Anketa o radnoj snazi

Republički zavod za statistiku (RZS)

Odeljenje za statistiku tržišta rada, Grupa za Anketu o radnoj snazi

Milana Rakića 5, Beograd

ars@stat.gov.rs

Anketa o radnoj snazi (ARS) je istraživanje usmereno na domaćinstvo i kreirano je sa ciljem da se pribave informacije o tržištu rada i karakteristikama radne snage.

Kada je reč o metodologiji, organizaciji, izboru uzorka,  dizajnu upitnika i definicijama zaposlenosti/nezaposlenosti, ARS se sprovodi u skladu sa standardima i preporukama Međunarodne organizacije rada (International Labour Organization ‒ ILO) i regulativama Evropskog zavoda za statistiku (Evrostat), što omogućava da se veliki broj podataka dobijenih iz ARS-a može upoređivati sa ekvivalentnim podacima iz drugih (posebno evropskih) zemalja.

Glavni cilj ovog istraživanja je dobijanje podataka o tri osnovna, međusobno isključiva kontingenta stanovništva – zaposlena, nezaposlena i neaktivna lica.

Kada je reč o zaposlenima, ARS registruje njihov profesionalni status na tri načina:

• samozaposleni,
• zaposleni radnici ili
• pomažući članovi u porodičnom poslu.

Pored toga, ARS registruje i oblik svojine u kojoj rade, prava koja ostvaruju na radnom mestu, zanimanje i delatnost, broj radnih sati, dopunski posao (ukoliko postoji) itd.

U slučaju nezaposlenih lica, ARS ispituje:

• način traženja posla,
• dužinu traženja posla,
• prethodno radno iskustvo itd.

Za neaktivna lica prikupljaju se podaci o:

• razlozima netraženja posla i
• njihovom odnosu prema tržištu rada (potencijalna radna snaga).

Osim navedenih kategorija, istražuju se socio-demografske, obrazovne i druge karakteristike stanovništva (godine, pol, bračno stanje, obrazovanje, državljanstvo, nacionalna pripadnost i tako dalje).

Rezultati istraživanja objavljuju se u agregiranom obliku, čime je (u skladu sa odredbama Zakona o zvaničnoj statistici) u potpunosti obezbeđena tajnost individualnih podataka o domaćinstvima i licima.

Podaci dobijeni anketiranjem objavljuju se na kvartalnom i godišnjem nivou.

U Anketi o radnoj snazi primenjuju se sledeće međunarodne klasifikacije:

– Međunarodna standardna klasifikacija zanimanja (ISCO – 08);

– Klasifikacija delatnosti Evropske unije (NACE, rev.2), koja je uporediva sa klasifikacijom delatnosti Ujedinjenih nacija (ISIC – rev. 4);

– Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja (ISCED – 2011);

– Klasifikacija polja obrazovanja (ISCED-F 2013), koja dopunjava Međunarodnu standardnu klasifikaciju obrazovanja (ISCED - 2011);

– Međunarodna klasifikacija statusa u zaposlenosti (ICSE – 93).

Anketa o radnoj snazi  obuhvata sve sektore definisane NACE rev.2 klasifikacijom.

Stanovništvo se razvrstava na zaposlene, nezaposlene i neaktivne na osnovu informacija koje se dobijaju iz upitnika i koje se odnose na aktivnost anketiranih lica u referentnoj sedmici. Podaci dobijeni na ovaj način razlikuju se od podataka o zaposlenim i nezaposlenim licima koji se dobijaju preko drugih statističkih istraživanja.

U Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, već se njegov radni status određuje na osnovu aktivnosti koju je obavljalo u posmatranoj sedmici. Zbog toga se, u Anketi,  kao zaposleno lice (pored formalno zaposlenih) može pojaviti i lice koje nema formalno zaposlenje, ukoliko je, u posmatranoj sedmici obavljalo neki posao (najmanje jedan sat) u cilju sticanja sredstava za život. Po istom metodu, neaktivnim licem se smatra lice koje je formalno nezaposleno (prijavljeno Nacionalnoj službi za zapošljavanje) ukoliko tokom četiri sedmice (koje su prethodile anketiranju) nije preduzimalo aktivne korake u traženju posla i nije u mogućnosti da počne da radi u roku od dve sedmice. U drugom slučaju, formalno nezaposleno ili neaktivno lice (lice bez formalnog posla, penzioner, student, domaćica i dr.) koje je u posmatranoj sedmici obavljalo neki plaćeni posao, smatraće se zaposlenim, bez obzira na njegov formalni status.

Zaposlenim licima se smatraju ona koja su u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu, naturi ili uslugama), u trajanju od najmanje jedanog sata,  kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u posmatranoj sedmici bila odsutna sa posla (uz garanciju povratka).

Pod zaposlenima se smatraju ona lica koja imaju zasnovan radni odnos u preduzeću, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije, lica koja rade samostalno (preduzetnici, individualni poljoprivrednici, lica koja su obavljala neki posao koji su sami pronašli i ugovorili – usmeno ili pismeno). Osim pomenutih, zaposlenima se smatraju i članovi porodice koji pomažu u porodičnom poslu koji je u vlasništvu člana domaćinstva i koji se definiše kao neplaćeni posao, ali direktno doprinosi funkcionisanju posmatranog porodičnog posla.

Nezaposlenim licima se smatraju ona koja nisu obavljala nijedan plaćeni posao u referentnoj sedmici, aktivno su tražila posao tokom prethodne četiri sedmice (u odnosu na posmatranu sedmicu) i u mogućnosti su da počnu da rade u roku od dve sedmice (nakon posmatrane sedmice).

U ovu kategoriju spadaju i lica koja tokom prethodne četiri sedmice nisu tražila posao, pošto su već pronašla posao na kojem treba da počnu da rade (nakon isteka referentne sedmice, a najkasnije u roku od tri meseca) i koja su u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon posmatrane sedmice.

Aktivno stanovništvo – radnu snagu – čine sva zaposlena i nezaposlena lica.

Neaktivno stanovništvo čine sva lica stara 15 i više godina koja nisu svrstana u zaposleno ili nezaposleno stanovništvo. U neaktivna lica spadaju:

• učenici,
• studenti,
• penzioneri,
• lica koja obavljaju kućne poslove i

ostala lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, nisu aktivno tražila posao ili nisu bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posmatrane sedmice.

Potencijalno aktivno stanovništvo čine lica koja aktivno traže posao, ali nisu u mogućnosti da odmah (odnosno u roku od dve sedmice) počnu da rade, kao i lica koja su u mogućnosti da odmah počnu da rade, ali koja aktivno ne traže posao.

U ovaj kontingent uključena su i tzv. obeshrabrena lica, tj. lica koja ne traže posao zato što su uverena da ga ne mogu naći, iako su u mogućnosti da odmah počnu da rade ukoliko bi im posao bio ponuđen.

Formalna zaposlenost obuhvata:

• lica koja imaju formalno-pravni ugovor o zaposlenju, odnosno radni odnos zasnovan sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme,
• lica koja samostalno obavljaju delatnost u registrovanoj svojini ili su osnivači registrovanih privrednih društava ili preduzetničkih radnji,
• lica koja obavljaju poljoprivrednu delatnost registrovanu u zvaničnim državnim institucijama.

Neformalna zaposlenost podrazumeva:

• rad u neregistrovanim firmama,
• rad u registrovanim firmama, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzionog osiguranja,
• rad pomažućih članova u porodičnom poslu.       

Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.

Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.

Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika starih 15 i više godina.

Stopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.

Jedinica anketiranja je svaki član slučajno izabranog domaćinstva, a jedinica izbora je domaćinstvo izabrano u uzorak.

Osnovni sociodemografski podaci prikupljeni su o svim licima u izabranim domaćinstvima, dok su o radnoj aktivnosti anketirana samo lica stara 15 i više godina.

Ciljnu populaciju predstavljaju lica koja žive u privatnim (neinstitucionalnim) domaćinstvima na teritoriji Republike Srbije, bez Regiona Kosovo i Metohija, koja predstavljaju uobičajeno stanovništvo.

Uobičajeno stanovništvo, prema preporukama UNECE-a i Evrostata za Popis 2011, čine:

• lica koja borave ili nameravaju da borave na teritoriji Republike Srbije godinu dana ili duže;
• lica koja su članovi anketiranog domaćinstva, a koja su odsutna ili nameravaju da budu odsutna iz domaćinstva kraće od godinu dana.

Ciljnu grupu ne predstavljaju lica koja borave ili nameravaju da borave u Srbiji kraće od godinu dana, kao ni lica koja su odsutna ili nameravaju da budu neprekidno odsutna iz anketiranog domaćinstva godinu dana i duže (žive i/ili rade u inostranstvu, trajno su se iselila iz domaćinstva i slično).

Referentna teritorija je teritorija Republike Srbije bez regiona Kosovo i Metohija. Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Anketa o radnoj snazi je prvi put u našoj zemlji sprovedena 1994. godine kao probno istraživanje. Od 1995. do 2008. godine istraživanje je redovno sprovođeno jedanput godišnje. U periodu od 2008. do 2013. godine istraživanje je sprovođeno dva puta godišnje (u aprilu i oktobru). U toku 2014. godine, ARS je sproveden četiri puta (po jednom u svakom tromesečju ‒ tokom februara, maja, avgusta i novembra). Od 2015. godine prelazi na kontinuiranu periodiku istraživanja.

Nije primenjivo.

Većina rezultata se izražava kroz broj lica (u hiljadama), ili kroz stope (stopa zaposlenost, stopa nezaposlenosti ili stopa rasta). Takođe, postoje  varijable koje se izražavaju u drugim mernim jedinicama (starost lica u broju godina, radno vreme u satima, itd.).

ARS se sprovodi kao kontinuirano istraživanje, što znači da se anketiranje obavlja svake sedmice u toku godine.

Referentna sedmica je sedmica koja prethodi anketiranju i obuhvata celu kalendarsku sedmicu (od ponedeljka do nedelje).

Status radne snage se određuje u odnosu na referentnu sedmicu, pa se ta sedmica naziva i posmatranom. Prva referentna sedmica u godini mora obuhvatiti prvi četvrtak u godini, a prvi kvartal obuhvata 13 referentnih sedmica.

Republički zavod za statistiku ima ovlašćenja i odgovornost za prikupljanje, obradu i objavljivanje statističkih podataka na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS”, broj 104/09).

Istraživanje takođe mora da poštuje i primenjuje zvanične međunarodne zakonske direktive - - Međunarodna regulativa (EC) No. 577/98   kao i Regulativa  (EC) No 377/2008

Nije primenjivo.

Zaštita ličnih podataka je obavezna prema članu 3 Odredbe o zaštiti ispitanika i članovima 44, 45, 46, 47, 48 i 49 Odredbe o poverljivosti Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS” , broj 104/09).

Zaštita ličnih podataka je izuzetno važno pitanje. Rezultati istraživanja objavljuju se u agregiranom obliku, čime je u skladu sa odredbama Zakona o zvaničnoj statistici, u potpunosti obezbeđena tajnost individualnih podataka o domaćinstvima i licima.

Statističke baze mikropodataka koje se daju na korišćenje u naučno-istraživačke svrhe sadrže redukovane informacije o ispitanicima –  cilj je onemogućavanje identifikacije  anketiranih pojedinaca, odnosno domaćinstava. Pored toga što javno dostupne baze podataka ne sadrže informacije o imenu, prezimenu i adresi pojedinaca, primenjuju se i dodatne mere zaštite podataka o ličnosti:

-starost ispitanika prikazana je segmentirano – u grupama od po pet godina;

-zarade zaposlenih radnika prikazane su u intervalima od deset grupa;

-oznaka države (rođenja, državljanstva, rada) prikazana je posebno za Srbiju i zemlje regiona (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija), dok su ostale države grupisane u tri celine: zemlje EU (osim Hrvatske), druge zemlje Evrope, ostatak sveta;

-zanimanje je prikazanao na trocifarskom nivou

-delatnost je prikazana na nivou sektora (ukupno 21 grupa);

-identifikator domaćinstva menja se u svakoj narednoj godišnjoj bazi (kako bi se onemogućilo praćenje članova domaćinstva kroz vreme).

Navedena grupisanja podataka napravljena su u skladu sa pravilima koja primenjuje  Evrostat (evropski statistički zavod) u cilju zaštite ličnih podataka.  Više informacija možete naći na linku u ankesu.

Podaci ARS-a objavljuju se kvartalno i godišnje, u skladu sa datumima zabeleženim u kalendaru objavljivanja.

Podaci ARS-a  objavljuju se u skladu sa  kalendarom objavljivanja Republičkog zavoda za statistiku  kome se može pristupiti preko linka u ankesu.

Publikacije i podaci ARS-a su dostupni na veb stranici RZS-a na datume koji su navedeni u kalendaru objavljivanja. Grupa za diseminaciju, određenim korisnicima,  na dan objavljivanja šalje SMS obaveštenja, uz prateće informacije o glavnim indikatorima. Navedena grupa takođe šalje štampanu verziju objavljene publikacije različitim državnim službenicima, ministarstvima, Narodnoj biblioteci itd. 

Kvartalno i godišnje.

Podaci Ankete o radnoj snazi objavljuju se kvartalno u saopštenjima za javnost.

Republički zavod za statistiku objavljuje sledeće publikacije:

• Statističko saopštenje „Anketa o radnoj snazi” – kvartalni podaci;
• Bilten „Anketa o radnoj snazi u Republici Srbiji” – godišnji podaci;
• Podaci iz Ankete o radnoj snazi takođe se mogu naći i u publikaciji „Statistički godišnjak“ i „Statistički kalendar“.

Publikacije su dostupne na linku u aneksu.

Podaci Ankete o radnoj snazi su dostupni u Diseminacionoj bazi Republičkog zavoda za statistiku u odeljku Tržište rada / Anketa o radnoj snazi. Link je dat u ankesu.

Mikropodaci su, na zahtev, dostupni međunarodnim organizacijama i istraživačkim institutima.

Podaci koji zahtevaju dodatnu obradu predaju se službi za diseminaciju, nakon čega oni prosleđuju zahtev ARS-grupi koja počinje proces izrade/obrade traženih podataka. Potom se traženi podaci dostavljaju korisnicima.

Detaljan opis metodologije dostupan je na linkovima datim u ankesu.

-

RZS radi na poboljšanju kvaliteta istraživanja ARS-a usvajanjem sledećih propisa EU:

• Uredba Saveta  br. 577/98 kojom se definišu osnovne varijable ARS-a;
• Uredba Komisije br. 1897/2000 koja se odnosi na operativnu definiciju nezaposlenosti i 12 načela za formulisanje pitanja o radnom statusu.

Od 2010. godine RZS Evrostat-u šalje godišnje i kvartalne izveštaje ARS-a o kvalitetu.

Posebna pažnja je posvećena usklađivanju glavnih indikatora kvaliteta i glavnih ARS- koncepata kao što su:

• ILO koncept o zaposlenosti i nezaposlenosti,
• dizajn uzorka i greške uzorkovanja,
• šeme pondera,
• neodgovor,
• anketari i organizacija rada na terenu,
• načini istraživanja,
• informacije za korisnike,
• koherentnost i međusobna uporedivost.

Pored rada na unapređenju metodologije, sprovodi se i konstantna kontrola dobijenih rezultata i rada anketara, kao i usavršavanje instrumenata za sprovođenje Ankete.

Anketa o radnoj snazi može se smatrati pouzdanim izvorom podataka, s obzirom da su, pri definisanju upitnika i metodologije, primenjeni standardi i definicije Evrostat-a i Međunarodne organizacije rada.

Istraživanje je bazirano na uzorku i samim tim je podložno uzoračkim greškama. U zavisnosti od veličine uzorka, podaci sa malim brojem pojava su obeleženi u ARS publikacijama i data su obaveštenja o njihovoj nepouzdanosti. 

Anketa o radnoj snazi, u skladu sa jedinstvenim konceptima i smernicama, sprovodi se u svim evropskim zemljama (i u mnogim zemljama širom sveta). Zbog toga je, u našoj zemlji,  ARS najadekvatnije istraživanje koje može da se koristi za međunarodna poređenja statistike tržišta rada.

Anketa o radnoj snazi se koristi za praćenje kretanja na tržištu rada.

Najčešće traženi podaci (koje nije moguće dobiti iz drugih izvora) su:

• podaci o nezaposlenosti;
• podaci o formalnoj/neformalnoj zaposlenosti („rad na crno”);
• podaci o karakteristikama glavnog i dodatnog posla kao što su:
• časovi rada, prekovremeni rad, odsustvo s posla, razlozi odsustva sa posla,
• metode traženja posla, razlozi netraženja posla,
• razlozi za rad na određeno vreme ili privremeni rad, razlozi za rad sa nepunim radnim vremenom i sl.

Podatke ARS-a koriste i domaći i međunarodni korisnici.

Domaći korisnici su organizacije Vlade Republike Srbije kao što su: Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Ministarstvo za nauku i tehnologiju, Ministarstvo omladine i sporta, Narodna banka, Nacionalna služba za zapošljavanje, lokalne samouprave itd. Ostali nacionalni korisnici su razne akademske i istraživačke institucije (univerziteti i instituti), preduzeća, novinari i pojedinačni korisnici poput studenata, naučnika, istraživača i drugih.

Nacionalni računi koriste podatke ARS-a kako bi kreirali adekvatne procene inputa rada. Za tu svrhu najčešće korišćene varijable su: stvarni časovi rada, sektori aktivnosti, profesionalni status, vrsta ugovora o radu itd.

Međunarodni korisnici su: Evrostat (za glavne ARS indikatore), UNESKO i UNICEF (za podatke u vezi obrazovanja), ILO (za podatke vezane za zaposlenost i nezaposlenost), Svetska banka, MMF i druge. Pojedine zemlje iz regiona koriste podatke iz Ankete o radnoj snazi za različite regionalne projekte.

RZS ne sprovodi Anketu o zadovoljstvu korisnika koja je usmerena na statistiku tržišta rada.

Anketa o radnoj snazi je u skladu sa regulativom Commission Regulation 430/2005 što čini podatke potpunim.

ARS je najadekvatniji izvor podataka uporedivih na međunarodnom nivou u oblasti tržišta rada. Konstantna harmonizacija sa međunarodnim preporukama i standardima čine Anketu o radnoj snazi pouzdanim istraživanjem. Kao i u svakom istraživanju baziranom na uzorku, pri sprovođenju ove Ankete dolazi do uzoračkih grešaka koje su povezane sa odabirom uzorka i obrascima neodgovora.

Uzoračke greške su mera varijabiliteta između ocena iz svih mogućih uzoraka. Veličina varijabiliteta nije tačno poznata, ali se može statistički oceniti na osnovu podataka Ankete.

Prilikom publikovanja podataka, nije moguće publikovati svaku ocenu sa njenom uzoračkom greškom. Da bi se korisnicima obezbedilo da prilikom analize podataka raspolažu i uzoračkom greškom (za određeni podatak), izračunate su približne vrednosti na osnovu regresionog modela.

Tabele sa približnim vrednostima uzoračkih grešaka za totale i proseke, način korišćenja tabela i izračunavanja koeficijenata varijacije proporcija i promena dostupne su u Metodologiji za korisnike – „Anketa o radnoj snazi, 2017 (strana 25-26). Link publikacije dat je u aneksu.

a) Greške obuhvata

Srušene kuće, iseljena domaćinstva i promenjena namene stana glavni su uzroci većeg obuhvata. Problemi sa manjim obuhvatom su uzrokovani neažuriranjem popisnih krugova.

Greške vezane za obuhvat (veći i manji obuhvat, kao i pogrešna klasifikacija) dokumentovane su u Izveštaju o kvalitetu Ankete o radnoj snazi.

b) Greške merenja

Nije dostupna procena grešaka merenja.

c) Greške obrade

Izmene i uređivanje podataka mogući su još u toku samog anketiranja.

Ukoliko anketar želi da izmeni prvobitni odgovor ispitanika, kada zaključi da je došlo do greške, može to učiniti na licu mesta.

Kada podaci stignu u centralu, vrši se naknadna kontrola, kao i šifriranje zanimanja, delatnosti i područja obrazovanja. Faze uređivanja i obrade odnose se na lociranje logički neusaglašenih informacija i na njihovu modifikaciju. U aplikaciju je ugrađena logička kontrola na unosu podataka (tokom anketiranja) koja sprečava anketara da unese nelogične podatke, pa su takvi slučajevi svedeni na minimum.

Nema raspoloživih procena o broju grešaka obrade u ARS-u.

d) Greške usled neodgovora

Nije dostupna procena grešaka usled neodgovora.

Godišnji podaci se objavljuju jednom godišnje, poslednjeg radnog dana u martu. Kvartalni podaci se objavljuju četiri puta (I kvartal – u maju tekuće godine, II kvartal – u avgust tekuće godine, III kvartal – u novembru tekuće godine i IV kvartal – u februaru naredne godine). Podaci se objavljuju 6 do 7 nedelja nakon završetka terenskog rada tj. poslednjeg radnog dana sledećeg meseca.

Podaci se uglavnom objavljuju na vreme i u skladu sa statističkim kalendarom.

Podaci su uporedivi na nivou regiona i okruga, sa izuzetkom regiona Kosovo i Metohija za koji se podaci ne prikupljaju. Podaci su uporedivi i sa drugim zemljama Balkana i EU.

Sve definicije i procedure propisuje Evropska unija što istraživanje čini podesnim za poređenje opštih i specifičnih karakteristika tržišta rada na međunarodnom nivou.

ARS istraživanje je, kao probno istraživanje, prvi put sprovedeno u našoj zemlji 1994. godine. Od 1995. to 2007. godine, istraživanje je sprovođeno jednom godišnje i to u oktobru. Upitnik je 2004. godine usklađen sa EU regulativom br. 577/98, i tada se desio prvi prekid serije podataka. Od 2008. do 2013. godine istraživanje je sprovođeno dva puta godišnje (u aprilu i oktobru). Istraživanje je 2008. godine dalje usklađeno sa EU regulativom br. 377/2008. Povećan je broj pitanja kojim se obuhvata kontigent zaposlenih lica i uvedene su nove varijable u vezi sa obrazovanjem; ovo usklađivanje je uticalo na drugi prekid serije podataka. U 2013. godini je promenjen okvir za izbor uzorka (Popis iz 2011. godine) što dovodi do sledećeg prekida serije podataka. U toku 2014. godine Anketa se sprovodila četiri puta godišnje (po jednom u svakom tromesečju ‒ u februaru, maju, avgustu i novembru). Zatim se, 2015. godine, prešlo na kontinuiranu periodiku istraživanja. Tokom pomenutog perioda, osim metodoloških promena i promene periodike, bilo je i promena vezanih za veličinu uzorka.

Zbog promene sistema ocenjivanja u 2015. godini (poststratifikacija prema NUTS-3, polu i petogodištima starosti), urađena je prva revizija za podatke iz 2014. godine. Zbog uvođenja jedinistvenih pondera na nivou lica i domaćinstva u 2016. godini, urađena je ponovna revizija podataka za 2014 godinu (rev. 2), kao i revizija podataka za 2015. godinu.

Iako istraživanje ARS-a traje bez prekida od 1994, sve navedene promene su dovele do smanjene uporedivosti podataka između određenih  perioda. Zbog toga su podaci prikupljeni u periodu od 2004. do 2007. godine međusobno uporedivi, kao i podaci od 2008. do 2013. Zahvaljujući urađenim revizijama, međusobno su uporedivi i podaci od 2014. godine pa nadalje .

Iako su poboljšanja tokom vremena dovela do prekida vremenskih serija, uporedivost između glavnih pokazatelja za period od 2008. godine je i dalje visoka.

a)Koherentnost Ankete o radnoj snazi i Populacione statistike (Statistikom stanovništva)

Populaciona statistika nije u potpunosti uporediva sa sociodemografskim podacima koji se prikupljaju Anketom o radnoj snazi. Postoje mnoge konceptualne razlike između njih, na primer:

• Anketa o radnoj snazi obuhvata privatna domaćinstva, dok populaciona statistika obuhvata celokupno stanovništvo.
• Populaciona statistika se odnosi na specifične datume (godinu), dok se Anketa o radnoj snazi sprovodi kontinuirano i svaka nedelja je referentna.

b)Koherentnost Ankete o radnoj snazi i Nacionim računima

ARS obuhvata sva zaposlena lica koja su rezidenti (stalni stanovnici) Republike Srbije (nacionalni koncept), naročito ona lica koja rade na teritoriji države. Nacionalni računi primenjuju takozvani „domaći koncept“ koji uključuje sva zaposlena lica bez obzira da li su rezidenti, koji pripadaju proizvodnoj aktivnosti koja se obavlja u zemlji.  Ovo podrazumeva da Nacionalni računi uključuju svu zaposlenost u poljoprivredi i svu zaposlenost koju ne prati zvanična ekonomija.

Nacionalni računi procenjuju broj zaposlenih lica na osnovu različitih izvora kao što su:

• zvanični statistički podaci o broju formalno zaposlenih,
• struktura formalno i  neformalno zaposlenih iz ARS-a,
• podaci o zaposlenim licima iz finansijskih i poreskih izvora.

U Republici Srbiji, za sada, Nacionalni računi procenjuju broj zaposlenih samo na eksperimentalnoj bazi, tako da opis procedure procene zaposlenih lica još uvek nije objavljen.

c)Koherentnost Ankete o radnoj snazi sa poslovnim statistikama

Podaci o registrovanoj zaposlenosti se razlikuju od podataka iz Ankete o radnoj snazi iz sledećih razloga:

• Metod prikupljanja je različit. Podaci u Anketi se prikupljaju od članova domaćinstava koja su izabrana u uzorak, dok se podaci o registrovanoj zaposlenosti  preuzimaju iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO);
• Izvor podataka u Anketi predstavlja izjava lica koje daje podatke anketaru, dok je izvor za registrovanu zaposlenost baza CROSO-a;
• Jedinica posmatranja u Anketi je svaki član slučajno izabranog domaćinstva, dok su jedinice posmatranja za registrovanu zaposlenost obveznici plaćanja doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja i osiguranici;
• Period posmatranja aktivnosti lica u Anketi je sedmica koja prethodi anketiranju, dok se kao vremenska tačka za registrovanu zaposlenost uzima pretposlednji radni  dan u mesecu;
• Definicije zaposlenosti su različite. Podacima o broju zaposlenih koji se dobijaju iz administrativnih izvora obuhvaćeni su samo formalno zaposleni tj. lica koja se nalaze u evidenciji CROSO-a i koja su osigurana po osnovu zaposlenja, obavljanja samostalnih delatnosti i obavljanja poljoprivrednih delatnosti, dok Anketa o radnoj snazi (prema međunarodnoj ILO definiciji) ocenjuje kako formalnu, tako i neformalnu zaposlenost lica izabranih u uzorak (slučajno izabrani deo populacije).          
• Pored različite definicije, ova dva istraživanja imaju i različitu periodiku sprovođenja. Periodika prikupljanja podataka o broju zaposlenih koji se dobijaju iz   administrativnih izvora je mesečna, dok je kod Ankete o radnoj snazi od 2015. godini kontinuirana, a periodika objavljivanja rezultata je kvartalna.

d)Koheretnost Ankete o radnoj snazi sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

Postoji razlika između definicije nezaposlenih lica kod ARS-a i registrovane nezaposlenosti:

• ARS – Prema definiciji ILO-a nezaposlena lica su sva lica starosti 15-74 godina, koja nisu imali plaćeni posao u referentnoj sedmici, aktivno su tražila posao u prethodne četiri sedmice i mogu započeti rad u roku od dve sedmice nakon isteka referentne sedmice ili ne traže posao jer su već pronašli onaj na kojem će početi da rade u roku od 3 meseca.
• Registrovana nezaposlenost – Nezaposlena lica su sva lica starosti 15-65 godina, koja su registrovana u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i koja bi, ukoliko se ukaže mogućnost, mogla odmah da počnu da rade, pored toga, to su lica koja nemaju formalno zaposlenje i aktivno traže posao.

Procene ARS-a za određeni referentni period imaju potpunu unutrašnju koherentnost, jer se sve baziraju na istom korpusu mikropodataka i izračunavaju se koristeći iste metode procene.

Godišnji podaci se računaju kao prosek kvartalnih, što osigurava koherentnost.

Osnovni principi i standardi za sprovođenje revizija objavljenih statističkih podataka definisani su u dokumentu "Opšta politika revizije" Republičkog zavoda za statistiku.

Počev od 2016. godine promenjen je sistem ocenjivanja. Republički zavod za statistiku je uradio reviziju kako bi se prevazišao efekat ove promene i obezbedila uporedivost podataka za period koji sledi sa podacima iz 2014. i 2015. godine.

Od 2014. godine podaci su dostupni i prema starom i prema novom sistemu. To omogućava da se izmeri uticaj koji imaju različiti sistemi ocenjivanja i da se primeni izračunati indeks na prethodne godine.

Anketa o radnoj snazi je najsveobuhvatnije kontinuirano istraživanje u Srbiji. Od 2015. godine, od promene periodike istraživanja na kontinuirano, anketiranje se vrši svake sedmice (od ponedeljka do nedelje). Istraživanje se odvija tako što se u jednoj sedmici anketira jedan poduzorak, u sledećoj drugi poduzorak itd. Ispitanici daju odgovore o svojoj radnoj aktivnosti u sedmici koja je za njih referentna.

Tip uzorka

U Anketi o radnoj snazi primenjen je dvoetapni stratifikovani uzorak skupina. Uzorak popisnih krugova (skupina domaćinstava) izabran je u prvoj etapi. Uzorak domaćinstava u svakom popisnom krugu izabran je u drugoj etapi.  Popisni krugovi kao primarne jedinice stratifikuju se prema tipu naselja (grad i ostalo) i prema teritoriji na nivou NSTJ 3.

Rotaciona šema i alokacija uzorka

Anketa o radnoj snazi se zasniva na rotacionom panel planu uzorka, po kome je svako domaćinstvo četiri puta u uzorku. Primenjena je rotaciona šema 2-2-2.

Za svaki kvartal alociraju se po četiri poduzorka (rotacione grupe). Svakog kvartala (K) u uzorak se uključuje: jedna nova rotaciona grupa, dve rotacione grupe iz prethodnog kvartala (K-1) i jedna rotaciona grupa iz istog kvartala prethodne godine (K-3). Na osnovu primenjene rotacione šeme, svako domaćinstvo i lice izabrano u uzorak anketira se četiri puta u roku od 18 meseci, tj. domaćinstvo i lice je u uzorku dva uzastopna kvartala, zatim dva kvartala je van uzorka i ponovo je dva uzastopna kvartala u uzorku.

Primenjena rotaciona šema na osnovu koje je ostvareno preklapanje uzoraka za dva uzastopna kvartala, kao i za isti kvartal u dve uzastopne godine, omogućila je efikasan plan uzorka za merenje promena u odnosu na prethodni kvartal i za merenje promena u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Proporcionalna alokacija uzorka prema broju lica starih 15 i više godina, u okviru tipa naselja i teritorije, neznatno je korigovana kako bi se dobila bolja preciznost ocena na nivou oblasti.

Prelaskom na kontinuiranu periodiku istraživanja bilo je potrebno izvršiti i distribuciju uzorka u vremenu. Svaki poduzorak alociran za kvartal, uniformno i na slučajan način se distribuira na 13 sedmica, a izuzetno, što se dešava jednom u četiri godine kada se posmatraju 53 sedmice, uzorak za jedan kvartal (prvi ili četvrti) distribuira se na 14 sedmica. To je bio slučaj u četvrtom kvartalu 2015. godine.

Svaki domaćinstvo se intervjuiše tokom jedne referentne sedmice, a intervjui se sprovode svakog dana tokom cele godine. Svako domaćinstvo izabrano u uzorak anketira se četiri puta u roku od 18 meseci, tj. domaćinstvo ulazi u uzorak dva uzastopna kvartala, zatim je dva kvartala van uzorka, pa naredna dva kvartala ponovo ulazi u uzorak.

Instrument za prikupljanje podataka u ARS-u je elektronski upitnik koji koriste i anketari koji rade telefonsku anketu (CATI) i anketari na terenu (CAPI).

Terenski i telefonski anketari rade na prikupljanju podataka. Oni su osnovni nosioci izvršenja ARS-a i od njihovog rada u najvećoj meri zavisi uspeh istraživanja. Od njihovog načina anketiranja, kao i poznavanja suštine pitanja postavljenih u upitniku i njihovog tumačenja, zavisi uspešnost izvršenja ARS-a. Takođe, važni su i njihova upornost i zalaganje.

Prvi krug anketiranja sprovodi se lično, posetom anketara domaćinstvu. Anketari su opremljeni laptop računarima sa implementiranim elektronskim upitnikom. Tokom prve posete anketari prikupljaju kontakt telefon domaćinstva, kako bi se naredna tri anketiranja sprovela putem telefona, iz kol-centra. Anketar najpre prikuplja sociodemografske podatke za svakog člana domaćinstva a zatim informacije o radnom statusu za članove stare 15 i više godina. U sledećem talasu anketiranja, anketar proverava sociodemografske podatke prikupljene tokom prvog anketiranja, a zatim prikuplja informacije o radnom statusu za tekući kvartal.

Do četvrtog kvartala 2014. godine koristile su se dve metode prikupljanja podataka – PAPI (direktno anketiranje putem papirnog upitnika) i CATI (anketiranje telefonom uz pomoć kompjutera). U četvrtom kvartalu PAPI metoda je zamenjena sa CAPI metodom prikupljanja podataka (direktno anketiranje uz pomoć kompjutera).

Učešće u anketi o radnoj snazi je dobrovoljno.

Instrument za prikupljanje podataka u ARS-u je elektronski upitnik koji koriste i anketari koji rade telefonsku anketu (CATI) i anketari na terenu (CAPI). Primenom elektronskog upitnika smanjuju se vreme i troškovi potrebni za unos i obradu podataka. Svi anketari koriste isti upitnik, ali se logička kontrola (koja postoji da bi se greške pri unosu smanjile na najmanju moguću meru) razlikuje za telefonsku i terensku anketu. Logička kontrola za metodu CAPI je blaža jer je procenjeno da anketar u domaćinstvu treba što je moguće kraće da se zadrži i iz tog razloga anketari na terenu ne unose ni šifre zanimanja, delatnosti i područja obrazovanja, već samo tekstualni opis traženih podataka. Šifriranje i puna logička kontrola nad terenskim materijalom vrši se po njihovom prenosu u centralnu bazu koja se nalazi na serveru u Računskom centru Zavoda od strane statističara i angažovanih supervizora.

Podaci koji se prikupljaju putem telefonske ankete direktno se upisuju u centralnu bazu i potom se šifriraju. Na njima je primenjena puna logička kontrola pri unosu.

Logička kontrola radi na principu prepoznavanja očigledne neusaglašenosti (npr. 15 godina star ispitanik koji je poslednji put radio 1940. godine). Ukoliko je vrednost sumnjiva ali razumna, program će upozoriti anketara da proveri unete podatke i potvrdi ih ukoliko su tačni. Na taj način sprečena je mogućnost slučajne greške na unosu.

U Anketi o radnoj snazi se koristi tzv "zavisno intervjuisanje", što znači da se prethodni prikupljeni odgovori (iz prethodnih kvartala) koriste kako bi se smanjilo opterećenje ispitanika i ograničila količina utrošenog vremena za ručno traženje grešaka. Ispitanici potvrđuju prethodne date odgovore.

Nije primenjivo.

Godišnji rezultati kvartalnih varijabli dobijeni su kao jednostavni proseci kvartalnih rezultata.