Анкета о радној снази

Републички завод за статистику (РЗС)

Одељење за статистику тржишта рада, Група за Анкету о радној снази

Милана Ракића 5, Београд

ars@stat.gov.rs

Анкета о радној снази (АРС) је истраживање усмерено на домаћинство и креирано је са циљем да се прибаве информације о тржишту рада и карактеристикама радне снаге.

Када је реч о методологији, организацији, избору узорка,  дизајну упитника и дефиницијама запослености/незапослености, АРС се спроводи у складу са стандардима и препорукама Међународне организације рада (International Labour Organization ‒ ILO) и регулативама Европског завода за статистику (Евростат), што омогућава да се велики број података добијених из АРС-а може упоређивати са еквивалентним подацима из других (посебно европских) земаља.

Главни циљ овог истраживања је добијање података о три основна, међусобно искључива контингента становништва – запослена, незапослена и неактивна лица.

Када је реч о запосленима, АРС региструје њихов професионални статус на три начина:

• самозапослени,
• запослени радници или
• помажући чланови у породичном послу.

Поред тога, АРС региструје и облик својине у којој раде, права која остварују на радном месту, занимање и делатност, број радних сати, допунски посао (уколико постоји) итд.

У случају незапослених лица, АРС испитује:

• начин тражења посла,
• дужину тражења посла,
• претходно радно искуство итд.

За неактивна лица прикупљају се подаци о:

• разлозима нетражења посла и
• њиховом односу према тржишту рада (потенцијална радна снага).

Осим наведених категорија, истражују се социо-демографске, образовне и друге карактеристике становништва (године, пол, брачно стање, образовање, држављанство, национална припадност и тако даље).

Резултати истраживања објављују се у агрегираном облику, чиме је (у складу са одредбама Закона о званичној статистици) у потпуности обезбеђена тајност индивидуалних података о домаћинствима и лицима.

Подаци добијени анкетирањем објављују се на кварталном и годишњем нивоу.

У Анкети о радној снази примењују се следеће међународне класификације:

– Meђународна стандардна класификација занимања (ISCO – 08);

– Класификација делатности Европске уније (NACE, rev.2), која је упоредива са класификацијом делатности Уједињених нација (ISIC – rev. 4);

– Mеђународна стандардна класификација образовања (ISCED – 2011);

– Класификација поља образовања (ISCED-F 2013), која допуњава Међународну стандардну класификацију образовања (ISCED - 2011);

– Meђународна класификација статуса у запослености (ICSE – 93).

Анкета о радној снази  обухвата све секторе дефинисане NACE rev.2 класификацијом.

Становништво се разврстава на запослене, незапослене и неактивне на основу информација које се добијају из упитника и које се односе на активност анкетираних лица у референтној седмици. Подаци добијени на овај начин разликују се од података о запосленим и незапосленим лицима који се добијају преко других статистичких истраживања.

У Анкети се не узима у обзир формални статус лица које се анкетира, већ се његов радни статус одређује на основу активности коју је обављало у посматраној седмици. Због тога се, у Анкети,  као запослено лице (поред формално запослених) може појавити и лице које нема формално запослење, уколико је, у посматраној седмици обављало неки посао (најмање један сат) у циљу стицања средстава за живот. По истом методу, неактивним лицем се сматра лице које је формално незапослено (пријављено Националној служби за запошљавање) уколико током четири седмице (које су претходиле анкетирању) није предузимало активне кораке у тражењу посла и није у могућности да почне да ради у року од две седмице. У другом случају, формално незапослено или неактивно лице (лице без формалног посла, пензионер, студент, домаћица и др.) које је у посматраној седмици обављало неки плаћени посао, сматраће се запосленим, без обзира на његов формални статус.

Запосленим лицима се сматрају она која су у посматраној седмици обављала неки плаћени посао (у новцу, натури или услугама), у трајању од најмање једаног сата,  као и лица која су имала запослење, али која су у посматраној седмици била одсутна са посла (уз гаранцију повратка).

Под запосленима се сматрају она лица која имају заснован радни однос у предузећу, установи или у другој врсти организације, лица која раде самостално (предузетници, индивидуални пољопривредници, лица која су обављала неки посао који су сами пронашли и уговорили – усмено или писмено). Осим поменутих, запосленима се сматрају и чланови породице који помажу у породичном послу који је у власништву члана домаћинства и који се дефинише као неплаћени посао, али директно доприноси функционисању посматраног породичног посла.

Незапосленим лицима се сматрају она која нису обављала ниједан плаћени посао у референтној седмици, активно су тражила посао током претходне четири седмице (у односу на посматрану седмицу) и у могућности су да почну да раде у року од две седмице (након посматране седмице).

У ову категорију спадају и лица која током претходне четири седмице нису тражила посао, пошто су већ пронашла посао на којем треба да почну да раде (након истека референтне седмице, а најкасније у року од три месеца) и која су у могућности да почну да раде у року од две седмице након посматране седмице.

Активно становништво – радну снагу – чине сва запослена и незапослена лица.

Неактивно становништво чине сва лица стара 15 и више година која нису сврстана у запослено или незапослено становништво. У неактивна лица спадају:

• ученици,
• студенти,
• пензионери,
• лица која обављају кућне послове и

остала лица која у посматраној седмици нису обављала ниједан плаћени посао, нису активно тражила посао или нису била у могућности да почну да раде у року од две седмице након истека посматране седмице.

Потенцијално активно становништво чине лица која активно траже посао, али нису у могућности да одмах (односно у року од две седмице) почну да раде, као и лица која су у могућности да одмах почну да раде, али која активно не траже посао.

У овај контингент укључена су и тзв. обесхрабрена лица, тј. лица која не траже посао зато што су уверена да га не могу наћи, иако су у могућности да одмах почну да раде уколико би им посао био понуђен.

Формална запосленост обухвата:

• лица која имају формално-правни уговор о запослењу, односно радни однос заснован са послодавцем на одређено или неодређено време,
• лица која самостално обављају делатност у регистрованој својини или су оснивачи регистрованих привредних друштава или предузетничких радњи,
• лица која обављају пољопривредну делатност регистровану у званичним државним институцијама.

Неформална запосленост подразумева:

• рад у нерегистрованим фирмама,
• рад у регистрованим фирмама, али без формалног уговора o раду и без социјалног и пензионог осигурања,
• рад помажућих чланова у породичном послу.       

Стопа активности представља проценат активног становништва у укупном становништву старом 15 и више година.

Стопа запослености представља проценат запослених у укупном становништву старом 15 и више година.

Стопа незапослености представља проценат незапослених у укупном броју активних становника старих 15 и више година.

Стопа неактивности представља проценат неактивног становништва у укупном становништву старом 15 и више година.

Јединица анкетирања је сваки члан случајно изабраног домаћинства, а јединица избора је домаћинство изабрано у узорак.

Основни социодемографски подаци прикупљени су о свим лицима у изабраним домаћинствима, док су о радној активности анкетирана само лица стара 15 и више година.

Циљну популацију представљају лица која живе у приватним (неинституционалним) домаћинствима на територији Републике Србије, без Региона Косово и Метохија, која представљају уобичајено становништво.

Уобичајено становништво, према препорукама UNECE-а и Евростата за Попис 2011, чине:

• лица која бораве или намеравају да бораве на територији Републике Србије годину дана или дуже;
• лица која су чланови анкетираног домаћинства, а која су одсутна или намеравају да буду одсутна из домаћинства краће од годину дана.

Циљну групу не представљају лица која бораве или намеравају да бораве у Србији краће од годину дана, као ни лица која су одсутна или намеравају да буду непрекидно одсутна из анкетираног домаћинства годину дана и дуже (живе и/или раде у иностранству, трајно су се иселила из домаћинства и слично).

Референтна територија је територија Републике Србије без региона Косово и Метохија. Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Анкета о радној снази је први пут у нашој земљи спроведена 1994. године као пробно истраживање. Од 1995. до 2008. године истраживање је редовно спровођено једанпут годишње. У периоду од 2008. до 2013. године истраживање је спровођено два пута годишње (у априлу и октобру). У току 2014. године, АРС је спроведен четири пута (по једном у сваком тромесечју ‒ током фебруара, маја, августа и новембра). Од 2015. године прелази на континуирану периодику истраживања.

Није примењиво.

Већина резултата се изражава кроз број лица (у хиљадама), или кроз стопе (стопа запосленост, стопа незапослености или стопа раста). Такође, постоје  варијабле које се изражавају у другим мерним јединицама (старост лица у броју година, радно време у сатима, итд.).

АРС се спроводи као континуирано истраживање, што значи да се анкетирање обавља сваке седмице у току године.

Референтна седмица је седмица која претходи анкетирању и обухвата целу календарску седмицу (од понедељка до недеље).

Статус радне снаге се одређује у односу на референтну седмицу, па се та седмица назива и посматраном. Прва референтна седмица у години мора обухватити први четвртак у години, а први квартал обухвата 13 референтних седмица.

Републички завод за статистику има овлашћења и одговорност за прикупљање, обраду и објављивање статистичких података на основу Закона о званичној статистици („Службени гласник РС”, број 104/09).

Истраживање такође мора да поштује и примењује званичне међународне законске директиве - - Међународна регулатива (EC) No. 577/98   као и Регулатива  (EC) No 377/2008

Није примењиво.

Заштита личних података је обавезна према члану 3 Одредбе о заштити испитаника и члановима 44, 45, 46, 47, 48 и 49 Одредбе о поверљивости Закона о званичној статистици („Службени гласник РС” , број 104/09).

Заштита личних података је изузетно важно питање. Резултати истраживања објављују се у агрегираном облику, чиме је у складу са одредбама Закона о званичној статистици, у потпуности обезбеђена тајност индивидуалних података о домаћинствима и лицима.

Статистичке базе микроподатака које се дају на коришћење у научно-истраживачке сврхе садрже редуковане информације о испитаницима –  циљ је онемогућавање идентификације  анкетираних појединаца, односно домаћинстава. Поред тога што јавно доступне базе података не садрже информације о имену, презимену и адреси појединаца, примењују се и додатне мере заштите података о личности:

-старост испитаника приказана је сегментирано – у групама од по пет година;

-зараде запослених радника приказане су у интервалима од десет група;

-ознака државе (рођења, држављанства, рада) приказана је посебно за Србију и земље региона (Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора, Македонија), док су остале државе груписане у три целине: земље ЕУ (осим Хрватске), друге земље Европе, остатак света;

-занимање је приказанао на троцифарском нивоу

-делатност је приказана на нивоу сектора (укупно 21 група);

-идентификатор домаћинства мења се у свакој наредној годишњој бази (како би се онемогућило праћење чланова домаћинства кроз време).

Наведена груписања података направљена су у складу са правилима која примењује  Eвростат (европски статистички завод) у циљу заштите личних података.  Више информација можете наћи на линку у анкесу.

Подаци АРС-а објављују се квартално и годишње, у складу са датумима забележеним у календару објављивања.

Подаци АРС-а  објављују се у складу са  календаром објављивања Републичког завода за статистику  коме се може приступити преко линка у анкесу.

Публикације и подаци АРС-а су доступни на веб страници РЗС-а на датуме који су наведени у календару објављивања. Група за дисеминацију, одређеним корисницима,  на дан објављивања шаље СМС обавештења, уз пратеће информације о главним индикаторима. Наведена група такође шаље штампану верзију објављене публикације различитим државним службеницима, министарствима, Народној библиотеци итд. 

Квартално и годишње.

Подаци Анкете о радној снази објављују се квартално у саопштењима за јавност.

Републички завод за статистику објављује следеће публикације:

• Статистичко саопштење „Анкета о радној снази” – квартални подаци;
• Билтен „Анкета о радној снази у Републици Србији” – годишњи подаци;
• Подаци из Анкете о радној снази такође се могу наћи и у публикацији „Статистички годишњак“ и „Статистички календар“.

Публикације су доступне на линку у анексу.

Подаци Анкете о радној снази су доступни у Дисеминационој бази Републичког завода за статистику у одељку Тржиште рада / Анкета о радној снази. Линк је дат у анкесу.

Микроподаци су, на захтев, доступни међународним организацијама и истраживачким институтима.

Подаци који захтевају додатну обраду предају се служби за дисеминацију, након чега они прослеђују захтев АРС-групи која почиње процес израде/обраде тражених података. Потом се тражени подаци достављају корисницима.

Детаљан опис методологије доступан је на линковима датим у анкесу.

-

РЗС ради на побољшању квалитета истраживања АРС-а усвајањем следећих прописа ЕУ:

• Уредба Савета  бр. 577/98 којом се дефинишу основне варијабле АРС-а;
• Уредба Комисије бр. 1897/2000 која се односи на оперативну дефиницију незапослености и 12 начела за формулисање питања о радном статусу.

Од 2010. године РЗС Евростат-у шаље годишње и кварталне извештаје АРС-а о квалитету.

Посебна пажња је посвећена усклађивању главних индикатора квалитета и главних АРС- концепата као што су:

• ИЛО концепт о запослености и незапослености,
• дизајн узорка и грешке узорковања,
• шеме пондера,
• неодговор,
• анкетари и организација рада на терену,
• начини истраживања,
• информације за кориснике,
• кохерентност и међусобна упоредивост.

Поред рада на унапређењу методологије, спроводи се и константна контрола добијених резултата и рада анкетара, као и усавршавање инструмената за спровођење Анкете.

Анкета о радној снази може се сматрати поузданим извором података, с обзиром да су, при дефинисању упитника и методологије, примењени стандарди и дефиниције Евростат-а и Међународне организације рада.

Истраживање је базирано на узорку и самим тим је подложно узорачким грешкама. У зависности од величине узорка, подаци са малим бројем појава су обележени у АРС публикацијама и дата су обавештења о њиховој непоузданости. 

Анкетa о радној снази, у складу са јединственим концептима и смерницама, спроводи се у свим европским земљама (и у многим земљама широм света). Због тога је, у нашој земљи,  АРС најадекватније истраживање које може да се користи за међународна поређења статистике тржишта рада.

Анкета о радној снази се користи за праћење кретања на тржишту рада.

Најчешће тражени подаци (које није могуће добити из других извора) су:

• подаци о незапослености;
• подаци о формалној/неформалној запослености („рад на црно”);
• подаци о карактеристикама главног и додатног посла као што су:
• часови рада, прековремени рад, одсуство с посла, разлози одсуства са посла,
• методе тражења посла, разлози нетражења посла,
• разлози за рад на одређено време или привремени рад, разлози за рад са непуним радним временом и сл.

Податке АРС-а користе и домаћи и међународни корисници.

Домаћи корисници су организације Владе Републике Србије као што су: Министарство за рад и социјална питања, Министарство за науку и технологију, Министарство омладине и спорта, Народна банка, Национална служба за запошљавање, локалне самоуправе итд. Остали национални корисници су разне академске и истраживачке институције (универзитети и институти), предузећа, новинари и појединачни корисници попут студената, научника, истраживача и других.

Национални рачуни користе податке АРС-а како би креирали адекватне процене инпута рада. За ту сврху најчешће коришћене варијабле су: стварни часови рада, сектори активности, професионални статус, врста уговора о раду итд.

Међународни корисници су: Евростат (за главне АРС индикаторе), УНЕСКО и УНИЦЕФ (за податке у вези образовања), ИЛО (за податке везане за запосленост и незапосленост), Светска банка, ММФ и друге. Поједине земље из региона користе податке из Анкете о радној снази за различите регионалне пројекте.

РЗС не спроводи Анкету о задовољству корисника која је усмерена на статистику тржишта рада.

Анкета о радној снази је у складу са регулативом Commission Regulation 430/2005 што чини податке потпуним.

АРС је најадекватнији извор података упоредивих на међународном нивоу у области тржишта рада. Константна хармонизација са међународним препорукама и стандардима чине Анкету о радној снази поузданим истраживањем. Као и у сваком истраживању базираном на узорку, при спровођењу ове Aнкете долази до узорачких грешака које су повезане са одабиром узорка и обрасцима неодговора.

Узорачке грешке су мера варијабилитета између оцена из свих могућих узорака. Величина варијабилитета није тачно позната, али се може статистички оценити на основу података Aнкете.

Приликом публиковања података, није могуће публиковати сваку оцену са њеном узорачком грешком. Да би се корисницима обезбедило да приликом анализе података располажу и узорачком грешком (за одређени податак), израчунате су приближне вредности на основу регресионог модела.

Табеле са приближним вредностима узорачких грешака за тотале и просеке, начин коришћења табела и израчунавања коефицијената варијације пропорција и промена доступне су у Методологији за кориснике – „Анкета о радној снази, 2017 (страна 25-26). Линк публикације дат је у анексу.

а) Грешке обухвата

Срушене куће, исељена домаћинства и промењена намене стана главни су узроци већег обухвата. Проблеми са мањим обухватом су узроковани неажурирањем пописних кругова.

Грешке везане за обухват (већи и мањи обухват, као и погрешна класификација) документоване су у Извештају о квалитету Анкете о радној снази.

б) Грешке мерења

Није доступна процена грешака мерењa.

ц) Грешке обраде

Измене и уређивање података могући су још у току самог анкетирања.

Уколико анкетар жели да измени првобитни одговор испитаника, када закључи да је дошло до грешке, може то учинити на лицу места.

Када подаци стигну у централу, врши се накнадна контрола, као и шифрирање занимања, делатности и подручја образовања. Фазе уређивања и обраде односе се на лоцирање логички неусаглашених информација и на њихову модификацију. У апликацију је уграђена логичка контрола на уносу података (током анкетирања) која спречава анкетара да унесе нелогичне податке, па су такви случајеви сведени на минимум.

Нема расположивих процена о броју грешака обраде у АРС-у.

д) Грешке услед неодговора

Није доступна процена грешака услед неодговора.

Годишњи подаци се објављују једном годишње, последњег радног дана у марту. Квартални подаци се објављују четири пута (I квартал – у мају текуће године, II квартал – у август текуће године, III квартал – у новембру текуће године и IV квартал – у фебруару наредне године). Подаци се објављују 6 до 7 недеља након завршетка теренског рада тј. последњег радног дана следећег месеца.

Подаци се углавном објављују на време и у складу са статистичким календаром.

Подаци су упоредиви на нивоу региона и округа, са изузетком региона Косово и Метохија за који се подаци не прикупљају. Подаци су упоредиви и са другим земљама Балкана и ЕУ.

Све дефиниције и процедуре прописује Европска унија што истраживање чини подесним за поређење општих и специфичних карактеристика тржишта рада на међународном нивоу.

АРС истраживање је, као пробно истраживање, први пут спроведено у нашој земљи 1994. године. Oд 1995. то 2007. године, истраживање је спровођено једном годишње и то у октобру. Упитник је 2004. године усклађен са ЕУ регулативом бр. 577/98, и тада се десио први прекид серије података. Од 2008. до 2013. године истраживање је спровођено два пута годишње (у априлу и октобру). Истраживање је 2008. године даље усклађено са ЕУ регулативом бр. 377/2008. Повећан је број питања којим се обухвата контигент запослених лица и уведене су нове варијабле у вези са образовањем; ово усклађивање је утицало на други прекид серије података. У 2013. години је промењен оквир за избор узорка (Попис из 2011. године) што доводи до следећег прекида серије података. У току 2014. године Анкета се спроводила четири пута годишње (по једном у сваком тромесечју ‒ у фебруару, мају, августу и новембру). Затим се, 2015. године, прешло на континуирану периодику истраживања. Током поменутог периода, осим методолошких промена и промене периодике, било је и промена везаних за величину узорка.

Због промене система оцењивања у 2015. години (постстратификација према НУТС-3, полу и петогодиштима старости), урађена је прва ревизија за податке из 2014. године. Због увођења јединиствених пондера на нивоу лица и домаћинства у 2016. години, урађена је поновна ревизија података за 2014 годину (рев. 2), као и ревизија података за 2015. годину.

Иако истраживање АРС-а траје без прекида од 1994, све наведене промене су довеле до смањене упоредивости података између одређених  периода. Због тога су подаци прикупљени у периоду од 2004. до 2007. године међусобно упоредиви, као и подаци од 2008. до 2013. Захваљујући урађеним ревизијама, међусобно су упоредиви и подаци од 2014. године па надаље .

Иако су побољшања током времена довела до прекида временских серија, упоредивост између главних показатеља за период од 2008. године је и даље висока.

a)Кохерентност Анкете о радној снази и Популационе статистике (Статистиком становништва)

Популациона статистика није у потпуности упоредива са социодемографским подацима који се прикупљају Анкетом о радној снази. Постоје многе концептуалне разлике између њих, на пример:

• Анкета о радној снази обухвата приватна домаћинства, док популациона статистика обухвата целокупно становништво.
• Популациона статистика се односи на специфичне датуме (годину), док се Анкета о радној снази спроводи континуирано и свака недеља је референтна.

b)Кохерентност Анкете о радној снази и Национим рачунима

АРС обухвата сва запослена лица која су резиденти (стални становници) Републике Србије (национални концепт), нарочито она лица која раде на територији државе. Национални рачуни примењују такозвани „домаћи концепт“ који укључује сва запослена лица без обзира да ли су резиденти, који припадају производној активности која се обавља у земљи.  Ово подразумева да Национални рачуни укључују сву запосленост у пољопривреди и сву запосленост коју не прати званична економија.

Национални рачуни процењују број запослених лица на основу различитих извора као што су:

• званични статистички подаци о броју формално запослених,
• структура формално и  неформално запослених из АРС-а,
• подаци о запосленим лицима из финансијских и пореских извора.

У Републици Србији, за сада, Национални рачуни процењују број запослених само на експерименталној бази, тако да опис процедуре процене запослених лица још увек није објављен.

c)Кохерентност Анкете о радној снази са пословним статистикама

Подаци о регистрованој запослености се разликују од података из Анкете о радној снази из следећих разлога:

• Метод прикупљања је различит. Подаци у Анкети се прикупљају од чланова домаћинстава која су изабрана у узорак, док се подаци o регистрованој запослености  прeузимају из Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО);
• Извор података у Анкети представља изјава лица које даје податке анкетару, док је извор за регистровану запосленост база ЦРОСО-а;
• Јединица посматрања у Анкети је сваки члан случајно изабраног домаћинства, док су јединице посматрања за регистровану запосленост обвезници плаћања доприноса обавезног социјалног осигурања и осигураници;
• Период посматрања активности лица у Анкети је седмица која претходи анкетирању, док се као временска тачка за регистровану запосленост узима претпоследњи радни  дан у месецу;
• Дефиниције запослености су различите. Подацима о броју запослених који се добијају из административних извора обухваћени су само формално запослени тј. лица која се налазе у евиденцији ЦРОСО-а и која су осигурана по основу запослења, обављања самосталних делатности и обављања пољопривредних делатности, док Анкета о радној снази (према међународној ILO дефиницији) оцењује како формалну, тако и неформалну запосленост лица изабраних у узорак (случајно изабрани део популације).          
• Поред различите дефиниције, ова два истраживања имају и различиту периодику спровођења. Периодика прикупљања података о броју запослених који се добијају из   административних извора је месечна, док је код Анкете о радној снази од 2015. години континуирана, а периодика објављивања резултата је квартална.

d)Кохеретност Анкете о радној снази са Националном службом за запошљавање

Постоји разлика између дефиниције незапослених лица код АРС-а и регистроване незапослености:

• АРС – Према дефиницији ИЛО-а незапослена лица су сва лица старости 15-74 година, која нису имали плаћени посао у референтној седмици, активно су тражила посао у претходне четири седмице и могу започети рад у року од две седмице након истека референтне седмице или не траже посао јер су већ пронашли онај на којем ће почети да раде у року од 3 месеца.
• Регистрована незапосленост – Незапослена лица су сва лица старости 15-65 година, која су регистрована у Националној служби за запошљавање и која би, уколико се укаже могућност, могла одмах да почну да раде, поред тога, то су лица која немају формално запослење и активно траже посао.

Процене АРС-а за одређени референтни период имају потпуну унутрашњу кохерентност, јер се све базирају на истом корпусу микроподатака и израчунавају се користећи исте методе процене.

Годишњи подаци се рачунају као просек кварталних, што осигурава кохерентност.

Oсновни принципи и стандарди за спровођење ревизија објављених статистичких података дефинисани су у документу "Општа политика ревизије" Републичког завода за статистику.

Почев од 2016. године промењен је систем оцењивања. Републички завод за статистику је урадио ревизију како би се превазишао ефекат ове промене и обезбедила упоредивост података за период који следи са подацима из 2014. и 2015. године.

Од 2014. године подаци су доступни и према старом и према новом систему. То омогућава да се измери утицај који имају различити системи оцењивања и да се примени израчунати индекс на претходне године.

Анкета о радној снази је најсвеобухватније континуирано истраживање у Србији. Од 2015. године, од промене периодике истраживања на континуирано, анкетирање се врши сваке седмице (од понедељка до недеље). Истраживање се одвија тако што се у једној седмици анкетира један подузорак, у следећој други подузорак итд. Испитаници дају одговоре о својој радној активности у седмици која је за њих референтна.

Тип узорка

У Анкети о радној снази примењен је двоетапни стратификовани узорак скупина. Узорак пописних кругова (скупина домаћинстава) изабран је у првој етапи. Узорак домаћинстава у сваком пописном кругу изабран је у другој етапи.  Пописни кругови као примарне јединице стратификују се према типу насеља (град и остало) и према територији на нивоу НСТЈ 3.

Ротациона шема и алокација узорка

Анкета о радној снази се заснива на ротационом панел плану узорка, по коме је свако домаћинство четири пута у узорку. Примењена је ротациона шема 2-2-2.

За сваки квартал алоцирају се по четири подузорка (ротационе групе). Сваког квартала (К) у узорак се укључује: једна нова ротациона група, две ротационе групе из претходног квартала (К-1) и једна ротациона група из истог квартала претходне године (К-3). На основу примењене ротационе шеме, свако домаћинство и лице изабрано у узорак анкетира се четири пута у року од 18 месеци, тј. домаћинство и лице је у узорку два узастопна квартала, затим два квартала је ван узорка и поново је два узастопна квартала у узорку.

Примењена ротациона шема на основу које је остварено преклапање узорака за два узастопна квартала, као и за исти квартал у две узастопне године, омогућила је ефикасан план узорка за мерење промена у односу на претходни квартал и за мерење промена у односу на исти квартал претходне године.

Пропорционална алокација узорка према броју лица старих 15 и више година, у оквиру типа насеља и територије, незнатно је коригована како би се добила боља прецизност оцена на нивоу области.

Преласком на континуирану периодику истраживања било је потребно извршити и дистрибуцију узорка у времену. Сваки подузорак алоциран за квартал, униформно и на случајан начин се дистрибуира на 13 седмица, а изузетно, што се дешава једном у четири године када се посматрају 53 седмице, узорак за један квартал (први или четврти) дистрибуира се на 14 седмица. То је био случај у четвртом кварталу 2015. године.

Сваки домаћинство се интервјуише током једне референтне седмице, а интервјуи се спроводе сваког дана током целе године. Свако домаћинство изабрано у узорак анкетира се четири пута у року од 18 месеци, тј. домаћинство улази у узорак два узастопна квартала, затим је два квартала ван узорка, па наредна два квартала поново улази у узорак.

Инструмент за прикупљање података у АРС-у је електронски упитник који користе и анкетари који раде телефонску анкету (CATI) и анкетари на терену (CAPI).

Теренски и телефонски анкетари раде на прикупљању података. Они су основни носиоци извршења АРС-а и од њиховог рада у највећој мери зависи успех истраживања. Од њиховог начина анкетирања, као и познавања суштине питања постављених у упитнику и њиховог тумачења, зависи успешност извршења АРС-а. Такође, важни су и њихова упорност и залагање.

Први круг анкетирања спроводи се лично, посетом анкетара домаћинству. Анкетари су опремљени лаптоп рачунарима са имплементираним електронским упитником. Током прве посете анкетари прикупљају контакт телефон домаћинства, како би се наредна три анкетирања спровела путем телефона, из кол-центра. Анкетар најпре прикупља социодемографске податке за сваког члана домаћинства а затим информације о радном статусу за чланове старе 15 и више година. У следећем таласу анкетирања, анкетар проверава социодемографске податке прикупљене током првог анкетирања, а затим прикупља информације о радном статусу за текући квартал.

До четвртог квартала 2014. године користиле су се две методе прикупљања података – PAPI (директно анкетирање путем папирног упитника) и CATI (анкетирање телефоном уз помоћ компјутера). У четвртом кварталу PAPI метода је замењена са CAPI методом прикупљања података (директно анкетирање уз помоћ компјутера).

Учешће у анкети о радној снази је добровољно.

Инструмент за прикупљање података у АРС-у је електронски упитник који користе и анкетари који раде телефонску анкету (CATI) и анкетари на терену (CAPI). Применом електронског упитника смањују се време и трошкови потребни за унос и обраду података. Сви анкетари користе исти упитник, али се логичка контрола (која постоји да би се грешке при уносу смањиле на најмању могућу меру) разликује за телефонску и теренску анкету. Логичка контрола за методу CAPI је блажа јер је процењено да анкетар у домаћинству треба што је могуће краће да се задржи и из тог разлога анкетари на терену не уносе ни шифре занимања, делатности и подручја образовања, већ само текстуални опис тражених података. Шифрирање и пуна логичка контрола над теренским материјалом врши се по њиховом преносу у централну базу која се налази на серверу у Рачунском центру Завода од стране статистичара и ангажованих супервизора.

Подаци који се прикупљају путем телефонске анкете директно се уписују у централну базу и потом се шифрирају. На њима је примењена пуна логичка контрола при уносу.

Логичка контрола ради на принципу препознавања очигледне неусаглашености (нпр. 15 година стар испитаник који је последњи пут радио 1940. године). Уколико је вредност сумњива али разумна, програм ће упозорити анкетара да провери унете податке и потврди их уколико су тачни. На тај начин спречена је могућност случајне грешке на уносу.

У Анкети о радној снази се користи тзв "зависно интервјуисање", што значи да се претходни прикупљени одговори (из претходних квартала) користе како би се смањило оптерећење испитаника и ограничила количина утрошеног времена за ручно тражење грешака. Испитаници потврђују претходне дате одговоре.

Није примењиво.

Годишњи резултати кварталних варијабли добијени су као једноставни просеци кварталних резултата.