Истраживање о трошковима рада

Републички завод за статистику

Одсек за статистику регистроване запослености,зарада и трошкова рада

Цмиља Ивковић

Руководилац одсека

Милана Ракића 5, Београд

cmilja.ivkovic@stat.gov.rs

011/2412-922, лок. 270

011/2412-350

Циљ истраживања је да се обезбеде подаци о висини и структури трошкова рада које послодавци имају на основу ангажовања радне снаге. Резултати истраживања обезбеђују послодавцима и креаторима економске политике увид у стање и структуру трошкова рада на домаћем тржишту рада и њихово поређење с међународним тржиштем рада, а такође показују утицај законских прописа на висину и структуру трошкова рада.

Овим истраживањем се прикупљају следећи подаци:

·      о броју запослених у пуном и непуном радном времену;

·      о извршеним сатима рада;

·      о плаћеним сатима рада;

·      о трошковима рада.

Oбухваћени су сви сектори делатности КД (2010) у којима могу бити регистровани пословни субјекти (А-S).

Регулативама Евростата предвиђено је да ово истраживање не обухвата сектор А – Пољопривреда, шумарство и рибарство.

Да би се обезбедила упоредивост података са подацима других европских земаља, посебно се приказују агрегирани подаци који обухватају све секторе делатности и агрегирани подаци без сектора А – Пољопривреда, шумарство и рибарство.

Обухваћене су следеће величинске класе пословних субјеката према броју запослених: 10-49, 50-249, 250-499, 500-999 и 1000 и више запослених.

Трошкови рада односе се на укупне трошкове које има послодавац по основу ангажовања радне снаге. Трошкови рада укључују накнаде за запослене, које се углавном састоје од бруто зарада запослених, у новцу и натури, социјалних доприноса и давања на терет послодавца, трошкова образовања и усавршавања, и осталих трошкова, као што су трошкови запошљавања нових радника и трошкови за услуге заштите на раду који се односе на куповину заштитне радне одеће; умaњене за примљене субвенције.

A.1. Запослени - укупно су запослена лица која имају заснован радни однос на неодређено или  одређено радно време, без обзира на то да ли раде пуно или непуно радно време, као и лица која раде по уговору о привременим и повременим пословима, а која су примила зараду.

A.11. Запослени који су радили пуно радно време су запослена лица која раде пуно или дуже од пуног радног времена. Ако законом, колективним уговором или уговором о раду није одређено радно време, сматра се да је пуно радно време 40 часова недељно.

A.12. Запослени који су радили непуно радно време су запослена лица чије је радно време краће од пуног радног времена.

B.1. Укупан број извршених сати рада обухвата стварно одрађене сате радног времена (ефективне сате рада); сате када су запослена лица била на радном месту, али из неког разлога нису радила (нпр. због кварова, чишћења машина, припреме или чишћења алата, тренутног недостатка посла, краће паузе и сл.), а за то време су примила зараду; време проведено на обукама, тренинзима, курсевима или семинарима на радном месту или у некој другој установи без обзира на то да ли су запослени за те обуке додатно плаћени или не; и прековремене сате (без обзира на то да ли су плаћени или не).

Нису укључени плаћени али неизвршени сати рада, као што су слободни радни дани, годишњи одмор, државни и верски празници, боловање до 30 дана, плаћено одсуство до седам дана, одмор у току дневног рада, као и неизвршени сати рада који су плаћени средствима фондова и других правних лица (боловања дужа од 30 дана, породиљско одсуство и остали рефундирани сати рада).

B.11. Број извршених сати рада запоселних у пуном радном времену укључује стварно одрађене – извршене сате рада (ефективне сате рада) запослених лица у пуном радном времену.

B.12. Број извршених сати рада запослених који су радили непуно радно време укључује стварно одрађене – извршене сате рада (ефективне сате рада) запослених лица у непуном радном времену.

C.1. Укупан број плаћених сати рада обухвата извршене а плаћене сате рада (у редовно радно време и прековремене сате) и неизвршене а плаћене сате рада (годишњи одмор, државни и верски празници, боловања до 30 дана).

Искључује: неизвршене сате рада плаћене средствима фондова и других правних лица (сати боловања дужег од 30 дана, сати породиљског одсуства и остали рефундирани сати рада). 

C.11. Број плаћених сати рада запослених у пуном радном времену укључује плаћене сате рада запослених лица која су радила пуно радно време.

C.12. Број плаћених сати рада запослених који су радили непуно радно време укључује плаћене сате рада запослених лица у непуном радном времену.

D. Укупне трошкове рада чине сви трошкови за запослене које плаћа послодавац. Трошкови рада подразумевају накнаде за запослене (D.1) односно трошкове за зараде, накнаде зарада и остале исплате запосленима, исплате у натури, социјалне доприносе и давања на терет послодавца; трошкове образовања и усавршавања запослених (D.2); остале трошкове послодавца (D.3), умањене за износ субвенција (D.5). Трошкови за запослене који су ангажовани преко агенција за привремено запошљавање приказују се у оквиру те делатности (шифре 78.20 и 78.30 КД 2010), а не у делатности јединице у којој стварно раде.

D.1. Накнада за запослене је дефинисана као укупна накнада, у готовини или у натури, коју плаћа послодавац запосленом у замену за посао који је обављао током референтног периода. Накнаде за запослене обухватају трошкове за зараде, накнаде зарада и остале исплате запосленима (D.11) и социјалне доприносе и давања на терет послодавца (D.12).   

D.11. Трошкови за зараде, накнаде зарада и остале исплате запосленима подразумевају редовне и периодичне исплате (зараде, накнаде зарада и бонуси) (D.1111), исплате за неодрађене дане (D.1113) и исплате у натури (D.1114).

D.1111. Редовне и периодичне исплате (зараде, накнаде зарада и бонуси) подразумевају редовне исплате запосленима (зараде и бонуси) (D.11111) и периодичне исплате запосленима (накнаде и бонуси) (D.11112).

D.11111. Редовне исплате запосленима (зараде и бонуси) подразумевају исплате у новцу које се исплаћују редовно у сваком платном периоду у току године, што је у већини случајева месечно. Ова варијабла укључује: основну зараду, минули рад, додатке за рад у сменама, дежурства, ноћни рад, прековремени рад, рад недељом и празником, додатке за лоше услове рада, рад са странкама, сталну присутност на послу, редовне месечне бонусе, наканду за исхрану у току рада, накнаде трошкова запосленима за превоз на посао и са посла у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, када се ти трошкови исплаћују запосленом директно, теренски додатак и накнаду за одвојен живот. Варијабла D.11111 се односи на бруто износе, са порезима и доприносима на терет запосленог.

D.11112. Периодичне исплате запосленима (накнаде и бонуси) подразумевају исплате које се не исплаћују редовно у сваком платном периоду. Ова варијабла укључује: исплате на основу радног учинка и исплате на основу доприноса пословном успеху послодавца – награде, премије и бонуси на основу периодичног и завршног обрачуна (13. зарада) и друге исплате у складу са општим актом и уговором о раду, регрес за коришћење годишњег одмора и јубиларне награде. Варијабла D.11112 се односи на бруто износе, са порезима и доприносима на терет запосленог.

D.1113. Исплате за неодрађене дане подразумевају накнаде зараде за одсуствовање с рада у време државних и верских празника који су нерадни дани, накнаде зараде за дане годишњег одмора, дане плаћеног одсуства, накнаде зараде за време прекида рада без кривице запосленог и  накнаде зараде у другим случајевима када послодавац општим актом или уговором о раду утврди право на накнаду зараде.

D.1114.  Исплате у натури се односе на процењене вредности све робе и свих услуга које се пружају запосленима. То укључује трошкове као што су: трошкови коришћења службеног аутомобила за потребе запослених у непословне сврхе (трошак лизинга, амортизације, премије осигурања, одржавања, поправке, паркирања, гаражирања, горива и сл.) и накнаде трошкова запосленима за превоз на посао и са посла у случају када послодавац обезбеђује запосленом карту, маркицу и сл. односно када се ти трошкови наплаћују директно од послодавца, трошкови стамбеног смештаја запослених (трошкови одржавања и администрације, трошкови пореза и осигурања повезани с таквим смештајем и трошкове за градњу или куповине смештајних објеката од стране запослених односно разлика између тржишно одређених каматних стопа и оних које су стварно одређене запосленима), давања запосленима у роби (нето трошкове пословних субјеката за производе који су били дати запосленима, или разлику набавне цене и цене по којој су производи били продати запосленима, као и робни бонови), исплате запосленима у хартијама од вредности, као и остале исплате у роби (трошкови за поправке, одржавање и амортизацију простора за пружање услуга из области културе, спорта и осталих слободних активности у вези са запосленим; трошкови чувања деце запослених; пригодни поклони за децу запослених; поклони поводом 8. марта и других празника; трошкови мобилне телефоније; трошкови за одмаралишта, уплате послодаваца у фондове синдиката, стипендије према уговору о школовању и сл.).

D.12. Социјални доприноси и давања на терет послодавца подразумевају социјалне доприносе на терет послодавца (D.121) и трошкове социјалних давања (D.122).

D.121. Социјални доприноси на терет послодавца подразумевају обавезне (социјалне) доприносе на терет послодавца, који се уплаћују институцијама обавезног социјалног осигурања, а прописани су законом, и добровољне и додатне социјалне доприносе на терет послодавца, који се уплаћују институцијама социјалног осигурања, а који су допунски/додатни доприносима прописаним законом.

D.122. Трошкови социјалних давања подразумевају накнаде зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, додатне трошкове за здравствену заштиту, отпремнине код одласка у старосну пензију и отпремнине запосленима за чијим је радом престала потреба, и остала социјална давања као што су једнократне накнаде запосленима у складу са социјалним програмом, помоћ запосленом и породици (помоћ у случају смрти запосленог, у случају смрти члана уже породице запосленог, солидарну помоћ у случају теже или дуже болести запосленог или члана његове уже породице, солидарну помоћ за набавку лекова и лечење запосленог или члана његове уже породице, остале врсте помоћи запосленима и њиховим породицама).

D.2. Трошкови образовања и усавршавања запослених подразумевају трошкове за курсеве, семинаре, симпозијуме, стручна путовања и сл., такође трошкове за наставна средства и инструменте који се користе за обуку.

D.3. Остали трошкови послодавца подразумевају трошкове послодавца у вези са запошљавањем нових радника (за огласе, за агенције за запошљавање, трошкови разговора са кандидатима и др.) и трошкове за услуге заштите на раду који се односе на куповину заштитне и радне одеће.

D.4. Остали порези подразумевају трошкове послодавца у вези са извршењем обавезе запошљавања особа са инвалидитетом, односно плаћање пенала због незапошљавања законом прописаног броја лица са инвалидитетом. Ови трошкови укључују  oбавезе које произилазе из члана 26 и 27 Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Службени гласник РС“, бр. 36/2009  32/2013 и 14/2022). Искључује: трошкове за запослене које послодавац има уколико је запослио потребан број запослених са инвалидитетом, које се третирају као редовни трошкови рада).

D.5. Субвенције подразумевају све врсте субвенција од државе или других предузећа, друштава или организација из земље или иностранства са сврхом субвенционисања дела трошка рада или целокупних трошкова рада. Субвенције смањују трошкове рада. Искључују се субвенције које покривају доприносе и плаћања за социјалну сигурност/заштиту, трошкове образовања и рефундирана средства од стране Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и Републичког фонда за здравствено осигурање.

Напомена: При спровођењу овог истраживања примењена су методолошка решења која су у потпуности усклађена са препорукама правних аката Eвростата (European Statistical Office), чиме је омогућена међународна упоредивост података Републике Србије са другим земљама. Коришћене су дефиниције и препоруке објављене у следећим уредбама: Council Regulation (EC) No.530/1999 of 9 March 1999; Commission Regulation (EC) No.1726/1999 of 27 July 1999, Commission Regulation (EC) No.1737/2005 of 21 October 2005).

Називи и дефиниције варијабли Истраживања о трошковима рада одређени су горе поменутим регулативама. Називи појединих варијабли на српском језику не представљају директан превод са енглеског језика, већ су формулисани тако да одговарају садржају варијабли, a да буду у складу с терминима који се користе у  домаћем законодавству и рачуноводственом систему.

Извештајне јединице су сви активни пословни субјекти (правна лица и предузетници) на територији Републике Србије, који у референтној години у просеку имају 10 и више запослених, и изабране су методом случајног узорка. Извештајна јединица је достављала податке за пословни субјект у целини, тј. збирно за све организационе делове (локалне јединице).

Koришћењем одговарајуће статистичке методе јединица посматрања сведена је на ниво локалне јединице врсте делатности.

На основу података о броју запослених из СПР-а израчунате су структуре (коефицијенти) које су коришћене за распоређивање укупних трошкова рада, броја запослених и часова рада према месту рада и области делатности.

Обрадом података обезбеђени су подаци за територијалне нивое: Србија – север и Србија – југ, као и за нивое области делатности КД (2010). Прикупљени подаци за пословне субјекте који имају делове на обе од наведених територија или у више области делатности, подељени су по деловима. 

Сви активни пословни субјекти (правна лица и предузетници) на територији Републике Србије, који у референтној години у просеку имају 10 и више запослених, а регистровани су у секторима делатности од А до S (КД 2010). 

Република Србија.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

2012, 2016. и 2020. година

Није применљиво.

Трошкови рада и компоненте трошкова рада изражавају се у РСД.  Масе трошкова рада приказују се у хиљадама или милионима, просечни трошкови рада рачунају се као годишњи и месечни просек по запосленом (који су изражени у еквивалентима пуног радног времена), просек по извршеном часу рада; структура трошкова рада изражава се у процентима. Друге варијабле исказују се у апсолутним бројевима (број запослених, број плаћених и извршених часова рада).  

Календарска година.

Истраживање  се спроводи на основу Закона о званичној статистици („Службени гласник РС”, број 104/09, 24/11), важеће Уредбе о утврђивању појединих статистичких истраживања и Програма званичне статистике Републике Србије, који се односи на период спровођења истраживања.

Усаглашеност са међународним препорукама, стандардима и праксом

При спровођењу овог истраживања примењена су методолошка решења која су у потпуности усклађена са препорукама правних аката Eвростата (European Statistical Office), чиме је омогућена међународна упоредивост података Републике Србије са другим земљама. Коришћене су дефиниције и препоруке објављене у следећим уредбама: Council Regulation (EC) No.530/1999 of 9 March 1999;Commission Regulation (EC) No.1726/1999 of 27 July 1999, Commission Regulation (EC) No.1737/2005 of 21 October 2005).

-

Поверљиви подаци се третирају у складу са прописаним начелима поверљивости. 

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Календар саопштења за јавност и календар публикација објављују се крајем године за наредну годину.

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar

У складу са Законом о званичној статистици („Службени гласник РС“, бр. 104/2009, 24/2011) и Европским статистичким кодексом праксе, сви корисници се равноправно третирају. Подаци се објављују на веб-страници РЗС-а, у виду саопштења и у дисеминационој бази, након чега су ти подаци истовремено доступни свим корисницима. Свако одступање од датума наведеног у објављеном календару публикација мора бити најављено и образложено.

Четворогодишња.

Није расположиво.

- Саопштење ЗП30 - Трошкови рада у Републици Србији, https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Pdf/G20221205.pdf

Подаци су доступни у дисеминационој бази РЗС у одељку -Тржиште рада/ Трошкови рада- http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Подаци се могу наћи у Евростатовој бази података http://ec.europa.eu/eurostat/web/labour-market/labour-costs/database

Микро подаци су доступни по захтеву корисника у складу с начелима дефинисаним у Закону о званичној статистици: http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf и правилима дефинисаним Правилником о начину и поступку давања  података које производи Републички завод за статистику: http://www.stat.gov.rs/media/2295/pravilniksrb.pdf.

-

-

-

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Пре објављивања резултата, врши се опсежна контрола квалитета података. Усаглашеност са другим статистичким доменима је задовољавајућа. Упоредивост током времена је добра. Објављивање резултата је у складу са календаром публиковања и подаци су лако доступни свим корисницима.

Kao главни корисници података добијених Истраживањем о трошковима рада могу се издвојити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство финансија, Министарство привреде, Привредна комора, синдикати и уније послодаваца, затим Привредна комора и страни послодавци (инвеститори), такође, Евростат, коме се подаци редовно достављају, Европска централна банка, Међународни монетарни фонд и Међународна организација рада.

Задовољство корисника се мери на основу обима преузимања података и Истраживања о задовољству корисника. Резултати последњег  истраживања доступни су преко следећег линка https://www.stat.gov.rs/media/345278/izvestaj-rezultati-istrazivanja-o-zadovoljstvu-korisnika-2021.pdf

При спровођењу овог истраживања примењена су методолошка решења која су у потпуности усклађена са препорукама правних аката Eвростата, чиме је омогућена међународна упоредивост података Републике Србије са другим земљама. Коришћене су дефиниције и препоруке објављене у следећим уредбама: Council Regulation (EC) No.530/1999 of 9 March 1999;Commission Regulation (EC) No.1726/1999 of 27 July 1999, Commission Regulation (EC) No.1737/2005of 21 October 2005).

РЗС је прикупио и обезбедио све обавезне варијабле осим варијабли које се односе на приправнике, варијабле D1112.

Недостајуће обавезне варијабле:

• А13 – Приправници,
• А131 – Приправници прерачунати у јединице пуног радног времена,
• B13 – Извршени часови рада приправника,
• C13 – Плаћени часови рада приправника,
• D112 – Трошкови за зараде приправника,
• D123 – Социјални доприноси и давања на терет послодаваца за приправнике,
• D1112 – Исплате у програме штедње запослених.

Истраживањем о трошковима рада, у Републици Србији, обухваћени су сви сектори делатности КД (2010) у којима могу бити регистровани пословни субјекти (А-S). Регулативама Евростата предвиђено је да ово истраживање не обухвата сектор А – Пољопривреда, шумарство и рибарство. Да би се обезбедила упоредивост података са подацима других европских земаља засебно се приказују агрегирани подаци који обухватају све секторе делатности  и агрегирани  подаци без сектора А – Пољопривреда, шумарство и рибарство.

Оквир за избор узорка за 2020. формиран je на основу Статистичког пословног регистра (СПР, стање март 2021) и чине га пословни субјекти  следећих карактеристика:

• Претежна делатност пословног субјекта је из сектора A–S  КД (2010);
• Пословни субјекат је у последњих 12 месеци имао у просеку 10 и више запослених
• Одговарајућа правна јединица пословног субјекта није затворена или у ликвидацији, према подацима Агенције за привредне регистре (АПР).

Оквир за избор узорка садржи 23 720 пословна субјекта.

Стратификација оквира: пословни субјекти су груписани према величини (броју запослених), области делатности КД (2010) и према територији.

Према броју запослених, пословни субјекти су стратификовани у пет величинских класа:

• 10–49 запослених;
• 50–249 запослених;
• 250–499 запослених;
• 500–999 запослених;
• 1000 и више запослених.

Стратификација према КД (2010) је урађена на 84 области делатности (01–03, 05–33, 35–38, 41–43, 45–47, 49–53, 55–56, 58-66, 68–75, 77–82, 84-88, 90–96).

Пословни субјекти су према месту седишта стратификовани у две класе, према НСТЈ 1: на оне са територије Србије – север и оне са територије Србије – југ.

Стратуми су дефинисани укрштањем величинских класа, области делатности и територијалних класа. Стратуми јединица са 250 и више запослених, као и они стратуми који су имали само једну јединицу, су пописни. Укупно је дефинисанo 537 стратума, од којих је 246 пописних и 291 непописни стратум.

Алокација узорка по стратумима одређена је као решење нелинеарног проблема оптимизације са заданим ограничењима за више променљивих и више домена (Bethel, 1989, ISTAT) [1]. Aлокација је урађена узимајући у обзир очекиване грешке (коефицијент варијације-CV) за оцене тотала помоћних обележја (у овом случају просечан број запослених у претходних 12 месеци према бази података ЦРОСО) у задатим доменима. У дефинисаном домену грешка треба бити мања или једнака од већ утврђене максималне планиране грешке.

Алоцирани узорак је величине 3 807 јединица, од којих је 879 пописних јединица (пословни субјекат има 250 и више запослених или се налази у стратуму са само једном јединицом). Изабран је секвенцијални стратификован прост случајан узорак уз помоћ перманентних случајних бројева униформне расподеле на интервалу (0,1). Почетна тачка избора узорка је 0, 75.

Оцене тотала и стандардних грешака (Horvitz-Thompson оцене) израчунате су по стандардном поступку за стратификован прост случајан узорак. Планирани пондери су кориговани за неодговор. Није било стратума без јединица у реализованом узорку. Такође, није рађено ни спајање стратума са реализованом једном јединицом, а у којима је планирано више од једне јединице, јер су ти стратуми припадали различитим територијалним класама (Србија-север и Србија-југ).

Детектоване су екстремне вредности (outliers) на нивоу области КД на основу обележја годишњи трошкови рада. Ови пословни субјекти су сврстани у посебне стратуме. Кориговани су пондери јединица из стратума из којих су они искључени.

Пре пондерисања, вредности варијабли трошкова рада пословних субјеката са деловима, у односу на област делатности или НСТЈ 1, подељене су по деловима (као што је описано у одељку: Статистичка јединица, Метод свођења података на делове пословних субјеката различите територије НСТЈ 1 (Србија – север и Србија – југ) или области делатности КД (2010).

У анексу Планирани домени за коначне оцене резултата приказане су задане планиране максималне грешке, тј. CV за алокацију узорка по унапред дефинисаним доменима.

У анексу Коефицијент варијације приказане су оцене за кључне варијабле. Приказани су годишњи трошкови рада и просечни трошкови рада по извршеном часу рада, као и њихове стандардне грешке и коефицијенти варијације. Ове оцене су приказане за Србију – укупно, по територији; по секторима КД (2010) и по величини пословног субјекта.

________________________

[1] Bathel, J. Sample allocation in multivariate surveys. Survey methodology 15 (1989): 47-57.

Грешке обухвата најчешће су последица несавршености оквира за избор узорка. Ако оквир не садржи неке од јединица из домена истраживања, јавља се грешка мањег обухвата (енг. under-coverage). С друге стране, ако оквир садржи и јединице које нису из обухвата истраживања, настаје грешка већег обухвата (енг. over-coverage units, out of scope units). Грешке које су настале тако што су истраживањем обухваћене јединице које нису предмет истраживања  меренe су на нивоу пословног субјекта.

Грешке неодазива (неодговора)

За јединице из обухвата истраживања, стопа одазива мери се односом броја јединица које су се одазвале истраживању и укупног броја јединица. Јединице из обухвата истраживања подразумевају јединице које су се одазвале истраживању и оне које се нису одазвале.

Посматрано у целини, за све секторе, стопа одазива је веома задовољавајућа и износи 92.3%. Највећа је у сектору Д – Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (100%), а најнижа у сектору Н–Административне и помоћне услужне делатности (81.6%).

У случају неодговора на одређено питање, вршена је импутација недостајућих вредности из других одговарајућих расположивих извора или коришћењем дедуктивних принципа  ̶ процењивање недостајуће вредности на основу логичких односа других познатих варијабли. 

Подаци су објављени према календару објављивања.

Подаци су достављени Евростату у прописаном року, 18 месеци након референтног периода.

-

Не постоје разлике између домаћих и европских концепата у погледу основног скупа, референтног периода и класификација. Иако је јединица за избор узорка предузеће, коришћењем одговарајуће статистичке методе процењивањем дошло се до тога да је јединица посматрања сведена на ниво локалне јединице врсте делатности. У погледу дефиниција варијабли нема одступања од Евростатових концепата.

Није било значајнијих промена у методологији и дефиницијама у 2020. у односу на 2016.и 2012. годину, осим што  подаци о осталим порезима (D4), трошковима послодаваца у вези са извршењем односно неизвршењем обавезе запошљавања особа са инвалидитетом, у 2012. години нису прикупљани.

Степен кохерентности је задовољавајућ. Подаци се упоређују са подацима из следећих истраживања:

- Структурне пословне (бизнис) статистике (СБС);

- Анкета о радној снази (Анкета);

- Истраживање о зарадама , као и са

- Индексом трошкова рада.

Разлике које се јављају су очекиване и последица су различитих методологија, обухвата и дефиниција.  

Подаци о осталим порезима (D4), трошковима послодаваца у вези са извршењем односно неизвршењем обавезе запошљавања особа са инвалидитетом, у 2012. години нису прикупљани.

-

Oсновни принципи и стандарди за спровођење ревизија објављених статистичких података дефинисани су у документу „Општа политика ревизије“ РЗС-а (http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf).

Није применљиво.

Истраживање о трошковима рада 2020 је спроводено на случаjном узорку. Оквир за избор узорка је формиран на основу Статистичког пословног регистра (стање март 2021. године). Оквир за избор узорка садржи 23 720 јединицe (активни пословни субјекти) чија је претежна делатност из сектора A-S КД (2010), које имају 10 или више запослених.

Изабран је стратификован прост случајан узорак обима 3 807, при чему је стратификација јединица оквира извршена према величини (пет класа према броју запослених), областима делатности КД (2010) и према територијалним нивоима НСТЈ 1.

Оцене тотала и стандардних грешака (Horvitz-Thompson оцене) израчунате су по стандардном поступку за стратификован прост случајан узорак, уз корекцију за неодговор јединица.

Четворогодишња.

У истраживању се примењује метод извештаја на бази обрасца ИТР, који попуњава сваки пословни субјект обухваћен узорком. Образац се попуњавао за пословни субјект у целини, тј. збирно за све организационе делове, без обзира на то да ли се налазе на истој или различитој адреси.

Извештајне јединице су могле да изаберу да ли ће податке доставити поштом, на штампаном обрасцу, или електронски, путем веб-упитника.

За логичку контролу и исправке грешака користи се Интегрисани систем обраде података (ИСТ). ИСТ је софтверски пакет који омогућује процес уноса података, логичку контролу и израду излазних табела.

Да би се обезбедио квалитет статистичких података, контрола се врши још приликом самог уноса података. У апликацијама (веб-апликација и апликација на ИСТ) за унос података уграђена је логичка контрола која би требало да скрене пажњу на евентуалне грешке и нелогочности приликом уноса података. Следећи кораци у валидацији података подразумевају  контролу контингента, анализу података да би се идентификовале потенцијалне грешке и сагледала логичност и валидност података, идентификацију екстремних вредности. Провере се врше аутоматизованим процедурама и експертском анализом података. Подаци се упоређују са подацима из претходног периода и са расположивим подацима из других извора.

Није применљиво.