Анкета о радној снази, од 2021

Републички завод за статистику (РЗС)

Одељење за статистику тржишта рада, Група за Анкету о радној снази

Милана Ракића 5, Београд

ars@stat.gov.rs

Анкета о радној снази (АРС) је истраживање усмерено на домаћинство и креирано је са циљем да се прибаве информације о тржишту рада и карактеристикама радне снаге.

Када је реч о методологији, организацији, избору узорка, дизајну упитника и дефиницијама запослености/незапослености, АРС се спроводи у складу са стандардима и препорукама Међународне организације рада (International Labour Organization ‒ ILO) и регулативама Европског завода за статистику (Евростат), што омогућава упоредивост података добијених из АРС-а  са еквивалентним подацима из других (посебно европских) земаља.

Главни циљ овог истраживања је добијање података о три основна, међусобно искључива контингента становништва – запослена, незапослена и лица ван радне снаге.

Када је реч о запосленима, АРС региструје њихов професионални статус, права која остварују на радном месту, занимање и делатност, број радних сати, допунски посао (уколико постоји), итд. У случају незапослених лица, АРС испитује начин на који траже посао, дужину тражења посла, претходно радно искуство, итд. За лица ван радне снаге прикупљају се подаци о разлозима нетражења посла као и о њиховом односу према тржишту рада (потенцијална радна снага).

Осим наведених категорија, истражују се социо-демографске, образовне и друге карактеристике становништва (године, пол, образовање, држављанство, здравствено стање и тако даље).

Резултати истраживања објављују се у агрегираном облику, чиме је (у складу са одредбама Закона о званичној статистици) у потпуности обезбеђена тајност индивидуалних података о домаћинствима и лицима.

Подаци добијени анкетирањем објављују се на кварталном и годишњем нивоу.

У Анкети о радној снази примењују се следеће међународне класификације:

• Meђународна стандардна класификација занимања (ISCO – 08);
• Класификација делатности Европске уније (NACE, rev.2), која је упоредива са класификацијом делатности Уједињених нација (ISIC – rev. 4);
• Mеђународна стандардна класификација образовања (ISCED – 2011);
• Meђународна класификација статуса у запослености (ICSE – 93)
• Класификација поља образовања (ISCED-F 2013), која допуњује Међународну стандардну класификацију образовања (ISCED – 2011);

Анкета о радној снази  обухвата све секторе дефинисане NACE rev.2 класификацијом.

Становништво се разврстава на запослене, незапослене и ван радне снаге на основу информација које се добијају из упитника и које се односе на активност анкетираних лица у посматраној (референтној) седмици. Подаци добијени на овај начин разликују се од података о запосленим и незапосленим лицима који се добијају преко других статистичких истраживања.

У Анкети се не узима у обзир формални статус лица које се анкетира, него се његов радни статус одређује на основу активности коју је обављало у посматраној седмици. Тако се као запослено лице у Анкети, поред лица које има посао, може појавити и лице које је формално без запослења, ако је у посматраној седмици обављало неки посао (најмање један сат) у циљу стицања средстава за живот.  

Запослено становништво обухвата лица старости од 15 до 89 година која испуњавају један од следећих услова: 

• Лица која су током посматране седмице радила најмање један сат за зараду или приход, укључујући неплаћене породичне раднике;
• Лица која имају посао или бизнис са којег су била привремено одсутна током целе посматране седмице, али су везани за тај посао, као што су:
  • Лица одсутна с посла због празника, прерасподеле радног времена, боловања, породиљског одсуства, обуке у вези посла;
  • Лица која су на родитељском одсуству, било да примају зараду или бенефиције с посла с којег су одсутна, или чије очекивано трајање родитељског одсуства је до 3 месеца;
  • Сезонски радници ван сезоне ако настављају да редовно обављају задатке и дужности за посао или бизнис с којег су одсутни, искључујући испуњавање законских или административних обавеза
  • Лица која нису радила у посматраној седмици  из неких других разлога а чије очекивано трајање одсуства је до  3 месеца.
  • Лица која производе пољопривредне производе чији главни део је намењен за продају или размену (трампу).

Лица која производе робу за сопствену употребу, волонтери, лица на неплаћеној обуци и лица укључена у друге облике рада, на основу Резолуције која се тиче статистике рада, запослености и недовољно искоришћене и потенцијалне радне снаге, усвојене 11. октобра 2013. године на 19. Међународној конференцији статистичара рада, нису укључена у контигент запослених на бази ових активности.

Стопа запослености представља проценат запослених у укупном становништву исте старосне групе

Формална запосленост обухвата:

• Лица која имају формално-правни уговор о запослењу, односно радни однос заснован са послодавцем на одређено или неодређено време;
• Лица која самостално обављају делатност у регистрованој својини или су оснивачи регистрованих привредних друштава или предузетничких радњи;
• Лица која обављају пољопривредну делатност регистровану у званичним државним институцијама;

Неформална запосленост подразумева:

• Рад у нерегистрованим фирмама;
• Рад у регистрованим фирмама, али без формалног уговора o раду;
• Рад помажућих чланова у породичном послу; 

Стопа неформалне запослености представља удео неформално запослених у укупној запослености.

Незапослено становништво обухвата лица старости од 15 до 74 година која:

• У посматраној седмици нису била запослена у складу са дефиницијом запослености;
• Тренутно су расположива за рад, то јест расположива су да почну да раде као плаћени запослени или самозапослени, у року од две седмице након седмице посматрања;
• Активно траже посао, било да су предузимала активности, у претходне четири седмице закључно са посматраном седмицом, у циљу тражења плаћеног запослења или самозапослења, или су нашла посао на којем ће почети да раде најкасније у периоду од три месеца након седмице посматрања.

За сезонске раднике, који нису радили у току посматране седмице (јер су ван сезоне), али који очекују да ће се вратити на свој сезонски посао, сматра се да су нашли посао. 

Стопа незапослености представља проценат незапослених у укупном броју активних становника исте старосне групе.

Стопа дугорочне незапослености представља удео лица незапослених дуже од годину дана у укупном броју активних становника исте старосне групе.

Стопа NEET подразумева учешће лица старости 15‒24 године (или 15‒29 година) која нису запослена, нису на школовању, нити су на обуци у укупној популацији тог узраста.

Активно становништво – радну снагу – чине сва запослена и незапослена лица.

Стопа активности представља проценат активног становништва у укупном становништву исте старосне групе

Потенцијално активно становништво чине лица која активно траже посао, али нису у могућности да одмах (односно у року од две седмице) почну да раде, као и лица која су у могућности да одмах почну да раде, али која активно не траже посао.

У овај контингент укључена су и тзв. обесхрабрена лица, тј. лица која не траже посао зато што су уверена да га не могу наћи, иако су у могућности да одмах почну да раде уколико би им посао био понуђен.

Становништво ван радне снаге обухвата:

• Лица млађа од 15 година;
• Лица старија од 89 година;
• Лица старости између 15 и 89 година која током посматране седмице нису била запослена нити незапослена према дефиницијама запослености и незапослености.

Стопа становништва ван радне снаге представља проценат становништва ван радне снаге у укупном становништву исте старосне групе.

Јединица избора и јединица посматрања у Анкети је домаћинство изабрано у узорак, а јединица анкетирања је сваки члан изабраног домаћинства.

Основни социодемографски подаци прикупљају се о свим лицима у изабраним домаћинствима, а подаци о радној активности прикупљају се за лица старости између 15 и 89 година.

У Анкети о радној снази циљну популацију чине сва лица која живе у приватним домаћинствима. Циљна популација се одређује на основу уобичајеног пребивалишта. „Уобичајено пребивалиште“ означава место где особа обично проводи дневни период одмора, без обзира на привремени изостанак ради рекреације, одмора, посете пријатељима и рођацима, посла, лечења или верског ходочашћа. „Уобичајеним становницима“ одређеног географског подручја сматрају се:

• лица која су живела у свом уобичајеном пребивалишту непрекидно најмање 12 месеци пре посматране седмице; или;
• лица која су дошла у своје уобичајено пребивалиште у претходних 12 месеци пре посматране седмице са намером да у њему остану најмање годину дана.

Када се околности описане у тачки (1) или (2) не могу утврдити, под „уобичајеним пребивалиштем“ може се подразумевати место легалног или пријављеног пребивалишта.

Уобичајено пребивалиште за све особе у циљној популацији утврђује се на основу критеријума „већине времена“, тј. лице се води у месту становања у којем проводи већи део године (више од 6 месеци). То подразумева да, ако лице живи на више места, место у којем проводи већи део године се узима као уобичајено пребивалиште. Ово се односи на лица која имају више домова, на децу која наизменично живе на два места, или на лица која дуже времена живе ван матичног домаћинства због посла.

Случајеви на које се односи критеријум „већине времена“ су следећи:

а. За ученике основних и средњих школа и лица која током седмице раде ван места где живи матично домаћинство, али се викендом враћају у њега, уобичајено пребивалиште је место где живи матично домаћинство;

б. За студенте њихова привремена адреса се води као уобичајено пребивалиште ако је у питању приватна адреса.

в. За децу која наизменично живе на два места и проводе подједнако време са оба родитеља / старатеља, место где се дете налази у време анкетирања узима се као уобичајено пребивалише. Ово уобичајено пребивалиште треба да буде исто у првом и наредним таласима анкетирања.

У посебним случајевима важе следећа правила:

а. За лица која живе ван матичног домаћинства дужи временски период због посла, било на територији Републике Србије или у иностранству, место становања матичног домаћинства може да се води као њихово уобичајено пребивалиште у случају ако значајно доприносе буџету матичног домаћинства и ако немају друго домаћинство у месту у којем живе.

б. За лица која студирају ван места становања матичног домаћинства, било на територији Републике Србије или у иностранству, место становања матичног домаћинства може да се води као њихово уобичајено пребивалиште ако су студенти економски зависни од матичног домаћинства и ако немају друго домаћинство у месту у којем живе.

в. За децу која наизменично живе на два места и проводе подједнако време са оба родитеља / старатеља, уобичајено пребивалиште може да се води код оног родитеља / старатеља који прима бенефиције за дете, или код оног родитеља / старатеља који највише доприноси издржавању детета.

Циљну популацију не представљају лица која бораве или намеравају да бораве у Републици Србији краће од годину дана, као ни лица која су одсутна или намеравају да буду непрекидно одсутна из анкетираног домаћинства годину дана и дуже (живе и / или раде у иностранству или у другом месту где имају друго домаћинство, трајно су се иселила из домаћинства и др.).

Републикa Србијa. 

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Анкета о радној снази је први пут у нашој земљи спроведена 1994. године као пробно истраживање. Од 1995. до 2008. године истраживање је редовно спровођено једанпут годишње. У периоду од 2008. до 2013. године истраживање је спровођено два пута годишње (у априлу и октобру). У току 2014. године, АРС је спроведен четири пута (по једном у сваком тромесечју ‒ током фебруара, маја, августа и новембра). Од 2015. године прелази на континуирану периодику истраживања.

Није примењиво.

Већина резултата се изражава кроз број лица (у хиљадама), или кроз стопе (нпр. стопа запосленост, стопа незапослености итд.). Такође, постоје  варијабле које се изражавају у другим мерним јединицама (старост лица у броју година, радно време у сатима, итд.).

АРС се спроводи као континуирано истраживање, што значи да је свака седмица у току године референтна. Референтна седмица  је седмица која претходи анкетирању и обухвата целу календарску седмицу (од понедељка до недеље).

Статус радне снаге се одређује у односу на референтну седмицу, па се та седмица назива и посматраном. Прва референтна седмица у години мора обухватити први четвртак у години, а сваки квартал обухвата 13 референтних седмица.

Национални правни акти:

– Закон о званичној статистици

– Одлука о Програму званичне статистике

– Уредба о утврђивању плана званичне статистике за текућу годину

* Наведени документи доступни су на веб-сајту РЗС-а: Правни акти

Анкета о радној снази почев од 2021. године спроводи се на основу Уредбе/регулативе (ЕУ) 2019/1700 Европског парламента и Савета од 10. октобра 2019. којом се успоставља заједнички оквир за европскe статистикe о лицима и домаћинствима које се заснивају на подацима о појединцима прикупљеним на основу узорка, којом се мењају Уредбе (ЕЗ) бр. 808/2004, (ЕЗ) бр. 452/2008 и (ЕЗ) бр. 1338/2008 Европског парламента и Савета и стављају изван снаге Уредбе (ЕЗ) 1177/2003 Европског парламента и Савета и Уредба Савета (ЕЗ) бр.577/98 а посебно њен члан 7 став 1, члан 8 став 3 и члан 13 став 6.

Није примењиво.

Поверљивост података је регулисана:

– Законом о званичној статистици („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009), члан 44, 45, 46, 47, 48, 49.

Закон о званичној статистици

– Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику

Правилници

– Упутством о мерама заштите података и информација у Републичком заводу за статистику

Упутства

Поверљиви подаци се третирају у складу са прописаним начелима поверљивости. Погледати Закон о званичној статистици, линк у анексу.

Календар објављивања je доступан на веб-сајту РЗС-а 1. децембра текуће године за целу наредну годину – линк у анексу.

 Дневно време објављивања за сва издања РЗС-a је 12 часова.

Одступања од утврђених датума унапред се објављују и образлажу у Календару.

Календар објављивања доступан је на веб-сајту РЗС-а. Линк у анексу.

У складу са Законом о званичној статистици („Службени гласник РС“, бр. 104/2009) и Европским статистичким кодексом праксе, сви корисници се равноправно третирају. Подаци АРС-а објављују се на веб-страници РЗС-а, након чега су ти подаци истовремено доступни свим корисницима. Свако одступање од датума наведеног у објављеном календару публикација мора бити најављено и образложено.

Подаци се објављују квартално и годишње.

Подаци Анкете о радној снази објављују се квартално у саопштењима. За први квартал последњи радни дан маја, за други квартал последњи радни дан августа, за трећи квартал последњи радни дан новембра и за четврти квартал последњи радни дан фебруара наредне године.

Републички завод за статистику објављује следеће публикације везано за Анкету о радој снази:

• Статистичко саопштење „Анкета о радној снази” – квартални подаци;
• Билтен „Анкета о радној снази у Републици Србији” – годишњи подаци;
• Подаци из Анкете о радној снази такође се могу наћи и у публикацијaма „Статистички годишњак“ и „Статистички календар“.

Публикације су доступне на линку у анексу.

База података је доступна на линку у анексу.

Микроподаци су доступни по захтеву корисника у складу с начелима дефинисаним у Закону о званичној статистици и правилима дефинисаним Правилником о начину и поступку давања  података које производи РЗС.

Статистичке базе микроподатака које се дају на коришћење у научно-истраживачке сврхе садрже редуковане информације о испитаницима –  циљ је онемогућавање идентификације анкетираних појединаца, односно домаћинстава. Поред тога што анонимизиране базе података не садрже информације о имену, презимену и адреси појединаца, примењују се и додатне мере заштите података о личности:

• ознака државе (рођења, држављанства, рада) приказана је посебно за Србију и земље региона (Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора, Македонија), док су остале државе груписане у три целине: земље ЕУ (осим Хрватске), друге земље Европе, остатак света;
• занимање је приказанао на троцифарском нивоу
• делатност је приказана на нивоу сектора (укупно 21 група);
• зараде (бруто) запослених радника приказане су у форми децилне расподеле (подаци су расположиви 15 месеци након референтног периода);
• идентификатор домаћинства мења се у свакој наредној годишњој бази (како би се онемогућило праћење чланова домаћинства кроз време).

Наведена груписања података направљена су у складу са правилима која примењује Eвростат (европски статистички завод) у циљу заштите личних података. Више информација можете наћи на линку у анексу.

• Статистички годишњак Републике Србије
• Статистички календар

Комплетна методологија Анкете о радној снази, како стара, тако и нова која је у употреби од 2021. године, може се наћи веб-сајту РЗС-а у оквиру Референтних метаподатака. Линк у анексу.

Упитник Анкете о радној снази налази се у анексу.

-

Систем управљања квалитетом Републичког завода за статистику ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice - CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management - TQM) који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС).

РЗС ради на побољшању квалитета истраживања АРС-а применом следећих прописа ЕУ:

• Уредбе/регулативе (ЕУ) 2019/1700 Европског парламента и Савета од 10. октобра 2019. којом се успоставља заједнички оквир за европскe статистикe о лицима и домаћинствима које се заснивају на подацима о појединцима прикупљеним на основу узорка, којом се мењају Уредбе (ЕЗ) бр. 808/2004, (ЕЗ) бр. 452/2008 и (ЕЗ) бр. 1338/2008 Европског парламента и Савета и стављају изван снаге Уредбе (ЕЗ) 1177/2003 Европског парламента и Савета и Уредба Савета (ЕЗ) бр.577/98 а посебно њен члан 7 став 1, члан 8 став 3 и члан 13 став 6.

Од 2010. године РЗС Евростат-у шаље кварталне извештаје о тачности и годишње извештаје о квалитету АРС података.

Посебна пажња је посвећена усклађивању главних индикатора квалитета и главних АРС концепата као што су:

• МОР (Међународна организација рада) концепт о запослености и незапослености,
• дизајн узорка и грешке узорковања,
• шеме пондера,
• неодговор,
• анкетари и организација рада на терену,
• начини истраживања,
• информације за кориснике,
• кохерентност и међусобна упоредивост.

Поред рада на унапређењу методологије, спроводи се и константна контрола добијених резултата, рада анкетара, као и усавршавање инструмената за спровођење Анкете.

Анкета о радној снази може се сматрати поузданим извором података, с обзиром да су, при дефинисању упитника и методологије, примењени стандарди и дефиниције Евростат-а и Међународне организације рада.

Истраживање је базирано на узорку и самим тим је подложно узорачким грешкама. У зависности од величине узорка, подаци са малим бројем појава су обележени у АРС публикацијама и дата су обавештења о њиховој непоузданости.

Анкетa о радној снази, у складу са јединственим концептима и смерницама, спроводи се у свим европским земљама (и у многим земљама широм света). Због тога је, у нашој земљи, АРС најадекватније истраживање које може да се користи за међународна поређења статистике тржишта рада.

Анкета о радној снази се користи за праћење кретања на тржишту рада.

Најчешће тражени подаци (које није могуће добити из других извора) су:

• подаци о незапослености;
• подаци о формалној/неформалној запослености;
• подаци о карактеристикама главног и додатног посла као што су часови рада, прековремени рад, одсуство с посла, разлози одсуства са посла, методе тражења посла, разлози нетражења посла, разлози за рад на одређено време или привремени рад, разлози за рад са непуним радним временом и сл.

Податке АРС-а користе и домаћи и међународни корисници.

Домаћи корисници су организације Владе Републике Србије као што су: Министарство за рад и социјална питања, Министарство за науку и технологију, Министарство омладине и спорта, Народна банка, Национална служба за запошљавање, локалне самоуправе итд. Остали национални корисници су разне академске и истраживачке институције (универзитети и институти), предузећа, новинари и појединачни корисници попут студената, научника, истраживача и других.

Tакође, подаци АРС се користе за састављање детаљних регионалних индикатора, за процене тренутног образовања и образовног постигнућа, као и за адекватне процене инпута рада националних рачуна.

Неколико индикатора који произилазе из АРС-а користe се за праћење и мерење кључних политичких циљева (ЕУ,) на пример у контексту Европског стуба социјалних права, циљева одрживог развоја и процедурa за макроекономску неравнотежу.

Међународни корисници су: Евростат (за главне АРС индикаторе), УНЕСКО и УНИЦЕФ (за податке у вези образовања), МОР (за податке везане за запосленост и незапосленост), Светска банка, ММФ и друге. Поједине земље из региона користе податке из Анкете о радној снази за различите регионалне пројекте.

На сваке две године, путем веб-анкете, спроводи се Истраживање о задовољству корисника.

Резултати истраживања доступни су на веб-сајту РЗС-а, линк у анексу.

Анкета о радној снази је у складу са регулативом (ЕУ) 2019/1700 Европског парламента и Савета што чини податке потпуним.

АРС је најадекватнији извор података упоредивих на међународном нивоу у области тржишта рада. Константна хармонизација са међународним препорукама и стандардима чине Анкету о радној снази поузданим истраживањем. Као и у сваком истраживању базираном на узорку, при спровођењу ове Aнкете долази до узорачких грешака које су повезане са одабиром узорка и обрасцима неодговора.

Узорачке грешке су мера варијабилитета између оцена из свих могућих узорака. Величина варијабилитета није тачно позната, али се може статистички оценити на основу података Aнкете.

Приликом публиковања података, није могуће публиковати сваку оцену са њеном узорачком грешком. Да би се корисницима обезбедило да приликом анализе података располажу и узорачком грешком (за одређени податак), израчунате су приближне вредности на основу регресионог модела.

Табеле са приближним вредностима узорачких грешака за тотале и просеке, начин коришћења табела и израчунавања коефицијената варијације пропорција и промена доступне су у анексу.

Постоје следеће неузорачке грешке:

а) Грешке обухвата

Срушене куће, исељена домаћинства и промењена наменa стана главни су узроци већег обухвата. Проблеми са мањим обухватом су узроковани неажурирањем пописних кругова.

Грешке везане за обухват (већи и мањи обухват, као и погрешна класификација) документоване су у Извештају о квалитету Анкете о радној снази.

б) Грешке мерења

Оценити грешке у мерењу је веома комликовано. У АРС-у, ниво proxy анкетирања може се користити као индикатор за барем део грешке мерења, односно за део утицаја испитаника. Proxy анкетирања су анкетирања у којима особа (пуномоћник, заступник, тј. члан домаћинства) одговара на питања у име неког другог члана домаћинства. Стопа Proxy одговора ( у старосној групи 15-74) у 2023. години је износила 53,4%.

в) Грешке обраде

Измене и уређивање података могући су још у току самог анкетирања. Уколико анкетар жели да измени првобитни одговор испитаника, када закључи да је дошло до грешке, може то учинити на лицу места.

Када подаци стигну у централу, врши се накнадна контрола, као и шифрирање занимања, делатности и подручја образовања. Фазе уређивања и обраде односе се на лоцирање логички неусаглашених информација и на њихову модификацију. У апликацији за унос података (током анкетирања) је уграђена логичка контрола која спречава анкетара да унесе нелогичне податке, па су такви случајеви сведени на минимум. Логичка контрола се константно ажурира током рада повезаног са провером података.

Нема расположивих процена о броју грешака обраде у АРС-у.

г) Грешке услед неодговора

Укупна стопа неоговора у 2023 години износи 23,36%, од чега 5,04% чине одбијања анкетирања, док 17,87% неодговора се односи на немогућност успостављања контакта са домаћинством (разлози за то могу бити промена намена стана, срушена кућа, трајно празан стан и сл.)

Стопе неодговора je приказана као годишњи просек (% у односу на планирани годишњи узорак).

Годишњи подаци у току 2023, за претходну годину, објављени су последњег радног дана априла.

Квартални подаци се објављују четири пута годишње (I квартал – крајем маја текуће године, II квартал – крајем августа текуће године, III квартал – крајем новембра текуће године и IV квартал – крајем фебруара наредне године). Подаци се објављују 6 до 7 недеља након завршетка теренског рада тј. последњег радног дана следећег месеца.  

Подаци, на кварталном нивоу, достављају се Евростату у року од 8 седмица након последњег дана посматране седмице за дати квартал. 

Динамика достављања података Евростату је иста као и динамика објављивања кварталних националних резултата. 

На годишњем нивоу подаци се достављају Евростату крајем марта идуће године за претходну годину. 

Сви подаци, на националном нивоу, објављују се у складу са календaром објављивања.

Исти концепт добијања и израчунавања података примењује се на територији целе Републике Србије.

Све дефиниције и процедуре прописује Европска унија што истраживање чини подесним за поређење општих и специфичних карактеристика тржишта рада на међународном нивоу.

АРС истраживање је, као пробно истраживање, први пут спроведено у нашој земљи 1994. године.

Oд 1995. то 2007. године, истраживање се спроводило једном годишње и то у октобру.

Упитник је 2004. године усклађен са ЕУ регулативом бр. 577/98, и тада се десио први прекид серије података.

Од 2008. до 2013. године истраживање је спровођено два пута годишње (у априлу и октобру). Истраживање је 2008. године даље усклађено са ЕУ регулативом бр. 377/2008. Повећан је број питања којим се обухвата контигент запослених лица и уведене су нове варијабле у вези са образовањем; па је тако ово усклађивање утицало на други прекид серије података.

У 2013. години је промењен оквир за избор узорка (Попис из 2011. године) што доводи до следећег прекида серије података.

У току 2014. године Анкета се спроводила четири пута годишње (по једном у сваком тромесечју ‒ у фебруару, мају, августу и новембру). Затим се, 2015. године, прешло на континуирану периодику истраживања. Током поменутог периода, осим методолошких промена и промене периодике, било је и промена везаних за величину узорка. Крајем 2014. године уводи се и нов систем прикупљања података, тј. PAPI (лично анкетирање уз помоћ папирног упитника) метод је замењен са CAPI методом (лично анкетирање са лаптопом), при чему је направљена електронска верзија упитника са уграђеним скоковима и логичком контролом.

Због промене система оцењивања у 2015. години (постстратификација према НУТС-3, полу и петогодиштима старости), урађена је прва ревизија за податке из 2014. године. Због увођења јединиствених пондера на нивоу лица и домаћинства у 2016. години, урађена је поновна ревизија података за 2014 годину (рев. 2), као и ревизија података за 2015. годину.

Од јануара 2021. Анкета о радној снази се спроводи на основу и у складу са новом Уредбом Европског парламента и Савета бр.2019 / 1700, а којом се примењује 19 резолуција Међународне организације рада у вези статистике рада, запослености и недовољне искоришћености рада. Главна методолошка промена односи се на искључивање лица која производе робу и услуге за сопствене потребе из категорије запосленог становништва и њихово последично разврставање у категорију незапосленог или становништва ван радне снаге. 

Иако истраживање АРС-а траје без прекида од 1994. године, све наведене промене су довеле до смањене упоредивости података између одређених  периода. Због тога су подаци прикупљени у периоду од 2004. до 2007. године међусобно упоредиви, као и подаци од 2008. до 2013. Захваљујући урађеним ревизијама, међусобно су упоредиви и подаци од 2014. године до 2020. године. Међутим од 2021. године услед промена основних концепата у АРС-у губи се упоредивост са претходним годинама. Како би се обезбедила упоредива серија података са периодом пре 2021. године, РЗС је обезбедио ревидирану серију главних АРС индикатора за период 2010 - 2020. година, а у складу са упутствима Евростата, усклађених са најновијом методолошком променом од 2021. године. 

1. Кохерентност Анкете о радној снази и Популационе статистике (Статистика становништва)

Популациона статистика није у потпуности упоредива са социодемографским подацима који се прикупљају Анкетом о радној снази. Постоје многе концептуалне разлике између њих, на пример:

• Анкета о радној снази обухвата приватна домаћинства, док популациона статистика обухвата целокупно становништво.
• Популациона статистика се односи на специфичне датуме (годину), док се Анкета о радној снази спроводи континуирано, при чему су све седмице у току године референтне (то јест посматране).

        2. ​Кохерентност Анкете о радној снази са Националним рачунима

Ова два  извора података о запосленима нису независна. Наиме, АРС  представља инпут за процене запослености националних рачуна. Иако концепти МОР одражавају концепте националних рачуна, оба имају своје циљеве и приступе мерењу, што може довести до различитих резултата. 

АРС је анкета која се спроводи на узорку домаћинстава. Насупрот томе, национални рачуни су концептуални оквир (наведен у Европском систему рачуна - ЕСА2010). Подаци националних рачуна настају интеграцијом заснованом на упоређивању и комбиновању свих релевантних извора података доступних у земљи. Ово је кључна карактеристика националних рачуна: омогућава узимање најбољег из сваког извора, повећава кохерентности и добијање свеобухватнијих резултата.

Неке од разлика између АРС и националних рачуна:

• АРС обухвата сва запослена лица која су резиденти Републике Србије, али није нужно да буду и запослена на територији РС. Национални рачуни примењују такозвани „домаћи концепт“ који укључује сва запослена лица без обзира да ли су резиденти, али је кључно да су запослена на територији РС, односно да припадају производној активности која се обавља у земљи.
• Разлике у обухвату. АРС обухвата само лица која живе у приватним домаћинствима и под запосленима се сматрају лица старости 15-89 година, док запосленост у националним рачунима обухвата све особе без обзира на године старости или пребивалиште.
• Поред тога, АРС не сматра волонтере (неплаћене приправнике), лица која производе робу и услуге (углавном пољопривредне) за сопствене потребе запосленима, док су они експлицитно или имплицитно наведени у националним рачунима. Дакле, национални рачуни укључују сву запосленост у пољопривреди и сву запосленост коју не прати званична економија.

У Републици Србији, за сада, Национални рачуни процењују број запослених само на експерименталној бази, тако да опис процедуре процене запослених лица још увек није објављен.

3. Кохерентност Анкете о радној снази са пословним статистикама (Регистрована запосленост)

Подаци о регистрованој запослености се разликују од података из Анкете о радној снази из следећих разлога:

• Метод прикупљања је различит. Подаци у Анкети се прикупљају од чланова домаћинстава која су изабрана у узорак, док се подаци o регистрованој запослености  прeузимају из Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО);
• Извор података у Анкети представља изјава лица које даје податке анкетару, док је извор за регистровану запосленост база ЦРОСО-а;
• Јединица посматрања у Анкети је сваки члан случајно изабраног домаћинства, док су јединице посматрања за регистровану запосленост обвезници плаћања доприноса обавезног социјалног осигурања и осигураници;
• Период посматрања активности лица у Анкети је седмица која претходи анкетирању, док се као временска тачка за регистровану запосленост узима претпоследњи радни  дан у месецу;
• Дефиниције запослености су различите. Подацима о броју запослених који се добијају из административних извора обухваћени су само формално запослени тј. лица која се налазе у евиденцији ЦРОСО-а и која су осигурана по основу запослења, обављања самосталних делатности и обављања пољопривредних делатности, док Анкета о радној снази (према међународној ILO дефиницији) оцењује како формалну, тако и неформалну запосленост лица изабраних у узорак (случајно изабрани део популације).          
• Поред различите дефиниције, ова два истраживања имају и различиту периодику спровођења. Периодика прикупљања података о броју запослених који се добијају из административних извора је месечна, док је код Анкете о радној снази од 2015. години континуирана, а периодика објављивања резултата је квартална.

4. Кохеретност Анкете о радној снази са Националном службом за запошљавање

Постоји разлика између дефиниције незапослених лица код АРС-а и регистроване незапослености:

• АРС – Према дефиницији МОР незапослена лица су сва лица старости 15-74 година, која нису имала плаћени посао у референтној седмици, активно су тражила посао у претходне четири седмице и могу започети рад у року од две седмице након истека референтне седмице или не траже посао јер су већ пронашла онај на којем ће почети да раде у року од 3 месеца.
• Регистрована незапосленост – Незапослена лица су сва лица старости 15-65 година, која су регистрована у Националној служби за запошљавање и која би, уколико се укаже могућност, могла одмах да почну да раде, поред тога, то су лица која немају формално запослење и активно траже посао. 

Процене АРС-а за одређени референтни период имају потпуну унутрашњу кохерентност, јер се све базирају на истом корпусу микроподатака и израчунавају се користећи исте методе процене.

Годишњи подаци се рачунају као просек кварталних, што осигурава кохерентност.

Општа политика ревизије Републичког завода за статистику представља глобални оквир који омогућава да свака статистичка област дефинише своју политику ревизија у складу са својим специфичностима. 

 Општа политика ревизије РЗС-а утврђује:

• општа правила ревизија објављених података, 
• облике информисања корисника у вези са могућим узроцима ревизија, 
• категоризацију ревизија и
• документацију која покрива све аспекте ревизија.

 Општа политика ревизије доступна је на линку у анексу.

• Ревизије података Анкете о радној снази 2023‒2024. године

Током 2023. и 2024. године спроведене су постпописна ревизија и ревизија података услед унапређења методолошких процедура.

Од првог квартала 2023. године, статистички показатељи из Анкете о радној снази израчунавају се на основу процена становништва за 2022. годину, заснованих на Попису становништва 2022. године. Закључно са четвртим кварталом 2022. године, за оцењивање резултата Анкете о радној снази коришћене су процене становништва засноване на Попису становништва из 2011. године.

Поред тога, до 2023. године статистички показатељи за референтни квартал посматране године израчунавани су на основу процена становништва за годину која претходи посматраној години. Због унапређења квалитета процена становништва у смислу побољшања правовремености података, од 2024. године статистички показатељи за референтни квартал израчунавају се на основу процена становништва за референтни квартал. Наиме, развијено је, на месечном нивоу, аутоматизовано електронско преузимање административних података (рођени, умрли и унутрашње миграције) неопходних за добијање основних процена становништва, што знатно скраћује период обраде података, услед чега су процене станопвништва сада доступне месец дана након референтног периода.

Процене становништва су засноване на резултатима пописа становништва и на резултатима обраде статистике природног (рођени и умрли) и механичког (унутрашње миграције) кретања становништва.

Дакле, од 2024. године се за оцењивање резултата Анкете о радној снази користе актуелне процене становништва. С циљем обезбеђивања упоредивости података са подацима из претходног периода, извршена је ревизија података за период пре 2024. Ревизија на микро подацима, тј. на нивоу пондера извршена је за период 2021-2023. док је за период 2011-2020. могуће урадити само ревизију основних индикатора.

Више информација у документу у анексу „Ревизијe података Анкете о радној снази 2023. године".

• Ревизија података Анкете о радној снази након увођења нове методоогије 2021. године

Од 2021. Републички завод за статистику (РЗС) је прешао на нову методологију Анкете о радној снази (АРС), у складу са Уредбом Eвропског парламента. Нове промене углавном се односе на дефиниције и начин спецификације одређених категорија становништва на тржишту рада – запослених лица, незапослених лица и лица ван радне снаге – као и на опсег и обим варијабли посвећених њиховим додатним карактеристикама. Како би се обезбедила упоредивост података након преласка на нову методологију, извршена је ревизија временских серија АРС-а за период од 2010. до 2020. године.  

У складу са препорукама Евростата за исправљање прекида у временским серијама, за потребе ревизије су у 2020. години спроведени паралелно пилот-истраживање (према новој методологији, важећој од 2021) и редовно истраживање (према старој методологији, важећој закључно са 2020. годином). Поређењем резултата редовног и пилот-истраживања добијени су корективни фактори за процене прекида насталог услед промене методологије.

Више информација у документу „Ревизија података Анкете о радној снази након увођења нове методологије 2021. године“  у анексу, и Брошури (АРС нова методологија 2021).

• Ревизија података због промене система оцењивања 2016.

2016. године промењен је систем оцењивања. Републички завод за статистику је урадио ревизију како би се превазишао ефекат ове промене и обезбедила упоредивост података за период који следи са подацима из 2014. и 2015. године. Од 2014. године подаци су доступни и према старом и према новом систему. То омогућава да се измери утицај који имају различити системи оцењивања и да се примени израчунати индекс на претходне године.

Анкета о радној снази је најсвеобухватније континуирано истраживање у Србији. Од 2015. године, од промене периодике истраживања на континуирано, анкетирање се врши сваке седмице (од понедељка до недеље). Истраживање се одвија тако што се у једној седмици анкетира један подузорак, у следећој други подузорак итд. Испитаници дају одговоре о својој радној активности у седмици која је за њих референтна.

Тип узорка

У Анкети о радној снази примењен је двоетапни стратификовани узорак скупина. Узорак пописних кругова (скупина домаћинстава) изабран је у првој етапи. Узорак домаћинстава у сваком пописном кругу изабран је у другој етапи.  Пописни кругови као примарне јединице стратификују се према типу насеља (град и остало) и према територији на нивоу НСТЈ 3.

Ротациона шема и алокација узорка

Анкета о радној снази се заснива на ротационом панел плану узорка, по коме је свако домаћинство четири пута у узорку. Примењена је ротациона шема 2-2-2.

За сваки квартал алоцирају се по четири подузорка (ротационе групе). Сваког квартала (К) у узорак се укључује: једна нова ротациона група, две ротационе групе из претходног квартала (К-1) и једна ротациона група из истог квартала претходне године (К-3). На основу примењене ротационе шеме, свако домаћинство и лице изабрано у узорак анкетира се четири пута у року од 18 месеци, тј. домаћинство и лице је у узорку два узастопна квартала, затим два квартала је ван узорка и поново је два узастопна квартала у узорку.

Примењена ротациона шема на основу које је остварено преклапање узорака за два узастопна квартала, као и за исти квартал у две узастопне године, омогућила је ефикасан план узорка за мерење промена у односу на претходни квартал и за мерење промена у односу на исти квартал претходне године.

Пропорционална алокација узорка према броју лица старих 15 и више година, у оквиру типа насеља и територије, незнатно је коригована како би се добила боља прецизност оцена на нивоу области.

Преласком на континуирану периодику истраживања било је потребно извршити и дистрибуцију узорка у времену. Сваки подузорак алоциран за квартал, униформно и на случајан начин се дистрибуира на 13 седмица, а изузетно, што се дешава једном у четири године када се посматрају 53 седмице, узорак за један квартал (први или четврти) дистрибуира се на 14 седмица. 

Свака седмица током године је реферетна а домаћинства изабрана у узорак се распоређују према њима. Анкетирање изабраног домаћинства се спроводи у периоду од 2 седмице након референтне у којој су распоређена, односно анкетирање се спроводи континуирано током целе календарске године.

Свако домаћинство изабрано у узорак анкетира се четири пута у року од 18 месеци, тј. домаћинство улази у узорак два узастопна квартала, затим је два квартала ван узорка, па наредна два квартала поново улази у узорак.

Инструмент за прикупљање података у АРС-у је електронски упитник који користе и анкетари који раде телефонску анкету (CATI) и анкетари на терену (CAPI).

Теренски и телефонски анкетари раде на прикупљању података. Они су основни носиоци извршења АРС-а и од њиховог рада у највећој мери зависи успех истраживања. Од начина анкетирања, познавања суштине питања постављених у упитнику и њиховог тумачења, зависи успешност извршења АРС-а. Такође, важни су и њихова упорност и залагање.

Први круг анкетирања спроводи се лично, посетом анкетара домаћинству. Анкетари су опремљени лаптоп рачунарима са имплементираним електронским упитником. Током прве посете анкетари прикупљају контакт телефон домаћинства, како би се наредна три анкетирања спровела путем телефона, из кол-центра. Анкетар најпре прикупља социодемографске податке за сваког члана домаћинства а затим информације о радном статусу за чланове старе од 15 до 89 година. У следећем таласу анкетирања, анкетар проверава социодемографске податке прикупљене током првог анкетирања, а затим прикупља информације о радном статусу за текући квартал.

До четвртог квартала 2014. године користиле су се две методе прикупљања података – PAPI (директно анкетирање путем папирног упитника) и CATI (анкетирање телефоном уз помоћ компјутера). У четвртом кварталу PAPI метода је замењена CAPI методом прикупљања података (директно анкетирање уз помоћ компјутера).

Преласком на континуирану периодику истраживања, било је потребно извршити и дистрибуцију узорка у времену. Сваки подузорак алоциран за квартал, униформно и на случајан начин се дистрибуира на 13 седмица, а изузетно, што се дешава једном у четири године када се посматрају 53 седмице, узорак за један квартал (први или четврти) дистрибуира се на 14 седмица. 

Обавеза давања података темељи се на члану 26, Закона о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/2009).

Инструмент за прикупљање података у АРС-у је електронски упитник који користе и анкетари који раде телефонску анкету (CATI) и анкетари на терену (CAPI). Применом електронског упитника смањују се време и трошкови потребни за унос и обраду података. Сви анкетари користе исти упитник, али се логичка контрола (која постоји да би се грешке при уносу смањиле на најмању могућу меру) разликује за телефонску и теренску анкету. Логичка контрола за методу CAPI је блажа јер је процењено да анкетар у домаћинству треба што је могуће краће да се задржи и из тог разлога анкетари на терену не уносе ни шифре занимања, делатности и подручја образовања, већ само текстуални опис тражених података. Шифрирање и пуна логичка контрола над теренским материјалом врши се по њиховом преносу у централну базу која се налази на серверу у Рачунском центру Завода од стране статистичара и ангажованих супервизора.

Подаци који се прикупљају путем телефонске анкете директно се уписују у централну базу и потом се шифрирају. На њима је примењена пуна логичка контрола при уносу.

Логичка контрола ради на принципу препознавања очигледне неусаглашености (нпр. 15 година стар испитаник који је последњи пут радио 1940. године). Уколико је вредност сумњива али разумна, програм ће упозорити анкетара да провери унете податке и потврди их уколико су тачни. На тај начин спречена је могућност случајне грешке на уносу.

У Анкети о радној снази се користи тзв "зависно интервјуисање", што значи да се претходно прикупљени одговори (из претходних квартала) користе како би се смањило оптерећење испитаника. Зависно интервјуисање се не примењује приликом одређивања тренутног радног статуса испитаника као и код питања код којих је назначени временски период на који се односе. Испитаници потврђују претходно дате одговоре.

Није примењиво.

-

Нема напомена