističke usluge, prodaja duvana i predmeta za uspomenu i dr.)

Ugostiteljska poslovna jedinica je ugostiteljski objekat koji u poslovnom, građevinskom i funkcionalnom pogledu čini zaokruženu celinu ili koji u okviru šire građevinske celine ima izdvojen prostor i potrebnu poslovnu funkcionalnost za obavljanje ugostiteljske delatnosti.

Privredno društvo (preduzeće) jeste pravno lice koje osnivaju pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.

Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti.                           

Promet poslovnog subjekta predstavlja knjigovodstveno obračunatu (fakturisanu) vrednost prihoda od ugostiteljske i drugih (sekundarnih) delatnosti koje poslovni subjekat obavlja.

Promet od ugostiteljske delatnosti predstavlja knjigovodstveno obračunatu vrednost ukupno ostvarenog prometa na osnovu izvršenih ugostiteljskih usluga (smeštaj, ishrana, točenje pića), kao i drugih usluga koje se uobičajeno pružaju u ugostiteljstvu (prevoz gostiju i prtljaga, turističke usluge, prodaja duvana i predmeta za uspomenu i dr.).

Porez na dodatu vrednost (PDV) jeste opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako zakonom nije drugačije propisano.

Statističke jedinice posmatranja su poslovni subjekti kojima je pretežna delatnost klasifikovana u sektoru I (Usluge smeštaja i ishrane).

Osnovni skup kod pravnih lica i preduzetnika (ciljna populacija) obuhvata sve ekonomski aktivne poslovne subjekte čija je pretežna delatnost u sektoru Usluge smeštaja i ishrane, delatnosti „Smeštaj“ i „Delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića“ (oblasti 55 i 56 KD).

Pravna lica (preduzeća)

Okvir za izbor uzorka zasnovan je na statističkom poslovnom registru (SPR) koji obuhvata oko 3920 preduzeća iz delatnosti ugostiteljstva, koja su dostavila godišnje finansijske izveštaje za 2020. godinu. Najmanja preduzeća po ukupnom godišnjem prometu su isključena iz okvira za izbor uzorka. Obuhvaćena su sva preduzeća sa godišnjim prometom većim od 2,5 miliona dinara. Neobuhvaćena preduzeća čine manje od 0,5% ukupnog prometa. Okvir za izbor uzorka obuhvata oko 2170 preduzeća.

Preduzetnici

Okvir za izbor uzorka zasnovan je na statističkom poslovnom registru (SPR) koji obuhvata oko 13750 preduzetnika iz delatnosti ugostiteljstva, koji su dostavili godišnji finansijski izveštaj za 2020. godinu. Najmanji preduzetnici su isključeni iz okvira za izbor uzorka. Neobuhvaćeni preduzetnici čine manje od 0.5% ukupnog prometa. Okvir za izbor uzorka obuhvata oko 12430 preduzetnika.

Podaci su dostupni na nivou Republike Srbije i statističke teritorijalne jedinice (NSTJ 2).

Republički zavod za statistiku ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija od 1999. godine.

Serije indeksa ukupnog prometa u ugostiteljstvu su uporedive i mogu se smatrati kontinuiranim.

U skladu sa Regulativom Evrostata za kratkoročne indikatore, od 2020. godine indeksi se obračunavaju u odnosu na baznu, 2015. godinu.

Mesečni indeksi prometa u ugostiteljstvu objavljuju se u odnosu na „isti mesec prethodne godine“, „prethodni mesec“, „prosek prethodne godine“ i „isti period prethodne godine“.

Takođe se izračunavaju i objavljuju i odgovarajući indeksi na godišnjem nivou.

Podaci o prometu prikupljaju se u hiljadama dinara.

Na godišnjem nivou objavljuju se indikatori i apsolutne vrednosti, a na mesečnom nivou se objavljuju samo indikatori.

Podaci se prikupljaju tromesečno.

Referentni period je  kalendarsko tromesečje.

Istraživanja se sprovode na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/2009), Programa zvanične statistike u periodu od 2016. do 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 55/15, od 25.06.2015), kao i uredbe o uvođenju Plana zvanične statistike.

Rezultati istraživanja koriste se za praćenje i analizu obima, dinamike i strukture prometa u ugostiteljskoj delatnosti; za ispunjavanje         međunarodnih statističkih obaveza, kao i za planiranje i analizu mera ekonomske politike u oblasti ugostiteljstva.

Obaveza zaštite individualnih podataka temelji se na članu 3 Odredbe o zaštiti davalaca podataka i članovima 44, 45, 46, 47, 48 i 49 Odredbe o poverljivosti Zakona o zvaničnoj statistici.Zakonom o zvaničnoj statistici

Prilikom obrade poverljivih podataka za potrebe korisnika, zaštita podataka mora biti takva da se individualni podaci ne mogu identifikovati na bilo kom nivou agregiranih podataka. Individualni podaci se tretiraju kao poverljivi i mogu se dati samo vlasniku tih podataka. Individualni podaci predstavljaju službenu tajnu, koriste se isključivo u statističke svrhe i ne mogu se objavljivati niti stavljati na raspolaganje korisnicima.

Kalendar objavljivanja je javno dostupan na sajtu RZS-a, obezbeđujući informacije o tačnom datumu objavljivanja saopštenja i publikacija. Raspored datuma objavljivanja dostupan je unapred (krajem godine za celu narednu godinu).

Kalendar objavljivanja

Politika diseminacije RZS-a zasniva se na odredbama Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/2009), Strategiji razvoja informisanja i diseminacije u RZS-u i  Pravilniku o načinu i postupku davanja podataka koje proizvodi RZS. Podaci zvanične statistike su dostupni svim korisnicima u isto vreme i na jednak način. RZS vodi ažuran kalendar diseminacije koji je javno dostupan. Sva odstupanja od rokova koji su utvrđeni u kalendaru najavljuju se i objašnjavaju javno. Nadležni proizvođači zvaničnih statističkih podataka razvijaju i održavaju javno dostupne baze podataka koje su rezultat zvanične statistike. RZS je obavezan da da stručno tumačenje i ocenu proizvedenih i diseminiranih podataka. Sve informacije o izvorima i korišćenoj metodologiji dostupne su široj javnosti. Svi podaci ili sve informacije zvanične statistike mogu se koristiti samo ako se navede izvor. Na zahtev korisnika i u njihovo ime, statistika može pružiti podatke i informacije koji se dobijaju posebnom obradom.

Politika objavljivanja je dostupna na veb-sajtu RZS-a.

Podaci ce objavljuju na mesečnom i godišnjem nivou.

Ne izrađuje se.

Rezultati istraživanja, sa metodološkim objašnjenjima, objavljuju se u „Mesečnom statističkom biltenu” i na internet prezentaciji RZS-a (www.stat.gov.rs).

„Statistički godišnjak Republike Srbije“ – sveobuhvatna godišnja publikacija obuhvata sve konačne podatke i serije najvažnijih pokazatelja različitih oblasti privrednog i društvenog života u zemlji.

„Statistički kalendar Republike Srbije“ – izdanje koje nudi osnovne statističke podatke o nacionalnom društvenom i ekonomskom razvoju.

Podaci o ugostiteljstvu (mesečni i godišnji indikatori) raspoloživi su u statističkoj bazi podataka u okviru statističke oblasti Turizam i ugostiteljstvo.

Zaštita i bezbednost individualnih podataka o fizičkim i pravnim licima sprovodi se po strogo definisanoj proceduri. RZS, kao odgovorni proizvođač zvanične statistike, obezbeđuje korišćenje anonimiziranih mikropodataka na osnovu podnetog zahteva. Zahtev mogu podneti – akreditovane naučnoistraživačke organizacije (instituti, fakulteti, univerziteti i centri izuzetnih vrednosti); istraživači i studenti doktorskih studija, kao i institucije koje sprovode poseban projekat koji se finansira od strane nacionalnih ili međunarodnih istraživačkih programa.

 Detaljnije informacije o pristupanju mikropodacima su dostupne na sajtu RZS-a.

http://www.stat.gov.rs/korisnicka-podrska/micropodaci/

Na zahtev korisnika, RZS može obezbediti podatke i informacije dobijene posebnom obradom.

http://www.stat.gov.rs/korisnicka-podrska/

Metodološka objašnjenja i statistički obrasci dostupni su na veb-sajtu:

Metodološki materijali i dokumentacija

i u mesečnim i u godišnjim publikacijama.

http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

RZS je prihvatio Kodeks prakse evropske statistike. Shodno tome, RZS primenjuje sledeće principe: relevantnost, tačnost i pouzdanost, pravovremenost i poštovanje najavljenih rokova objavljivanja, dostupnost i razumljivost, koherentnost i uporedivost u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici i ostale relevantne međunarodne i nacionalne zakone.

Sistem upravljanja kvalitetom RZS-a, temelji se na Kodeksu prakse evropske statistike i potpuno je prilagođen statističkim potrebama jer se sistematski unapređuje kvalitet statističkih procesa, krajnjih rezultata odnosno podataka, kao i pružanja usluga korisnicima.

Dokument Politika kvaliteta dostupan je na veb-sajtu RZS-a:

Kvalitet podataka i sprovođenje istraživanja se prati u svim fazama, od strane nadležnih statističara, stručnjaka iz oblasti uzorka, i vremenskih serija i na veoma zadovoljavajućem nivou je.

Predstavnici statistike turizma i ugostiteljstva su učinili napore kako bi u što većoj meri zadovoljili potrebe korisnika. Rokovi objavljivanja su ispoštovani. Upoređivanje sa ostalim istraživanjima i izvorima podataka se vrši uzimajući u obzir metodološke razlike.

Statističke aktivnosti usmerene su na praćenje glavnih aspekata kvaliteta u okviru organizacije i sprovođenja statističkih istraživanja (prikupljanje podataka, obuhvat, obrada podataka, tačnost, pravovremenost).

Rezultati istraživanja koriste se za praćenje i analizu obima, dinamike i strukture prometa u ugostiteljskoj delatnosti; za ispunjavanje međunarodnih statističkih obaveza, kao i za planiranje i analizu mera ekonomske politike u oblasti ugostiteljstva.

Glavni korisnici podataka su državni organi (Vlada, ministarstva), privredne komore, poslovni subjekti, ekonomski analitičari, predstavnici medija, naučni istraživači, studenti, interni korisnici (statistika nacionalnih računa, Odeljenje za brza i kompleksna izveštavanja i podršku javnim politikama), međunarodni korisnici.

Istraživanje o zadovoljstvu korisnika se meri preko „Istraživanja  o zadovoljstvu korisnika RZS-a“, koje je sprovedeno u oktobru 2021. godine.  

Ne postoji zasebno istraživanje o zadovoljstvu korisnika koje se odnosi na Istraživanje o ugostiteljstvu.

Prikupljaju se sve varijable predviđene statističkim istraživanjem na osnovu Odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2016. do 2020. godine i Uredbe o utvrđivanju Plana zvanične statistike.

U ovom istraživanju, glavni izvori grešaka su uzoračke i neuzoračke prirode.

Istraživanje se sprovodi na slučajnom uzorku. Okvir za izbor uzorka formira se na osnovu podataka Statističkog Poslovnog Registra (SPR).

Plan uzorka je definisan tako da su ocene za glavne domene ocenjivanja zadovoljavajuće preciznosti.

Od neuzoračkih grešaka, prisutne su:

• greške obuhvata koje su posledica izvesnih neažurnosti SPR-a i kašnjenja u registrovanju promena statističkih jedinica;
• greške koje su posledica isključivanja najmanjih jedinica iz okvira za izbor uzorka (cut-off);
• greške merenja i neodgovora koje su neminovne, ali su instrumenti, organizacija prikupljanja i unos podataka takvi da su ove greške svedene na najmanju moguću meru

Opšta ocena je da tip i plan istraživanja kao i metode prikupljanja podataka obezbeđuju zadovoljavajuću ukupnu tačnost.

Pravna lica (preduzeća)

Uzoračka greška se procenjuje za promet ostvaren od ugostiteljske delatnosti u posmatranom tromesečju po mesecima i predstavlja se odgovarajućim ocenama koeficijenata varijacije za domene ocenjivanja. Prilikom izračunavanja ocena, uzorački ponder se koriguje za neodgovor. Za ukupan promet, ocene koeficijenata varijacije su u intervalu od 4,35 – 4,94%.

U Aneksu koji se odnosi na tačnost data je tabela sa tromesečnim procenama koeficijenata varijacije  za promet ostvaren od ugostiteljske delatnosti.

Preduzetnici

Uzoračka greška se procenjuje za promet ostvaren od ugostiteljske delatnosti u posmatranom tromesečju po mesecima i predstavlja se odgovarajućim ocenama koeficijenata varijacije za domene ocenjivanja. Prilikom izračunavanja ocena, uzorački ponder se koriguje za neodgovor. Za ukupan promet, ocene koeficijenata varijacije su u intervalu od 4,08 – 5,28%.

U Aneksu koji se odnosi na tačnost, data je tabela sa tromesečnim procenama koeficijenata varijacije za promet ostvaren od ugostiteljske delatnosti.

Neuzoračke greške su one koje se javljaju u svim fazama istraživanja. Neuzoračke greške se javljaju usled: greške obuhvata, neodgovora jedinica, obrade itd.

Greška manjeg obuhvata jedinica nije računata ali se pretpostavlja da ona ne utiče značajno na rezultate. Ova greška je, pre svega, posledica neažurnog SPR-a, koji se koristi za konstruisanje okvira za izbor uzorka.

Greške većeg obuhvata i neodgovora jedinica (ili stope odgovora)  procenjuju se na osnovu informacije o odgovoru jedinice koji se razvrstava u osam klasa:

1. Predat izvešaj, posluje;

2. Posluje, odbija da preda izveštaj;

3. Nije nađena (nije isporučen upitnik);

4. Promenjena adresa;

5. Zatvoreno, ugašeno;

6. Privremeno ne posluje;

7. Izvan obuhvata istraživanja (ne obavlja delatnost na koju se odnosi istraživanje);

8. Ostali razlozi (npr. nepoznat razlog neodgovora).

Pravna lica (preduzeća)

Jedinice većeg obuhvata, koje ne pripadaju ciljnoj grupi istraživanja, su one za koje je šifra odgovora jedinice jedna od sledećih: 5, 6 ili 7. Prosečna stopa većeg obuhvata jedinica jednaka je 8,41% u 2022. godini. Najčešći razlog javljanja ove greške su „Privremeno ne posluje“ i „Izvan obuhvata istraživanja“.

Jedinice bez odgovora su jedinice za koje nisu prikupljeni podaci; u neodgovor se svrstavaju jedinice za koje je šifra odgovora 2, 3, 4 ili 8. Prosečna stopa neodgovora u 2022. godini jednaka je 14,97%. Ponderisana stopa neodgovora za 2022. godinu za Srbiju –u proseku ukupno jednaka je 10,63%, gde je veličinski ponder proizvod uzoračkog pondera planiranog uzorka i mere veličine, promet iz finansijskog izveštaja.

Preduzetnici

Jedinice većeg obuhvata, koje ne pripadaju ciljnoj grupi istraživanja, su one za koje je šifra odgovora jedinice jedna od sledećih: 5, 6 ili 7. Prosečna stopa većeg obuhvata jedinica jednaka je 12,31% u 2022. godini. Najčešći razlog javljanja ove greške su „Zatvoreno, ugašeno“ i „Privremeno ne posluje“.

Jedinice bez odgovora su jedinice za koje nisu prikupljeni podaci; u neodgovor se svrstavaju jedinice za koje je šifra odgovora 2, 3, 4 ili 8. Prosečna stopa neodgovora u 2022. godini jednaka je 10,87%. Ponderisana stopa neodgovora za 2022. godinu za Srbiju – ukupno u proseku jednaka je 7,40%, gde je veličinski ponder proizvod uzoračkog pondera planiranog uzorka i mere veličine, promet iz finansijskog izveštaja.

Da bi se neuzoračke greške koje su posledica ljudskog faktora smanjile, preduzimaju se sledeće mere: prikupljeni podaci unose se pomoću aplikacije koja omogućava „kontrolisani unos“, šalju se urgencije putem imejla i pisama, kontaktiraju se izveštajne jedinice putem telefona. U fazi prikupljanja i unosa podataka nije dozvoljen unos pogrešnih podataka, proverava se da li su upitnici u potpunosti popunjeni. U sledećoj fazi, nakon unosa, vrši se dalja logička kontrola podataka, takođe putem kompjuterskog programa. U daljim koracima obrade podataka, stručno lice analizira podatke da bi se otkrile i ispravile eventualne preostale greške. Ako je neophodno, izveštajna jedinica se kontaktira da bi se podaci ispravili. Konačna validacija podataka sprovodi se analizom zbirova, horizontalnih logičkih zavisnosti, vertikalnih odnosa.

U Aneksu koji se odnosi na tačnost, data je tabela sa tromesečnim ocenama neponderisanih stopa većeg obuhvata i neodgovora.

Rokovi za izveštajne jedinice određuju se na osnovu godišnjeg Plana statističkih istraživanja.

Konačni podaci tromesečnog istraživanja se objavljuju 60 dana po isteku posmatrnog perioda (t + 60).

Rokovi se poštuju i podaci se objavljuju na vreme, prema zvaničnom kalendaru publikovanja.

Isti statistički koncepti primenjuju se na celoj teritoriji Republike Srbije.

Vremenske serije prikazanih indikatora su vremenski uporedive.

 Nema većih odstupanja između raspoloživih podataka iz administrativnih izvora i rezultata istraživanja.

Podaci su interno koherentni. Da bi se proverila interna koherentnost, vrši se poređenje između podataka iz prethodnog meseca i podataka   referentnog meseca, kao i upoređivanje tekućih podataka sa podacima iz istog perioda prethodne godine.

Informacije o troškovima i opterećenju se ne prikupljaju sistematski.

Opšta politika revizije:

http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf

Tekuće revizije – svi mesečni objavljeni indeksi iz oblasti ugostiteteljstva se tretiraju kao prethodni, što znači da su moguće izvesne korekcija na   osnovu naknadno dobijenih informacija.

Pravna lica

Za statističko istraživanje, okvir za izbor uzorka je zasnovan na podacima Statističkog poslovnog registra (SPR), stanje 31. decembar 2021. godine. Stratifikacija okvira za izbor uzorka je prema delatnosti preduzeća (KD 55 i 56), NSTJ2 teritorijalnim klasama (Beogradski region, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Južne i Istočne Srbije, Region Vojvodine) i visini godišnjeg prometa.

U okviru svake grupe definisane oznakom privredne delatnosti i teritorijalne pripadnosti, preduzeća su dalje stratifikovana u 2 grupe prema godišnjem prometu na: veća i manja. Jedinice sa većim prometom su popisne jedinice. Slučajni uzorak se bira iz stratuma koji su označeni kao "manji”.

Alokacija uzorka je urađena primenom Bethel algoritma (Bethel, J. “Sample allocation in multivariate surveys”, Survey methodology, 15, 1989: 47–57). Promet se koristi kao pomoćna informacija. Na ovaj način alociran je uzorak od 452 jedinica.

Izbor prostog slučajnog uzorka iz stratuma urađen je primenom sistema koordinacije uzoraka statističkih istraživanja. U ovom sistemu svakoj jedinici je dodeljen permanentan slučajan broj iz uniformne raspodele (0,1), a jedinice se biraju prema sekvencijalnoj šemi. Početna tačka za izbor uzorka ovog istraživanja je 0.

Preduzetnici

Za statističko istraživanje, okvir za izbor uzorka je zasnovan na podacima Statističkog poslovnog registra (SPR), stanje 31. decembar 2021. godine. Stratifikacija okvira za izbor uzorka je prema NSTJ2 teritorijalnim klasama (Beogradski region, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Južne i Istočne Srbije, Region Vojvodine) i visini godišnjeg prometa.

U okviru svake grupe definisane oznakom teritorijalne pripadnosti, preduzetnici su dalje stratifikovani u 4 grupe prema godišnjem prometu. Jedinice sa najvećim prometom su popisne jedinice.

Alokacija uzorka je urađena primenom Bethel algoritma (Bethel, J. “Sample allocation in multivariate surveys”, Survey methodology, 15, 1989: 47–57). Promet se koristi kao pomoćna informacija. Na ovaj način alociran je uzorak od 402 jedinica.

Izbor prostog slučajnog uzorka iz stratuma urađen je primenom sistema koordinacije uzoraka statističkih istraživanja. U ovom sistemu svakoj jedinici je dodeljen permanentan slučajan broj iz uniformne raspodele (0,1), a jedinice se biraju prema sekvencijalnoj šemi. Početna tačka za izbor uzorka ovog istraživanja je 0.

 Tromesečno (kvartalno) prikupljanje podataka za godinu t; i to: za prvo tromesečje do 30.04, za drugo tromesečje do 31.07, za treće tromesečje do 31.10. i za četvrto tromesečje do 09.02. godine t + 1.

Tip istraživanja ‒ istraživanje se sprovodi na osnovu uzorka preduzetnika i pravnih lica koja pružaju usluge ugostiteljstva.

Metode prikupljanja podataka ‒ papir/poštom, faksom, imejlom, putem veb-aplikacije.

Upitnik ‒https://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=22&s=0

Individualni podaci (na mikro nivou) se kontrolišu da bi se obezbedio kvalitet podataka. Istovremeno, prikupljanjem, evidencijom i šifriranjem, statističari vizuelno proveravaju podatke kako bi uočili eventualne nedostajuće, neispravne ili nekonzistentne upitnike ili odgovore, a, ukoliko je potrebno, kontaktira se i sa izveštajnom jedinicom.

Zatim se provera vrši u toku procesa unosa podataka i tokom obrade. Pravila za validaciju podataka primenjuju se tokom učitavanja svakog upitnika u bazu podataka; proveravaju se logičke veze između vrednosti, detekcija grešaka u obračunu, kao i nedostajuće vrednosti. Greške se ispravljaju tako što se kontaktira sa izveštajnim jedinicama i/ili sa kolegama u područnim organizacionim jedinicama RZS-a. Provera podataka se vrši u skladu sa definisanim kriterijumima logičko-računske kontrole u okviru IST aplikacije (statistički informacioni sistem u potpunosti razvijen u RZS-u) i vrši se korekcija grešaka.

Statistički rezultati (agregirani podaci) za referentno tromesečje i upoređuju se sa rezultatima prethodnog tromesečja (meseca) i sa odgovarajućim tromesečjem (mesecom) prethodne godine, na svakom nivou agregiranja.

Ocene totala i njihovih standardnih grešaka izračunate su upotrebom Horvitz-Thompson-ovih ocena u skladu sa standardnom procedurom za stratifikovani prost slučajan uzorak. To znači da se ocene totala izračunavaju sumiranjem ponderisanih vrednosti jedinica uzorka. Uzorački ponder koriguje se za neodgovor jedinica.

Indeksi prometa izračunavaju se kao prosti indeksi (relativna vrednost). Indeksi se računaju direktno iz podataka (dobijenih ocena).

Indeksi prometa u stalnim cenama dobijeni su deflacioniranjem indeksa u tekućim cenama odgovarajućim indeksima cena ugostiteljskih usluga.

Ne primenjuje se.