Приходи и услови живота


Метаподаци
Периодика: G0
Година: 2020

РЕФЕРЕНТНИ МЕТАПОДАЦИ
01. Контакт информације
02. Ажурирање метаподатака
03. Статистички преглед
04. Јединица мерења
05. Референтни период
06. Мандат институције
07. Поверљивост
08. Политика објављивања
09. Динамика дисеминације
10. Доступност и разумљивост
11. Управљање квалитетом
12. Релевантност
13. Тачност и поузданост
14. Правовременост и поштовање рокова
15. Кохерентност и упоредивост
16. Трошкови и оптерећеност
17. Ревизија података
18. Статистичка обрада
19. Напомене

SDMX Download

  
01. Контакт информацијеВрх
01.1. Назив организације/институције

Републички завод за статистику Србије

01.2. Назив организационе јединице унутар институције

Група за статистику животног стандарда

01.3. Име и презиме контакт особе    

Наташа Мијаковац

01.4. Функција контакт особе   

Руководилац групе за статистику животног стандарда

01.5. Адреса контакт особе

Милана Ракића 5, Београд

01.6. Имејл контакт особе

silc@stat.gov.rs

01.7. Број телефона контакт особе

011/2412-922  lokal 242, 363

01.8. Број факса контакт особе    

Није применљиво.


02. Ажурирање метаподатакаВрх
02.1. Последња провера метаподатака
10/12/2020
02.2. Последње постављени метаподаци
26/11/2021
02.3. Последње ажурирање метаподатака
26/11/2021

03. Статистички прегледВрх
03.1. Опис податка

Циљ истраживања је прикупљање података на основу којих се израчунавају индикатори сиромаштва, социјалне искључености и услова живота. Подаци се користе за добијање структурних социјалних показатеља на нивоу Републике Србије и међународно су упоредиви.

03.2. Класификације

Резултати истраживања су произведени у складу са релевантним међународним класификација.

Класификације које се користе у истраживању:

  • Међународна стандардна класификација образовања - ISCED 2011
  • Међународна стандардна класификација занимања - ISCO 08
  • Статистичка класификација економских делатности - NAC Rev.2
03.3. Обухват сектора

Није применљиво.

03.4. Статистички концепти и дефиниције

Под домаћинством се подразумева свака породична или друга заједница лица која заједно станују и заједнo троше средства за подмиривање основних животних потреба (исхрана, становање и сл.), без обзира на то да ли се сви чланови стално налазе у месту где је настањено домаћинство, или неки од њих привремено бораве у другом месту у земљи или у иностранству, због рада, школовања или неког другог разлога.

Класификација према типу домаћинства извршена је на основу броја одраслих чланова домаћинства, старости, полу и броју издржаване деце:

  1. Сва домаћинства
  2. Сва домаћинства без издржаване деце
  3. Једночлано домаћинство
  4. Једночлано домаћинство - Мушко
  5. Једночлано домаћинство - Женско
  6. Једночлано домаћинство - 65 и више година старости
  7. Једночлано домаћинство - До 65 година старости
  8. Две одрасле особе без издржаване деце - Обе млађе од 65 година
  9. Две одрасле особе без издржаване деце - Бар једна стара 65 и више година
  10. Три или више одраслих особа без издржаване деце
  11. Сва домаћинства са издржаваном децом
  12. Самохрани родитељ с једним дететом или више издржаване деце
  13. Две одрасле особе с једним издржаваним дететом
  14. Две одрасле особе с двоје издржаване деце
  15. Две одрасле особе с троје и више издржаване деце
  16. Три иили више одраслих особа са издржаваном децом

Појам „издржавана деца“ односи се на лица млађа од 18 година, као и на лица стара од 18 до 24 године која живе с барем једним родитељем и економски су неактивне.

Еквивалентни приход је укупни расположиви приход домаћинства равномерно расподељен међу члановима домаћинства према модификованој скали еквиваленције OECD (Organisation for Economic co-operation and Development). Према овој скали, први одрасли члан домаћинства добија вредност 1, остали одрасли чланови стари 14 и више година вредност 0,5 и деца испод 14 година вредност 0,3. Приход домаћинства не укључује приход у натури.

Праг ризика од сиромаштва (релативна линија сиромаштва) представља 60% медијане еквивалентног расположивог прихода и изражава се у динарима.
 
Стопа ризика од сиромаштва представља проценат лица чији је еквивалентни расположиви приход нижи од прага ризика од сиромаштва. Ова стопа не показује колико лица је стварно сиромашно, већ проценат лица која имају еквивалентни расположиви приход нижи од прага ризика од сиромаштва.
 
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености показује проценат лица која су у ризику од сиромаштва, или су изразито материјално ускраћена, или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада. 
 
Релативни јаз ризика од сиромаштва представља разлику између прага ризика од сиромаштва и медијане еквивалентног расположивог прихода лица која су испод прага ризика од сиромаштва.
 
Квинтилни однос (С80/С20) пореди укупан еквивалентни расположиви приход горњег приходног квинтила (20% становништва с највишим еквивалентним расположивим приходом) са укупним еквивалентним расположивим приходом доњег приходног квинтила (20% становништва с најнижим еквивалентним расположивим приходом).
 
Гини коефицијент представља меру неједнакости расподеле прихода. Вредност овог коефицијента креће се у интервалу од 0 до 100. Када би његова вредност била 0, то би значило да је постигнута идеална расподела прихода и да сви становници имају исти приход. Како се вредност Гини коефицијента повећава, тако се повећава и приходна неједнакост.
 
Стопа трајног ризика од сиромаштва представља проценат лица која су у ризику од сиромаштва у текућој години и која су у најмање две од три претходне године била у ризику од сиромаштва.
 
Дисперзија око прага ризика од сиромаштва показује осетљивост стопе ризика од сиромаштва на избор прага сиромаштва – 40%, 50%, 70% медијане еквивалентног расположивог прихода. 

Најчешћи статус лица у активности, за лица стара 18 и више година, односи се на најчешћи статус активности лица, односно на статус активности лица у којем је оно провело најмање седам месеци током референтног периода.

Класификација лица према најчешћем статусу у активности:

  1. Раде
  2. Запослени код послодавца
  3. Самозапослени
  4. Не раде
  5. Незапослени
  6. Пензионери
  7. Остали неактивни

Интензитет рада представља број месеци у којима су сви радно способни чланови домаћинства радили у референтном периоду у односу на хипотетички број месеци у којима су чланови домаћинства могли да раде. Интензитет рада може бити веома низак (0‒0,20), низак (0,20‒0,45), средњи (0,45‒0,55), висок (0,55‒0,85) и веома висок (0,85‒1). На пример, низак интензитет рада односи се на домаћинства у којима су радно способни чланови радили између 20% и 45% од укупног броја месеци у којима су могли да раде током референтног периода.

Материјална ускраћеност домаћинства је показатеље материјалних услова који утичу на квалитет живота домаћинства.

Ставке материјалне ускраћености су:

  1. немогућност домаћинства да себи приушти адекватно загревање стана,
  2. немогућност домаћинства да себи приушти машину за прање веша,
  3. немогућност домаћинства да себи приушти аутомобил,
  4. немогућност домаћинства да свим члановима приушти недељу дана одмора ван куће бар једном годишње,
  5. немогућност домаћинства да подмири неочекивани трошак, који би био плаћен из буџета домаћинства,
  6. немогућност домаћинства да себи приушти телефон,
  7. немогућност домаћинства да себи приушти телевизор у боји,
  8. немогућност домаћинства да себи приушти месо или рибу у оброку (или њихову вегетеријанску замену) сваког другог дана,
  9. кашњење са плаћањем ренте, рате за стамбени или потрошачки кредит или рачуна за комуналне услуге, за стан у којем домаћинство живи.
Стопа материјалне ускраћености је показатељ финансијске немогућности домаћинства да себи приушти најмање три ставке (од претходно наведених девет) материјалне ускраћености.
 
Стопа изразите материјалне ускраћености је показатељ финансијске немогућности домаћинства да себи приушти најмање четири ставке (од претходно наведених девет) материјалне ускраћености.
 
Стопа субјективног сиромаштва (могућност домаћинства да „састави крај с крајем“) представља субјективни осећај домаћинства о тешкоћама са којима се суочава у настојању да плаћа своје редовне и неопходне трошкове, узимајући у обзир укупна примања свих чланова домаћинства.
 
Финансијско оптерећење буџета домаћинства трошковима становања односи се на субјективну процену домаћинства у којој мери трошкови становања представљају финансијско оптерећење за домаћинство. Трошкови становања обухватају рату за отплату стамбеног кредита, ренту, издатке за комуналне услуге, издатке за услуге повезане са становањем, као и издатке за редовно одржавање стана.
03.5. Статистичка јединица

Домаћинства и чланови домаћинства.

03.6. Статистичка популација

Анкетом се обухватају домаћинства на територији Републике Србије (стално становништво).

Јединица посматрања је свако домаћинство изабрано према плану узорка. 

Анкетом се не обухватају тзв. колективна домаћинства (домови за стара лица, интернати, болнице, манастири, затвори и сл.). 

03.7. Референтно подручје

Република Србија

Напомена: Од 1999. Републички завод за статистику не одговара за одређене податке за Аутономну покрајну Косово и Метохију, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно)

03.8. Временска покривеност

Подаци су расположиви за период од 2013. године.

03.9. Базни период

Није применљиво.



04. Јединица мерењаВрх

Подаци добијени истраживањем изражавају се у процентима и динарима (РСД).



05. Референтни периодВрх

Референтни период за податке који се односе на:

  • Приходе је претходна календарска година.
  • Материјалну ускраћеност је тренутак анкетирања.
  • Бригу о деци је типична (уобичајена) седмица која непосредно претходи тренутку анкетирања. 

06. Мандат институцијеВрх
06.1. Правни акти и други документи

Национални правни акти:

  • Закон о званичној статистици
  • Одлука о Програму званичне статистике
  • Уредба о утврђивању плана званичне статистике за текућу годину

* Наведени документи доступни су на веб-сајту РЗС-а: www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

Анкета о приходима и условима живота је дефинисана оквирном регулативом ЕУ, Regulation of the Council and the Parliament (Regulation (EC) No 1177/2003), и низом имплементационих регулатива.

 

 

06.2. Заједничко коришћење података

Није применљиво.


07. ПоверљивостВрх
07.1. Поверљивост - политика

Поверљивост података је регулисана:

 

 

 

07.2. Поверљивост - поступање са подацима

Заштита личних података је изузетно важно питање. Резултати истраживања објављују се у агрегираном - збирном облику, чиме је у складу са одредбама Закона о званичној статистици, у потпуности обезбеђена тајност индивидуалних података о домаћинствима и лицима. Статистичке базе микроподатака које се дају на коришћење у научно-истраживачке сврхе садрже редуковане информације о испитаницима –  циљ је онемогућавање идентификације  анкетираних појединаца, односно домаћинстава.

 


08. Политика објављивањаВрх
08.1. Календар публиковања
Календар објављивања je доступан на веб-сајту РЗС-а 1. децембра текуће године за целу наредну годину (http://www.stat.gov.rs/calendar/). 
 
Дневно време објављивања за сва издања РЗС-a је 12 часова.
Одступања од утврђених датума унапред се објављују и образлажу у Календару.

 

08.2. Приступ календару публиковања
Календар објављивања доступан је на веб-сајту РЗС-а:

 

08.3. Приступ корисника

Подаци добијени статистичким истраживањима објављују се на:

Резултати званичне статистике доступни су истовремено свим корисницима под једнаким условима, и било какав привилегован приступ од стране спољних корисника, пре њиховог објављивања, није могућ.
 
У складу са ЕУ регулативом и Кодексом праксе европске статистике, Евростат публикује резултате Анкете о приходима и условима живота на свом сајту на страници: Income and living conditions

 



09. Динамика дисеминацијеВрх

Годишња


10. Доступност и разумљивостВрх
10.1. Саопштења за штампу

Подаци Анкете о приходима и условима живота објављују се годишње у саопштењу "Сиромаштво и социјална неједнакост".

10.2. Публикације

Републички завод за статистику објављује следеће публикације:

  • Саопштење ПД10 "Сиромаштво и социјална неједнакост"

Публикације су доступне на линку: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/publikacije

10.3. Он-лајн база података

Подаци Анкете о приходима и условима живота су доступни у Дисеминационој бази Републичког завода за статистику у оквиру области Потрошња, приходи и услови живота / Приходи и услови живота, на линку: https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB&languageCode=sr-C

Евростат такође објављује податке Анкете о приходима и условима живота у десиминационој бази, којој је могуће приступити путем линка: http://ec.europa.eu/eurostat/web/income-and-living-conditions/data/database

10.4. Приступ микроподацима
Приступ анонимизираним микроподацима обезбеђује се научно истраживачким организацијама на основу поднетог захтева.
Захтев се може поднети на имејл-адресу stat@stat.gov.rs или путем поште на адресу Милана Ракића 5, 11000 Београд. 
Више информација може се наћи на следећем линку: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/korisnicka-podrska/micropodaci

 

10.5. Остало
Достављање информација на захтев корисника се врши у складу са Правилима о дисеминацији статистичких података и услуга Завода за статистику и у складу са чланом 39 и 43 одредбе о дисеминацији података и информација Закона о статистици ("Службени гласник РС", број 104/09):
 
 
Приликом објављивања резултата истраживања на основу анонимизираних микроподатака Завода за статистику, неопходно је да РЗС наведете као извор.
10.6. Документација о методологији

Детаљан опис методологије Анкете о приходима и условима животоа доступан је на следећим линковима:               

10.7. Документација о квалитету

Није применљиво.


11. Управљање квалитетомВрх
11.1. Спровођење квалитета
Систем управљања квалитетом Републичког завода за статистику ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice - CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management - TQM) који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС).
 
Више информација може се наћи у документима доступним на следећем линку: 

РЗС ради на побољшању квалитета истраживања Анкете о приходима и условима живота применом следећих ЕУ регулатива:

  • Уредба ЕК 1177/2003 Европског парламента и савета о статистици Заједнице о дохотку и условима живота, од 16. јуна 2003
  • Уредба ЕК 1980/2003 Дефиниције, од 21. октобра 2003
  • Уредба ЕК 1981/2003 Аспекти теренског рада и поступци импутирања, од 21. октобра 2003. године
  • Уредба ЕК 1982/2003 Правила узорковања и праћења, од 21. октобра 2003. године
  • Уредба ЕК 1983/2003 Списак циљних примарних варијабли, од 21. октобра 2003. године
  • Уредба ЕК 28/2004 Садржај привремених и финалних извештаја о квалитету, од 5. јануара 2004. године

 

11.2. Процена квалитета

У складу са уредбом ЕК 28/2004 Садржај привремених и коначних извештаја о квалитету, Републички завод за статистику доставља Евростату, заједно са подацима и  извештаје о квалитету, у којима се анализира тачност, кохерентност и упоредивост података.

Извештаји о квалитету Анкете о примањима и условима живота доступни су на сајту Европске комисије: European Commission - CIRCABC

Документи се налазе у одељку Eurostat > EU-SILC > Quality assessment > Quality reports


12. РелевантностВрх
12.1. Потребе корисника

Анкета редовно обезбеђује податке за праћење и поређење прихода, индикатора сиромаштва, социјалне искључености  и услова живота.

У складу са методологијом истраживања, обезбеђују се две врсте података на годишњем нивоу:

  • подаци пресека стања (енг. Cross-sectional) – односе се на одређено време или на одређени временски период, и дају информације о примањима, социјалној искључености, сиромаштву и условима живота
  • подаци праћења стања (енг. Longitudinal) – односе се на промене на појединачном нивоу током времена, посматрани периодично, током четворогодишњег периода.

Анкетни подаци користе се при изради анализа и студија о животном стандарду становништва, за мерење сиромаштва и слично.

Корисници података анкете су: Републички завод за статистику, Влада и владине институције, научне и истраживачке установе, међународне институције, студенти, новинари, друга правна и физичка лица.

 
 
12.2. Задовољство корисника
На сваке две године, путем веб-анкете, спроводи се Истраживање о задовољству корисника.
Резултати истраживања доступни су на веб-сајту РЗС-а: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/ .

 

12.3. Комплетност

Анкета о приходима и условима живота у потпуности је усклађена са методологијом истраживања дефинисаном уредбама Европске комисије и  методолошким стандардима Евростата.


13. Тачност и поузданостВрх
13.1. Укупна тачност

Као и у било ком истраживању на бази узорка, подаци добијени из СИЛК истраживања подложни су грешкама које су својствене коришћеном методу истраживања. Обично, узорак домаћинстава базира се на познатој вероватноћи избора домаћинстава. На овај начин, резултати могу се поуздано пројектовати из узорка у референтну популацију домаћинстава са познатим нивоима прецизности, односно могуће је израчунати стандардне грешке и интервале поверења оцена.

13.2. Узорачка грешка
Узорачке грешке индикатора у Анкети о приходима и условима живота рачунају се коришћењем бутстрап методе репликација.
 
Стандардне грешке израчунате су коришћењем бутстрап методе репликација, која представља методу поновљених узорковања. Главна карактеристика методе поновљених узорковања, јесте бирање подузорака из полазног узорка и израчунавање параметара од интереса за посматрану популацију за сваки изабрани подузорак. Оцена варијансе параметара од интереса за посматрану популацију је заснована на расподели оцена које су добијене из изабраних подузорака.
 
Велика предност метода поновљених узорковања јесте што не захтевају експлицитни израз за варијансу сваке статистике за сваки подузорак. Они су свеобухватни: понављањем целокупног поступка оцењивања независно за сваку репликацију, ефекат различитих сложености, као што је сваки корак сложеног поступка пондерисања, и утицај варијабилности узорковања самих пондера може се укључити у добијене оцене варијансе. То се не би могло постићи методом линеаризације. Предности метода репликација су врло релевантне у контексту ЕУ-СИЛК истраживања, зато што се то истраживање бави многим статистикама као што су еквивалентни расположиви доходак, Гини коефицијент, стопе сиромаштва, итд. у њиховој пуној сложености.
13.3. Неузорачка грешка
Разликују се 4 врсте неузорачких грешака:
  • Грешке обухвата
  • Грешке мерења
  • Грешке обраде
  • Грешке неодговора
 
Грешке обухвата подразумевају грешке већег обухвата, грешке мањег обухвата и грешке класификације:
  • Већи обухват: односи се или на погрешно класификоване јединице које су заправо изван обухвата или на јединице које не постоје на терену.
  • Мањи обухват: односи се на јединице које нису укључене у узорачки оквир
    • Мигранти који су дошли  у Србију пре почетка истраживања;
    • Лица која су се одселила из домаћинства и направила ново домаћинство;
    • Дипломате изузете из узорачког оквира;
    • Избеглице.
  • Погрешна класификација: односи се на погрешну класификацију јединица које припадају посматраној популацији.
    • Домаћинство које се одселило из једног у други регион Републике Србије.
Грешке мерења настају у тренутку прикупљања података. Постоји велики број могућих разлога за грешке овога типа, као што су: инструмент истраживања, информатички систем, анкетари и начин прикупљања података.
 
Грешке обраде настају у фазама након прикупљања података приликом уноса, шифрирања и обраде података. Многе контроле су интегрисане у CAPI апликацију укључујући путање, интервале и логичке недоследности. 
 
Грешке неодговора јесу грешке које настају као неуспели покушај долажења до података од стране изабраних јединица. Две најзначајније врсте неодговора су:
  • Неодговор извештајне јединице, односи се на одсуство података за целу извештајну јединицу (домаћинство и/или лица) која је изабрана у узорак. Утицај неодговора извештајне јединице редукује се пондерисањем извештајних јединица које су одговориле.
  • Неодговор појединачног податка односи се на ситуацију када је јединица из узорка успешно анкетирана, али нису добијени сви потребни подаци. 

14. Правовременост и поштовање рокова Врх
14.1. Правовременост

Подаци Анкете о приходима и условима живота објављују се једном годишње. Подаци прикупљени у текућој годину (Н), објављују се средином октобра наредне године (Н+1), где је  Н = година спровођења истраживања.

14.2. Поштовање рокова

Подаци се објављују на време и у складу са статистичким календаром.


15. Кохерентност и упоредивостВрх
15.1. Географска упоредивост

С обзиром да све дефиниције и процедуре прописује Евростат, то чини истраживање подесним за поређење општих и специфичних података и/или индикатора на међународном нивоу.

15.2. Временска упоредивост

Временска упоредивост података обезбеђује се коришћењем заједничког оквира истраживања (EU-SILC common framework), који дефинише листу примарних и секундарних варијабли, основне концепте и план истраживања, класификације као и обавезе (по питању импутација пондерисања, израчунавања стандардних грешака).

Подаци из Анкете упоредиви су од 2013. године.

 

15.3. Кохерентност - између области
Најважнији извор са којима се могу поредити подаци добијени путем Анкете о приходима и условима живота јесте Анкета о потрошњи домаћинстава (АПД). Имајући у виду да су то потпуно различити инструменти, уз различите методологије, изворе и чак понекад дефиниције, ниво укупне кохеренције је сасвим прихватљив.
 
Aнкета о приходима и условима живота (СИЛК) представља годишње истраживање, које спроводи РЗС за добијање информација о приходима и индикаторима сиромаштва за  становништво, различите типове домаћинстава и сл., Анкета о потрошњи домаћинства, такође пружа информације о приходима, при чему је ово једино истраживање о потрошњи домаћинстава у односу на њихове приходе.
 
Подаци о приходима у Анкети о приходима и условима живота евидентирају се за претходну календарску годину, док у Анкети о потрошњи домаћинстава, ове информације односе се на месец који претходи интервјуу. Као резултат различитих референтних периода и других дефиниција које нису у потпуности усклађене, подаци о приходима из ова два извора нису директно упоредиви. 

 

 

 

 

15.4. Кохерентност - интерна
Постоји веома добра интерна кохеренца података.
 


16. Трошкови и оптерећеностВрх

Организација теренског рада при спровођењу Анкете о приходима и условима живота, заједно са обуком анкетара и употребом CAPI методе за прикупљање података, усмерени су ка смањењу стопе неодговора и укупне дужине времеснког трајања анкетирања. Просечно време трајање анкетирања домаћинства износи око 60 минута.


17. Ревизија податакаВрх
17.1. Ревизија података - политика
Општа политика ревизије Републичког завода за статистику представља глобални оквир који омогућава да свака статистичка област дефинише своју политику ревизија у складу са својим специфичностима. 
 
Општа политика ревизије РЗС-а утврђује:
  • општа правила ревизија објављених података 
  • облике информисања корисника у вези са могућим узроцима ревизија
  • категоризацију ревизија
  • документацију која покрива све аспекте ревизија
 
Општа политика ревизије доступна је на следећем линку:

 

17.2. Ревизија података - пракса

Подаци за 2014, 2015 и 2016. годину су ревидирани.

Ревизија је била неопходна због примене иновативних метода у обради података, који су допринели побољшању квалитета израчунатих индикатора. 

18. Статистичка обрадаВрх
18.1. Извори података

Оквир за избор узорка представља Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији, који је спроведен 2011. године. Циљну групу чине сва домаћинства на територији Републике Србије, и сви чланови домаћинства. Анкетом се не обухватају лица која живе у колективним (институционалним) домаћинствима.

18.2. Динамика прикупљања података

Годишња.

18.3. Прикупљање података

Прикупљање података у истраживању Анкета о приходима и условима живота спроводи се методом интервјуа лице у лице, коришћењем преносивих рачунара (CAPI метод анкетирања).

 

18.4. Валидација података

Како би се што више смањио број грешака приликом уноса података током анкетирања, уграђена је логичка контола у CAPI апликацији за унос података. Поред тога, у централној бази података која се налази на серверу Републичког завода за статистику, врши се потпуна логичка контрола података прикупљених на терену од стране статистичара.

18.5. Компилација података
1. Израчунавање пондера домаћинстава
 
Пондер домаћинства израчунава се као реципрочна вероватноћа избора домаћинстава, базира се на вероватноћи пропорционалној броју домаћинстава у пописном кругу у првој етапи и случајном избору домаћинстава у другој етапи.
 
2. Прилагођавање пондера за неодзив (неодговор) на нивоу домаћинства
 
Пондер домаћинства коригује се за неодговор за сваки пописни круг, коришћењем модела за недостајући податак, случајно; оцена се формира преко скупа одговора.
18.6. Прилагођавање података

У скаду са начелима  из детаљне методологије истраживања (Doc. 065/2018) у случајевима неодговора  врши се импутација појединачних податка. Циљ је унети одређену вредност на место где недостаје податак услед неодговора. Појединачни подаци импутирају се применом детерминистичког и/или стохастичког метода.



19. НапоменеВрх

Није применљиво.