Регистрована запосленост

Републички завод за статистику

Одељење за статистику тржишта рада, Група за статистику регистроване запослености

Андријана Милић

Саветник 

Милана Ракића 5, Београд

andrijana.milic@stat.gov.rs

011/6964-229 лок. 424

Истраживањем о регистрованој запослености обезбеђују се подаци о броју запослених код правних лица и предузетника, о броју лица која самостално обављају делатност – професију, као и о броју регистрованих индивидуалних пољопривредника.

Подаци овог истраживања користе се:

- за прецизно мерење кретања запослености у одређеном периоду;

- за праћење кретања запослености према модалитетима запослености: у радном односу - ван радног односа.

- за добијање информација о броју запослених на нижим територијалним нивоима (до нивоа општина);

- за добијање информација о броју запослених на нивоу сектора и области делатности;

 - за праћење кретања запослености у јавном сектору.

Истраживање о регистрованој запослености заснива се на комбиновању података Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) и Статистичког пословног регистра (СПР).

- Класификација делатности (2010), коју је, на основу Закона о класификацији делатности („Службени гласник РС“, број 104/09), прописала Влада уредбом од 29. јула 2009. године („Службени гласник РС“, број 54/10). Ова класификација је упоредива са КД Европске уније (NACE, rev. 2);

- Списак општина који је сачињен у складу са Уредбом о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС“, бр. 109/09 и 46/10);

- Шифарник основа осигурања на основу Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у јединствену базу ЦРОСО („Службени гласник РС“, бр. 54/10, 124/12, 119/13 и 132/21).

Обухваћени су сви сектори КД (2010), од сектора А - Пољопривреда, шумарство и рибарство, до сектора S - Остале услужне делатности.

Дефиниције основних обележја:

-  Под појмом обвезник доприноса сматрају се осигураник и послодавац или исплатилац прихода на чији терет се плаћа допринос. 

-  Осигураник је физичко лице осигурано према законима који уређују систем обавезног социјалног осигурања.

-  Под појмом запослени у радном односу подразумевају се лица која имају формално правни уговор о запослењу, односно заснован радни однос са послодавцем на одређено или неодређено време, без обзира на то да ли раде пуно радно време или краће од пуног радног времена, професионална војна лица, лица која послове директора обављају по уговору о правима и обавезама директора, као и лица која обављају самосталне делатности или су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи а налазе се у евиденцији ЦРОСО.

- Под појмом запослени ван радног односа подразумевају се лица која имају формално правни уговор о обављању привремених и повремених послова, послова на основу уговора о делу, ауторског уговора или неког другог уговора без обзира на рок трајања, као и лица која су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи а нису засновали радни однос и налазе се у евиденцији ЦРОСО.

-  Под појмом регистровани индивидуални пољопривредници подразумевају се лица до 65 година старости која се налазе у евиденцији ЦРОСО као лица која су осигурана по основу обављања пољопривредне делатности, односно лица за која се, према закону, сматра да се баве пољопривредом (пољопривредници, чланови домаћинства пољопривредника, чланови мешовитог домаћинства, носиоци пољопривредног газдинства и чланови пољопривредног газдинства), ако нису осигураници запослени, осигураници по основу обављања самосталне делатности, корисници пензија и на школовању.

Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе која се примарно баве комерцијалним активностима (Закон о буџетском систему, „Службени гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013, 108/2013, 142/2014, 68/2015, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 и 92/2023). Према томе, jавни сектор обухвата кориснике буџетских средстава у делатности образовања, културе, здравственог и социјалног рада и државну администрацију, као и jавна предузећа које оснива држава или јединице локалне самоуправе, и којa обављају делатност од општег интереса (Закон о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса, „Службени гласник РС“, бр. 119/2012, 116/2013, 44/2014, 15/2016 и 88/2019).

Јавни сектор се разврстава на следеће подскупове:

Јавна државна предузећа подразумевају предузећа чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина а обављају делатности од општег интереса у области: рударства и енергетике, саобраћаја, електронских комуникација, издавања службеног гласила Републике Србије и издавања уџбеника, нуклеарних објеката, наоружања и војне опреме, коришћења, управљања, заштите, уређивања и унапређивања добара од општег интереса и добара у општој употреби (воде, путеви, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач, заштићена подручја и др.), управљања отпадом и другим областима.

Јавна локална предузећа подразумевају предузећа чији је оснивач јединица локалне самоуправе и која обављају комуналне делатности или делатности од значаја за рад органа јединице локалне самоуправе.

Администрација ‒ ниво државе и аутономне покрајине подразумева државне органе, органе аутономне покрајине, правосудне органе и установе које обављају делатности значајне за функционисање државе.

Администрација ‒ ниво локалне самоуправе подразумева јединице локалне самоуправе, месне заједнице и установе које обављају делатности од значаја за функционисање органа јединице локалне самоуправе.

Здравствени и социјални рад подразумева кориснике буџетских средстава, односно државне установе које обављају делатност здравствене и социјалне заштите, трговину фармацеутским производима у апотекама, трговину медицинским и ортопедским помагалима у специјализованим продавницама, као и студентске и ђачке домове.

Образовање и култура подразумевају кориснике буџетских средстава, односно државне установе које обављају делатност образовања; научног истраживања и развоја; издавачке делатности; програмске активности и емитовање; стваралачке, уметничке и забавне делатности; делатности спортских објеката; као и делатности библиотека, архива, музеја и остале културне делатности.

Извор података је ЦРОСО. Јединице посматрања су осигураници обавезног социјалног осигурања.

Истраживањем су обухваћени сви обвезници плаћања социјалних доприноса и осигураници који су у евиденцији ЦРОСО осигурани по основу радног односа: лица у радном односу, односно лица запослена у привредном друштву, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне самоуправе; цивилна лица на служби у војсци и војним јединицама и установама; професионална војна лица према прописима о Војсци Србије; домаћи и страни држављани и лица без држављанства која су на територији Републике Србије запослени код страних или међународних организација и установа, страних дипломатских и конзуларних представништава или код страних правних или физичких лица ако међународним уговором није друкчије одређено, односно ако је такво осигурање предвиђено међународним уговором; лица која обављају послове ван просторија послодавца; лица у радном односу, односно запослени који су упућени на рад у иностранствo, односно запослени у привредном друштву или другом правном лицу које обавља делатност или услуге у иностранству, ако нису обавезно осигурана по прописима те земље или ако међународним уговором није друкчије одређено; лица која раде и чији је основ изједначен са радним односом: изабрана, именована или постављена лица ако за обављање функције остварују зараду, накнаду зараде, односно плату; лица осигурана по основу обављања привремених и повремених послова: лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове ако нису осигурана по другом основу; лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове преко омладинске, односно студентске задруге, а имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота, ако нису на школовању; лица која обављају послове по основу уговора: лица која за извршен посао по основу уговора о делу, ауторског уговора и по основу других уговора остварују накнаду, а нису осигурана по другом основу; лица осигурана по основу обављања самосталних делатности: лица која, у складу са законом, самостално обављају привредну или другу делатност; лица која су оснивачи, односно чланови привредних друштава, у складу са законом, а која у њима раде без обзира на то да ли су у радном односу у привредном друштву чији су оснивач или члан; свештеници и верски службеници ако нису обавезно осигурани по основу запослења; спортисти који, у складу са законом, обављају спортску делатност као самосталну делатност; лица до 65 година старости осигурана по основу обављања пољопривредних делатности: лица за која се, према закону, сматра да се баве пољопривредом (пољопривредници, чланови домаћинства пољопривредника, чланови мешовитог домаћинства, носиоци пољопривредног газдинства и чланови пољопривредног газдинства) ако нису осигураници запослени, осигураници по основу обављања самосталне делатности, корисници пензија и на школовању.

Република Србија.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Подаци су расположиви од 2015. године.

Ревизијом података обезбеђена је упоредива серија 2000-2014. године.

(За више детаља видети одељке: Временска упоредивост и Ревизија података).

Није применљиво.

Број запослених.

Месечни податак о броју запослених представља стање запослених претпоследњег радног дана у месецу.

Квартални податак о броју запослених израчунава се као аритметичка средина броја запослених за три месеца посматраног квартала.

Годишњи просек броја запослених израчунава се као аритметичка средина броја запослених за свих 12 месеци.

Истраживање  се спроводи на основу Закона о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/09), важеће Уредбе о утврђивању појединих статистичких истраживања и Програма званичне статистике Републике Србије, који се односи на период спровођења истраживања.

Није применљиво.

Поверљиви подаци се третирају у складу са прописаним начелима поверљивости. 

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Календар саопштења за јавност и календар публикација објављују се крајем године за наредну годину.

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar

У складу са Законом о званичној статистици („Службени гласник РС“, бр. 104/2009) и Европским статистичким кодексом праксе, сви корисници се равноправно третирају. Подаци о регистрованој запослености објављују се на веб-страници РЗС-а, након чега су ти подаци истовремено доступни свим корисницима. Свако одступање од датума наведеног у објављеном календару публикација мора бити најављено и образложено.

Подаци се публикују 30 дана након референтног периода.

Публиковање података у месечној периодици врши се до нивоа сектора КД (2010) за територију Републике, као и за јавни сектор за територију Републике Србије. 

Публиковање података у кварталној периодици врши се на нивоу области КД (2010) за територију Републике Србије и на нивоу сектора КД (2010) за регионе (НСТЈ 2) који подразумевају место рада запосленог, као и за јавни сектор за територију Републике Србије. Такође, у дисеминационој бази, објављују се подаци о броју запослених по полу и општини пребивалишта (НСТЈ 4).

Публиковање података у годишњој периодици врши се на нивоу области КД (2010) за територију Републике Србије и на нивоу сектора КД (2010) за територијални ниво НСТЈ 4 (општине, које подразумевају место рада запосленог). Такође, у дисеминационој бази, објављују се подаци о броју запослених по полу и општини пребивалишта (НСТЈ 4), као и по полу и старости за територију Републике Србије.

Није применљиво.

-  Саопштење ЗП22 – Регистрована запосленост у Републици Србији, квартално

-  Саопштење ЗП22-Г – Регистрована запосленост у Републици Србији, годишње

http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Микроподаци нису доступни корисницима.

-  Месечни статистички билтен

-  Статистички годишњак Републике Србије

-  Статистички календар

-  Општине и региони у Републици Србији

-

-

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Потребу за ажурним подацима о броју запослених, њиховом кретању и структури исказује широк спектар корисника од државне управе, преко домаћих, међународних, научних и других институција, привредних субјеката, све до заинтересованих грађана. Неки од најзначајнијих корисника података о запослености су Влада Републике Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство финансија, Министарство привреде, Министарство државне управе и локалне самоуправе и друга министарства, Народна банка Србије, привредне коморе, синдикати и уније послодаваца, страни послодавци (инвеститори), затим Евростат, Европска централна банка, Међународни монетарни фонд и Међународна организација рада.

Задовољство корисника се мери на основу обима преузимања података и Истраживања о задовољству корисника. Резултати последњег  истраживања доступни су преко следећег линка: https://www.stat.gov.rs/media/377331/rezultati-istrazivanja-o-zadovoljstvu-korisnika_2023.pdf

Није релевантно.

Истраживање је засновано на подацима из административних извора. Тачност и поузданост су на веома високом нивоу. 

Није применљиво.

Резултати који се добијају из административних извора подложни су уобичајеним врстама неузорачких грешака као што су грешке уноса, шифрирања и сл. Број запослених је пресек стања претпоследњег радног дана у месецу, што може бити узрок како недовољне, тако и прекомерне процене запослености.

Могућа недовољна прецизност код нижих нивоа, као што је број запослених на нижим нивоима НСТЈ – општине и КД 2010 (услед примене метода дистрибуције запослених према општини и делатности локалних јединица према подацима из истраживања о локалним јединицама).

Подаци се публикују 30 дана након референтног периода.

Сви подаци се објављују у складу са објављеним календaром публикација:

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar

Исти статистички концепти примењују се на целој територији Републике Србије.

Истраживање о регистрованој запослености је, између осталог, у складу и са дефиницијама Уредбе ЕУ о краткорочним статистикама бр. 2152/19 коју су усвојили Европски парламент и Савет 27. новембра 2019, као и са Уредбом Комисије о спровођењу бр. 1197/20 која утврђује техничке спецификације и аранжмане у складу са поменутом Уредбом о краткорочним статистикама.

Подаци за 2015. годину добијени су према новој методологији, односно из новог извора и према новој дефиницији регистроване запослености. Како би се омогућило поређење података за серију 2000–2014. са подацима од 2015. године, извршeна је ревизија већ објављених података о регистрованој/формалној запослености. 

Ревизија је урађена до нивоа општина (НСТЈ 4) за укупан број запослених у општини и до нивоа области делатности (двоцифарски ниво КД 2010) за Републику Србију за укупан број запослених, при чему укупан број запослених  подразумева запослене код правних лица и предузетника, у радном односу и ван радног односа, као и лица која обављају самосталне делатности или су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи.

Процена података о броју регистрованих индивидуалних пољопривредника за период 2000-2014. није рађена јер нема адекватних елемената за извођење те процене.

Степен кохерентности је задовољавајућ. Подаци се упоређују са подацима о запослености из Анкете о радној снази и Истраживања о зарадама. Разлике које се јављају између ових истраживања су очекиване и последица су различитих методологија, обухвата и дефиниција.  

Није расположиво.

Oсновни принципи и стандарди за спровођење ревизија објављених статистичких података дефинисани су у документу  „Општа политика ревизије“ РЗС-а.

Текуће ревизије: 

Евентуална текућа ревизија спроводи се најкасније 120 дана након референтног периода. Након истека тог периода претходни резултати над којима није извршена ревизија, као и подаци који су у међувремену ревидирани, сматрају се коначним подацима.

Редовне (текуће) ревизије података врше се услед доступности нових, потпунијих или ревидираних података из ЦРОСО и СПР-а, и из истраживања о локалним јединицама.

Велика ревизија:

Почев од  2015. године, РЗС користи нове изворе података за праћење регистроване запослености ‒ ЦРОСО и СПР. Како би се омогућило поређење података за серију 2000–2014. са подацима почев од 2015. године, извршена је ревизија већ објављених података о регистрованој /формалној запослености за период 2000‒2014. 

Административни извори: ЦРОСО и СПР.

Подаци из истраживања о локалним јединицама које спроводи СПР.

Месечна.

Преузимање података од ЦРОСО. РЗС је у септембру 2014. преузео иницијалну базу података о осигураницима и осигураним лицима од ЦРОСО. Од тада сваког првог понедељка у месецу преузима податке о насталим променама у претходном месецу. Преузимање података врши се електронским путем, коришћењем стандардног веб-сервиса, односно FTP сервиса (File Transfer Protocol), преко заштићене мреже Управе за заједничке послове републичких органа.

Преузимање података од СПР. СПР свакога месеца формира две консултационе датотеке. Прва представља скуп свих активних пословних субјеката са стањем последњег дана у месецу, према подацима Регистра јединица разврставања, који води РЗС, и према подацима Агенције за привредне регистре. Ова консултациона датотека се упарује са базом ЦРОСО и упарени тј. активни пословни субјекти са подацима о осигураницима ‒ запосленима из базе ЦРОСО, представљају основни скуп за израчунавање, односно разврставање запослених у правним лицима и код предузетника.

Друга консултациона датотека представља скуп свих локалних јединица у којима постоји број запослених дистрибуиран према делатностима. На основу ове датотеке формирају се структуре броја запослених у пословним субјектима, према локалним јединицама и према делатностима локалних јединица, а на основу тих структура врши се дистрибуција запослених из ЦРОСО базе по општинама и делатностима.

Да би се обезбедио квалитет статистичких података врши се провера примарних базa података. Врши се контрола контингента, анализирају подаци да би се идентификовале потенцијалне грешке и сагледала логичност и валидност података, идентификују екстремне вредности. Провере се врше аутоматизованим процедурама и експертском анализом података. Подаци се упоређују са подацима из претходног периода и истог периода претходне године. Такође, подаци се пореде са осталим релевантним подацима нпр. из Анкете о радној снази и Националне службе за запошљавање.

Није применљиво.

Није релевантно.

-