Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године


Метаподаци
Периодика: Десетогодишња
Година: 2011

РЕФЕРЕНТНИ МЕТАПОДАЦИ
01. Контакт информације
02. Ажурирање метаподатака
03. Статистички преглед
04. Јединица мерења
05. Референтни период
06. Мандат институције
07. Поверљивост
08. Политика објављивања
09. Динамика дисеминације
10. Доступност и разумљивост
11. Управљање квалитетом
12. Релевантност
13. Тачност и поузданост
14. Правовременост и поштовање рокова
15. Кохерентност и упоредивост
16. Трошкови и оптерећеност
17. Ревизија података
18. Статистичка обрада
19. Напомене

01. Контакт информацијеВрх
01.1. Назив организације/институције
Републички завод за статистику
01.2. Назив организационе јединице унутар институције

Одељење за попис становништва

01.3. Име и презиме контакт особе
Љиљана Ђорђевић
01.4. Функција контакт особе

Начелник Одељења за попис становништва

01.5. Адреса контакт особе

Милана Ракића 5, Београд

01.6. Имејл контакт особе
ljiljana.djordjevic@stat.gov.rs
01.7. Број телефона контакт особе

011/2401-347

01.8. Број факса контакт особе

-


02. Ажурирање метаподатакаВрх
02.1. Последња провера метаподатака
08/06/2018
02.2. Последње постављени метаподаци
8/6/2018
02.3. Последње ажурирање метаподатака
8/6/2018

03. Статистички прегледВрх
03.1. Опис податка

Попис становништва, домаћинстава и станова представља организовано прикупљање података о становништву једне земље и  најважнији статистички извор појединачних статистичких података. Осим тога, попис представља основни извор података за мале географске области.

- Основне јединице пописа су: лица, домаћинства и станови.

- Попис становништва 2011. године спроведен је у периоду од 1. до 15. октобра 2011. године као традиционални попис (пописивање "од врата до врата", при чему су обучени пописивачи попуњавали папирне обрасце).  У периоду 16–18. октобра  било је омогућено накнадно пописивање лица која из било ког разлога нису пописанa, како у просторијама пописне комисије, тако и на терену (по позиву грађана, мобилни тимови су излазили на терен и вршили пописивања). У већим градовима (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац) дежурства пописних комисија и мобилних тимова продужена су до 20. октобра.

-Пост-пописна анкета спроведена је у периоду од 22. октобра до 5. новембра 2011. године на узорку од 250 пописних кругова.

-За потребе теренске реализације Пописа ангажовано је преко 40 000 директних учесника (пописивача, општинских и републичких инструктора, чланова пописних комисија и др.). 

-Основни пописни обрасци (Пописница и Упитник за домаћинство и стан) преведени су на 8 језика националних мањина и на енглески језик.

-У сарадњи са Републичким геодетским заводом израђене су и одштампане ортофото скице статистичких и пописних кругова које су садржале адресне податке.

-За унос података коришћен је систем за оптичко препознавање карактера (OCR).

- У складу са Законом о Попису 2011, прелиминарни резултати објављени су  15. новембра  2011. године, месец дана након завршетка теренске реализације пописа. Дисеминација коначних резултата одвијала се сукцесивно,  почев од новембра 2012. године. 

Попис 2011. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија, док је у општинама Прешево и Бујановац забележен смањен обухват јединица пописа због бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице.

03.2. Класификације

За шифрирање и исказивање података пописа примењене су следеће  међународне класификације:

- Међународна стандардна класификација занимања МСКЗ-08 (ISCO-08), проширена  одређеним занимањима из Јединствене номенклатуре занимања

-  Међународна Класификација делатности (NACE Rev. 2)

-  Међународна стандардна класификација образовања (ISCED-97)

http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/klasifikacije/

03.3. Обухват сектора

Није применљиво.

03.4. Статистички концепти и дефиниције

Уобичајено становништво

У Попису 2011. године, за утврђивање укупног броја становника неког подручја примењен је концепт „уобичајеног становништва“. Према овом концепту, лице се сматра становником оног места у којем сâмо (у случају самачког домаћинства) или са члановима свог домаћинства проводи највећи део свог времена, односно дневни/ноћни одмор, независно од тога где има пријављено пребивалиште. Тиме су у укупно становништво одређеног места укључена лица која су у том месту живела непрекидно најмање годину дана пре критичног момента пописа, као и лица која су у том месту живела краће од 12 месеци, али с намером да у њему остану најмање годину дана.

Лица која су у критичном моменту пописа привремено (краткотрајно) била одсутна из места уобичајеног становања, због годишњег одмора, службеног пута, лечења и слично, укључена су у укупно становништво тог места.

Лица која нису испунила критријум да буду укључена у уобичајено становништво места у којем су пописана, сматрају се привремено присутним лицима.

Поједине категорије становништва имају специфичан третман, који донекле одступа од наведеног правила, и то:

-Лица која раде у другом месту у земљи или у иностранству укључена су у укупно становништво места уобичајеног становања свог домаћинства уколико се у то место враћају најмање једном недељно.

-Ученици основне и средње школе који се школују у другом месту у Републици Србији или у иностранству, као и лица која студирају у другом месту у Републици Србији, убрајају се у укупно становништво места у којем живи њихово домаћинство, независно од дужине одсуства, од намере и од учесталости враћања.

- Грађани Републике Србије који студирају у иностранству укључени су, независно од дужине одсуства, у укупно становништво места становања свог домаћинства уколико се најмање једном недељно враћају у то место.

-Страни студенти који се школују у нашој земљи убрајају се у укупно становништво места у којем су пописани уколико се у своју домовину не враћају недељно.

-Деца која после развода родитеља живе наизменично у два домаћинства укључују се у

укупно становништво места у којем проводе више времена. У случају да подједнако времена проводе у оба домаћинства, укључују се у становништво места у којем су се затекла у критичном моменту пописа.

-Бескућници и друга лица без сталне или привремене адресе укључени су у укупно становништво места у којем су пописани.

Лица избегла са простора бивших република СФРЈ и интерно расељена лица са простора AП Косовo и Метохија укључују се у укупно становништво, у складу са истим правилима.

Демографске карактеристике

Пол – основно обележје

Пол је биолошко обележје лица. Лице може бити мушког или женског пола.

Старостосновно изведено обележје

Старост се исказује у навршеним годинама живота. 

Брачни статус- основно обележје

Брачни статус се односи на формално-правни тј. законски брачни статус лица (de jure status). Одговор на ово питање давала су сва лица, укључујући и  лица која живе у ванбрачној заједници.

Према брачном статусу лица су сврстана у следеће категорије:

Неожењен/неудата - лице које до „критичног момента“ пописа никад није склопило брак.

Ожењен/удата – лице које је склопило брак у складу са важећим законским прописима.

Разведен/разведена -  лице чији је брак разведен правоснажном пресудом надлежног суда.

Удовац/удовица - лице које после смрти брачног партнера/партнерке није поново склопило брак.

Подаци о законском брачном статусу исказани су за лица стара 15 и више година.

De facto  брачни статус (ванбрачна заједница) – допунско обележје

Лица се сматрају партнерима у ванбрачној заједници уколико живе у истом домаћинству а нису склопила брак у складу са важећим законским прописима.

Одговор на ово питање давала су сва лица без обзира на њихов законски брачни статус, осим лица за која је код питања о законском брачном статусту обележен модалитет „Ожењен/удата (живе заједно)“.

Подаци о de facto  брачном статусу исказана су за лица стара 15 и више година.

Број живорођене деце – допунско обележје

У укупан број живорођене деце укључена су и деца која у критичном моменту пописа нису била жива. Мртворођена деца, усвојена деца, као и деца из ранијег брака супруга/партнера, нису укључена.

Питање је постављено само за особе женског пола.

Година рођења живорођене деце – обележје није укључено у међународне препоруке

Прикупљена је година рођења првог, другог, трећег детета, а за жене које су родиле више од три живорођена детета и година рођења најмлађег живорођеног детета. Податак је прикупљен и за децу која нису била жива у критичном моменту пописа.  

Питање је постављено само за особе женског пола.

Миграције

Место рођења – основно обележје

Местом рођења сматра се место становања мајке у време када је лице рођено (прикупљани су подаци и o месту где се рођење догодило).

Ако је лице рођено у Републици Србији, односно ако се место сталног становања мајке у време када је лице рођено налазило у Републици Србији, прикупљени су подаци о насељу и општини (уписиван је назив насеља и општине у складу са територијалном организацијом у време Пописа). Уколико је лице рођено у иностранству или је место становања мајке у време када је лице рођено било у иностранству, прикупљени су подаци само о називу државе у којој се то место налази (уписиван је назив државе у складу са међународним границама у време Пописа).

Држављанство – основно обележје

Држављанство представља посебан правни однос између државе и појединца остварен рођењем, пореклом, пријемом или на основу ратификованог међународног уговора.

Икада живели/боравили ван Републике Србије непрекидно годину дана и дуже и година доласка/повратка  у земљу – основно обележје

За сва лица која су се доселила из иностранства (укључујући и републике некадашње СФРЈ),  за повратнике с привременог рада/боравка у иностранству као и за сва лица која су рођена у некој од република СФРЈ, а доселила су се у Србију пре распада СФРЈ, или су због избијања ратних сукоба под принудом избегла у Србију сматра се да су  живела/боравила у иностранству. За децу млађу од годину дана није уписиван одговор на ово питање.

За лица која  су  икада  живела/боравила ван Републике Србије непрекидно годину дана и дуже, прикупљен је и податак о години доласка/повратка. Година доласка/повратка односи се на календарску годину у којој се лице  настанило у земљи.

Ако је лице до критичног момента пописа више пута живело/боравило у иностранству, питање се односило на последњи боравак уиностранству (дужи од годину дана).

Држава у којој је лице живело/боравило  – допунско обележје

За  лица  која  су  икад живела/боравила  ван Републике Србије непрекидно годину дана и дуже прикупљен је податак о држави из које се доселило (уписиван је назив државе у складу са међународним границама у време Пописа). У сврху међународне упоредивости података, коришћена је класификација - Стандардне шифре држава и подручја за статистичку употребу, ST/ESA/STAT/SER.M/49/Rev.4 (Одељење за статистику УН).

Разлог доласка/повратка - допунско обележје

За  лица  која  су  икад живела/боравила  ван Републике Србије непрекидно годину дана и дуже прикупљен је и податак о разлогу доласка/повратка у РС.

Претходно место уобичајеног становања и датум доласка у садашње место – основно обележје

Питање се односи на последње пресељење. Уколико се лице доселило из другог места у Републици Србији уписиван је назив насеља и општине из које се доселило (у складу са територијалном организацијом у време пописа), док је за лица која су се доселила из иностранства уписиван назив стране државем (у складу са међународним границама у време Пописа).  Изузетно, за интерно расељена лица са подручја АП Косово и Метохија (после 24. марта 1999), уписиван је назив насеља и општине на подручју АП Косово и Метохија одакле су принудно расељена, чак иако су више пута мењала место становања после принудног пресељења.

За лица која су се доселила прикупљен је и податак о датуму досељења (календарска година и месец) у садашње место (уобичајеног) становања. За расељена лица уписиван је датум када су расељена из насеља у којем су живела пре 24. марта 1999. године на подручју АП Косово и Метохија.

За лица која су као ученици, студенти, радници, итд. привремено боравила у неком насељу, а затим се у том насељу и трајно настанила, прикупљен је податак о датуму када су се стално настанила у том насељу.

Аутохтоно и досељено становништво

Аутохтоним становништвом сматрају се лица која непрекидно од рођења станујуу истом насељу, односно лица која се никада нису селила. Становништво које се у насеље становања доселило из другог насеља у Републици Србији или из иностранства сматра се досељеним становништвом.

Дневним мигрантима се сматрају лица која раде или се школују ван места свог уобичајеног становања, али се свакодневно или више пута недељно у њега враћају. Сматра се да се лице свакодневно враћа у место сталног становања и у случају када је због природе посла одсутно, односно када има смену од 24 сата или чак дводневну смену од 48 сати (нпр. у саобраћајним, здравственим или неким другим службама).

Етно-културалне карактеристике

Питања о етно-културалним карактеристикама - национална припадност, матерњи језик и вероисповест спадају у допунска обележја. Сва три питања су  формулисана као питања отвореног типа, уз правну поуку о томе да, према Уставу Републике Србије, грађани нису дужни да се изјасне о својој вероисповести (члан 43), односно о својој националној припадности (члан 47).

При давању одговора на питање о вероисповести није било важно да ли је лице уписано у књигу припадника неке вероисповести, већ да ли лице себе сматра припадником неке вероисповести.

Под матерњим језиком подразумева се језик којим је лице проговорило у најранијем детињству, односно ако се у домаћинству говори више језика, онај језик који лице сматра матерњим.

Образовне карактеристике

Највиша завршена школа – основно обележје

Под највишом завршеном школом подразумева се школа чијим је завршавањем лице стекло највиши степен образовања. Питање о школској спреми односило се искључиво на образовање стечено у званичном школском систему, тако да образовање које се стиче у оквиру нестандардних програма, тзв. неформално образовање, није узето у обзир као одговор на ово питање.

У случају да је лице завршило средњу, вишу, високу школу, факултет или академију,  прикупљен је и податак о врсти завршене школе. Шифрирање врсте завршене школе вршено је током обраде пописне грађе према  Систематском списку завршених школа израђеном за потребе обраде података у Попису 2011, који је усклађен са Међународном стандардном класификацијом образовања (ISCED 97).

Подаци о највишој завршеној школи исказани су за лица стара 15 и више година.

Стечено звање – допунско обележје

Податак о највишем стеченом звању прикупљан је само за лица која су завршила високу школу/факултет/академију.

Школа коју лице похађа – допунско обележје

Податак је прикупљен за сва лица која похађају школу, редовно или ванредно (укључујући и децу која похађају припремни предшколски програм), без обзира да ли се школују у Републици Србији или  у иностранству.

Уколико је лице привремено прекинуло школовање због болести, издржавања казне и сл, прикупљен је податак о степену школе коју је лице похађало у моменту прекида, односно уколико је после уписа привремено прекинуло школовање, прикупљен је податак о степену школе коју је уписало.

Писменост – допунско обележје

Писменим се сматрају ученици основних школа и ученици школа вишег ранга од основне, као и лица која се у моменту пописа не школују али су завршила више од 3 разреда основне школе.

Такође, писменим се сматрају лица без школе и са 1-3 разреда основне школе која се изјасне да могу да прочитају и да напишу текст у вези са свакодневним животом, без обзира на то којим језиком и писмом се служе.

По­да­ци о пи­сме­но­сти исказани су за ста­нов­ни­штво ста­ро 10 и ви­ше го­ди­на.

Компјутерска писменост – допунско обележје

Лице је компјутерски писмено уколико уме да обави четири основне активности на рачунару, и то: обраду текста, израду табела, слање и примање електронске поште и коришћење интернета.  Сматра се да лице делимично познаје рад на рачунару уколико уме да обавља једну, две или три активности на рачунару, али не и све четири наведене. Компјутерски неписмена лица не умеју да обављају ни једну наведену активност на рачунару.

Податак је прикупљен за лица стара 10 и више година, док је исказан  за лица стара 15 и више година.

Економске карактеристике

Текућа активност - основно обележје

Примењен је концепт тзв. текуће активности, тј. „радне снаге“ па су стога сви подаци о економским карактеристикама становништва изведени на основу одговора о активности у недељи која је претходила Попису (од 24. до 30. септембра 2011. године). 

Економски активно становништво („радна снага“) обухвата:

- лица која обављају занимање и

- незапослена лица.

Контингент лица која обављају занимање чине:

- лица која су у недељи пред Попис бар један сат обављала било какав плаћени посао (у новцу или у натури) независно од тога да ли имају формално-правни уговор о запослењу, само усмени договор са послодавцем или самостално обављају посао, укључујући и неплаћена лица која су радила у радњи члана породичног домаћинства или на породичном имању;

- лица која имају посао, али су из објективних разлога била спречена да га обављају у референтној недељи због болести, годишњег одмора, штрајка и сл.

Незапосленима се сматрају лица која нису радила у референтној недељи, која активно траже посао (преко службе за запошљавање или самостално) и која би могла да почну да раде у наредне две недеље у односу на „критични моменат пописа“. Незапослена лица разврстана су на лица која су некада радила и лица која траже прво запослење

Економски неактивно становништво чине:

- лица која у недељи пре Пописа нису радила и нису тражила посао, и која нису била у могућности да почну да раде у року од две недеље уколико би им посао био понуђен

- деца млађа од 15 година,

- пензионери,

- лица са приходима од имовине,

- ученици/студенти (стари 15 и више година),

- лица која обављају само кућне послове у свом домаћинству (домаћице) и

- остала лица (лица која није било могуће разврстати у неку од претходних категорија економски неактивних, нпр. деца старија од 14 година која се не школују и не траже посао, лица неспособна за рад, лица која су се у референтном периоду налазила на издржавању казне затвора или мере притвора и др).

Подаци о економским карактеристикама прикупљани су за лица стара 15 и више година. Максимална старосна граница није дефинисана због чињенице да лица могу да буду економски активна и након изласка из тзв. радног контингента (15–64 године).

Занимање – основно обележје

Питање о занимању односило се на врсту посла који је лице обављало у недељи пред попис.

Уколико је неко лице у недељи пред попис одсуствовало с посла, уписиван је податак о занимању које лице уобичајено обавља. За лице које је у посматраној недељи обављало више послова, уписивано је занимање на којем је то лице провело највећи део радног времена или на којем је остварило највећи приход.

Изузетак су била незапослена лица која су „некада радила“. За ова лица требало је уписати што прецизнији назив занимања које су обављала на последњем плаћеном послу.

Подаци о занимању прикупљани су за сва економски активна лица стара 15 и више година која обављају занимање, као и за незапослена лица која су некада радила. Максимална старосна граница није дефинисана због чињенице да лица могу да буду економски активна и након изласка из радног контингента (15–64 године).

За исказивање података о занимању примењена је интерна Класификација занимања која је као основу користила међународну стандардну класификацију занимања (МСКЗ-08). Економски активно становништво које обавља занимање разврстано је према занимању у 10 основних група занимања и категорију „непознато занимање“.

Делатност – основно обележје

Делатност представља врсту производње или активности која се обавља у предузећу, радњи, установи, задрузи, приватној радњи (занатској, трговинској, угоститељској и сл.) у којој лице ради. За лица која раде на свом или на туђем пољопривредном имању уписивана је делатност која се претежно обавља на имању.

За незапослена лица која су некада радила уписивана је делатност фирме на последњем плаћеном послу.

Ради добијања што прецизнијих података о делатности, прикупљен је и податак о називу предузећа, радње, установе и др. у којој лице ради.

Одговор о називу предузећа, радње, установе и др. није уписиван за лица која обављају делатност на свом или туђем пољопривредном имању, за лица која самостално обављају занимање које није формално регистровано или се налазе на раду у иностранству.

Подаци о делатности прикупљани су за активна лица стара 15 и више година која обављају занимање. Горња старосна граница није дефинисана, јер лица могу да буду економски активна и након изласка из тзв. радног контигента (15–64 године).

Подаци о делтности исказани су у скалду са Уредбом о класификацији делатности из 2010. године која је у потпуности упоредива са међународном класификацијом делатности NACE Rev. 2. Лица су разврстана према делатности у 21 сектор делатности и категорију „непозната делатност“.

Радни статус- основно обележје

Радни статус се односи на врсту експлицитног или имплицитног уговора о запослењу с другим особама или организацијама за које особа обавља посао. У случају када је неко лице у недељи пред попис обављало више занимања, радни статус тог лица одређиван је у односу на занимање које је наведено код питања о занимању.

За лице које не ради, али је некада радило обележен је радни статус који је то лице имало на последњем плаћеном послу.

Запослено лице - лице које ради на основу формално-правног уговора о запослењу које је склопило са послодавцем у било ком сектору својине и остварују зараду у новцу или у натури, без обзира на то да ли ради на одређено или неодређено време или на основу уговора о привременим и повременим пословима и без обзира на начин на који је организовано привредно друштво (предузеће), радња, задруга или установа у којој лице ради.

Послодавац – лице које ради у властитом предузећу, установи или радњи  као власник или сувласник и при обављању посла, поред себе, запошљава још најмање једно или више лица.

Самостално обавља делатност- лице које самостално обавља делатност односно посао којим се бави и при томе не запошљава друга лица, укључујући и лице које обавља делатност у виду занимања.

Индивидуални пољопривредник -  лице које обавља неко пољопривредно занимање на свом или туђем породичном пољопривредном имању и не запошљава друга лица.

Помажући (неплаћени) члан у радњи члана породичног домаћинства -  члан породичног домаћинства (брачни друг, дете, родитељ) који ради у радњи неког од чланова домаћинства без зараде или накнаде.

Помажући (неплаћени) члан на породичном имању - члан породичног домаћинства (брачни друг, дете, родитељ) који помаже члану домаћинства у вођењу пољопривредног газдинства (имања), а није плаћено за свој рад.

Ради на основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о посредовању и заступању и сл. - лице које ради на основу уговора о делу (хонорарно), уговора о посредовању и заступању, ауторског и сличног уговора и остварује уговорену накнаду као једини извор прихода.

Члан задруге - лице које послује на задружним принципима.

Остало - лице које не може да буде разврстано ни у једну од наведених категорија, као што је лице које ради за сопствени рачун, тј. самостално проналази, договара и обавља посао, као и за лице које обављањем посла остварује накнаду на коју се не уплаћују одговарајући порези и доприноси или друга примања на основу рада (на пример: рад кућних помоћница, давање часова, рад уличних и других продаваца и других лица чији рад није регистрован) као и за лице које ради за послодавца, али без склопљеног формалног уговора о запослењу.

Место рада - допунско обележје

Податак је прикупљан само за запослена лица, односно за лица која су радила у недељи пред попис, као и за лица која нису радила, али имају посао на који ће се вратити.

Прикупљени су подаци о томе да ли лице ради код куће, на пољопривредном имању, ван куће - на сталној адреси, у иностранству, или је без сталног места рада.

Код куће - приказани су подаци за лице које ради код куће али нема регистровану радњу/фирму на кућној адреси.

 Сматра се да лице ради ван куће, на сталној адреси уколико обавља посао радећи у просторијама предузећа (привредног друштва), радње, установе, задруге или друге организације (канцеларија, ординација, салон, продавница, хала и сл.), затим, уколико лице ради на терену али инструкције у вези с послом и његовом организацијом добија у месту где се налази седиште његовог предузећа и где остварује права која му припадају на основу рада као и за лице које има закупљену тезгу на пијаци. Такође, сматра се да лице ради ван куће, на сталној адреси и уколико је радња/фирма регистрована на истој адреси на којој лице станује (на кућној адреси). 

На пољопривредном имању - приказани су подаци за лице које ради на пољопривредном имању, без обзира на то да ли ради на сопственом или на туђем пољопривредном имању, као и за помажућег (неплаћеног) члана домаћинства који ради на породичном имању.

Без сталног места рада - дати су подаци за лица која немају стално „место рада“ (на пример: улични продавац, лице које одржава хигијену по становима итд.), као и за најамне грађевинске раднике који нису запослени у неком предузећу, него самостално проналазе и обављају послове на терену. 

Извори средстава за живот у години која је претходила попису – допунско обележје

Подаци о изворима средстава за живот прикупљени су се за сва лица, без обзира на то да ли су запослена или нису. Уколико је лице имало више различитих извора средстава за живот (било сталних или повремених), подаци су прикупљени о свим изворима. У том случају, лице је давало и одговор на питање о главном извору средстава за живот тј. o извору који је био највећи или најредовнији током посматране године.

Исказани су подаци о главном извору средстава за живот.

Извори прихода  домаћинства – изведено допунско обележје

Извор прихода домаћинства изводи се током обраде података на основу одговора на питање о изворима средстава за живот у последњих годину дана за сваког члана домаћинства.

За лица којима је главни извор средстава за живот зарада или друга примања на основу рада, као додатни критеријум коришћена је информација о томе да ли то лице обавља пољопривредно или непољопривредно занимање.

Географске карактеристике

Локација место рада – основно обележје

Питање се односи на прецизну локацију на којој лице обавља свој посао (насеље/општина/улица/кућни број). 

Локација школе/факултета/академије – допунско обележје

Питање се односи на локацију на којој се налази образовна установа коју лице похађа (насеље/општина/страна земља).

Начин путовања на посао  допунско обележје

Начин путовања односи се на превозно средство које лице најчешће користи за одлазак на посао, односно на превозно средство којим свакодневно прелази највећу удаљеност (укључујући и модалитет - пешице). У случају када је лице користило више различитих превозних средстава за одлазак на посао/школу било је неопходно да се определи за највише два, за она која најчешће користи, односно којима свакодневно прелази највећу удаљеност.

Збир свих модалитета не даје укупан број економски активног становништва које обавља занимање ван куће, на сталној адреси с обзиром на то да је лице могло да да више од једног одговора о начину путовања на посао, и у том случају је исказано у две колоне.

Функционисање и социјална интегрисаност (инвалидитет) - допунско обележје

Приликом дефинисања методолошких одредница за прикупљање података о инвалидитету коришћен је социолошки приступ према коме особа може сматрати да, и поред постојања одређеног здравственог проблема, нема потешкоћа у обављању свакодневних активности  захваљујући подршци околине, коришћењу одговарајућих помагала и слично.

Приликом табелирања података, дефинисана су три контингента: особе с инвалидитетом, особе без инвалидитета и особе чији је статус инвалидитета непознат,  на основу одговора лица да ли, и у којој мери, имају потешкоће у обављању свакодневних   активности код куће, у школи или на послу због проблема са видом, слухом,  ходом, памћењем/концентрацијом, самосталношћу при одевању / исхрани /   одржавању личне хигијене или комуникацијом.

Особе с инвалидитетом - лица за која је као одговор на питање о макар једном проблему  обележен модалитет „(да) има много потешкоћа“ или „(да) потпуно је онемогућено“.

Особе без инвалидитета - лица за која су на питања о свим наведеним проблемима обележени одговори „нема“ или „(да) има мало потешкоћа“.

Особе чији је статус инвалидитета непознат - лица која нису желела да одговоре на питања о функционисању и социјалној интегрисаности или пописивач није обележио ниједан од понуђених одговора.

У складу са препорукама Вашингтонске групе за статистику инвалидитета, примењене су следеће дефиниције:

Сматра се да лице има проблем с видом у случају када неможе да види предмете у непосредној близини или на одређеној удаљености, чак и ако носи наочаре или контактна сочива.

Проблем са слухом (чак и ако носи слушни апарат) подразумева да лице не разликује звукове из различитих извора, чује само на једно ухо или је наглуво или глуво.

Лице има проблем са ходом или пењањем уз степенице уколико се отежано креће по равној површини или уз степенице, или унутар или изван куће/стана, као и уколико не може да се креће без помоћи друге особе или неког помагала.

Уколико лице не може да се усредсреди да прочита или да напише неки текст или заборавља основне информације (нпр. датум рођења и сл.) сматра се да има проблем са концентрацијом, односно са памћењем. Овој категорији не припадају лица која услед тренутне преоптерећености обавезама, услед стреса или због коришћења медикамената имају потешкоће с памћењем или са концентрацијом.

Лица која нису у стању да се потпуно самостално одевају, узимају храну, одржавају личну хигијену, односно уколико су потпуно онемогућена да без помоћи друге особе обављају поменуте активности, припадају категорији лица која имају проблем са самoсталношћу при одевању/исхрани/одржавању личне хигијене.

Лица имају проблем са комуникацијом (говор, међусобно разумевање) уколико услед делимичног или трајног оштећења говорног апарата, можданог удара или неког другог обољења имају проблем са изговарањем речи, што им отежава или потпуно онемогућава размену информација са другим лицима.

У оквиру модалитета – вид, слух, ход, памћење/концентрација, самосталност, комуникација, исказан је укупан број лица за која је као одговор на питање о конкретном проблему обележен модалитет „(да) има много потешкоћа“ или „(да) потпуно је онемогућено“. Збир поменутих модалитета не даје укупан број особа с инвалидитетом, с обзиром на то да је једно лице могло да одговори да има много потешкоћа или да је потпуно онемогућено код више различитих врста проблема.

Домаћинства и породице

Домаћинство је једна од основних јединица пописа.

У Попису је примењен „housekeeping“ концепт, по којем се под приватним домаћинством  сматра свака породична или друга заједница лица која заједно станују и заједнички троше своје приходе за подмиривање основних животних потреба (становања, исхране и других). Приватно домаћинство може бити:

- самачко (када једно лице живи сâмо у стану или у делу стана и самостално подмирује своје потребе и није члан домаћинства у неком другом месту) и

- вишечлано (када се више лица, било да су у сродничким односима или не, удружују у подели трошкова становања и исхране).

Колективна или институционална домаћинства чине лица чије потребе (становање/нега/издржавање и сл.) обезбеђују одређене институције. Ова  домаћинства најчешће живе у објектима за колективно становање, у којима се поједине просторије заједнички користе (установе за трајно збрињавање деце и одраслих, манастири или друге верске установе, болнице за смештај неизлечивих болесника, и слично). Изузетно, чланови колективних домаћинстава могу живети и у конвенционалним становима (нпр. „сигурне куће“).

Бескућници су лица без сталне или привремене адресе становања. При­мар­ни бескућници  су лица која живе на улици, без кро­ва над гла­вом, тј. без склоништа које се сматра стамбеним простором. Секундарни  бескућници  су лица која живе у објектима настањеним из нужде, као што су шупе, бараке, приколице, вагони, подруми, шатори, шлепови, односно картонска и нехигијенска насеља.

Бескућници су укључени  у укупно становништво места у којем су пописани.

Породица представља изведену јединицу пописа. Породица је заједница коју чине брачни или ванбрачни пар, или родитељи (оба или један) и њихова деца. Дете може бити биолошко, пасторак или усвојено. При томе, дететом се сматра свако лице, без обзира на старост и на брачни статус, које живи у домаћинству с једним родитељeм или са оба родитеља и које у том домаћинству нема брачног/ванбрачног партнера или своје дете.

Исказани су подаци за следеће типове породица:

- брачни пар без деце

- ванбрачни пар без деце

- брачни пар с децом

- ванбрачни пар с децом

- мајка с децом

   - отац с децом.

Према породичном саставу могу се разликовати следећи типови домаћинстава:

- непородична домаћинства

- породична домаћинства

Непородичним домаћинствима сматрају се вишечлана домаћинства у чијем саставу нема породице (на пример домаћинство које чине брат и сестра), као и самачка домаћинства.

Породична домаћинства су она домаћинства у чијем саставу се налази најмање једна породица. Поред чланова породица у овим домаћинствима могу живети и други чланови који не припадају породици. Породична домаћинства у свом саставу могу имати једну, две или више породица.

Једнопородичним домаћинствима сматрају се она домаћинства која у свом саставу имају само једну породицу, независно од тога да ли у домаћинству има и других чланова који не припадају породици.

Домаћинства са две или више породица су она која се састоје од две или више породица са којима у истом домаћинству могу да живе и други сродници или несродници који нису чланови ниејдне породице.

Лице на које се води домаћинство може бити било који пунолетан члан домаћинства. Без обзира на пол. Лице које је у време спровођења пописа одсутно из места пописа јер је годину дана или дуже било на раду/боравку у иностранству не би требало да буде лице на које се води домаћинство.

Станови

Врста стамбене јединице – основно обележје

Стан је грађевински повезана целина намењена за становање, која се састоји од једне или више соба са одговарајућим помоћним просторијама (кухиња, остава, предсобље, купатило, нужник и сл.) или без помоћних просторија и има један или више посебних улаза.

У настањене станове сврстани су станови који су у време пописа коришћени као станови за стално становање најмање једног лица.

Као привремено ненастањен стан пописан је стан који је у време пописа био празан због тога што је нов и још неусељен, или је испражњен ради пресељења, адаптације, поправке и сл. и празан стан чији власник живи у другом стану или у другом месту, а стан не користи нити га издаје.

Као напуштен стан пописан је стан који се дуже време не користи јер је напуштен (власник иселио у друго место  или је умро а стан није издао дуже време).

Станове који се користе повремено чине станови који се користе за одмор и рекреацију и станови који се користе у време сезонских радова у пољопривреди.

Станове који се искључиво користе за обављање делатности чине станови који нису грађевински преправљени (адаптирани) у пословне просторије и у којима нико не станује, већ се у целини користе за обављање неке делатности.

Просторије које су изграђене за пословне сврхе и нису преправљене (адаптиране) у стан, а у време пописа су коришћене за стално становање, пописане су као настањене пословне просторије (нпр. продавница, канцеларија, хотелска соба и сл.).

Просторије које у грађевинском смислу нису ни станови ни пословне просторије, а у време пописа су коришћене за стално становање, пописане су као просторије настањене из нужде (нпр. вагон, шлеп, шатор, приколица итд.).

Колективна стамбена јединица обухвата скуп просторија које су намењене за заједничко становање више лица а у време пописа се користе за стално становање најмање једне особе (хотели, установе и полутрајне или привремене грађевине). 

Корисна подна површина и број соба – основно обележје

Укупна површина стана je корисна подна површина стана мерена унутар зидова стана и представља збир површина свих соба, кухиње, купатила, нужника, ходника и осталих помоћних просторија у саставу стана, укључујући површину лођија, балкона и тераса.

Соба је простор унутар стамбене јединице који је окружен зидовима, који се простиру од пода до плафона или кровног покривача, у висини од најмање два метра изнад пода, довољне величине да садржи кревет за одрасле (најмање четири метра квадратна).

Настањеност – основно обележје

У настањене станове сврстани су станови који су у време пописа коришћени као станови за стално становање најмање једног лица

Број лица у стану – основно обележје

У број лица у стану укључена су сва лица која проводе највећи део свог времена, односно дневни/ноћни одмор, у том стану, као и лица која су у критичном моменту пописа привремено (краткотрајно) била одсутна из места уобичајеног становања, због школовања, рада, годишњег одмора, службеног пута, лечења и слично.

Површина стана и број соба по лицу у стану (густина настањености стана) – основно изведено обележје

Површина стана по лицу је изведено обележје и добијено је тако што је корисна површина стана  подељена са бројем лица у стану. Број соба по лицу такође је изведено обележје и добија се тако што се укупан број соба у стану подели са бројем лица у стану.

Својина стана – основно обележје

Својина стана може бити: приватна својина једног лица, приватна својина два или више лица (сусвојина два или више физичких лица), јавна (државна) својина (стан у својини државе, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе), други облици својине (стан у задружној својини или стан који се не може сврстати у напред наведене облике својине).

Oснов по којем домаћинства користе стан – основно обележје

Основ по којем домаћинства користе стан може бити: власништво (један од чланова домаћинства које станује у том стану је власник целокупног стана или једног његовог дела), закуп (домаћинство користи стан на неодређено време, на основу уговора о закупу), подстанарство (домаћинство користи цео стан или део стана на одређено време, на основу писаног уговора или усменог договора са власником или закупцем стана), сродство (домаћинство станује у стану другог домаћинства са чијим је власником или закупцем стана у сродничким односима тј. станује код родитеља, деце, бабе и деде или рођака), остало – свако колективно домаћинство, као и самачко или породично домаћинство које је стално настањено у некој колективној стамбеној јединици.

Водовод – основно обележје

Стан има водоводне инсталације ако у  најмање једној просторији има уграђене водоводне инсталације, без обзира на то да ли су прикључене на јавни водовод, месни или сеоски водовод, хидрофор и сл. специјалне пумпе или уопште нису прикључене.

Нужник – основно обележје

Стан има нужник ако се налази у посебној просторији стана или у купатилу. Нужник може бити на испирање или без испирања. Под нужником на испирање подразумева се нужник у коме постоји водокотлић под притиском прикључен на инсталације водовода

Купатило – основно обележје

Стан има купатило ако у стану постоји посебна просторија са кадом или тушем у којој су уведене инсталације водовода и канализације, без обзира на то да ли су те инсталације везане за јавну односно кућну мрежу, или нису.

Канализација – допунско обележје

Стан има инсталације канализације ако у било којој просторији у стану постоје канализационе инсталације, без обзира на то да ли су прикључене на јавну канализацију, септичку јаму, реку, отворени канал и сл. или уопште нису прикључене

Кухиња – допунско обележје

Стан има кухињу ако има просторију која је приликом изградње стана или каснијом преправком (адаптацијом) намењена за кухињу. Кухињом се сматра и тзв. чајна или решо

кухиња, као и кухиња која је грађевински одвојена од стана, уколико је домаћинство користи преко целе године као део стана.

Грејање – основно обележје

Стан има инсталације централно-етажног грејања ако су те инсталације постављене бар у једној просторији стана, без обзира на то да ли се топлота испоручује из јавне (месне) топлане, или се просторије у стану греју топлотом испорученом из заједничке котларнице (у згради или стану).

Енергенти који се користе за грејање – допунско обележје

Енергенати који се користе за грејање стана разврстани су у шест категорија: угаљ (камени, мрки лигнит, сушени лигнит или брикети од угља и лигнита), дрво (дрво и  дрвни и биљни отпаци, као и остала чврста горива осим угља), мазут или уље за ложење, природни гас или течни нафтни гас (пропан, бутан и мешавина пропана и бутана), електрична енергија, и друга врста енергије (соларна енергија, геотермална енергија, енергија ветра и сл.).

Електрична енергија – допунско обележје

Стан има инсталације електричне енергије ако у стану, или бар у једној од просторија стана, постоје инсталације електричне енергије, без обзира на то да ли су прикључене на јавну мрежу или нису

Гасовод – допунско обележје

Стан има инсталације гаса само ако се гас испоручује преко мреже.

Положај стана у згради – допунско обележје

Стан се може налазити на приземљу (прва етажа у згради изнад подрума и сутерена, или изнад нивоа земљишта ако зграда нема подрум, у коме се налазе изграђене стамбене или пословне просторије), у подруму (под се налази испод површине земље на дубини већој од 1 m), сутерену (под се налази испод површине земље на дубини мањој од 1 m),  поткровљу (стан се налази унутар кровне конструкције зграде) или на неком од спратова у згради (првом, другом ...).

Врста зграде –основно обележје

Зграде су трајне грађевине с кровом и спољним зидовима, изграђене као самосталне употребне целине које пружају заштиту од временских и других спољних утицаја, а намењене су за становање, обављање неке делатности или за смештај и чување животиња, робе, опреме за различите производне и услужне делатности итд. Станови према врсти зграде у којој се налазе разврстани су у пет категорија: станови у стамбеним зградама с једним станом, станови у стамбеним зградама са два стана, станови у стамбеним зградама са три и више станова, станови у осталим стамбеним зградама (нпр. стан у колективној стамбеној јединици) и станови у нестамбеним зградама.

Период изградње – основно обележје

Станови су груписани у неколико група, у складу са интервалима који су предложени у међународним препорукама.

Материјал спољних зидова зграде – основно обележје

Зграде од тврдог материјала су  зграде чији су спољни зидови изграђени искључиво или претежно од опеке, гитер блока, гас-бетона, камена, бетона, обле грађе и других савремених грађевинских материјала и елемената.

Зграде од слабог материјала су зграде чији су спољни зидови изграђени искључиво или претежно од набоја, ћерпича, плетера, дасака и сл., за просторије настањене из нужде (за шупу, дашчару, контејнер, земуницу и друге импровизоване објекте), као и за друге настањене покретне и непокретне објекте (вагон, шлеп, приколица, шатор, черга и сл.).

03.5. Статистичка јединица

Пописом се прикупљају подаци о  лицима, домаћинствима (породичним и колективним) и становима, док се током обраде изводе подаци о породицама и зградама.

03.6. Статистичка популација

Пописом се прикупљају подаци за сва лица (укључујући привремено присутна и одсутна лица), док се током обраде изводи  контингент уобучајеног становништва.

03.7. Референтно подручје

Пописни подаци  расположиви су на националном нивоу, нивоу региона, области, општина и насеља.

Подаци су исказани у складу са Номенклатуром статистичких територијалних јединица - НСТЈ ("Службени гласник РС", бр.109/09 и 46/10), којом су дефинисане статистичке функционалне територијалне целине, тј. три хијерархијска нивоа: НСТЈ 1 ( Србија - север и Србија -југ), НСТЈ 2 (региони) и НСТЈ 3 (области).  http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/klasifikacije/

Подаци на нивоу општине/града и насеља исказани су у складу са Законом о територијалној организацији Републике Србије из 2008.

За исказивање података према типу насеља коришћен је такозвани админиситративно-правни критеријум, према којем се насеља деле на "градска" (која су актом јединица локалне самоуправе добила тај статус) и на "остала".

Попис 2011. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија, док је у општинама Прешево и Бујановац забележен смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице

03.8. Временска покривеност

Подаци се исказују према стању у критичном моменату пописа (видети тачку 5).

03.9. Базни период

Није применљиво.


04. Јединица мерењаВрх
04. Јединица мерења

Број статистичких јединица.


05. Референтни периодВрх
05. Референтни период

Подаци се исказују према стању на дан 30. септембар 2011. године у 24 сата (критични моменат пописа).


06. Мандат институцијеВрх
06.1. Правни акти и други документи

Попис 2011. спроводен је на основу:

- Закона о званичној статистици ("Сл. гласник РС бр. 104/09, 24/11 ") http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

- Закона о попису становништва, домаћинстава и станова у 2011. години („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11), http://www.stat.gov.rs/media/2270/zakon_o_popisu_stanovnistva_2011.pdf

- Закон о изменама Закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године („Службени гласник РС“, број 24/11), 

​- Одлуке о програму званичне статистике у периоду од 2011. до 2015. године,

http://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

​- Уредбе о утврђивању плана званичне статистике за 2011. годину.

06.2. Заједничко коришћење података

Није применљиво.


07. ПоверљивостВрх
07.1. Поверљивост - политика

Поверљивост података регулисана је на основу:

- Закона о званичној статистици  ("Сл. гласник РС бр. 104/09, 24/11") http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

- Закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2011. ("Службени гласник РС" бр. 104/09 и бр. 24/11) и

http://www.stat.gov.rs/media/2270/zakon_o_popisu_stanovnistva_2011.pdf

- Правилника о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику  http://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

07.2. Поверљивост - поступање са подацима

-Током припреме и спровођења Пописа, као и током постпописних активности, посебна пажња посвећена је заштити података. Пописни подаци заштићени су од неовлашћеног давања, коришћења, као и од губитка, уништења или исправљања података.

- Према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11) и Закону о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/09), сви подаци прикупљени у Попису користe се искључиво у статистичке сврхе и објављују се као збирни подаци, чиме се обезбедђује заштита личних података пописаних лица. Такође, према Закону о попису, пописивачи, инструктори, контролори и друга лица која врше послове у вези с пописом дужни су да чувају као тајну све податке прикупљене од пописаних лица (члан 26 Закона). Законом су предвиђене и казнене одредбе у случају да непосредни учесници у Попису поступе супротно обавези чувања тајне (члан 31 Закона).

http://www.stat.gov.rs/media/2270/zakon_o_popisu_stanovnistva_2011.pdf

http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

- Одлуком о дисеминацији осетљивих података из Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године (РЗС, 2014). дефинисано је да се осетљивим подацима сматрају подаци о: националној припадности, вероисповести, матерњем језику и инвалидитету пописаних лица. У скаду са Одлуком, у циљу спречавања разоткривања индивидуалних података, тј. могућности непосредне или посредне индивидуалне идентификације лица, осетљиви подаци се публикују искључиво до нивоа општине/града, док су у документационим табелама  прикривене ћелије које садрже вредности мање од три (3), као и збирови на вишем нивоу агрегације на основу којих се могу израчунати прикривени подаци.

- У складу са Правилником о начину и поступку давања података које производи Републички завод за статистику (РЗС, 2017), Завод обезбеђује приступ индивидуалним подацима без идентификатора (анонимизираним микроподацима).    http://www.stat.gov.rs/media/2295/pravilniksrb.pdf


08. Политика објављивањаВрх
08.1. Календар публиковања

Календар објављивања даје преглед свих статистичких саопштења и публикација са прецизно наведеним насловом, референтним периодом и датумом објављивања.

Уколико је услед непредвиђених околности (нпр. из техничких разлога) неопходно одложити објављивање података, нови датум објављивања, са наведеним разлогом одлагања, такође се објављује у Календару објављивања.

   http://www.stat.gov.rs/calendar/
08.2. Приступ календару публиковања

Календар објављивања је доступан јавности пре почетка календарске године, за целу наредну годину.

http://www.stat.gov.rs/calendar/

08.3. Приступ корисника

- Објављивање статистичких података врши се у складу са Политиком објављивања (РЗС, септембар 2016). http://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/ и Политиком дисеминације (РЗС, јул 2017.) http://www.stat.gov.rs/media/2284/politika-diseminacije.pdf

- Пописни подаци доступни су корисницима:

  • на сајту РЗС-а (књиге пописа и друге  публикације у .pdf формату, еxcel табеле, дисеминациона база са метаподацима и Dashboards),

  • путем андроид апликације,

  • у штампаном формату, у библиотеци РЗС-а (књиге пописа и специјалне публикације).

- Приступ подацима је гарантован свим корисницима под истим условима.

- Пописни подаци који су објављени на сајту РЗС-а расположиви су без новчане надокнаде.

- Обрада посебних захтева врши се у складу са Правилником о спровођењу ценовне политике у Републичком заводу за статистику (РЗС, 2011) http://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/ и Ценовником посебних услуга Републичког завода за статистику http://www.stat.gov.rs/media/2569/cenovnikposebnihusluga.pdf.

 -У складу са Правилником о начину и поступку давања података које производи Републички завод за статистику (РЗС, 2017), Завод обезбеђује приступ индивидуалним подацима без идентификатора (анонимизираним микроподацима).  http://www.stat.gov.rs/media/2295/pravilniksrb.pdf


09. Динамика дисеминацијеВрх
09. Динамика дисеминације

Подаци пописа становништва објављују се у десетогодишњој периодици.


10. Доступност и разумљивостВрх
10.1. Саопштења за штампу

Уз свe књиге пописа као и све специјалне публикације, припремљена су и саопштења за јавност у којима је дат кратак приказ резултата пописа, укључујући аналитичке и методолошке напомене.  

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/popis/popis-2011

10.2. Публикације

У складу са Законом о Попису 2011, прелиминарни резултати објављени су  15. новембра  2011. године, месец дана након завршетка теренске реализације пописа.

Коначни резултати Пописа објављени су у 30 пописних књига: 21 књига са подацима о становништву, домаћинствима и породицама, 7 књига са подацима о стамбеним јединицама и 2 књиге са резултатима постпописне анкете.

Објављено је и 16 специјалних публикација које су припремљене у сарадњи са еминентим стручњацима из различитих области.

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/popis/popis-2011

Књиге пописа – списак

Становништво, домаћинства и породице

  • Књига 1 : Национална припадност
  • Књига 2 : Старост и пол
  • Књига 3: Школска спрема, писменост и компјутерска писменост
  • Књига 4 : Вероисповест, матерњи језик и национална припадност
  • Књига 5 : Брачни статус
  • Књига 6 : Фертилитет женског становништва
  • Књига 7 : Економска активност
  • Књига 8 : Инвалидитет
  • Књига 9 : Миграције
  • Књига 10 : Домаћинства према броју чланова
  • Књига 11 : Дневни мигранти
  • Књига 12 : Породице
  • Књига 13 :Основне карактеристике домаћинстава
  • Књига 14: Занимања
  • Књига 15: Делатност
  • Књига 16: Извори средстава за живот
  • Књига 17: Породице с децом
  • Књига 18: Основни скупови становништва
  • Књига 19: Економски активно становништво које обавља занимање
  • Књига 20: Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011
  • Књига 21: Упоредни преглед броја домаћинстава 1948-2011. и станова 1971-2011

Стамбене јединице

  • Књига 22 : Број и површина стамбених јединица
  • Књига 23 : Станови за стално становање према броју просторија у стану и површини
  • Књига 24 : Инсталације и помоћне просторије у становима
  • Књига 25: Станови према својини и основу по којем домаћинства користе стан
  • Књига 26: Стамбене јединице према броју лица и домаћинстава
  • Књига 27: Станови према врсти зграде
  • Књига 30 : Станови према врсти енергената за грејање

Контрола квалитета података пописа

  • Књига 28 : Резултати контроле обухвата
  • Књига 29 : Резултати контроле квалитета одговора

Специјалне публикације - списак

  • Најчешћа имена и презимена у Србији
  • Попис и основци
  • Пројекције становништва Републике Србије 2011-2041.
  • Детаљне таблице морталитета за Републику Србију, 2010-2012.
  • Бескућници
  • Пописни Атлас 2011
  • Особе са инвалидитетом у Србији
  • Етноконфесионални и језички мозаик Србије
  • Роми у Србији
  • Србија у процесу спољних миграција
  • Две деценије избеглиштва у Србији
  • Популација Србије почетком 21. века
  • Млади у Србији почетком 21. века
  • Демографски профил старог становништва Србије
  • Анализа утицаја штета од елементарних непогода на резултате Пописа
  • Села у Србији
10.3. Он-лајн база података

Пописни подаци расположиви су у дисеминационој бази података на сајту РЗС-а. Корисницима је омогућено преузимање генерисаних извештаја у различитим форматима. http://data.stat.gov.rs/?caller=3102&languageCode=sr-Cyrl

10.4. Приступ микроподацима

- У складу са Правилником о начину и поступку давања података које производи Републички завод за статистику (РЗС, 2017) http://www.stat.gov.rs/media/2295/pravilniksrb.pdf Завод обезбеђује приступ индивидуалним подацима без идентификатора (анонимизираним микроподацима).

Захтев могу поднети:

• акредитоване научноистраживачке организације (институти, факултети, универзитети и центри изузетних вредности);
• истраживачи и студенти докторских студија;
• институције која спроводе посебан пројекат који се финансира од стране националних или међународних истраживачких програма.

Приступ подацима  може се омогућити:

• у заштићеној просторији, у згради РЗС-а, у складу са  Упутство о начину коришћења заштићене просторије http://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/  и
• на преносивом медију.

- Све активности у вези са коришћењем анонимизираних микроподатака дефинисане су Процедурома за омогућавање приступа индивидуалним подацима без идентификатора (анонимизирани микроподаци).

Детаљне информације расположиве су на сајту РЗС-а. http://www.stat.gov.rs/korisnicka-podrska/micropodaci/

10.5. Остало

Осим у пописним публикацијама, резултати пописа су расположиви и у оквиру других публикација које објављује РЗС, као што су : Статистички годишњак,  Општине и региони у РС, Статистички календар и др.  hhttp://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/publikacije/

 

10.6. Документација о методологији

Основни пописни обрасци као и методолошки материјал доступни су на сајту  РЗС-а:

- Пописни обрасци (Пописница и Упитник за домаћинство и стан);

- Вишејезична збирка пописних образаца;

- Методолошко упутство за организаторе, инструкторе и друге учеснике у попису;

- Водич за пописиваче;

​- Организационо-методолошко упутство за пописивање лица из члана 12 закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године;

- Организационо-методолошко упутство за пописивање лица из члана 13. Законао попису становништва, домаћинстава и станова 2011;

- Упутство за претходно пописвање лица из члана 15. Закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2011;

- Организационо-методолошко упутство за пописивање примарних бескућника.

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=31&s=0

10.7. Документација о квалитету

- Резултати постпописне анкете објављени су у две књиге:

  • Књига 28: Резултати контроле обухвата http://publikacije.stat.gov.rs/G2013/Pdf/G20134012.pdf

  • Књига 29: Резултати контроле квалитета одговора http://publikacije.stat.gov.rs/G2013/Pdf/G20134022.pdf

- Израђена је интерна Студија о квалитету Пописа као резултат имплементације система управљања квалитетом.

 


11. Управљање квалитетомВрх
11.1. Спровођење квалитета

Републички завод за статистику, као носилац система званичне статистике у Републици Србији, својим системом управљања квалитетом обезбеђује систематско унапређење квалитета статистичких процеса, крајњих резултата односно података, као и пружања услуга корисницима. Систем управљања квалитетом РЗС-а ослања се на Мисију и Визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice - CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management - TQM), који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС).

(Политика квалитета, РЗС, 2017.  http://www.stat.gov.rs/media/2478/politika-kvaliteta.pdf;  Стратегији квалитета РЗС, 2017. http://www.stat.gov.rs/media/2479/strategija-kvaliteta.pdf)

Оквир за имплементацију политике управљања квалитетом у пописима становништва дефинисан је Препорукама Конференције европских статистичара за пописе становништва и станова око 2010. године и Уредбом Европског парламента и Савета ЕУ број 763/2008.

У склопу увођења система управљања квалитетом у Попис, израђен је документ Увођење система управљања квалитетом у Попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године   (РЗС, 2009.)

 

11.2. Процена квалитета

У Републици Србији, почев од Пописа 1953, контрола квалитета података спроводи се путем постпописне анкете.

Постпописна анкета 2011 (Контрола), спроведена је непосредно по завршетку Пописа, у периоду од 22. октобра до 5. новембра 2011, са истим критичним моментом  као и у Попису.

Контрола је планирана тако да представља попис у малом и да је операционо независна од пописа, уз претпоставку важења истих општих услова.

Контрола је спроведена на стратификованом простом случајном узорку од 250 пописних кругова који су чинили 0,5% од укупног броја пописних кругова. Узорак се простирао на 113 од укупно 168 општина и укључио је око 20.000 домаћинстава. За потребе оцењивања грешака обухвата извршено је пописивање у изабраним пописним круговима, а за потребе израчунавања грешака у одговорима прикупљени су подаци на десетопроцентном узорку домаћинстава изабраних пописних кругова.

По завршеном прикупљању података, у периоду од 9. до 23. новембра, извршено је упоређивање материјала Контроле са пописним материјалом и у контролне упитнике преписани су подаци који су за одговарајуће пописне јединице прикупљени у Попису.

Израчунате су оцене грешака обухвата (број мање и више пописаних) лица, домаћинстава и станова. Такође, процењена је пристраснот и неконзисетентност у одгворима на изабрана пописна питања.

Резултати постпописне анктете приказани су у пописним књигама:

​- Књига 28: Резултати контроле обухвата http://publikacije.stat.gov.rs/G2013/Pdf/G20134012.pdf

- Књига 29: Резултати контроле квалитета одговора http://publikacije.stat.gov.rs/G2013/Pdf/G20134022.pdf


12. РелевантностВрх
12.1. Потребе корисника

Приликом одабира обележја која ће бити укључена у Попис 2011. пошло се од  чињенице да је неопходно укључити, пре свега, сет обавезних питања садржаних у Препорукама конференције европских статистичара за пописе око 2010, као и да постоји потреба да се укључе и нека од допунских обележја која су од националног значаја, тј. од значаја за креаторе државне политике и за крајње кориснике. Како би се максимално изашло у сусрет захтевима корисника пописних података, током припрема за Попис организована је серија састанака са државним установама, институтима, омбудсманом, невладиним организацијама,националним саветима националних мањина, представницима међународних организација (UNDP, UNHCR, UNHABITAT, UNSD итд.).

Како су потребе корисника веома разноврсне и сложене, требало је извршити пажљиву селекцију обележја, односно требало је пронаћи праву меру како би се, с једне стране, ускладиле жеље многобројних корисника, a с друге стране, могућности Пописа услед лимитираног броја питања на упитницима, расположивих финансијских средстава и сл.

​У склопу припрема Пописа организована су два саветовања:

​- Саветовање „Попис 2011“ (2008)  организовано је са циљем да се детаљно размотре међународне препоруке за пописе око 2010. године, као и потребе корисника за подацима од националног интереса. Поред тога, циљ је био и да се представници државних органа, универзитета и остали корисници статистичких података упознају са садржајем предстојећег пописа, као и с предлозима нових решења на пољу уноса, обраде и дисеминације пописних резултата. 

- Саветовање „Пописи у Републици Србији 2011“ (2009) имало је за циљ да се сагледа адекватност примењених методолошких и организационих решења у Пробном попису становништва, домаћинстава и станова 2009, као и могућност идентификационог повезивања Пописа становништва и Пописа пољопривреде.

12.2. Задовољство корисника

РЗС је 2010. године покренуо опште истраживање о задовољству корисника статистичким производима и услугама како би се проценили значај и корисност статистика које производи. Истраживање о задовољству корисника спроведено је и 2013, 2015. и 2017. године. 

Резултати истраживања доступни су на веб-сајту РЗС-а.    http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

 

12.3. Комплетност

Методологија Пописа 2011. у потпуности је усаглашена са међународним стандардима: Препорукама Конференције европских статистичара за пописе око 2010. године, Уредбом Европског Парламента и Савета (ЕУ) број 763/2008). 

У садржај Пописа укључена су сва обавезна обележја дефинисана Препорукама, као и нека од допунских обележја која су од националног значаја.


13. Тачност и поузданостВрх
13.1. Укупна тачност

У традиционалном попису какав је попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији, грешке (неузорачке) могу настати у свим фазама рада, од припрема методологије, дефиниција и инструмената, обуке учесника, спровођења истраживања на терену, па све до обраде и тумачења резултата.

С обзиром на то да се попис спроводи на читавој територији Републике Србије при чему је потребно пописати сва лица, домаћинства и станове уз ангажовање великог броја пописивача, грешке у подацима које настају на терену имају највећи удео у укупној грешци. Пре и након прикупљања података (током припреме, обраде, табелирања) грешке је много лакше контролисати и исправити.

У циљу процене грешака које су начињене на терену, спроведена је постпописна анкета.  

 

13.2. Узорачка грешка

Није применљиво.

13.3. Неузорачка грешка

На основу постпописне анкете, измерене су грешке у обухвату и грешке у одговорима на изабрана пописна питања које настају приликом прикупљања података на терену.

Грешке обухвата настају као последица изостављања појединих пописних јединица, вишеструког пописивања, или погрешног обухватања јединица.

Грешке у одговорима су грешке у записаним карактеристикама пописних јединица.

Ове грешке могу бити последица  нејасних граница пописних кругова, лоших скица, непотпуних и непрецизних методолошких објашњења, недовољне обучености и немарности пописивача, одбијања целог домаћинства или лица да се попишу, одсуства домаћинства или лица у време пописа, намерно изостављање неких лица, немогућности или невољности лица да да тачан одговор итд.

Резултати постпописне анкете приказани су у пописним књигама:

​- Књига 28: Резултати контроле обухвата http://publikacije.stat.gov.rs/G2013/Pdf/G20134012.pdf

- Књига 29: Резултати контроле квалитета одговора http://publikacije.stat.gov.rs/G2013/Pdf/G20134022.pdf


14. Правовременост и поштовање рокова Врх
14.1. Правовременост

У складу са Законом о Попису 2011, прелиминарни резултати објављени су  15. новембра  2011. године, месец дана након завршетка теренске реализације пописа. 

Дисеминација коначних резултата одвијала се сукцесивно почев од новембра 2012. године.

Књиге пописа према датуму објављивања

1

Национална припадност

29.11.2012.

2

Старост и пол

14.12.2012.

3

Школска спрема, писменост и компјутерска писменост

31.01.2013.

4

Вероисповест, матерњи језик и национална припадност

21.02.2013.

22

Број и површина стамбених јединица

07.03.2013.

5

Брачни статус

29.03.2013.

6

Фертилитет женског становништва

29.03.2013.

23

Станови за стално становање према броју просторија у стану и површини

05.04.2013.

7

Економска активност 

17.05.2013.

24

Инсталације и помоћне просторије у становима

24.05.2013.

8

Инвалидитет 

30.05.2013.

9

Миграције 

05.07.2013.

25

Станови према својини и основу по којем домаћинства користе стан

20.08.2013.

28

Резултати контроле обухвата

30.08.2013.

10

Домаћинства према броју чланова

25.09.2013.

26

Стамбене јединице према броју лица и домаћинстава

04.10.2013.

11

Дневни мигранти 

30.10.2013.

27

Станови према врсти зграде

29.11.2013.

12

Породице 

29.11.2013.

13

Основне карактеристике домаћинстава 

27.12.2013.

29

Резултати контроле квалитета одговора

27.12.2013.

30

Грејање у становима

30.12.2013.

14

Занимања 

24.01.2014.

15

Делатност 

28.01.2014.

16

Извори средстава за живот 

20.02.2014.

17

Породице с децом

06.03.2014.

18

Основни скупови становништва 

27.03.2014.

19

Запослени, према месту рада, радном статусу, школској спреми и средству путовања на посао 

04.04.2014.

20

Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. 

25.04.2014.

21

Упоредни преглед броја домаћинстава 1948-2011. и станова 1971-2011. 

25.04.2014.

 

 

Специјалне публикације према датуму објављивања

1

Најчешћа имена и презимена

26.12.2012.

2

Бескућници

10.10.2013.

3

Попис и основци

22.10.2013.

4

Пројекције становништва Републике Србије 2011-2041.

31.01.2014.

5

Детаљне таблице морталитета за Републику Србију, 2010-2012.

29.08.2014.

6

Пописни Атлас 2011

Октобар, 2014.

7

Особе са инвалидитетом у Србији

3.12.2014.

8

Етноконфенсионални и језички мозаик Србије

15.01.2015.

9

Роми у Србији

19.03.2015.

10

Србија у процесу спољних миграција

24.04.2015.

11

Две деценије избеглиштва у Србији

4.06.2015.

12

Популација Србије почетком 21. века

24.10.2015.

13

Млади у Србији почетком 21. века

24.10.2015.

14

Демографски профил старог становништва Србије

24.10.2015.

15

Анализа утицаја штета од елементарних непогода на резултате Пописа

24.10.2015.

16

Села у Србији

18.11.2015.

 

 
 
14.2. Поштовање рокова

Прелиминарни резултати објављени су, у складу са Законом о Попису 2011, 15. новембра  2011. године, месец дана након завршетка теренске реализације пописа. 

Дисеминација коначних резултата одвијала се сукцесивно,  почев од новембра 2012. године. Књиге пописа објављиване су у складу са Планом публиковања који је повремено ревидиран (новембар 2012 - април 2014).


15. Кохерентност и упоредивостВрх
15.1. Географска упоредивост

Методологија Пописа 2011. у потпуности је усаглашена са међународним стандардима (Препоруке Конференције европских статистичара за пописе око 2010. године, Уредба Европског Парламента и Савета (ЕУ) број 763/2008).

15.2. Временска упоредивост

Све књиге Пописа 2011. садрже основна методолошка објашњења и дефиниције у вези с подацима који се објављују у односној књизи. Такође, књиге Пописа садрже и историјат праћења конкретног обележја укључујући и све промене методолошких решења до којих је дошло у периодима између пописа. 

Посебну пажњу треба обратити при анализи промена у броју становника водећи рачуна о различитим дефиницијама укупног становништва у пописима након Другог светског рата.

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/popis/popis-2011/

15.3. Кохерентност - између области

Подаци Пописа 2011. могу се разликовати од података из других статистичких истраживања услед разлика у погледу коришћених дефиниција и методологија. За додатне информације погледајте метаподатке специфичне за сваки домен.

15.4. Кохерентост - интерна

Резултати Пописа 2011.  у потпуности су интерно конзистентни.


16. Трошкови и оптерећеностВрх

17. Ревизија податакаВрх
17.1. Ревизија података - политика

Није применљиво.

17.2. Ревизија података - пракса

Није применљиво.


18. Статистичка обрадаВрх
18.1. Извори података

Попис становништва 2011. године спроведен је  као традиционални попис (пописивање "од врата до врата", при чему су обучени пописивачи попуњавали папирне обрасце). Подаци су прикупљени према стању на дан 30. септембар 2011. године у 24 сата (критичи моменат пописа).

Пописом се прикупљају подаци за сва лица (укључујући  привремено присутна и одсутна лица), док се током обраде изводи  контингент уобучајеног становништва.

18.2. Динамика прикупљања података

Десетогодишња динамика прикупљања података.

18.3. Прикупљање података

Пробни попис

Имајући у виду сложеност пописа, било је неопходно да се методолошки и организациони инструменти тестирају путем пробног пописа како би се сагледали сви аспекти почев од дефинисања питања, преко дизајна упитника, могућности доласка до праве информације и сл.

Током 2009. године, спроведена су два пробна пописа:

1) Први Пробни попис (1-15. април 2009) имао је за циљ да се кроз симулацију свих пописних активности провере припремљена методолошка и организациона решења за Попис 2011. године, како би правовремено били отклоњени сви евентуални недостаци и како би се статистички и информатички кадар обучио за спровођење свих фаза пописа.

2) Пробни попис "Едукација Рома" (1-15. новембар 2009) спроведен је у циљу популаризације пописа, јачања поверења између ромске заједнице и званичне статистике као и едукације одређеног броја Рома за обављање пописних активности.

Садржај и дизајн упитника

Усвајању коначног садржаја основних пописних образаца претходиле су дуготрајне и сложене припреме, у оквиру којих је одржан низ састанака са представницима министарстава, научних институција, невладиних организација и др, како би и што је могуће више изашла у сусрет захтевима корисника.

За прикупљање података на терену коришћени су следећи основни пописни обрасци:

  • Пописница (образац П-1), која служи за прикупљање података о лицу
  • Упитник за домаћинство и стан (образац П-2), који служи за прикупљање података о члановима домаћинства и привремено присутним лицима у стану, о домаћинству, стану, пољопривредним фондовима домаћинства и сопственој пољопривредној производњи домаћинства и
  • Контролник (образац П-3), који служи за евидентирање свих пописаних јединица у пописном кругу

Како је у Попису 2011. по први пут примењен софтвер за оптичко препознавање података, било је неопходно да Пописница и Упитник за домаћинство и стан буду дизајнирани у складу са стандардима за оптичко препознавање.

Приликом дизајнирања упитника водило се рачуна да буду испоштовани стандарди који се односе на:

  • димензије кућица за уписивање текстуалних и нумеричких одговора (6 x 5 mm),
  • димензије кућица за обележавaње одговора (3 x 3 mm),
  • размак између кућица (минимални размак између кућица износи 1 mm).

Поред тога, садржај обрасца који је предвиђен да буде очитан штампан је у црној боји, с обзиром на то да је црна боја једина „читљива“, док су кућице и делови обрасца који нису били предвиђени да буду очитани штампани у боји која није „читљива“, тзв. магента.

Обрасци П1 и П2 штампани су на формату А3,а новина у односу на претходне пописе која се односи на дизајн јесте да су обрасци  П-1 и П-2 по средини спојени перфорацијом, што се показало неопходним како би листови били раздвојени без оштећења током ручне припреме материјала.

Селекција и обука непосредних учесника

Селекција непосредних учесника у попису вршена је на основу прецизно дефинисаних процедура. Општински инструктори и пописивача изабрани су путем јавног конкурса, док су као републички инструктори  ангажовани статистичари са искуством. Коначна селекција општинских инструктора и пописивача извршена је на основу резултата теста, након тродневне обуке.

Претходно пописивање

Циљ претпописивања, тј. пописивања пре 1. октобра 2011. године, јесте да се прикупе подаци за један број лица која ће се у току спровођења пописа налазити ван места сталног становања, као и да се обезбеде потпунији обухват пописних јединица и што прецизнији подаци.

Током претпописивања, прикупљени су подаци за следеће категорије становништва:

  • грађани Републике Србије који су упућени на рад у дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије, Организацију уједињених нација, специјализоване агенције и друге међународне организације, као и чланови домаћинства који са наведеним лицима бораве у иностранству;
  • грађани Републике Србије у представништвима Привредних комора у иностранству, деловима привредних друштава у иностранству, деловима банака и других лица у финансијском сектору у иностранству, али само у земљама акредитације ДКП-а и само ако са свим члановима свог домаћинства бораве у иностранству;
  • војна и цивилна лица која су у време Пописа 2011. становала у касарнама, војним школама и сличним војним установама као и лица на служењу војног рока;
  • лица лишених слободе која су се у критичном моменту пописа (30. септембра 2011. године у 24 часа) налазила у установама за извршење кривичних санкција/мере притвора, као и  лица која су просторије тих установа користила као тзв. нужни смештај;
  • примарне бескућнике (лица без сталне или привремене адресе становања која живе на улици, у парковима, под мостовима и сл.). Примарни бескућници пописани су у установама социјалне заштите у којима су потражили смештај или неку другу врсту услуге.

Теренска реализација

 Попис становништва 2011. године спроведен је  од 1. до 15. октобра 2011. године као традиционални попис (пописивање "од врата до врата"), при чему су обучени пописивачи попуњавали папирне обрасце. Подаци су прикупљени према стању на дан 30. септембар 2011. године у 24 сата (критичи моменат пописа).

У периоду 16–18. октобра  било је омогућено накнадно пописивање лица која из било ког разлога нису пописанa, како у просторијама пописне комисије, тако и на терену (по позиву грађана, мобилни тимови су излазили на терен и вршили пописивања). У већим градовима (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац) дежурства пописних комисија и мобилних тимова продужена су до 20. октобра.

​ За потребе теренске реализације Пописа ангажовано је преко 40 000 директних учесника (пописивача, општинских и републичких инструктора, чланова пописних комисија и др.). 

​Ради обезбеђивања адекватног обухвата припадника ромске популације и несметане и успешне реализације теренских активности у тзв. подстандардним ромским насељима, односно у пописним круговима у којима претежно живи становништво ромске националности, РЗС је, у сарадњи са Националним саветом ромске националне мањине, ангажовао на овим подручјима око 150 ромских координатора и око 550 додатних пописивача.

Постпописна анкета спроведена је од 22. октобра до 5. новембра 2011. године на узорку од 250 пописних кругова. За потребе реализације ПЕС-а ангажовано је више од 400 непосредних учесника (24 републичка инструктора, 113 општинских/градских инструктора, 250 контролора и 69 чланова комисија за упоређивање података).

Током теренске реализације Пописа, као и током постпописне анкете, у период од 15. септембра до 5. новембра 2011. године, грађанима је на располагању био позивни центар. 

18.4. Валидација података

На самом почетку теренске реализације Пописа, општински/градски инструктори били су у обавези да са сваким пописивачем обиђу неколико домаћинстава и да утврде да ли су пописивачи разумели методологију. Посебно је била значајна контрола пописне грађе током првих дана пописивања како би се уочиле и благовремено отклониле евентуалне систематске грешке. Општински/градски инструктори суприликом пријема пописне грађе од пописивача контролисали потпуност и сређеност пописне грађе и проверавали исправност попуњених пописних образаца. Такође, приликом пријема пописне грађе од стране општинских/градских инструктора, републички инструктори и чланови пописних комисија имали су обавезу да провере обухват јединица пописа као и потпуност  и  исправност попуњених образаца.

Валидација је настављена и током фазе обраде пописне грађе, почев од ручне припреме током које је извршен  низ провера (провера идентификационих података на обрасцима П-1 и П-2,  контрола одговора у Списку лица и др.). Затим, током скенирања  пребројавао се број скенираних образаца за пописни круг и упоређивао са укупним бројем образаца из Контролника како би се избегло да се неки  образац прескочи или дупло скенира.

У склопу контроле контингената вршена је формална контрола, контрола логичке целине, контрола исправности идентификације, контрола постојања односно непостојања података о стану и домаћинству, контрола одређених обележја на слогу П-1, контрола породице.

Након шифрирања и контроле контингената, материјал је анализиран у циљу идентификовања систематских грешака, формирана су правила логичке контроле и вршене су корекције. Исправљане су грешке које су настале лошим очитавањем OCR-а, као и грешке које оператери нису исправили у контроли контигената. У наредном кораку вршена је провера тако што је одређени сет правила логичкe контроле пуштен на  делу пописног материјала, затим су прављени упити помоћу којих се испитивала исправност логичких правила. На целом материјалу тестирање је вршено два пута и сматрало се успешним уколико након другог пролаза није било корекција. Све корекције су детаљно анализирали експерти РЗС-а.

У циљу провере квалитета података, као и обухвата, израђен је велики број контролних табела. Подаци Пописа поређени су  са резултатима Пописа 2002, затим, са подацима из адмиинистративних извора (ЦРОСО, Национална служба за запошљавање, Фонд за пензијско и инвалидско осигурање),  као и са резултатима Анкете о радној снази.

18.5. Компилација података

Ток обраде пописне грађе

Ручна припрема пописне грађе и унос контроника

Ручна припрема пописне грађе обухватала је: проверу исправности података кључних обележја на обрасцима, додатно шифрирање података у одељку „попуњава статистика“ и припрему пописних образаца П-1 и П-2 за оптичку обраду. За унос података из Контролника развијена  је апликација за класичан унос. Унети подаци из Контролника смештани су на локалним серверима у MS SQL Server 2008 базу података унутар локација за унос контролника. Подаци су се дневно експортовали у централну базу података Пописа у ДЦ-у.

Како би се у сваком тренутку знало у којој фази обраде је одређени пописни круг (ПК) развијена је веб апликација за праћење тока материјала. Кроз апликацију је пописни материјал сваког ПК праћен од момента пријема у магацин подручног одељења до краја обраде пописног материјала.

Оптичка обрада података и скенирање

Након завршетка ручне припреме пописне грађе и уноса контролника, пописни обрасци су најпре скенирани, затим је вршено оптичко препознавање уписаних одговора (слова, бројеви, маркирана поља) и верификација. 

За потребе система за оптичко препознавање података (СОПП) хардверску опрему у ДЦ  чинило је: 5 сервера, око 100 радних станица (20 аутоматских станица), 5 скенера, мрежна инфраструктура. Оператери су исправљали податке које СОПП није успео да препозна или их је лоше препознао. Такође, у апликацију је био уграђен и известан број правила логичке контроле, како би се избегле грешке приликом уноса података Ова правила односила су се најчешће на опсег вредности које неки одговор може да има. Такође, идентификација упитника је морала да се сложи са контролником.

Контрола контингента и шифирање

Током контроле контингента контролисане су логичност веза између слогова за стан и домаћинство и слогова који се односе на одговарајућа лица у стану, односно домаћинству (контрола логичких целина). У овој фази вршена је и контрола логичности породице. У КК се врши и контрола неколико обележја са образаца П-1 и П-2 и извођење неких нових кључних обележја од којих су најзначајнији индикатор да ли лице припада уобичајеном становништву и старост, као и формална контрола као додатна провера, мада је већ укључена и у систем за оптичко препознавање података.

Непознате вредности за обележја старост и пол  импутиране су на основу расположивих података за односно лице као и расположивих података других чланова породице.

Паралелно са контролом контингената шифрирана су 3 обележја – врста школе, занимање (у складу са Међународном стандардном класификацијом занимања  ISCO-08, ниво скупине),  и делатност (у складу са Међународном класификацијом делатности  – NACE Rev.2, ниво сектора). која због сложености нису шифрирана приликом оптичког препознавања, као остала тексутална поља (насеља, општине, стране државе, националност, вероисповест, матерњи језик). Шифрирање је обављено на три начина: аутоматски, полуаутоматски и појединачно шифрирање.

Логичка контрола

Логичка контрола представља завршну фазу обраде пописног материјала. Све грешке које су се јавиле и нису исправљене током претходних фаза обраде, исправљене су применом правила логичке контроле. Током логичке контроле грешке се исправљају без учешћа оператера, путем тзв. аутоматских корекција. Корекције су писане у облику SQL UPDATE упита.

Табелирање

За припрему сваке од пописних књига развијен је посебан програм који је омогућио табелирање података према методолошким захтевима.

18.6. Прилагођавање података

Није применљиво.


19. НапоменеВрх