Зараде


Метаподаци
Периодика: Годишња
Година: 2019

РЕФЕРЕНТНИ МЕТАПОДАЦИ
01. Контакт информације
02. Ажурирање метаподатака
03. Статистички преглед
04. Јединица мерења
05. Референтни период
06. Мандат институције
07. Поверљивост
08. Политика објављивања
09. Динамика дисеминације
10. Доступност и разумљивост
11. Управљање квалитетом
12. Релевантност
13. Тачност и поузданост
14. Правовременост и поштовање рокова
15. Кохерентност и упоредивост
16. Трошкови и оптерећеност
17. Ревизија података
18. Статистичка обрада
19. Напомене

01. Контакт информацијеВрх
01.1. Назив организације/институције

Републички завод за статистику

01.2. Назив организационе јединице унутар институције

Група за статистику зарада

01.3. Име и презиме контакт особе

Јелена Милаковић

01.4. Функција контакт особе

Руководилац Групе за статистику Зарада

01.5. Адреса контакт особе

Милана Ракића 5, Београд

01.6. Имејл контакт особе

jelena.milakovic@stat.gov.rs

01.7. Број телефона контакт особе

+381 11 2412 350

01.8. Број факса контакт особе

02. Ажурирање метаподатакаВрх
02.1. Последња провера метаподатака
08/06/2018
02.2. Последње постављени метаподаци
13/5/2019
02.3. Последње ажурирање метаподатака
13/5/2019

03. Статистички прегледВрх
03.1. Опис податка

Истраживање о зарадама заснива се на подацима из евиденције Пореске управе, са обрасца Појединачне пореске пријаве о обрачунатим порезима и доприносима (образац ППП-ПД).

Просечне зараде израчунавају се на основу укупног износа обрачунатих зарада за извештајни месец и броја запослених који је изражен еквивалентом пуног радног времена (full-time equivalent – FTE).

С обзиром на то да зараде, с једне стране, имају највећи удео у трошковима рада сваког послодавца, а с друге стране значајно утичу како на постизање и очување животног стандарда и социјалне сигурности запослених, тако и на коришћење и потрошњу робних фондова, оне представљају значајан индикатор економског развоја и истовремено служе као средство за његово усмеравање.

Статистички подаци о просечним зарадама се, у складу са важећим законским прописима, користе за обрачунавања бројних финансијских категорија.

Обрачуном просечних зарада обухваћена су лица у радном односу, као и лица која раде ван радног односа, на основу уговора о обављању привремених и повремених послова. Приходи лица која раде на основу уговора о делу и ауторског уговора не сматрају се зарадом.

03.2. Класификације
  • Класификација делатности (2010), коју је, на основу Закона о класификацији делатности („Службени гласник РС“, бр. 104/09), прописала Влада Уредбом од 29. јула 2009. године („Службени гласник РС“, бр. 54/10). Ова класификација је упоредива са класификацијом делатности Европске уније (NACE Rev. 2);
  • Списак општина који је сачињен у складу са Уредбом о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС“, бр. 109/09 и 46/10);
  • Каталог врсте прихода који је прописан Правилником о пореској пријави за порез по одбитку („Службени гласник РС“ бр.74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – исправка, 14/16, 21/17, 20/18).
03.3. Обухват сектора

Обухваћени су сви сектори делатности од сектора А – Пољопривреда, шумарство и рибарство до сектора S – Остале услужне делатности.

03.4. Статистички концепти и дефиниције

У истраживању о зарадама (у складу са Законом о раду и Законом о порезу на доходак грађана), под зарадом се подразумевају све исплате запосленима на које се плаћају припадајући порези и доприноси на терет запослених (бруто).

Зарада без пореза и доприноса (нето) су зараде без припадајућих пореза и доприноса.

 

У складу са чланом 105 Закона о раду, зараду запослених у радном односу чине сва примања за обављени рад и време проведено на раду, примања по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси) и друга примања по основу радног односа у складу са општим актом и уговором о раду.

У складу са чланом 13 Закона о порезу на доходак грађана, у зараде се укључују и накнаде за рад запослених ван радног односа (по основу уговора о обављању привремених и повремених послова – члан 197 Закона о раду), као и лична зарада предузетника.

 

Новчана примања запосленог која имају карактер зараде су:

  • исплате за рад са пуним, краћим од пуног или дужим од пуног радног времена (прековремени рад),
  • накнаде за дежурства, за рад ноћу и рад у сменама, рад недељом и празником,
  • накнаде за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора,
  • накнаде за неизвршене часове рада (годишњи одмор, плаћено одсуство, празници, боловања до 30 дана, одсуство због стручног усавршавања, застој у раду који није настао кривицом радника, накнада зараде због привремене спречености за рад, која од првог до последњег дана терети послодавца),
  • поклон деци за Нову годину преко неопорезивог износа.

 

У зараду запослених се не укључују:

  • накнаде за боловања дужа од 30 дана,
  • исплате на основу уговора о делу и ауторског уговора,
  • накнада трошкова запосленог за долазак и одлазак са рада,
  • накнада трошкова превоза на службеном путу у земљи и иностранству,
  • дневнице за службени пут у земљи и иностранству,
  • трошкови смештаја и исхране, за рад и боравак на терену, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану,
  • отпремнине запосленима при одласку у пензију или за чијим је радом престала потреба,
  • једнократне накнаде у складу са социјалним програмом,
  • накнада трошкова погребних услуга,
  • накнада штете због повреде на раду или професионалног обољења,
  • јубиларне награде,
  • солидарне помоћи,
  • учешће запосленог у добити,
  • накнада за коришћење службеног аутомобила у службене сврхе,
  • поклон деци запосленог до 15 год. живота за Божић и Нову годину, до неопорезивог износа,
  • премија за добровољно додатно пензијско осигурање,
  • премије колективног осигурања од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција,
  • накнада трошкова за употребу средстава за рад и других трошкова рада, као ни остала примања на која се не плаћају порези и доприноси.

 

При израчунавању просечних зарада обухваћени су сви подаци из образаца пореских пријава које су поднете у року од 45 дана по истеку месеца на који се односе просечне зараде.

Просечне зараде се добију дељењем укупне масе обрачунатих зарада са укупним бројем запослених, исказаних еквивалентом пуног радног времена.

У зависности од броја часова проведених на раду, сваком запосленом се додељује коефицијент у вредности од 0-1,5. Тако се, на пример, запослени који је радио 80 сати у месецу у којем је пун фонд часова 160, рачуна као 1/2 запосленог (односно коефицијент за запосленог је 0,5). На овај начин су запослени, који раде код више послодаваца и/или у различитим делатностима и облицима својине, обухваћени код свих послодаваца, њихов број се не мултиплицира, док је зарада приписана оној делатности и облику својине у којима је заправо и остварена.

 

Према модалитету запослености, запослена лица се деле на запослене у радном односу и запослене ван радног односа.

  • Под појмом зараде запослених у радном односу подразумевају се зараде лица која имају формалноправни уговор о запослењу, односно заснован радни однос са послодавцем на одређено или неодређено време, без обзира на то да ли раде пуно радно време или краће од пуног радног времена.
  • Под појмом зараде запослених ван радног односа подразумевају се зараде лица која имају формалноправни уговор о обављању привремених и повремених послова.

Разврставање на зараде запослених у радном односу и зараде запослених ван радног односа извршено је на основу шифре врсте прихода.

 

Јавни сектор је део националне економије који обухвата општи ниво државе, као и нефинансијска предузећа под контролом државе (јавна предузећа) која се примарно баве комерцијалним активностима (Закон о буџетском систему, „Службени гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013, 108/2013, 142/2014, 68/2015 и 103/2015). Према томе, jавни сектор обухвата кориснике буџетских средстава у делатности образовања, културе, здравственог и социјалног рада и државну администрацију, као и jавна предузећа која оснива држава или јединице локалне самоуправе, и којa обављају делатност од општег интереса (Закон о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса, „Службени гласник РС“, бр. 119/2012, 116/2013 и 44/2014).

 

Јавни сектор се разврстава на следеће подскупове:

  • Јавна државна предузећа подразумевају предузећа чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина а обављају делатности од општег интереса, као што су делатности производње, преноса и дистрибуције електричне енергије; производње и прераде угља; истраживања, производње, прераде, транспорта и дистрибуције нафте и природног и течног гаса; промета нафте и нафтних деривата; железничког, поштанског и ваздушног саобраћаја; телекомуникација; издавања службеног гласила Републике Србије; издавања уџбеника; управљања нуклеарним објектима, коришћења, управљања, заштите и унапређивања добара од општег интереса (воде, путеви, минералне сировине, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач, заштићена подручја), производња, промет и превоз наоружања и војне опреме, управљања отпадом.
  • Јавна локална предузећа подразумевају предузећа чији је оснивач јединица локалне самоуправе и која обављају комуналне делатности или делатности од значаја за рад органа јединице локалне самоуправе.
  • Администрација ‒ ниво државе подразумева државне органе, правосудне органе и установе које обављају делатности значајне за функционисање државе.
  • Администрација ‒ ниво аутономне покрајине подразумева органе аутономне покрајине, правосудне органе и установе које обављају делатности значајне за функционисање покрајине.
  • Администрација ‒ ниво локалне самоуправе подразумева јединице локалне самоуправе, месне заједнице и установе које обављају делатности од значаја за функционисање органа јединице локалне самоуправе.
  • Здравствени и социјални рад подразумева кориснике буџетских средстава, односно државне установе које обављају делатност здравствене и социјалне заштите, трговину фармацеутским производима у апотекама, трговину медицинским и ортопедским помагалима у специјализованим продавницама, као и студентске и ђачке домове.
  • Образовање и култура подразумевају кориснике буџетских средстава, односно државне установе које обављају делатност образовања; научног истраживања и развоја; издавачке делатности; програмске активности и емитовање; стваралачке, уметничке и забавне делатности; делатности спортских објеката; као и делатности библиотека, архива, музеја и остале културне делатности.

 

Статус пословног субјекта одређује да ли се пословни субјект сврстава у правно лице или не.

03.5. Статистичка јединица

Статистичка јединица је свака обрачуната врста прихода која има карактер зараде и коју је правно или физичко лице пријавило путем обрасца ППП-ПД, без обзира на то да ли се наведени приход односи на лице у радном односу или на лице ван радног односа.

03.6. Статистичка популација

Обухваћени су сви пословни субјекти, евидентирани у Статистичком пословном регистру (СПР), који су Пореској управи доставили електронски попуњен образац пореске пријаве ППП-ПД са обрачунатим зарадама.

За добијање података о просечним зарадама узимају се у обзир само обрачунате врсте прихода које имају карактер зараде, а за које су, поред пореза, обрачунати и доприноси на зараде. Уколико је за једно лице обрачунато више врста прихода, од једног или више исплатилаца, свака врста прихода се посматра посебно да би се могла разврстати како према карактеристикама примаоца, тако и према карактеристикама исплатилаца.

Зараде запослених који су упућени на рад у иностранство (деташирани радници) нису обухваћене овим истраживањем.

Остала примања која имају карактер зараде (разлика зараде лица на јавној функцији, доприноси на зараду без обрачунате зараде, поклон деци поводом Нове године и Божића – преко неопорезивог износа) укључена су у зараду примаоца само у случајевима када је обрачуната и основна зарада.

03.7. Референтно подручје

Република Србија.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

03.8. Временска покривеност

Од јануара 2018. године извор података за израчунавање просечних зарада су подаци Пореске управе који се прикупљају путем електронског обрасца Пореске пријаве за порез по одбитку (образац ППП-ПД).

До јануара 2018. године подаци о просечним зарадама обезбеђивани су на основу Месечног истраживања о запосленима и о зарадама запослених (РАД-1), које се спроводило од 1963. године.

Погледати део 15.2.

03.9. Базни период

Није применљиво.


04. Јединица мерењаВрх
04. Јединица мерења

РСД


05. Референтни периодВрх
05. Референтни период

У обрачун просечне зараде за месец укључени су подаци о обрачунатим зарадама из пореских пријава које су поднете у року од 45 дана по истеку месеца на који се односе.


06. Мандат институцијеВрх
06.1. Правни акти и други документи

Национални правни акти:

– Закон о званичној статистици

– Одлука о Програму званичне статистике

– Уредба о утврђивању плана званичне статистике за текућу годину

* Наведени документи доступни су на веб-сајту РЗС-а: www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

 

 

06.2. Заједничко коришћење података

Није применљиво.


07. ПоверљивостВрх
07.1. Поверљивост - политика

Поверљивост података је регулисана:

– Законом о званичној статистици („Сл. гласник РС”, br. 104/2009), члан 44, 45, 46, 47, 48, 49.

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

– Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику

(www.stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc

– Упутством о мерама заштите података и информација у Републичком заводу за статистику

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

 

 

 

07.2. Поверљивост - поступање са подацима

Поверљиви подаци се третирају у складу са прописаним начелима поверљивости. Погледати Закон о званичној статистици.


08. Политика објављивањаВрх
08.1. Календар публиковања
 
Календар објављивања je доступан на веб-сајту РЗС-а 1. децембра текуће године за целу наредну годину (http://www.stat.gov.rs/calendar/). 
 
Дневно време објављивања за сва издања РЗС-a је 12 часова.
Одступања од утврђених датума унапред се објављују и образлажу у Календару.

 

08.2. Приступ календару публиковања
Календар објављивања доступан је на веб-сајту РЗС-а:

 

08.3. Приступ корисника

Подаци добијени статистичким истраживањима објављују се на интернет презентацији (www.stat.gov.rs),

у бази података (http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB),
статистичким саопштењима и публикацијама (http://www.stat.gov.rs/publikacije/).
 
Резултати званичне статистике доступни су истовремено свим корисницима под једнаким условима, и било какав привилегован приступ од стране спољних корисника, пре њиховог објављивања, није могућ.

 


09. Динамика дисеминацијеВрх
09. Динамика дисеминације

Месечни подаци се објављују 55 дана по истеку месеца на који се односе.

У априлу се објављују подаци о просечним зарадама по полу и дистрибуција зарада, за септембар претходне године.

 

 


10. Доступност и разумљивостВрх
10.1. Саопштења за штампу

Није применљиво.

10.2. Публикације

Саопштење ЗР10 – Просечне зараде по запосленом, месечно

10.3. Он-лајн база података

База података

10.4. Приступ микроподацима
Приступ анонимизираним микроподацима обезбеђује се научно истраживачким организацијама на основу поднетог захтева.
Захтев се може поднети на имејл-адресу stat@stat.gov.rs или путем поште на адресу Милана Ракића 5, 11000 Београд. 
Више информација може се наћи на следећем линку: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/korisnicka-podrska/micropodaci

 

10.5. Остало
  • Месечни статистички билтен
  • Статистички годишњак Републике Србије
  • Статистички календар
  • Општине и региони у Републици Србији
10.6. Документација о методологији

-

10.7. Документација о квалитету

-


11. Управљање квалитетомВрх
11.1. Спровођење квалитета

Систем управљања квалитетом Републичког завода за статистику ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice - CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management - TQM) који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС).

 
Више информација може се наћи у документима доступним на следећем линку: 

 

11.2. Процена квалитета

Подаци о обрачунатим зарадама засновани су на поузданим подацима из одговарајућих административних извора и истраживања. Степен тачности је висок. Пре објављивања резултата, врши се опсежна контрола квалитета података.

Упоредна анализа података о просечним зарадама добијених путем Месечног статистичког истраживања РАД-1 и из евиденције Пореска управе за 2016. и 2017. годину показала је високу усклађеност података, што потврђује, како квалитет података добијених истраживањем РАД-1, тако и података из Пореске пријаве ППП-ПД, која од 2018. године служи као извор података о просечним зарадама.

Коришћење административних извора за добијање података о просечним зарадама у складу је са међународним препорукама, стандардима и праксом.


12. РелевантностВрх
12.1. Потребе корисника

Поред података који се објављују у редовним публикацијама РЗС-а, раде се и посебне обраде на захтев корисника.

12.2. Задовољство корисника
 
На сваке две године, путем веб-анкете, спроводи се Истраживање о задовољству корисника.
Резултати истраживања доступни су на веб-сајту РЗС-а: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/ .

 

12.3. Комплетност

Обухваћени су сви пословни субјекти који су Пореској управи доставили електронски попуњен образац пореске пријаве ППП-ПД са обрачунатим зарадама, а који су интегрисани у СПР-у (правна лица и државни органи, представништва, односно огранци страних правних лица, предузетници ).

Обухваћене су зараде следећих категорија прималаца:

  • запослени у радном односу и ван радног односа који раде код послодавца;
  • оснивачи и чланови запослени у свом привредном друштву;
  • предузетници.

13. Тачност и поузданостВрх
13.1. Укупна тачност

Истраживање се спроводи на основу података из административних извора, што обезбеђује висок ниво обухвата и квалитета података.

13.2. Узорачка грешка

Није применљиво.

13.3. Неузорачка грешка

Није применљиво.


14. Правовременост и поштовање рокова Врх
14.1. Правовременост

Подаци се објављују 55 дана по истеку месеца на који се односе. 

14.2. Поштовање рокова

Сви подаци се објављују у складу са календaром објављивања.


15. Кохерентност и упоредивостВрх
15.1. Географска упоредивост

Исти концепт добијања и израчунавања просечних зарада примењује се на територији целе Републике Србије.

Подаци за ниже територијалне нивое од Републике Србије – укупно нису упоредиви са подацима пре 2018. године. Од 2018. године, просечне зараде по општинама односе се на општину пребивалишта, док су се подаци из РАД-1 истраживања односили на општину рада запосленог.

15.2. Временска упоредивост

У временској серији од 1963 – 2018. постоје четири прекида: 1997, 2001, 2009. и 2018. године.

  • 1997. године измењен је начин израчунавања просечних зарада тако што се укупна маса исплаћених зарада делила са бројем запослених према кадровској евиденцији.
  • 2001. године Законом о раду измењена је дефиниција зараде.
  • Од 2009. године, при израчунавању просечних зарада у обзир се узимају и подаци о зарадама запослених код предузетника (које је достављала Пореска управа).
  • Од 2018. године подаци о просечним зарадама се израчунавају на основу административних извора (подаци из евиденције Пореске управе).

Да би се обезбедила упоредивост података приликом рачунања индекса, подаци за годину која је претходила години прекида серије израчунавани су из истог извора и на исти начин као и подаци за годину у којој је наступио прекид серије.

15.3. Кохерентност - између области

Није доступно.

15.4. Кохерентност - интерна

Погледати део 11.2.


16. Трошкови и оптерећеностВрх
16. Трошкови и оптерећеност

Подаци се преузимају из административних извора (евиденција Пореске управе), чиме су трошкови истраживања сведени на минимум, а извештајне јединице растерећене обавезе месечног попуњавања и достављања података.


17. Ревизија податакаВрх
17.1. Ревизија података - политика

Општа политика ревизије Републичког завода за статистику представља глобални оквир који омогућава да свака статистичка област дефинише своју политику ревизија у складу са својим специфичностима. 

 
Општа политика ревизије РЗС-а утврђује:
 
– општа правила ревизија објављених података, 
– облике информисања корисника у вези са могућим узроцима ревизија, 
– категоризацију ревизија и
– документацију која покрива све аспекте ревизија.
 
Општа политика ревизије доступна је на следећем линку:

 

17.2. Ревизија података - пракса

Раније публиковани подаци о зарадама се не могу мењати због примене податка о просечним зарадама у многим законима и прописима.


18. Статистичка обрадаВрх
18.1. Извори података

 

  • Министарство финансија – Пореска управа, Појединачна пореска пријава о обрачунатим порезима и доприносима (образац ППП-ПД)
  • СПР
  • Годишње истраживање о зарадама запослених РАД-1/Г (септембар 2018.године)
18.2. Динамика прикупљања података

Месечна

18.3. Прикупљање података

Преузимање података од Пореске управе. Преузимање података врши се електронским путем, коришћењем стандардног веб-сервиса, односно FTP сервиса (File Transfer Protocol), преко заштићене мреже Управе за заједничке послове републичких органа. Подаци се преузимају 15. дана у месецу.

Преузимање података од СПР-а. Из базе СПР-а се преузимају подаци о делатности, облику својине и статусу пословног субјекта.

Коришћење података из истраживања РАД-1/Г. За огранизационе јединице које обављају делатност различиту од регистроване, просечне зараде се израчунавају на основу структуре зарада и броја запослених на које се зараде односе, преузетих из Годишњег истраживања о зарадама запослених РАД-1/Г (септембар 2018. године).

18.4. Валидација података

С циљем добијања квалитетних података, контрола се врши у више фаза:

  • Контрола контингента (врши се поређење броја слогова, масе обрачунатих зарада и броја прималаца за текући и претходни месец);
  • Врши се поређење и анализа података о броју пословних субјеката и запослених из регистара ЦРОСО, СПР и ПУ;
  • На основу утврђених критеријума врши се издвајање контингента слогова који улазе у обраду података о просечним зарадама;
  • У контингенту издвојеном за обраду података о просечним зарадама врши се контрола и анализа релевантних података да би се идентификовале потенцијалне грешке и сагледала логичност и валидност података;
  • Детектују се и искључују слогови са екстремним вредностима (аутлајери).

Провере се врше аутоматизованим процедурама и експертском анализом података. Подаци се упоређују са подацима из претходног периода.

Из контингента издвојеног за обраду података о просечним зарадама искључује се око 3% слогова (појединачних обрачуна за порез по одбитку) који у потпуности не испуњавају услове неопходне да би се узели у обзир приликом израчунавања просечних зарада (пријаве које не садрже све потребне елементе зараде: порез, допринос, нето зараду као и аутјалери).

18.5. Компилација података

Није применљиво.

18.6. Прилагођавање података

-


19. НапоменеВрх
19. Напомене

-