Istraživanje o troškovima rada

Republički zavod za statistiku

Odsek za statistiku registrovane zaposlenosti,zarada i troškova rada

Cmilja Ivković

Rukovodilac odseka

Milana Rakića 5, Beograd

cmilja.ivkovic@stat.gov.rs

011/2412-922, lok. 270

011/2412-350

Cilj istraživanja je da se obezbede podaci o visini i strukturi troškova rada koje poslodavci imaju na osnovu angažovanja radne snage. Rezultati istraživanja obezbeđuju poslodavcima i kreatorima ekonomske politike uvid u stanje i strukturu troškova rada na domaćem tržištu rada i njihovo poređenje s međunarodnim tržištem rada, a takođe pokazuju uticaj zakonskih propisa na visinu i strukturu troškova rada.

Ovim istraživanjem se prikupljaju sledeći podaci:

·      o broju zaposlenih u punom i nepunom radnom vremenu;

·      o izvršenim satima rada;

·      o plaćenim satima rada;

·      o troškovima rada.

Obuhvaćeni su svi sektori delatnosti KD (2010) u kojima mogu biti registrovani poslovni subjekti (A-S).

Regulativama Evrostata predviđeno je da ovo istraživanje ne obuhvata sektor A – Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.

Da bi se obezbedila uporedivost podataka sa podacima drugih evropskih zemalja, posebno se prikazuju agregirani podaci koji obuhvataju sve sektore delatnosti i agregirani podaci bez sektora A – Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.

Obuhvaćene su sledeće veličinske klase poslovnih subjekata prema broju zaposlenih: 10-49, 50-249, 250-499, 500-999 i 1000 i više zaposlenih.

Troškovi rada odnose se na ukupne troškove koje ima poslodavac po osnovu angažovanja radne snage. Troškovi rada uključuju naknade za zaposlene, koje se uglavnom sastoje od bruto zarada zaposlenih, u novcu i naturi, socijalnih doprinosa i davanja na teret poslodavca, troškova obrazovanja i usavršavanja, i ostalih troškova, kao što su troškovi zapošljavanja novih radnika i troškovi za usluge zaštite na radu koji se odnose na kupovinu zaštitne radne odeće; umanjene za primljene subvencije.

A.1. Zaposleni - ukupno su zaposlena lica koja imaju zasnovan radni odnos na neodređeno ili  određeno radno vreme, bez obzira na to da li rade puno ili nepuno radno vreme, kao i lica koja rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a koja su primila zaradu.

A.11. Zaposleni koji su radili puno radno vreme su zaposlena lica koja rade puno ili duže od punog radnog vremena. Ako zakonom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu nije određeno radno vreme, smatra se da je puno radno vreme 40 časova nedeljno.

A.12. Zaposleni koji su radili nepuno radno vreme su zaposlena lica čije je radno vreme kraće od punog radnog vremena.

B.1. Ukupan broj izvršenih sati rada obuhvata stvarno odrađene sate radnog vremena (efektivne sate rada); sate kada su zaposlena lica bila na radnom mestu, ali iz nekog razloga nisu radila (npr. zbog kvarova, čišćenja mašina, pripreme ili čišćenja alata, trenutnog nedostatka posla, kraće pauze i sl.), a za to vreme su primila zaradu; vreme provedeno na obukama, treninzima, kursevima ili seminarima na radnom mestu ili u nekoj drugoj ustanovi bez obzira na to da li su zaposleni za te obuke dodatno plaćeni ili ne; i prekovremene sate (bez obzira na to da li su plaćeni ili ne).

Nisu uključeni plaćeni ali neizvršeni sati rada, kao što su slobodni radni dani, godišnji odmor, državni i verski praznici, bolovanje do 30 dana, plaćeno odsustvo do sedam dana, odmor u toku dnevnog rada, kao i neizvršeni sati rada koji su plaćeni sredstvima fondova i drugih pravnih lica (bolovanja duža od 30 dana, porodiljsko odsustvo i ostali refundirani sati rada).

B.11. Broj izvršenih sati rada zaposelnih u punom radnom vremenu uključuje stvarno odrađene – izvršene sate rada (efektivne sate rada) zaposlenih lica u punom radnom vremenu.

B.12. Broj izvršenih sati rada zaposlenih koji su radili nepuno radno vreme uključuje stvarno odrađene – izvršene sate rada (efektivne sate rada) zaposlenih lica u nepunom radnom vremenu.

C.1. Ukupan broj plaćenih sati rada obuhvata izvršene a plaćene sate rada (u redovno radno vreme i prekovremene sate) i neizvršene a plaćene sate rada (godišnji odmor, državni i verski praznici, bolovanja do 30 dana).

Isključuje: neizvršene sate rada plaćene sredstvima fondova i drugih pravnih lica (sati bolovanja dužeg od 30 dana, sati porodiljskog odsustva i ostali refundirani sati rada). 

C.11. Broj plaćenih sati rada zaposlenih u punom radnom vremenu uključuje plaćene sate rada zaposlenih lica koja su radila puno radno vreme.

C.12. Broj plaćenih sati rada zaposlenih koji su radili nepuno radno vreme uključuje plaćene sate rada zaposlenih lica u nepunom radnom vremenu.

D. Ukupne troškove rada čine svi troškovi za zaposlene koje plaća poslodavac. Troškovi rada podrazumevaju naknade za zaposlene (D.1) odnosno troškove za zarade, naknade zarada i ostale isplate zaposlenima, isplate u naturi, socijalne doprinose i davanja na teret poslodavca; troškove obrazovanja i usavršavanja zaposlenih (D.2); ostale troškove poslodavca (D.3), umanjene za iznos subvencija (D.5). Troškovi za zaposlene koji su angažovani preko agencija za privremeno zapošljavanje prikazuju se u okviru te delatnosti (šifre 78.20 i 78.30 KD 2010), a ne u delatnosti jedinice u kojoj stvarno rade.

D.1. Naknada za zaposlene je definisana kao ukupna naknada, u gotovini ili u naturi, koju plaća poslodavac zaposlenom u zamenu za posao koji je obavljao tokom referentnog perioda. Naknade za zaposlene obuhvataju troškove za zarade, naknade zarada i ostale isplate zaposlenima (D.11) i socijalne doprinose i davanja na teret poslodavca (D.12).   

D.11. Troškovi za zarade, naknade zarada i ostale isplate zaposlenima podrazumevaju redovne i periodične isplate (zarade, naknade zarada i bonusi) (D.1111), isplate za neodrađene dane (D.1113) i isplate u naturi (D.1114).

D.1111. Redovne i periodične isplate (zarade, naknade zarada i bonusi) podrazumevaju redovne isplate zaposlenima (zarade i bonusi) (D.11111) i periodične isplate zaposlenima (naknade i bonusi) (D.11112).

D.11111. Redovne isplate zaposlenima (zarade i bonusi) podrazumevaju isplate u novcu koje se isplaćuju redovno u svakom platnom periodu u toku godine, što je u većini slučajeva mesečno. Ova varijabla uključuje: osnovnu zaradu, minuli rad, dodatke za rad u smenama, dežurstva, noćni rad, prekovremeni rad, rad nedeljom i praznikom, dodatke za loše uslove rada, rad sa strankama, stalnu prisutnost na poslu, redovne mesečne bonuse, nakandu za ishranu u toku rada, naknade troškova zaposlenima za prevoz na posao i sa posla u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, kada se ti troškovi isplaćuju zaposlenom direktno, terenski dodatak i naknadu za odvojen život. Varijabla D.11111 se odnosi na bruto iznose, sa porezima i doprinosima na teret zaposlenog.

D.11112. Periodične isplate zaposlenima (naknade i bonusi) podrazumevaju isplate koje se ne isplaćuju redovno u svakom platnom periodu. Ova varijabla uključuje: isplate na osnovu radnog učinka i isplate na osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca – nagrade, premije i bonusi na osnovu periodičnog i završnog obračuna (13. zarada) i druge isplate u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, regres za korišćenje godišnjeg odmora i jubilarne nagrade. Varijabla D.11112 se odnosi na bruto iznose, sa porezima i doprinosima na teret zaposlenog.

D.1113. Isplate za neodrađene dane podrazumevaju naknade zarade za odsustvovanje s rada u vreme državnih i verskih praznika koji su neradni dani, naknade zarade za dane godišnjeg odmora, dane plaćenog odsustva, naknade zarade za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog i  naknade zarade u drugim slučajevima kada poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo na naknadu zarade.

D.1114.  Isplate u naturi se odnose na procenjene vrednosti sve robe i svih usluga koje se pružaju zaposlenima. To uključuje troškove kao što su: troškovi korišćenja službenog automobila za potrebe zaposlenih u neposlovne svrhe (trošak lizinga, amortizacije, premije osiguranja, održavanja, popravke, parkiranja, garažiranja, goriva i sl.) i naknade troškova zaposlenima za prevoz na posao i sa posla u slučaju kada poslodavac obezbeđuje zaposlenom kartu, markicu i sl. odnosno kada se ti troškovi naplaćuju direktno od poslodavca, troškovi stambenog smeštaja zaposlenih (troškovi održavanja i administracije, troškovi poreza i osiguranja povezani s takvim smeštajem i troškove za gradnju ili kupovine smeštajnih objekata od strane zaposlenih odnosno razlika između tržišno određenih kamatnih stopa i onih koje su stvarno određene zaposlenima), davanja zaposlenima u robi (neto troškove poslovnih subjekata za proizvode koji su bili dati zaposlenima, ili razliku nabavne cene i cene po kojoj su proizvodi bili prodati zaposlenima, kao i robni bonovi), isplate zaposlenima u hartijama od vrednosti, kao i ostale isplate u robi (troškovi za popravke, održavanje i amortizaciju prostora za pružanje usluga iz oblasti kulture, sporta i ostalih slobodnih aktivnosti u vezi sa zaposlenim; troškovi čuvanja dece zaposlenih; prigodni pokloni za decu zaposlenih; pokloni povodom 8. marta i drugih praznika; troškovi mobilne telefonije; troškovi za odmarališta, uplate poslodavaca u fondove sindikata, stipendije prema ugovoru o školovanju i sl.).

D.12. Socijalni doprinosi i davanja na teret poslodavca podrazumevaju socijalne doprinose na teret poslodavca (D.121) i troškove socijalnih davanja (D.122).

D.121. Socijalni doprinosi na teret poslodavca podrazumevaju obavezne (socijalne) doprinose na teret poslodavca, koji se uplaćuju institucijama obaveznog socijalnog osiguranja, a propisani su zakonom, i dobrovoljne i dodatne socijalne doprinose na teret poslodavca, koji se uplaćuju institucijama socijalnog osiguranja, a koji su dopunski/dodatni doprinosima propisanim zakonom.

D.122. Troškovi socijalnih davanja podrazumevaju naknade zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, dodatne troškove za zdravstvenu zaštitu, otpremnine kod odlaska u starosnu penziju i otpremnine zaposlenima za čijim je radom prestala potreba, i ostala socijalna davanja kao što su jednokratne naknade zaposlenima u skladu sa socijalnim programom, pomoć zaposlenom i porodici (pomoć u slučaju smrti zaposlenog, u slučaju smrti člana uže porodice zaposlenog, solidarnu pomoć u slučaju teže ili duže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, solidarnu pomoć za nabavku lekova i lečenje zaposlenog ili člana njegove uže porodice, ostale vrste pomoći zaposlenima i njihovim porodicama).

D.2. Troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih podrazumevaju troškove za kurseve, seminare, simpozijume, stručna putovanja i sl., takođe troškove za nastavna sredstva i instrumente koji se koriste za obuku.

D.3. Ostali troškovi poslodavca podrazumevaju troškove poslodavca u vezi sa zapošljavanjem novih radnika (za oglase, za agencije za zapošljavanje, troškovi razgovora sa kandidatima i dr.) i troškove za usluge zaštite na radu koji se odnose na kupovinu zaštitne i radne odeće.

D.4. Ostali porezi podrazumevaju troškove poslodavca u vezi sa izvršenjem obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, odnosno plaćanje penala zbog nezapošljavanja zakonom propisanog broja lica sa invaliditetom. Ovi troškovi uključuju  obaveze koje proizilaze iz člana 26 i 27 Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“, br. 36/2009  32/2013 i 14/2022). Isključuje: troškove za zaposlene koje poslodavac ima ukoliko je zaposlio potreban broj zaposlenih sa invaliditetom, koje se tretiraju kao redovni troškovi rada).

D.5. Subvencije podrazumevaju sve vrste subvencija od države ili drugih preduzeća, društava ili organizacija iz zemlje ili inostranstva sa svrhom subvencionisanja dela troška rada ili celokupnih troškova rada. Subvencije smanjuju troškove rada. Isključuju se subvencije koje pokrivaju doprinose i plaćanja za socijalnu sigurnost/zaštitu, troškove obrazovanja i refundirana sredstva od strane Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Napomena: Pri sprovođenju ovog istraživanja primenjena su metodološka rešenja koja su u potpunosti usklađena sa preporukama pravnih akata Evrostata (European Statistical Office), čime je omogućena međunarodna uporedivost podataka Republike Srbije sa drugim zemljama. Korišćene su definicije i preporuke objavljene u sledećim uredbama: Council Regulation (EC) No.530/1999 of 9 March 1999; Commission Regulation (EC) No.1726/1999 of 27 July 1999, Commission Regulation (EC) No.1737/2005 of 21 October 2005).

Nazivi i definicije varijabli Istraživanja o troškovima rada određeni su gore pomenutim regulativama. Nazivi pojedinih varijabli na srpskom jeziku ne predstavljaju direktan prevod sa engleskog jezika, već su formulisani tako da odgovaraju sadržaju varijabli, a da budu u skladu s terminima koji se koriste u  domaćem zakonodavstvu i računovodstvenom sistemu.

Izveštajne jedinice su svi aktivni poslovni subjekti (pravna lica i preduzetnici) na teritoriji Republike Srbije, koji u referentnoj godini u proseku imaju 10 i više zaposlenih, i izabrane su metodom slučajnog uzorka. Izveštajna jedinica je dostavljala podatke za poslovni subjekt u celini, tj. zbirno za sve organizacione delove (lokalne jedinice).

Korišćenjem odgovarajuće statističke metode jedinica posmatranja svedena je na nivo lokalne jedinice vrste delatnosti.

Na osnovu podataka o broju zaposlenih iz SPR-a izračunate su strukture (koeficijenti) koje su korišćene za raspoređivanje ukupnih troškova rada, broja zaposlenih i časova rada prema mestu rada i oblasti delatnosti.

Obradom podataka obezbeđeni su podaci za teritorijalne nivoe: Srbija – sever i Srbija – jug, kao i za nivoe oblasti delatnosti KD (2010). Prikupljeni podaci za poslovne subjekte koji imaju delove na obe od navedenih teritorija ili u više oblasti delatnosti, podeljeni su po delovima. 

Svi aktivni poslovni subjekti (pravna lica i preduzetnici) na teritoriji Republike Srbije, koji u referentnoj godini u proseku imaju 10 i više zaposlenih, a registrovani su u sektorima delatnosti od A do S (KD 2010). 

Republika Srbija.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

2012, 2016. i 2020. godina

Nije primenljivo.

Troškovi rada i komponente troškova rada izražavaju se u RSD.  Mase troškova rada prikazuju se u hiljadama ili milionima, prosečni troškovi rada računaju se kao godišnji i mesečni prosek po zaposlenom (koji su izraženi u ekvivalentima punog radnog vremena), prosek po izvršenom času rada; struktura troškova rada izražava se u procentima. Druge varijable iskazuju se u apsolutnim brojevima (broj zaposlenih, broj plaćenih i izvršenih časova rada).  

Kalendarska godina.

Istraživanje  se sprovodi na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS”, broj 104/09, 24/11), važeće Uredbe o utvrđivanju pojedinih statističkih istraživanja i Programa zvanične statistike Republike Srbije, koji se odnosi na period sprovođenja istraživanja.

Usaglašenost sa međunarodnim preporukama, standardima i praksom

Pri sprovođenju ovog istraživanja primenjena su metodološka rešenja koja su u potpunosti usklađena sa preporukama pravnih akata Evrostata (European Statistical Office), čime je omogućena međunarodna uporedivost podataka Republike Srbije sa drugim zemljama. Korišćene su definicije i preporuke objavljene u sledećim uredbama: Council Regulation (EC) No.530/1999 of 9 March 1999;Commission Regulation (EC) No.1726/1999 of 27 July 1999, Commission Regulation (EC) No.1737/2005 of 21 October 2005).

-

Poverljivi podaci se tretiraju u skladu sa propisanim načelima poverljivosti. 

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Kalendar saopštenja za javnost i kalendar publikacija objavljuju se krajem godine za narednu godinu.

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar

U skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009, 24/2011) i Evropskim statističkim kodeksom prakse, svi korisnici se ravnopravno tretiraju. Podaci se objavljuju na veb-stranici RZS-a, u vidu saopštenja i u diseminacionoj bazi, nakon čega su ti podaci istovremeno dostupni svim korisnicima. Svako odstupanje od datuma navedenog u objavljenom kalendaru publikacija mora biti najavljeno i obrazloženo.

Četvorogodišnja.

Nije raspoloživo.

- Saopštenje ZP30 - Troškovi rada u Republici Srbiji, https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Pdf/G20221205.pdf

Podaci su dostupni u diseminacionoj bazi RZS u odeljku -Tržište rada/ Troškovi rada- http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Podaci se mogu naći u Evrostatovoj bazi podataka http://ec.europa.eu/eurostat/web/labour-market/labour-costs/database

Mikro podaci su dostupni po zahtevu korisnika u skladu s načelima definisanim u Zakonu o zvaničnoj statistici: http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf i pravilima definisanim Pravilnikom o načinu i postupku davanja  podataka koje proizvodi Republički zavod za statistiku: http://www.stat.gov.rs/media/2295/pravilniksrb.pdf.

-

-

-

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Pre objavljivanja rezultata, vrši se opsežna kontrola kvaliteta podataka. Usaglašenost sa drugim statističkim domenima je zadovoljavajuća. Uporedivost tokom vremena je dobra. Objavljivanje rezultata je u skladu sa kalendarom publikovanja i podaci su lako dostupni svim korisnicima.

Kao glavni korisnici podataka dobijenih Istraživanjem o troškovima rada mogu se izdvojiti Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Privredna komora, sindikati i unije poslodavaca, zatim Privredna komora i strani poslodavci (investitori), takođe, Evrostat, kome se podaci redovno dostavljaju, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond i Međunarodna organizacija rada.

Zadovoljstvo korisnika se meri na osnovu obima preuzimanja podataka i Istraživanja o zadovoljstvu korisnika. Rezultati poslednjeg  istraživanja dostupni su preko sledećeg linka https://www.stat.gov.rs/media/345278/izvestaj-rezultati-istrazivanja-o-zadovoljstvu-korisnika-2021.pdf

Pri sprovođenju ovog istraživanja primenjena su metodološka rešenja koja su u potpunosti usklađena sa preporukama pravnih akata Evrostata, čime je omogućena međunarodna uporedivost podataka Republike Srbije sa drugim zemljama. Korišćene su definicije i preporuke objavljene u sledećim uredbama: Council Regulation (EC) No.530/1999 of 9 March 1999;Commission Regulation (EC) No.1726/1999 of 27 July 1999, Commission Regulation (EC) No.1737/2005of 21 October 2005).

RZS je prikupio i obezbedio sve obavezne varijable osim varijabli koje se odnose na pripravnike, varijable D1112.

Nedostajuće obavezne varijable:

• A13 – Pripravnici,
• A131 – Pripravnici preračunati u jedinice punog radnog vremena,
• B13 – Izvršeni časovi rada pripravnika,
• C13 – Plaćeni časovi rada pripravnika,
• D112 – Troškovi za zarade pripravnika,
• D123 – Socijalni doprinosi i davanja na teret poslodavaca za pripravnike,
• D1112 – Isplate u programe štednje zaposlenih.

Istraživanjem o troškovima rada, u Republici Srbiji, obuhvaćeni su svi sektori delatnosti KD (2010) u kojima mogu biti registrovani poslovni subjekti (A-S). Regulativama Evrostata predviđeno je da ovo istraživanje ne obuhvata sektor A – Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo. Da bi se obezbedila uporedivost podataka sa podacima drugih evropskih zemalja zasebno se prikazuju agregirani podaci koji obuhvataju sve sektore delatnosti  i agregirani  podaci bez sektora A – Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.

Okvir za izbor uzorka za 2020. formiran je na osnovu Statističkog poslovnog registra (SPR, stanje mart 2021) i čine ga poslovni subjekti  sledećih karakteristika:

• Pretežna delatnost poslovnog subjekta je iz sektora A–S  KD (2010);
• Poslovni subjekat je u poslednjih 12 meseci imao u proseku 10 i više zaposlenih
• Odgovarajuća pravna jedinica poslovnog subjekta nije zatvorena ili u likvidaciji, prema podacima Agencije za privredne registre (APR).

Okvir za izbor uzorka sadrži 23 720 poslovna subjekta.

Stratifikacija okvira: poslovni subjekti su grupisani prema veličini (broju zaposlenih), oblasti delatnosti KD (2010) i prema teritoriji.

Prema broju zaposlenih, poslovni subjekti su stratifikovani u pet veličinskih klasa:

• 10–49 zaposlenih;
• 50–249 zaposlenih;
• 250–499 zaposlenih;
• 500–999 zaposlenih;
• 1000 i više zaposlenih.

Stratifikacija prema KD (2010) je urađena na 84 oblasti delatnosti (01–03, 05–33, 35–38, 41–43, 45–47, 49–53, 55–56, 58-66, 68–75, 77–82, 84-88, 90–96).

Poslovni subjekti su prema mestu sedišta stratifikovani u dve klase, prema NSTJ 1: na one sa teritorije Srbije – sever i one sa teritorije Srbije – jug.

Stratumi su definisani ukrštanjem veličinskih klasa, oblasti delatnosti i teritorijalnih klasa. Stratumi jedinica sa 250 i više zaposlenih, kao i oni stratumi koji su imali samo jednu jedinicu, su popisni. Ukupno je definisano 537 stratuma, od kojih je 246 popisnih i 291 nepopisni stratum.

Alokacija uzorka po stratumima određena je kao rešenje nelinearnog problema optimizacije sa zadanim ograničenjima za više promenljivih i više domena (Bethel, 1989, ISTAT) [1]. Alokacija je urađena uzimajući u obzir očekivane greške (koeficijent varijacije-CV) za ocene totala pomoćnih obeležja (u ovom slučaju prosečan broj zaposlenih u prethodnih 12 meseci prema bazi podataka CROSO) u zadatim domenima. U definisanom domenu greška treba biti manja ili jednaka od već utvrđene maksimalne planirane greške.

Alocirani uzorak je veličine 3 807 jedinica, od kojih je 879 popisnih jedinica (poslovni subjekat ima 250 i više zaposlenih ili se nalazi u stratumu sa samo jednom jedinicom). Izabran je sekvencijalni stratifikovan prost slučajan uzorak uz pomoć permanentnih slučajnih brojeva uniformne raspodele na intervalu (0,1). Početna tačka izbora uzorka je 0, 75.

Ocene totala i standardnih grešaka (Horvitz-Thompson ocene) izračunate su po standardnom postupku za stratifikovan prost slučajan uzorak. Planirani ponderi su korigovani za neodgovor. Nije bilo stratuma bez jedinica u realizovanom uzorku. Takođe, nije rađeno ni spajanje stratuma sa realizovanom jednom jedinicom, a u kojima je planirano više od jedne jedinice, jer su ti stratumi pripadali različitim teritorijalnim klasama (Srbija-sever i Srbija-jug).

Detektovane su ekstremne vrednosti (outliers) na nivou oblasti KD na osnovu obeležja godišnji troškovi rada. Ovi poslovni subjekti su svrstani u posebne stratume. Korigovani su ponderi jedinica iz stratuma iz kojih su oni isključeni.

Pre ponderisanja, vrednosti varijabli troškova rada poslovnih subjekata sa delovima, u odnosu na oblast delatnosti ili NSTJ 1, podeljene su po delovima (kao što je opisano u odeljku: Statistička jedinica, Metod svođenja podataka na delove poslovnih subjekata različite teritorije NSTJ 1 (Srbija – sever i Srbija – jug) ili oblasti delatnosti KD (2010).

U aneksu Planirani domeni za konačne ocene rezultata prikazane su zadane planirane maksimalne greške, tj. CV za alokaciju uzorka po unapred definisanim domenima.

U aneksu Koeficijent varijacije prikazane su ocene za ključne varijable. Prikazani su godišnji troškovi rada i prosečni troškovi rada po izvršenom času rada, kao i njihove standardne greške i koeficijenti varijacije. Ove ocene su prikazane za Srbiju – ukupno, po teritoriji; po sektorima KD (2010) i po veličini poslovnog subjekta.

________________________

[1] Bathel, J. Sample allocation in multivariate surveys. Survey methodology 15 (1989): 47-57.

Greške obuhvata najčešće su posledica nesavršenosti okvira za izbor uzorka. Ako okvir ne sadrži neke od jedinica iz domena istraživanja, javlja se greška manjeg obuhvata (eng. under-coverage). S druge strane, ako okvir sadrži i jedinice koje nisu iz obuhvata istraživanja, nastaje greška većeg obuhvata (eng. over-coverage units, out of scope units). Greške koje su nastale tako što su istraživanjem obuhvaćene jedinice koje nisu predmet istraživanja  merene su na nivou poslovnog subjekta.

Greške neodaziva (neodgovora)

Za jedinice iz obuhvata istraživanja, stopa odaziva meri se odnosom broja jedinica koje su se odazvale istraživanju i ukupnog broja jedinica. Jedinice iz obuhvata istraživanja podrazumevaju jedinice koje su se odazvale istraživanju i one koje se nisu odazvale.

Posmatrano u celini, za sve sektore, stopa odaziva je veoma zadovoljavajuća i iznosi 92.3%. Najveća je u sektoru D – Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (100%), a najniža u sektoru N–Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (81.6%).

U slučaju neodgovora na određeno pitanje, vršena je imputacija nedostajućih vrednosti iz drugih odgovarajućih raspoloživih izvora ili korišćenjem deduktivnih principa  ̶ procenjivanje nedostajuće vrednosti na osnovu logičkih odnosa drugih poznatih varijabli. 

Podaci su objavljeni prema kalendaru objavljivanja.

Podaci su dostavljeni Evrostatu u propisanom roku, 18 meseci nakon referentnog perioda.

-

Ne postoje razlike između domaćih i evropskih koncepata u pogledu osnovnog skupa, referentnog perioda i klasifikacija. Iako je jedinica za izbor uzorka preduzeće, korišćenjem odgovarajuće statističke metode procenjivanjem došlo se do toga da je jedinica posmatranja svedena na nivo lokalne jedinice vrste delatnosti. U pogledu definicija varijabli nema odstupanja od Evrostatovih koncepata.

Nije bilo značajnijih promena u metodologiji i definicijama u 2020. u odnosu na 2016.i 2012. godinu, osim što  podaci o ostalim porezima (D4), troškovima poslodavaca u vezi sa izvršenjem odnosno neizvršenjem obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, u 2012. godini nisu prikupljani.

Stepen koherentnosti je zadovoljavajuć. Podaci se upoređuju sa podacima iz sledećih istraživanja:

- Strukturne poslovne (biznis) statistike (SBS);

- Anketa o radnoj snazi (Anketa);

- Istraživanje o zaradama , kao i sa

- Indeksom troškova rada.

Razlike koje se javljaju su očekivane i posledica su različitih metodologija, obuhvata i definicija.  

Podaci o ostalim porezima (D4), troškovima poslodavaca u vezi sa izvršenjem odnosno neizvršenjem obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, u 2012. godini nisu prikupljani.

-

Osnovni principi i standardi za sprovođenje revizija objavljenih statističkih podataka definisani su u dokumentu „Opšta politika revizije“ RZS-a (http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf).

Nije primenljivo.

Istraživanje o troškovima rada 2020 je sprovodeno na slučajnom uzorku. Okvir za izbor uzorka je formiran na osnovu Statističkog poslovnog registra (stanje mart 2021. godine). Okvir za izbor uzorka sadrži 23 720 jedinice (aktivni poslovni subjekti) čija je pretežna delatnost iz sektora A-S KD (2010), koje imaju 10 ili više zaposlenih.

Izabran je stratifikovan prost slučajan uzorak obima 3 807, pri čemu je stratifikacija jedinica okvira izvršena prema veličini (pet klasa prema broju zaposlenih), oblastima delatnosti KD (2010) i prema teritorijalnim nivoima NSTJ 1.

Ocene totala i standardnih grešaka (Horvitz-Thompson ocene) izračunate su po standardnom postupku za stratifikovan prost slučajan uzorak, uz korekciju za neodgovor jedinica.

Četvorogodišnja.

U istraživanju se primenjuje metod izveštaja na bazi obrasca ITR, koji popunjava svaki poslovni subjekt obuhvaćen uzorkom. Obrazac se popunjavao za poslovni subjekt u celini, tj. zbirno za sve organizacione delove, bez obzira na to da li se nalaze na istoj ili različitoj adresi.

Izveštajne jedinice su mogle da izaberu da li će podatke dostaviti poštom, na štampanom obrascu, ili elektronski, putem veb-upitnika.

Za logičku kontrolu i ispravke grešaka koristi se Integrisani sistem obrade podataka (IST). IST je softverski paket koji omogućuje proces unosa podataka, logičku kontrolu i izradu izlaznih tabela.

Da bi se obezbedio kvalitet statističkih podataka, kontrola se vrši još prilikom samog unosa podataka. U aplikacijama (veb-aplikacija i aplikacija na IST) za unos podataka ugrađena je logička kontrola koja bi trebalo da skrene pažnju na eventualne greške i nelogočnosti prilikom unosa podataka. Sledeći koraci u validaciji podataka podrazumevaju  kontrolu kontingenta, analizu podataka da bi se identifikovale potencijalne greške i sagledala logičnost i validnost podataka, identifikaciju ekstremnih vrednosti. Provere se vrše automatizovanim procedurama i ekspertskom analizom podataka. Podaci se upoređuju sa podacima iz prethodnog perioda i sa raspoloživim podacima iz drugih izvora.

Nije primenljivo.