Попис становништва, домаћинстава и станова

Републички завод за статистику

Одељење за Попис становништва

Љиљана Ђорђевић

Начелник Одељења за попис становништва

Милана Ракића 5, Београд

ljiljana.djordjevic@stat.gov.rs

011 2401 347

-

Попис становништва, домаћинстава и станова представља најмасовнију и најкомплекснију статистичку акцију којом се прикупљају подаци о становништву и стамбеном фонду једне државе. Поред тога, попис је истовремено основни и једини извор података за најмање просторне јединице (насељена места, статистичке и пописне кругове).

Пописом се обезбеђују подаци о укупном броју становника и територијалној дистрибуцији становништва према основним демографским, миграционим, етно-културалним, образовним, економским и другим карактeристикама, као и подаци о укупном броју, просторном размештају и основним карактеристикама домаћинстава, породица, станова, настањених просторија и зграда.

Основне јединице пописа су: лица, домаћинства и станови, док се током обраде изводе подаци о породицама и зградама.

Попис 2022. године спроведен је у периоду од 1. до 31. октобра 2022. године. Подаци су прикупљени непосредно од грађана, методом интервјуа, при чему су пописивачи помоћу лаптопова уносили у електронске упитнике одговоре грађана (CAPI метод). Изузетно, грађанима који због страха од заражавања корона вирусом нису желели да приме пописивача у стан или су у свом домаћинству имали оболела лица, омогућено је да, у договору са својим пописивачем, закажу термин телефонског пописивања (CATI метод), при чему су пописивачи одговоре испитаника, такође, уносили у електронске упитнике.

Теренско прикупљање података продужено је до 7 дана у појединим градским општинама Града Београда, као и у Ужицу, Ваљеву, Смедереву, Панчеву, Шапцу, Новом Саду и Суботици. У исто време, организована су дежурства у просторијама Републичког завода за статистику и јединицама локалне самоуправе како би се грађанима који из било ког разлога нису пописани омогућило да се попишу телефонским путем. Телефонско пописивање је трајало до 17. новембра 2022.

У Попису 2022. године по први пут је успостављен механизам за повезивање пописних и геопросторних података до нивоа кућног броја, чиме су обезбеђени услови за исказивање сета података по гридовима површине 1 км²_.

Теренска контрола квалитета података прикупљених Пописом спроведена је од 2. до 11. децембра 2022. године на узорку од 250 пописних кругова, ради утврђивања грешке обухвата и квалитета пописних података.

Примена иновативних техничко-технолошких решења у Попису 2022. омогућила је да се одмах по завршетку пописивања, у кратком року, провери обухват јединица пописа и да се идентификују подручја са уделом пописаних лица нижим од процењеног броја.  У циљу унапређења обухвата, у Попису 2022. први пут је примењен метод импутације из административних извора лица (око 3%) за која је утврђено да су у време спровођења Пописа 2022. живела у Републици Србији, а која, из било ког разлога, нису пописана. 

   Попис 2022. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија.

У складу са међународним препорукама, примењују се следеће међународне класификације и шифарници:

• Међународна стандардна класификација занимања МСКЗ-08 (ISCO-08),
• Међународна Класификација делатности (NACE Rev. 2),
• Међународна стандардна класификација образовања (ISCED-2011),
• Шифарник страних државa (ISO 3116 UN CountyCod).

        https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/istrazivanja/klasifikacije

Осим тога, користи се и шифарник општина, градова, градских општина и насељених места (Регистар просторних јединица), као и интерни шифарници националне припадности, вероисповести и матерњег језика.

Није применљиво.

Уобичајено становништво – основно обележје

За утврђивање укупног броја становника примењен је концепт „уобичајеног становништва“ по којем се лице сматра уобичајеним становником оног места у којем сâмо (у случају самачког домаћинства) или са члановима свог домаћинства живи, независно од тога где има пријављено пребивалиште или боравиште. У складу са дефиницијом места уобичајеног становања, у уобичајено становништво одређеног места укључују се лица која у том месту живе непрекидно најмање 12 месеци пре критичног момента пописа, као и лица која у том месту живе краће од 12 месеци, али с намером да у њему остану најмање годину дана.

Лица која су у критичном моменту пописа привремено (краткотрајно) била одсутна из места уобичајеног становања због годишњег одмора, службеног пута, лечења и сл., укључена су у укупно становништво тог места.

Поједине категорије становништва имају специфичан третман, који донекле одступа од овог правила, и то:

• Лица која раде у другом месту у земљи или у иностранству укључују се у укупно становништво места уобичајеног становања свог домаћинства уколико се у то место враћају најмање три пута месечно.
• Ученици основне и средње школе који се школују у другом месту у Републици Србији или у иностранству, убрајају се у укупно становништво места у којем живи њихово домаћинство, независно од дужине одсуства, од намере и од учесталости враћања.
• Грађани Републике Србије који студирају у иностранству укључени су, независно од дужине одсуства, у укупно становништво места становања свог домаћинства уколико се најмање три пута месечно враћају у то место.
• Страни студенти који се школују у нашој земљи убрајају се у укупно становништво места у којем су пописани уколико се у своју домовину враћају ређе.
• Деца која после развода родитеља живе наизменично у два домаћинства укључују се у укупно становништво места у којем проводе више времена. У случају да подједнако времена проводе у оба домаћинства, укључују се у становништво места у којем су се затекла у критичном моменту пописа.
• Бескућници и друга лица без сталне или привремене адресе укључени су у укупно становништво места у којем су пописани.

Приликом поређења података о укупном броју становника у Попису 2022. са подацима ранијих пописа, треба имати у виду да је у Попису 2022. извршена допуна података прикупљених директним пописивањем подацима преузетим из административних извора.

Демографске карактеристике

Пол – основно обележје

Пол је биолошко обележје лица. Лице може бити мушког или женског пола.

Старост – основно изведено обележје

Старост се исказује у навршеним годинама живота.

Брачни статус - основно обележје

Подаци су добијени на основу изјаве лица о њиховом формално-правном тј. законском брачном  статусу. Oдговор на ово питање давала су сва лица без обзира на њихов de facto брачни статус, што значи да су и лица која живе у ванбрачним заједницама давала податке о свом законском брачном статусу.

Понуђени су следећи модалитети:

1. Неожењен/неудата – за лица која до критичног момента пописа нису склапала брак,
2. Ожењен/удата (живе заједно) – за лица која су закључила брак према важећим законским прописима, при чему се лица која су склопила верски брак не сматрају ожењеним/удатим,
3. Ожењен/удата (не живе заједно) – за лица која су покренула бракоразводну парницу, али правоснажна судска пресуда још није донета, као и за лица која, иако не живе заједно јер су се супружници разишли, још увек нису покренула бракоразводну парницу,
4. Удовац/удовица – за лица која после смрти брачног партнера/партнерке нису поново склопила брак и
5. Разведен/разведена – за лица чији је брак разведен правоснажном пресудом надлежног суда.

Подаци о законском брачном статусу исказују се за лица стара 15 и више година.

De facto  брачни статус (ванбрачна заједница) – допунско обележје

Подаци о лицима која живе у ванбрачној заједници добијени су на основу изјаве лица о фактичком брачном статусу. Одговор на ово питање давала су сва лица без обзира на њихов законски брачни статус, осим лица за која је код питања о законском брачном статусту наведен модалитет „Ожењен/удата (живе заједно)“.

Подаци о de facto брачном статусу исказују се за лица стара 15 и више година.

Број живорођене деце – допунско обележје

У укупан број живорођене деце укључена су и деца која у критичном моменту Пописа нису била жива. Мртворођена деца, усвојена деца, као и деца супружника/партнера нису укључена у укупан број живорођене деце.

Година рођења живорођене деце – обележје није предвиђено међународним препорукама

Године рођења сваког живорођеног детета уносиле су се према редоследу њиховог рођења, без обзира на то да ли су сва деца била жива у критичном моменту Пописа. Године рођења уносиле су се за прва четири детета, а за лице које има више од четворо деце, уносиле су се године рођења прва три живорођена детета, а затим година рођења најмлађег детета

Етно-културалне карактеристике (национална припадност, верописповест и матерњи језик) – допунска обележје

Питања о националној припадности и вероисповести су формулисана као питања отвореног типа, уз правну поуку о томе да, према Уставу Републике Србије, грађани нису дужни да се изјасне о својој националној припадности (члан 47), односно о својим верским уверењима (члан 43).

Питање о матерњем језику је, такође, формулисано као питање отвореног типа. Под матерњим језиком подразумева се језик којим је лице проговорило у најранијем детињству, односно ако се у домаћинству говори више језика, онај језик који лице сматра матерњим. 

Образовне карактеристике

Највиша завршена школа – основно обележје

Под највишом завршеном школом подразумева се школа чијим је завршавањем лице стекло највиши степен образовања. Сматра се да је лице стекло одређени степен образовања уколико је завршило све разреде школе коју је уписало.

Питање о највишој завршеној школи односило се искључиво на образовање стечено у званичном (формалном) школском систему, тако да образовање које се стиче у оквиру нестандардних програма, тзв. неформално образовање (програми/обуке/курсеви изван званичног школског система), није узето у обзир као одговор на ово питање.

Подаци о највишој завршеној школи прикупљани су за лица стара 15 и више година.

Похађање школе – допунско обележје

Подаци о похађању школе прикупљани су за сва лица.  За лица која похађају школу (редовно или ванредно), укључујући и децу која су обухваћена предшколским васпитањем и образовањем, исказани су подаци о нивоу школе које то лице похађа.

Уколико је лице привремено прекинуло школовање због нпр. болести, прикупљен је податка о степену школе коју је лице похађало у моменту прекида, односно уколико је после уписа привремено прекинуло школовање, о степену школе коју је уписало.

Сматра се да се лице не школује уколико није започело школовање, трајно је прекинуло школовање или је завршило школовање.

Писменост – допунско обележје

Писменост се дефинише као способност читања и писања. Писменим се сматрају ученици основних школа, ученици школа вишег ранга од основне, као и лица која се у моменту пописа не школују, али су завршила више од три разреда основне школе. Такође, писменим се сматрају и лица без школе и лица која су завршила 1–3 разреда основне школе и која су се изјаснила да могу да прочитају и да напишу текст у вези са свакодневним животом, без обзира на то којим језиком и писмом се служе.

Податак о писмености прикупљан је за лица стара 10 и више година.

Компјутерска писменост – допунско обележје

Компјутерска писменост је дефинисана као способност лица да користи основне рачунарске апликације у извршењу свакодневних задатака (на послу, у школи, код куће). У вези с тим прикупљени су подаци о томе да ли лице зна да врши обраду текста и креирање табела, да ли зна да претражује информације на интернету и да ли лице поседује знање из области електронске комуникације (слање и примање електронске поште, коришћење апликација Skype, Viber, WhatsApp и др.).  

Податак о компјутерској писмености прикупљaн је за лица стара 15 и више година.

Миграције

Место рођења – основно обележје

Прикупљани су подаци o месту у којем се рођење догодило као и о месту становања мајке у време када је лице рођено. Приликом извођења миграторних карактеристика становништва, местом рођења сматра се место становања мајке у време када је лице рођено.

За лице рођено у Републици Србији, односно за лице чија је мајка у време када је лице рођено живела у Републици Србији, прикупљени су подаци о насељу и општини рођења, односно становања мајке. За лице рођено у иностранству, односно за лице чија је мајка живела у иностранству у време његовог рођења, прикупљан је податак о држави у којој је лице рођено, односно о држави у којој је мајка живела.

Контингент аутохтоног становништва чине лица која од рођења живе у истом насељеном месту. Сматра се да се лице никада није селило и ако је:

- рођено изван места у којем је мајка тада становала (на пример, у породилишту у другом месту, код родбине и сл.) и непосредно по рођењу донето у место сталног становања мајке;

- боравило у другом месту у Републици Србији или у иностранству краће од годину дана;

- боравило у другом месту у Републици Србији или у некој од република бивше СФРЈ током школовања или служења војног рока (пре распада СФРЈ);

- мењало адресу становања у оквиру истог насељеног места.

Контингент досељеног становништва чине лица која у месту пописа не живе од рођења, тј. лица која су најмање годину дана била стално настањена у неком другом месту у земљи или у иностранству.

За досељена лица прикупљан је податак о претходном месту становања и времену досељења (основна обележја).

За лица која су се селила унутар Републике Србије прикупљен је податак о насељу и општини из које се лице доселило у садашње место становања, док је за лица која су се доселила из иностранства прикупљен податак о називу државе из које су се доселила.

Држављанство – основно обележје

Држављанство представља посебан правни однос између државе и појединца остварен рођењем, пореклом, пријемом или на основу ратификованог међународног уговора.

Подаци о држављанству прикупљани су на основу одговора испитаника на питање о томе да ли има држављанство Републике Србије, држављанство Републике Србије и неке друге државе (двојно држављанство), само држављанство друге државе или je је реч о лицу без држављанства. За лица која поред држављанства Републике Србије поседују и држављанство неке друге државе, као и за лица која поседују само држављанство неке друге државе, прикупљен је податак о називу те државе.

Дневне миграције – допунско обележје

Дневним мигрантима се сматрају лица која раде или се школују ван места свог уобичајеног становања, односно лица која живе у једном а раде/школују се у другом насељеном месту у Републици Србији или у иностранству, под условом да се свакодневно или више пута седмично враћају у своје место становања.

Треба имати у виду да се дневним мигрантима не сматрају лица која станују у једној а раде/школују се у другој градској општини Града Београда или Града Ниша уколико се локације места становања и места рада/школовања налазе на подручју истог насељеног места, тј. на територији насеља Београд, односно насеља Ниш.

Дневни мигранти који истовремено и раде и школују се ван места сталног становања укључени су у контингент економски активних дневних миграната.

Економске карактеристике

Подаци о економској активности прикупљани су за лица стара 15 и више година. Максимална старосна граница није дефинисана због чињенице да лица могу да буду економски активна и након изласка из тзв. радног контингента (15–64 године).

Статус радне снаге - основно обележје

Економски активно становништво („радна снага“) обухвата запослена и незапослена лица.

Запосленима се сматрају:

- лица која су у седмици која је претходила Попису (од 24. до 30. септембра) бар један сат обављала било какав плаћени посао (у новцу, роби или услугама), или су радила као помажући члан у породичном послу који доноси приход, као и

- лица која имају плаћени посао са којег су у седмици која је претходила Попису одсуствовала због боловања, годишњег одмора или из неког другог разлога, а на који ће се вратити након истека одсуства.

Незапосленима се сматрају лица која нису радила у референтној седмици, која су активно тражила посао (преко службе за запошљавање или самостално) током четири седмице које су претходиле Попису и која су била у могућности да почну да раде у наредне две седмице.

Економски неактивно становништво („ван радне снаге“) чине лица која у седмици пре Пописа нису радила и нису тражила посао, и која нису била у могућности да почну да раде у наредне две седмице уколико би им посао био понуђен  - деца млађа од 15 година и лица стара 15 и више година која су: ученици/студенти, пензионери, лица са приходима од имовине или инвеситиција, лица која се баве производњом добара за потребе свог домаћинства, лица која обављају неплаћене кућне послове у свом домаћинству и остала лица (лица која не могу да се разврстају ни у једну од претходно наведених категорија, нпр. лица која су се у референтној седмици налазила на издржавању казне затвора, лица на добровољном служењу војног рока, лица која не могу да раде због болести или инвалидности и др.).

Функционисање и социјална интегрисаност (инвалидитет) - допунско обележје

Приликом дефинисања методолошких одредница за прикупљање података о инвалидитету коришћен је социолошки приступ према коме лице може сматрати да, и поред постојања одређеног здравственог проблема, нема потешкоћа у обављању свакодневних активности.

Не сматра се да лице има потешкоће уколико има само краткотрајни здравствени проблем који га тренутно ограничава у обављању свакодневних активности.

Подаци о инвалидитету добијени су на основу одговора испитаника на питања о томе да ли имају потешкоће у обављању свакодневних активности због проблема са:

1. видом (и поред употребе наочара),
2. слухом (и поред употребе слушног апарата),
3. ходом или пењањем степеницама,
4. памћењем/концентрацијом,
5. самосталношћу при одевању, исхрани и одржавању личне хигијене и
6. комуникацијом (говор, међусобно разумевање лица и околине)

На свако од постављених питања лице је могло да се изјасни да: (1) нема потешкоћа, (2) има мало потешкоћа, (3) има много потешкоћа, (4) потпуно је онемогућено у обављању свакодневних активности и (5) не жели да одговори.

Питања нису постављана за децу млађу од две године. За децу старости од две до четири године постављена су само питања за вид, слух и ходање, док је за лица старости пет и више година питање постављано у целости.

Домаћинства

Домаћинство је основна пописна јединица а питање о броју чланова домаћинства спада у ред тзв. изведених основних обележја тј. обележја која се изводе током обраде пописних података.

Домаћинства се класификују на: (1) приватна (индивидуална) домаћинства и (2) колективна (институционална) домаћинства.

У дисеминационој бази расположиви су подаци о приватним домаћинствима.

Пре­ма тзв. ho­u­se­ke­e­ping концеп­ту, ко­ји је при­ме­њен у на­шој по­пи­сној прак­си, приватним домаћин­ством се сма­тра­ју ли­ца ко­ја за­јед­но ста­ну­ју и заједнич­ки тро­ше приходе за под­ми­ри­ва­ње основ­них живот­них по­тре­ба (ис­хра­на, ста­но­ва­ње и др.). До­ма­ћин­ство мо­же би­ти самачко (ли­це које жи­ви сá­мо и није члан неког другог домаћинства, независно од тога да ли стаује у посебном стану или дели стан са другим лицем) и ви­шеч­ла­но (ка­да се ви­ше ли­ца, би­ло да су у срод­нич­ким од­но­си­ма или не, удру­жу­ју у по­де­ли тро­шко­ва ста­но­ва­ња и ис­хра­не). Вишечлана домаћинства могу бити: породична (у свом саставу имају једну или више породица; поред лица која су чланови породице, у домаћинству могу да живе и други чланови домаћинства који не припадају ниједној породици) и непородична домаћинства (у свом саставу немају ниједну породицу).

Лице на које се води домаћинство је било који пунолетан члан домаћинства, без обзира на пол.

Породице

Породица је заједница која се састоји само од брачног или ванбрачног пара, или од родитеља (оба или једног) и њихове деце. При томе, дететом се сматра лице које, без обзира на старост и на брачни статус, живи у домаћинству с једним или оба родитеља, и које у том домаћинству нема свог брачног/ванбрачног партнера или своје дете.

Породица је изведена јединица пописа која се дефинише током обраде пописне грађе, a питање о типу породице спада у ред тзв. изведених основних бележја (derived core topics). Према типу, породице се класификују на: (1) брачни пар без деце, (2)  ванбрачни пар без деце, (3) брачни пар са децом, (4) ванбрачни пар са децом, (5) мајка са децом и (6) отац са децом.

Током теренске реализације Пописа, за сваког члана домаћинства прикупљен је податак о имену једног родитеља, имену брачног/ванбрачног парнера/партнерке, сродству са лицем на које се води домаћинство и положају члана у породици (муж/жена, партнер/партнерка у ванбрачној заједници, заједничко дете, мајка с дететом/децом, отац с дететом/децом, дете које живи само са једним родитељем, дете само женског партнера/супруге, дете само мушког партнера/супруга, лице не припада продици).

Ови подаци су се користили за контролу и утврђивање укупног броја породица у домаћинству, као и за извођење карактеристика породице (тип породице, број деце у породици и др.). Осим тога, за дефинисање породица коришћени су и подаци о брачном статусу (законском и фактичком), старости и полу.

Пописом се прикупљају подаци о лицима, домаћинствима (приватним и колективним) и становима, док се током обраде изводе подаци о породицама и зградама.

Пописом се прикупљају подаци за сва лица, укључујући и лица која се у време пописа нису налазила у месту у којем је њихово домаћинство стално настањено. Током обраде се изводи контингент уобичајеног становништва.

Пописни подаци су исказани у складу са Номенклатуром статистичких територијалних јединица – НСТЈ („Службени гласник РС“, бр.109/09 и 46/10), којом су дефинисане статистичке функционалне територијалне целине, тј. три хијерархијска нивоа: НСТЈ 1 (Србија – север и Србија – југ), НСТЈ 2 (региони) и НСТЈ 3 (области). 

Подаци на нивоу општине/града и насељеног места исказани су у складу са Законом о територијалној организацији Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон).

За исказивање података према типу насеља коришћен је такозвани административно-правни критеријум, према којем се насеља деле на „градска“(која су актом јединица локалне самоуправе добила тај статус) и на „остала“.

   Попис 2022. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија.

Подаци се исказују према стању у критичном моменту пописа (30. септембар 2022. године у 24 сата). 

Није применљиво.

Број статистичких јединица.

Подаци се исказују према стању на дан 30. септембар 2022. године у 24 сата (критични моменат пописа).

Попис 2022. спроводен је на основу:

• Закона о Попису становништва, домаћинстава и станова 2022. године („Службени гласник РС“, бр. 9/2020 и 35/2021),
• Закона о званичној статистици („Службени гласник РС“ бр. 104/09, 24/11),
• ​Одлуке о програму званичне статистике у периоду од 2021. до 2025. године,
• ​Уредбе о утврђивању плана званичне статистике за 2022. годину.

  (https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/)

Није применљиво.

Поверљивост података регулисана је:

• Законом о Попису становништва, домаћинстава и станова 2022. године („Службени гласник РС“, бр. 9/2020 и 35/2021),
• Законом о званичној статистици („Службени гласник РС“ бр. 104/09, 24/11)
• Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику.

(https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/)

• Закона о заштити података о личности („Службени гласник РС“, бр. 87/2018)
• Акт о процени утицаја на заштиту података о личности у Попису становништва, домаћинстава и станова.

Према Закону о Попису 2022. године („Службени гласник РС“, бр. 9/2020 и 35/2021) и Закону о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/09), сви подаци прикупљени у Попису користe се искључиво у статистичке сврхе и објављују се у виду агрегираних података, чиме је у потпуности обезбеђена тајност личних података грађана.

Осим тога, према Закону о Попису 2022, пописивачи, инструктори и друга лица ангажована у Попису дужни су да чувају као тајну све податке о пописаним лицима, као и да строго воде рачуна о тачности уписа података које су дали даваоци података.

Правилником о начину и поступку давања података које производи Републички завод за статистику (РЗС, 2017), уређује се начин и поступак давања података корисницима у складу са основним принципима званичне статистике и слободним приступом информацијама од јавног значаја (https://www.stat.gov.rs/media/2295/pravilniksrb.pdf).

Календар објављивања је доступан на веб-сајту РЗС-а (https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/). 

Осим тога, План објављивања резултата Пописа 2022. доступан је на веб-сајту Пописа (https://popis2022.stat.gov.rs/publikacijenajava/).

Дневно време објављивања за сва издања РЗС-а је 12 часова.

Календар објављивања је доступан на веб-сајту РЗС-а (https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/). 

Осим тога, План објављивања резултата Пописа 2022. доступан је на веб-сајту Пописа (https://popis2022.stat.gov.rs/publikacijenajava/).

Пописни подаци доступни су на веб-сајту РЗС-а и веб-сајту Пописа (дисеминациона база и књиге пописа у .pdf формату). Осим тога, књиге пописа су доступне и у штампаном формату.

Приступ подацима је гарантован свим корисницима истовремено.

Пописни подаци који су објављени на веб-сајту РЗС-а расположиви су без новчане надокнаде.

Обрада посебних захтева врши се у складу са Правилником о спровођењу ценовне политике у Републичком заводу за статистику (РЗС, 2011) (https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/#) и Ценовником посебних услуга Републичког завода за статистику (https://www.stat.gov.rs/media/2569/cenovnikposebnihusluga.pdf).

У складу са Правилником о начину и поступку давања података које производи Републички завод за статистику (РЗС, 2017), Завод обезбеђује приступ индивидуалним подацима без идентификатора (анонимизираним микроподацима)  (https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/#)

Пописни подаци се објављују у десетогодишњој динамици.

Саопштење – Први резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године

https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Html/G20221350.html).

Дисеминациона база је доступна на веб-сајту РЗС-а и на веб-сајту Пописа (https://data.stat.gov.rs/?caller=31&languageCode=sr-Cyrl).

У складу са Правилником о начину и поступку давања података које производи Републички завод за статистику (РЗС, 2017), Завод обезбеђује приступ индивидуалним подацима без идентификатора (анонимизираним микроподацима). 

  Захтев могу поднети:

  • акредитоване научноистраживачке организације (институти, факултети, универзитети и центри изузетних вредности);

  • истраживачи и студенти докторских студија;

  • институције која спроводе посебан пројекат који се финансира од стране националних или међународних истраживачких програма.

 (https://www.stat.gov.rs/korisnicka-podrska/micropodaci/)

Није применљиво.

На веб-сајту РЗС-а, као и на веб-сајту Пописа доступни су основни пописни обрасци на српском и енглеском језику, као и на 20 језика националних мањина.

Такође, доступан је и методолошки материјал:

• Методолошко упутство,
• Водич за пописиваче,
• Вишејезична збирка,
• Упутство за пописивање лица у касарнама, војним школама и другим војним установама у надлежности Министарства одбране,
• Упутство за пописивање лица на смештају у установама социјалне заштите,
• Упутство за пописивање лица у установама за извршење кривичних санкција,
• Упутство за пописивање лица упућених на рад у дипломатско-конзуларна и друга представништва Републике Србије и међународне организације у иностранству.

  (https://popis2022.stat.gov.rs/sr-cyrl/4-metodoloskimaterijali/)

Израђен је велики број интерних процедура и упутства за потребе реализације појединих активности. 

Систем управљања квалитетом РЗС-а темељи се на Кодексу праксе европске статистике и потпуно је прилагођен статистичким потребама јер се систематски унапређује квалитет статистичких процеса, крајњих резултата односно података, као и пружања услуга корисницима (Систем управљања квалитетом | Републички завод за статистику Србије stat.gov.rs).

Оквир за имплементацију политике управљања квалитетом у пописима становништва дефинисан је Препорукама Конференције европских статистичара за пописе становништва и станова око 2020. као и Уредбом Европског парламента и Савета ЕУ број 763/2008.  

Теренска контрола квалитета података (Конрола квалитета) прикупљених Пописом спроведена је од 2. до 11. децембра 2022. године на узорку од 250 пописних кругова ради утврђивања грешке обухвата и квалитета пописних података.

Садржај Пописа je дефинисан у складу са међународним препорукама и националним потребама. Наиме, у садржај Пописа укључен је сет основних обележја дефинисаних Препорукaма Конференције европских статистичара за пописе становништва и станова око 2020. године, као и нека од допунских обележја која су од националног значаја, тј. од значаја за креаторе државне политике и крајње кориснике. Осим тога, укључена су и обележја која нису предвиђена Препорукама, али су од значаја за кориснике.​ 

Истраживање о задовољству корисника Завод спроводи сваке друге године (Резултати истрaживања о задовољству корисника, 2021. stat.gov.rs).

Методологија Пописа 2022. у потпуности је усаглашена са међународним стандардима (Препоруке Конференције европских статистичара за пописе око 2020. године и Уредбом Европског Парламента и Савета [ЕУ] број 763/2008).

У садржај Пописа укључена су сва обележја дефинисана Законом о попису становништва, домаћинстава и станова 2022. године („Службени гласник РС“ бр. 9/2020 и 35/2021) 

(Документи | Републички завод за статистику Србије (stat.gov.rs]).

У циљу процене грешака начињених на терену, спроведена је Контрола квалитета. Обрада података је у току.

Није применљиво.

На основу Контроле квалита биће измерене грешке у обухвату и грешке у одговорима на изабрана пописна питања које су настале током прикупљања података на терену.   

• Прелиминарни резултати пописа објављени су 21. децембра 2022. године.

• Коначни резултати пописа

     – Национална припадност (28. април 2023)

    – Старост и пол (25. мај 2023)

    – Вероисповест, матерњи језик, национална припадност по старости (16. јун 2023)

    – Домаћинства према броју чланова (7. јул 2023)

    – Школска спрема, писменост и компјутерска писменост (31. јул 2023)

    –  Брачни статус (25. август 2023)

    – Фертилитет (25. август 2023)

    – Миграције (29. септембар 2023)

    – Породице (20. октобар 2023)

    – Економска активност (17. новембар 2023)

     – Инвалидитет (1. децембар 2023)

     – Становништво према појединачним годинама старости и према похађању школе (22. децембар 2023)

     – Упоредни преглед броја становника 1948-2022 (23. фебруар 2024)

     –Упоредни преглед броја домаћинстава 1948-2022 (23. фебруар 2024)

      – Дневне миграције (19. јул 2024) 

Подаци су објављени у складу са Планом објављивања резултата Пописа 2022.

Методологија Пописа 2022. у потпуности је усаглашена са међународним стандардима (Препоруке Конференције европских статистичара за пописе око 2020. године, Уредба Европског Парламента и Савета [ЕУ] број 763/2008) чиме је обезбеђена међународна упоредивост података.

Када се пореде подаци о укупном броју становника по пописима, треба водити рачуна о томе да подаци нису у потпуности упоредиви због измена методолошких решења за одређивање места становања појединих категорија становништва до којих је долазило од пописа до пописа

Подаци Пописа 2022. могу се разликовати од података других статистичких истраживања услед разлика у погледу методолошких решења и примењених дефиниција. За додатне информације погледати метаподатке специфичне за сваки домен.

Резултати Пописа 2022. су интерно конзистентни.

Финансијска средства за спровођење Пописа обезбеђена су делом из буџета Републике Србије и делом из фондова ЕК у оквиру националног програма ИПА 2018.

Основни принципи и стандарди за спровођење ревизија објављених статистичких података дефинисани су Општом политиком ревизије Републичког завода за статистику. Општа политика ревизије РЗС-а је у потпуности усклађена са смерницама из Приручника о политици ревизије у Европском статистичком систему (ESS Guidelines on Revision Policy), који је усвојен од стране Комитета Европског статистичког система (European Statistical System Committee)

   (Општа политика ревизија stat.gov.rs).

Није применљиво.

Пописом се прикупљају подаци за сва лица, укључујући и лица која се у време Пописа нису налазила у месту у којем је њихово домаћинство стално настањено.

  За потребе дефинисања скупа података за допуну Пописа коришћени су следећи административни регистри и евиденције:

• Централни регистар становништва,
• Централни регистар обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО),
• Евиденција Националне службе за запошљавање,
• Јединствени информациони систем просвете,
• Евиденција Фонда за пензијско и инвалидско осигурање
• Евиденције Министарства за рад, борачка и социјална питања и Министарства за демографију и бригу о породици о корисницима различитих врста социјалне помоћи,
• Евиденција Републичког фонда за здравствено осигурање о корисницима здравствених књижица.

Десетогодишња динамика прикупљања података.

Методолошка, организациона и ИТ решења тестирана су током Пробног пописа који је спроведен 2019. године на узорку од 260 пописних кругова.

Попис 2022. године је спроведен од 1. до 31. октобра. Пописивачи су помоћу лаптопова уносили у електронске упитнике одговоре грађана (CAPI метод), док је у изузетним ситуацијама, грађанима било омогућено да, у договору са својим пописивачем, закажу термин телефонског пописивања (CATI метод), при чему су пописивачи одговоре испитаника такође уносили у електронске упитнике. За прикупљање података су коришћена два основна упитника – Пописница (образац П-1) и Упитник за домаћинство и стан (образац П-2).

У сарадњи са надлежним министарствима и посебним организацијама, РЗС је током октобра 2022. организовао пописивање посебних категорија становништва у које спадају: војна и цивилна лица која су смештена у касарнама, војним школама и другим војним установама, као и припадници Војске Републике Србије који су ангажовани у мултинационалним операцијама; лица која се налазе у установама за извршење кривичних санкција; држављани Републике Србије на раду у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије, као и чланови њихових домаћинстава који са наведеним лицима бораве у иностранству; лица која су смештена у установама социјалне заштите; примарни бескућници (у прихватилиштима); лица која се налазе у специјалним болницама за психијатријске болести и лица смештена у колективним центрима, прихватним центрима и центрима за азил.

Теренско прикупљање података продужено је до 7 дана у појединим општинама/градовима. Организована су и телефонска дежурства како би се омогућило грађанима који из било ког разлога нису пописани да ступе у контакт са пописивачем или да се попишу телефонским путем. Телефонско пописивање је трајало до 17. новембра 2022.

​За потребе реализације Пописа, ангажовано је око 14 000 пописивача, 2 200 инструктора, 260 општинских координатора и 20 регионалних координатора.

​Теренска контрола квалитета података прикупљених Пописом спроведена је у периоду од 2. до 11. децембра 2022. године на узорку од 250 пописних кругова. Ангажовано је 250 пописивача, 39 инструктора и 20 регионалних координатора.

Како би се грешке уноса свеле на најмању могућу меру, у апликацију за унос података (IST-CAPI) уграђени су критеријуми логичке контроле. Коришћене су две врсте критеријума – тзв. слаби критријуми који су имали за циљ да упозоре пописивача да постоји нелогичност између унетих података, али је даљи унос података био могућ и тзв. јаки критеријуми који су имали за циљ да онемогуће даљи унос података док се грешка не исправи. Осим тога, током теренског прикупљања података, инструктори и координатори су вршили контролу обухвата и квалитета материјала, користећи апликацију за мониторинг. Од посебног значаја је била  контрола материја спроведена током првих дана која је омогућила да се благовремено идентификују и отклоне евентуалне систематске грешке у раду пописивача.

У склопу обраде врши се шифрирање следећих података: национална припадност, вероисповест, матерњи језик, занимање и делатност. Осим тога, спроводи се контрола контингената која подразумева контролу података о старости и полу, као и сродства са лицем на које се води домаћинство, редног броја породице, положаја члана у породици и др. Такође, врши се и логичка контрола како би се идентификовале и исправиле недоследности у одговорима на одређена питања. За потребе логичке контроле, дефинишу се тзв. аутоматске корекције односно скуп унапред дефинисаних правила која се извршавају на пописном материјалу.

У циљу провере квалитета података, као и обухвата, израђују се контролне табеле. Подаци Пописа 2022. упоређују се са резултатима Пописа 2011, затим са подацима виталне статистике, са подацима из административних извора и др.  

Допуњавање базе података добијене директним пописивањем извршено је подацима из административних евиденција, и то, пре свега, из Централног регистра становништва. С обзиром на чињеницу да Централни регистар становништва садржи податке о држављанима Републике Србије, без обзира на то да ли живе у земљи или у иностранству, како би се са што већом поузданошћу идентификовала лица која из било којег разлога нису пописана, а живела су у Републици Србији у време спровођења пописа и као такви одговарају дефиницији уобичајеног становништва, коришћене су додатне информације из других административних евиденција (евиденције о запосленима, незапосленима, ђацима и студентима, пензионерима, корисницима социјалне помоћи итд.). Да би се проверили тзв. знакови живота упаривани су подаци о одређеном лицу из више административних извора, како би се са великом поузданошћу могло закључити да дато лице у критичном моменту пописа заиста живи (ради, школује се, прима социјалну помоћ и сл.) у Републици Србији.

За унос података коришћена је IST-CAPI апликација развијена у РЗС-у.

У циљу унапређења обухвата, примењен је метод импутације из административних извора лица (3,2%) за која је утврђено да су у време спровођења Пописа 2022. живела у Републици Србији, а која, из било ког разлога, нису пописана.  

Није применљиво.

Није применљиво.