Proizvodnja industrijskih proizvoda iz Godišnjeg istraživanja industrijeMetapodaciPeriodika: GodišnjaGodina: 2019 |
01. Kontakt informacije | Vrh |
01.1. Naziv organizacije/institucije | |
Republički zavod za statistiku. | |
01.2. Naziv organizacione jedinice unutar institucije | |
Odeljenje statistike industrije, energetike i građevinarstva Odsek za statistiku industrije | |
01.3. Ime i prezime kontakt osobe | |
Jasmina Kostić – Simov | |
01.4. Funkcija kontakt osobe | |
Načelnik Odeljenja za statistiku industrije, energetike i građevinarstva | |
01.5. Adresa kontakt osobe | |
Republički zavod za statistiku, Milana Rakića 5, 11 000 Beograd, Srbija | |
01.6. Imejl kontakt osobe | |
01.7. Broj telefona kontakt osobe | |
011 2402 911 | |
01.8. Broj faksa kontakt osobe | |
011 2411 852 |
02. Ažuriranje metapodataka | Vrh |
02.1. Poslednja provera metapodataka | |
09/11/2020 | |
02.2. Poslednje postavljeni metapodaci | |
9/11/2020 | |
02.3. Poslednje ažuriranje metapodataka | |
9/11/2020 |
03. Statistički pregled | Vrh |
03.1. Opis podatka | |
Godišnjim istraživanjem industrije prikupljaju se podaci o količinama proizvedenih industrijskih proizvoda, količinama proizvoda utrošenim za dalju proizvodnju, zalihama gotovih proizvoda na početku godine, zalihama gotovih proizvoda na kraju godine, količinama i vrednostima prodatih industrijskih proizvoda. Takođe je obuhvaćena uslužna proizvodnja – količine i vrednosti. Istraživanjem se obuhvata proizvodnja izvršena na teritoriji Republike Srbije. Od 1999. Republički zavod za statistiku ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno). Istraživanje obuhvata godišnji period od jedne kalendarske godine. U Godišnjem istraživanju industrije koristi se Nomenklatura industrijskih proizvoda za Godišnje istraživanje industrije (NIP). NIP se ažurira u godišnjoj periodici u skladu sa promenama u PRODCOM list, nomenklaturi po kojoj države EZ prate industrijsku proizvodnju. Godišnjim istraživanjem industrije ispunjavaju se svi zahtevi koje Evrostat propisuje za nivo proizvoda koji su sadržani u PRODCOM list. Jedinice posmatranja su preduzeća čija je osnovna delatnost klasifikovana u okviru sektora B ili C i grupe 3832 Klasifikacije delatnosti (2010), kao i delovi preduzeća čija osnovna delatnost nije u okviru pomenutih sektora, ali koja imaju značajnu industrijsku proizvodnju (kao sekundarnu delatnost). Godišnjim istraživanjem industrije prate se preduzeća iz sektora B (Rudarstvo) i C (Prerađivačka industrija) Klasifikacije delatnosti KD (2010) , kao i jedinice vrste delatnosti neindustrijskih preduzeća koje obavljaju industrijsku delatnost, a koja zajedno ostvaruju najmanje 90% prometa za svaku oblast Klasifikacije delatnosti (2010) iz sektora B ili C. Primenjuje se izveštajni metod. Sprovođenje Godišnjeg istraživanja industrije regulisano je Programom zvanične statistike u Republici Srbiji u periodu 2016 – 2020 (“Službeni glasnik RS”, br. 55/2015) i Planom zvanične statistike za 2020 godinu. Stopa odgovora je nešto niža, a stopa imputacije nešto viša u 2019. godini u poređenju sa ranijim godinama. Međutim, situacija i problemi prouzrokovani COVIDom 19 nisu značajno uticali na kvalitet podataka kao ni na uporedivost podataka kroz vreme. | |
03.2. Klasifikacije | |
| |
03.3. Obuhvat sektora | |
Obuhvaćene su jedinice posmatranja koje ostvaruju najmanje 90% vrednosti prometa za svaku od oblasti Klasifikacije delatnosti (2010), koje pripadaju sektorima B,C ili grupi 3832.
| |
03.4. Statistički koncepti i definicije | |
Cilj Godišnjeg istraživanja industrije jeste da se za proizvode koji su definisani u NIP prikažu: ostvarena proizvodnja na godišnjem nivou, podaci o količinama zaliha na početku godine, količinama proizvoda utrošenim za dalju proizvodnju, količinama zaliha na kraju godine, količini i vrednosti prodaje. Proizvod – nastaje kao posledica neke industrijske aktivnosti, a definisan je Nomenklaturom industrijskih proizvoda za Godišnje istraživanje industrije. Termin proizvod koristi se kao opšti, kako za proizvode koji imaju fizičku dimenziju tako i za industrijske usluge. Pod gotovim proizvodom smatra se svaki proizvod koji je dostigao odgovarajući stepen prerade, tako da je u Nomenklaturi za Godišnje istraživanje industrije naveden pod posebnom šifrom i posebnim nazivom. Proizvod je gotov kada njegovu ispravnost proveri fabrička ili druga kontrola kvaliteta proizvoda. Neispravni proizvodi ne smatraju se gotovim proizvodima. NIP sadrži oko 3.900 naslova koji predstavljaju proizvedene proizvode i neke industrijske usluge. Godišnjim istraživanjem industrije u Republici Srbiji prikupljaju se podaci za za više varijabli nego što Evrostat propisuje za države EZ. Za svaki proizvod iz NIP prikupljaju se: Ostvarena proizvodnja – predstavlja ukupno ostvarenu proizvodnju datog proizvoda, izraženu u odgovarajućoj jedinici mere, u prethodnoj godini u odnosu na godinu obrade izveštaja, i odnosi se na period koji odgovara kalendarskoj godini. Pod ostvarenom proizvodnjom smatra se proizvodnja koja je završena u godini za koju se podnosi izveštaj. Uslužna proizvodnja – je proizvodnja nastala korišćenjem sirovina naručioca i za njegov račun, tako da se proizvođač ne javlja kao vlasnik robe, već samo kao izvršilac usluge. Uslužna proizvodnja iskazuje se šifrom, nazivom i jedinicom mere predviđenom za dati proizvod, ali u odvojenom redu, uz posebnu šifru u koloni „vrsta proizvodnje“, koja označava uslugu. Količine utrošene za dalju proizvodnju – ova stavka obuhvata potrošnju proizvoda proizvedenih u okviru samog privrednog subjekta (izveštajne jedinice). To je tzv. interna realizacija. Količina zaliha na početku godine – prikazuju se količine nerealizovanih proizvoda zatečene kod proizvođača na dan 1. januara referentne godine. Količina zaliha na kraju godine – prikazuju se količine nerealizovanih proizvoda zatečene kod proizvođača na dan 31. decembra referentne godine. Prodaja (realizacija) industrijskih proizvoda – prikazuju se količine proizvoda koje se isporučuju van privrednog društva za koje se podnosi izveštaj i za koje je ispostavljena faktura. Vrednost prodaje industrijskih proizvoda – prikazuje se vrednost prodatih industrijskih proizvodima koji su isporučeni van privrednog društva, u hiljadama dinara. Vrednost prodaje ne obuhvata porez na dodatu vrednost (PDV). Prosečna cena u RSD – predstavlja prosečnu vrednost po jedinici mere proizvoda, izraženu u nacionalnoj valuti. Dobija se deljenjem vrednosnog i naturalnog pokazatelja realizacije. Iako ovako dobijena prosečna vrednost po jedinici mere proizvoda može da sadrži unutrašnji varijabilitet, kada jedan proizvod iz nomenklature obuhvata više srodnih artikala koji se razlikuju po modelu, veličini i kvalitetu, podatak o prosečnoj vrednosti proizvoda po jedinici mere se može smatrati prihvatljivim za dalja preračunavanja u pojedinim statističkim domenima. | |
03.5. Statistička jedinica | |
Izveštajne jedinice su privredna društva. Jedinice posmatranja su preduzeća iz sektora B (Rudarstvo), C (Prerađivačka industrija) i grupe 3832 Klasifikacije delatnosti KD (2010), kao i jedinice vrste delatnosti neindustrijskih preduzeća koje obavljaju industrijsku delatnost. Izveštajne jedinice van teritorije Republike Srbije nisu obuhvaćene istraživanjem. | |
03.6. Statistička populacija | |
Istraživanjem su obuhvaćene jedinice posmatranja koje čine najmanje 90% vrednosti prometa za svaku oblast industrijske proizvodnje koja pripada sektorima B, C (osim oblasti 19) ili grupi 3832. Za izbor uzorka korišćen je Poslovni registar u kombinaciji sa podacima iz istraživanja SBS–01. U uzorku za 2019. godinu ima 4731 izveštajnih jedinica. | |
03.7. Referentno područje | |
Republika Srbija. Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno). | |
03.8. Vremenska pokrivenost | |
Podaci o industrijskim proizvodima prema nomenklaturi Evrostata PRODCOM list i koji su usklađeni sa preporukama Evrostata za PRODCOM istraživanje postoje od 2010. godine. Podaci o industrijskim proizvodima prema nacionalnim nomenklaturama za Godišnje istraživanje industrije postoje za period od više decenija. | |
03.9. Bazni period | |
Nije primenljivo. |
04. Jedinica merenja | Vrh |
04. Jedinica merenja | |
Za količine: fizičke jedinice mere koje su specifične za svaki industrijski proizvod i koje se nalaze u Nomenklaturi industrijskih proizvoda za Godišnje istraživanje industrije(NIP). NIP je dostupna na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku http://www.stat.gov.rs/sr-Latn/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=06&s=0601 Za vrednost: nacionalna valuta – 000 RSD. |
05. Referentni period | Vrh |
05. Referentni period | |
Godišnji podaci za 2019. godinu. |
06. Mandat institucije | Vrh |
06.1. Pravni akti i drugi dokumenti | |
| |
06.2. Zajedničko korišćenje podataka | |
Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku dostupni su podaci koji nisu poverljivi. Podaci se dostavljaju u Evrostat putem eDamis–a. Takođe, podaci se dostavljaju u UN. |
07. Poverljivost | Vrh |
07.1. Poverljivost - politika | |
Poverljivost podataka je regulisana: – Zakonom o zvaničnoj statistici („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009), član 44, 45, 46, 47, 48, 49. (http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf) – Pravilnikom o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku (http://www.stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc) i – Uputstvom o merama zaštite podataka i informacija u Republičkom zavodu za statistiku (http://www.stat.gov.rs/media/2296/uputstvo-o-merama-zastite.doc)
| |
07.2. Poverljivost - postupanje sa podacima | |
Podaci koji omogućavaju da statističke jedinice budu identifikovane, bilo direktno ili posredno, ne objavljuju se. Podaci se publikuju na nivou na kome nisu poverljivi. Dostupni su podaci za one industrijske proizvode čiju je proizvodnju prikazalo 3 i više proizvođača.
|
08. Politika objavljivanja | Vrh |
08.1. Kalendar publikovanja | |
Publikovanje rezultata Godišnjeg istraživanja industrije nije uključeno u kalendar publikovanja. Rezultati istraživanja su dostupni na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku (oblast Industrija). http://www.stat.gov.rs/oblasti/industrija/proizvodnja-industrijskih-proizvoda-1/ Datum publikovanja podataka za 2019. godinu je 9. novembar.
Kalendar objavljivanja je dostupan na veb-sajtu RZS-a 1. decembra tekuće godine za celu narednu godinu (http://www.stat.gov.rs/calendar/).
Dnevno vreme objavljivanja za sva izdanja RZS-a je 12 časova.
Odstupanja od utvrđenih datuma unapred se objavljuju i obrazlažu u Kalendaru.
| |
08.2. Pristup kalendaru publikovanja | |
Kalendar objavljivanja dostupan je na veb-sajtu RZS-a:
| |
08.3. Pristup korisnika | |
Korisnici mogu da pristupe PRODCOM podacima tako što na početnoj strani veb sajta Republičkog zavoda za statistiku izaberu oblast Industrija, podoblast Proizvodnja industrijskih proizvoda iz Godišnjeg istraživanja industrije, Dodatne tabele, Proizvodnja industrijskih proizvoda. Link: http://www.stat.gov.rs/oblasti/industrija/proizvodnja-industrijskih-proizvoda-1/ Datum publikovanja podataka za 2019. godinu je 9. novembar. Tabele su dostupne na srpskom i engleskom jeziku.
Rezultati zvanične statistike dostupni su istovremeno svim korisnicima pod jednakim uslovima, i bilo kakav privilegovan pristup od strane spoljnih korisnika, pre njihovog objavljivanja, nije moguć.
|
09. Dinamika diseminacije | Vrh |
09. Dinamika diseminacije | |
Podaci se publikuju u godišnjoj periodici. |
10. Dostupnost i razumljivost | Vrh |
10.1. Saopštenja za štampu | |
Nije primenljivo. | |
10.2. Publikacije | |
Nije primenljivo. | |
10.3. On-lajn baza podataka | |
Nije primenljivo. | |
10.4. Pristup mikropodacima | |
Pristup anonimizovanim mikropodacima obezbeđuje se naučno istraživačkim organizacijama na osnovu podnetog zahteva.
Zahtev se može podneti na imejl-adresu stat@stat.gov.rs ili putem pošte na adresu Milana Rakića 5, 11000 Beograd.
Više informacija može se naći na sledećem linku: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/korisnicka-podrska/micropodaci
| |
10.5. Ostalo | |
Podaci su dostupni u obliku tabele na veb stranici RZS – a (oblast – industrija, link: http://www.stat.gov.rs/oblasti/industrija/proizvodnja-industrijskih-proizvoda-1/ Datum objavljivanja: 9. novembar. Takođe, podaci se diseminiraju prema ad – hock zahtevima: Posebne tabele mogu se dobiti i putem obraćanja Grupi "Diseminacija i odnosi sa javnošću". Podaci se dostavljaju Evrostatu putem eDAMIS – a prema zadatim rokovima. | |
10.6. Dokumentacija o metodologiji | |
Metodološki dokument koji je urađen na osnovu Evrostatove metodologije, dostupan je na internet stranici RZS – a: http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=06&s=0601 Nomenklatura industrijskih proizvoda za Godišnje istraživanje industrije, koja je zasnovana na PRODCOM list, dostupna je na veb sajtu: https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20207073.pdf Statistički upitnik za Godišnje istraživanje industrije dostupan je on – line (samo na srpskom jeziku): https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G202024006.pdf
| |
10.7. Dokumentacija o kvalitetu | |
Nije primenljivo. |
11. Upravljanje kvalitetom | Vrh |
11.1. Sprovođenje kvaliteta | |
Sistem upravljanja kvalitetom Republičkog zavoda za statistiku oslanja se na misiju i viziju zvanične statistike Republike Srbije, kao i na Kodeks prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice - CoP) i principe Upravljanja ukupnim kvalitetom (Total Quality Management - TQM) koji predstavljaju zajednički okvir kvaliteta Evropskog statističkog sistema (ESS).
Više informacija može se naći u dokumentima dostupnim na sledećem linku:
| |
11.2. Procena kvaliteta | |
Rezultati iz Godišnjeg istraživanja industrije (PRODCOM rezultati) baziraju se na pouzdanim podacima dobijenim iz statističkog istraživanja. Stepen tačnosti je visok. PRODCOM istraživanje se sprovodi prema metodologiji koja se primenjuje u državama članicama Evropske Zajednice. Rezultati su međunarodno uporedivi, jer se poštuju relevantni međunarodni koncepti, definicije i klasifikacije. Informacioni sistem omogućava obavljanje niza aritmetičkih i logičkih kontrola, kojima se podvrgava svaki upitnik u statističkom istraživanju. Vrši se poređenje prosečnih vrednosti po jedinici proizvoda izraženih u RSD sa prosečnim vrednostima EZ (28) za prethodnu godinu. Podaci dobijeni Godišnjim istraživanjem industrije upoređuju se sa podacima statističkog istraživanja SBS–01 (prihodi od prodaje) na mikro nivou, tj. na nivou preduzeća. Značajna odstupanja (anomalije) identifikuju se i objašnjavaju. Procena je da situacija i problemi prouzrokovani COVIDom 19 nisu značajno uticali na kvalitet podataka za 2019. godinu. |
12. Relevantnost | Vrh |
12.1. Potrebe korisnika | |
Godišnje istraživanje industrije (PRODCOM) obezbeđuje podatke na godišnjem nivou o ukupnoj proizvodnji, intermedijarnoj potrošnji, zalihama na početku godine, zalihama na kraju godine i obimu i vrednosti prodatih proizvoda. Postoje interni korisnici (Odeljenja za statistiku poljoprivrede, životne sredine, cena, nacionalnih računa), domaći korisnici (Narodna Banka Srbije, Ministarstvo finansija, drugi državni organi, predstavnici lokalne uprave, ekonomski analitičari u institutima, kompanijama i finansijskim institucijama, mediji, istraživači i studenti, opšta javnost) i međunarodni korisnici (Evrostat, MMF, UN, FAO, OECD). | |
12.2. Zadovoljstvo korisnika | |
Na svake dve godine, putem veb-ankete, sprovodi se Istraživanje o zadovoljstvu korisnika.
Rezultati istraživanja dostupni su na veb-sajtu RZS-a: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/ .
| |
12.3. Kompletnost | |
Svi ključni indikatori izračunavaju se na nivou detalja koje zahtevaju međunarodni standardi. Republički zavod za statistiku dostavlja Eurostatu sve podatke koji se zahtevaju PRODCOM Uredbom. |
13. Tačnost i pouzdanost | Vrh |
13.1. Ukupna tačnost | |
Pošto je stopa odgovora na godišnje istraživanje industrije 88%, ukupna tačnost je dobra. Za one izveštajne jedinice koje nisu popunile upitnik, a koje za koje postoje podaci iz Mesečnog istraživanja industrije, radi se imputacija podataka. Stopa odgovora je nešto niža, a stopa imputacije nešto viša u odnosu na raniji period. Međutim, situacija povezana sa COVIDom 19 nije značajno uticala na uporedivost podataka kroz vreme. | |
13.2. Uzoračka greška | |
S obzirom da je Godišnje istraživanje industrije (PRODCOM) cut-off istraživanje, nema uzoračke greške. | |
13.3. Neuzoračka greška | |
Godišnje istraživanje industrije (PRODCOM) je cut–off istraživanje. Obuhvaćene su jedinice posmatranja koje čine najmanje 90% prometa za svaku od oblasti Klasifikacije delatnosti (2010) u okviru sektora B i C (osim oblasti 19) i grupe 3832. Greške mogu biti: · greške neodgovora (pogrešne šifre, jedinice mere koje su različite od onih koje propisuje NIP) · greške obrade · neodgovor Da bi se smanjio neodgovor, izveštajnim jedinicama se dostavljaju pisama u kojima se podsećaju na obavezu dostavljanja traženih podataka organima zvanične statistike. U pojedinim slučajevima, a naročito ako su u pitanju velika preduzeća, obavljaju se posete statističara izveštajnim jedinicama. Ako upitnici nisu u potpunosti popunjeni, izveštajne jedinice se kontaktiraju telefonom kako bi se obezbedili nedostajući podaci. Postoji aritmetička i logička kontrola svih polja u upitniku. Greške se analiziraju i ispravljaju nakon konsultacija sa izveštajnim jedinicama. Rade se i kontrole agregiranih podataka. Postoje vrlo detaljne tabele kojima se, na nivou proizvoda proveravaju jedinične vrednosti svakog proizvođača određenog proizvoda kako bi se pronašla eventualna odstupanja, npr. Tabela kontrole jediničnih vrednosti proizvoda u RSD. Podatke prvo kontrolišu zaposleni koji su odgovorni za pojedine oblasti KD (2010), a zatim rukovodilac Odseka za statistiku industrije. Podaci Godišnjeg istraživanja industrije upoređuju se sa podacima iz drugih izvora (Mesečno istraživanje industrije i SBS–01) na nivou preduzeća. Stopa neodgovora iznosi 12% – uglavnom malih preduzeća. Stopa neodgovora je neznatno veća u odnosu na prethodne godine. U martu i aprilu stopa odgovora bila je vrlo niska, jer mnoga preduzeća nisu radila ili su radila pod posebnim režimom. Međutim, u maju i junu, odgovor preduzeća bio je sasvim zadovoljavajući. Ipak, neke izveštajne jedinice nisu mogle da popune upitnik zbog internih poslovni problema uzrokovanih COVID – om 19. To su uglavnom manja preduzeća koja su se suočila sa smanjenim poslovanjem, otpuštanjem zaposlenih itd., tako da nisu mogla da odgovore na zahteve statističara.. Stopa neodgovora za pojedine stavke se ne izračunava jer ne postoje podaci o neodgovoru po stavkama. Prilikom unosa podataka, proverava se da li su sva polja u upitniku popunjena. Ako nisu, kontaktiraju se izveštajne jedinice kako bi se dobili podaci koji nedostaju. Stopa imputacije iznosi 0,27%. Imputacija se zasniva pre svega na podacima dobijenim iz Mesečnog istraživanja industrije. Međutim, postoji ograničenje – Godišnjim istraživanjem obuhvaćen je veći broj izveštajnih jedinica nego Mesečnim istraživanjem. Mesečnim istraživanjem nisu obuhvaćena upravo mala preduzeća koja su pokazala veću osetljivost na uticaj COVID 19. |
14. Pravovremenost i poštovanje rokova | Vrh |
14.1. Pravovremenost | |
Od izveštajnih jedinica se zahteva da pošalju popunjen upitnik IND–21 relevantnom statističkom organu najkasnije do 10. aprila tekuće godine za prethodnu godinu. Od područnih odeljenja RZS – a zahteva se da pošalju prikupljene i delimično kontrolisane upitnike Odseku za statistiku industrije najkasnije do 27. maja tekuće godine. Podaci PRODCOM – a dostavljaju se Evrostatu u odgovarajućoj formi u predviđenim rokovima Datum publikovanja rezultata na nivou industrijskih proizvoda je 9. novembar.
Situacija prouzrokovana COVIDom 19 nije značajno uticala na blagovremenost.
| |
14.2. Poštovanje rokova | |
Objavljivanje rezultata Godišnjeg istraživanja industrije (PRODCOM – a) je uvek na vreme. Datum objavljivanjaje 9. novembar. Dostavljanje PRODCOM podataka u Evrostat je krajem juna u skladu sa Uredbom Saveta (EZ) 3924/91. Problemi sa COVID 19 nisu značajno uticali na poštovanje rokova. |
15. Koherentnost i uporedivost | Vrh |
15.1. Geografska uporedivost | |
Primena metodoloških uputstava PRODCOM - a osigurava dobru uporedivost između podataka za Republiku Srbiju i odgovarajućih agregata u državama EZ. | |
15.2. Vremenska uporedivost | |
Podaci iz Godišnjeg istraživanja industrije (PRODCOM rezultati) na nivou proizvoda prema PRODCOM list (lista bazirana na NACE Rev. 2 klasifikaciji) postoje od 2010. referentne godine.
Do 2016. godine obuhvatana je proizvodnja uglja, naftnih derivata i proizvodnja električne energije. Nakon toga, prestalo se sa praćenjem ovih proizvoda jer energetska statistika obuhvata na detaljnijem nivou, a i da bi se smanjila opterećenost izveštajnih jedinica.
Uporedivost se vremenom smanjuje zbog promena u Poslovnom registru (nastaju nova preduzeća, neka preduzeća se zatvaraju ili nisu aktivna itd.). PRODCOM lista se ažurira svake godine, a shodno tome i NIP za Godišnje istraživanje industrije. Zbog promena proizvoda u godišnjoj periodici, vremenske serije za pojedine proizvode nisu uporedive. | |
15.3. Koherentnost - između oblasti | |
Podaci Godišnjeg istraživanja industrije porede se sa podacima iz Mesečnog istraživanja industrije. Podaci za proizvod iz Godišnjeg istraživanja industrije (PRODCOM – a) bi trebalo da budu približno jednaki zbiru mesečnih podataka iz Mesečnog istraživanja industrije za istu godinu na nivou izveštajne jedinice. Ako postoje značajne razlike za isti proizvod u Godišnjem i Mesečnom istraživanju industrije, kontaktiraju se izveštajne jedinice i traži objašnjenje. U slučaju grešaka, podaci se ispravljaju na mikro nivou (na nivou izveštajne jedinice). Razlike koje postoje na nivou proizvoda između Godišnjeg istraživanja industrije i Mesečnog istraživanja industrije (STS) mogu se objasniti činjenicom da je u Godišnje istraživanje industrije uključeno više izveštajnih jedinica nego u Mesečno istraživanje industrije. Takođe, dobijeni podaci Godišnjeg istraživanja industrije porede se sa podacima iz statističkog istraživanja SBS – 01 o prihodima od prodaje proizvoda i usluga u industriji. Ako su razlike između podataka iz različitih izvora značajne, RZS kontaktira izveštajne jedinice kako bi od njih dobio potvrdu valjanosti podataka ili dobio objašnjenje za postojeće razlike u podacima iz različitih istraživanja. Pre nego što se PRODCOM podaci automatski provere sa godišnjim SBS podacima o prihodima od prodaje industrijskih proizvoda na nivou preduzeća, statistički analitičari su obično u mogućnosti da uporede vrednost ukupnog prihoda od prodaje iz Godišnjeg istraživanja industrije sa prihodima od prodaje proizvoda i usluge iz bilansa uspeha koji je javno dostupan na veb sajtu Agencije za privredne registre. Novi rokovi za podnošenje finansijskih izveštaja za 2019. godinu delom su uticali na neblagovremenu proveru ukupnog prihoda od prodaje. Ove godine, zbog COVID 19, rok za podnošenje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja istekao je 4. avgusta 2020., umesto 30. juna 2020, a rok za podnošenje konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja je bio je 3. septembar 2020., umesto 31. juli 2020, što je statističarima otežalo proveru podataka. | |
15.4. Koherentnost - interna | |
Postoji vrlo detaljna kontrola kojom se kod svake izveštajne jedinice na nivou proizvoda proverava logičnost odnosa između ukupne proizvodnje, intermedijarne potrošnje, zaliha na početku i na kraju godine i obima i vrednosti prodatih proizvoda kako bi se utvrdila moguća odstupanja. Nakon dobijanja korigovanih podataka od preduzeća (putem direktnog telefonskog kontakta ili putem e – pošte), podaci se koriguju na mikro nivou (nivo proizvoda određene izveštajne jedinice) .
|
16. Troškovi i opterećenost | Vrh |
16. Troškovi i opterećenost | |
Ne postoje precizne informacije o troškovima i opterećenosti izveštajnih jedinica i statistike koje se odnose na Godišnje istraživanje industrije. Za Godišnje istraživanje industrije koriste se papirni upitnici što zahteva angažovanje značajnih novčanih i ljudskih resursa. Papirni upitnici šalju se svim izveštajnim jedinicama. Takođe, počevši od Godišnjeg istraživanja industrije za 2015. godinu uvedeni su veb upitnici kako bi se smanjio opterećenje izveštajnih jedinica i statistike. Izveštajne jedinice mogu da odaberu da popune veb upitnike ili papirne upitnike. Kao posledica uvođenja veb upitnika, smanjeni su troškovi izveštajnih jedinica jer ne postoje troškovi koji se odnose na isporuke upitnika. |
17. Revizija podataka | Vrh |
17.1. Revizija podataka - politika | |
Opšta politika revizije Republičkog zavoda za statistiku predstavlja globalni okvir koji omogućava da svaka statistička oblast definiše svoju politiku revizija u skladu sa svojim specifičnostima.
Opšta politika revizije RZS-a utvrđuje:
– opšta pravila revizija objavljenih podataka,
– oblike informisanja korisnika u vezi sa mogućim uzrocima revizija,
– kategorizaciju revizija i
– dokumentaciju koja pokriva sve aspekte revizija.
Opšta politika revizije dostupna je na sledećem linku:
Iste procedure revizije primenjuju se na podatke koje objavljuje Republički zavod za statistiku i na podatke koje RZS dostavlja Evrostatu.
| |
17.2. Revizija podataka - praksa | |
Revizije i ažuriranja se izvode u okviru rokova koje propisuje Evrostat. Revizije podataka koje se rade usled grešaka, sprovode se odmah nakon otkrivanja grešaka.
Pošto se podaci za mala preduzeća koja ne popune upitnik za Godišnje istraživanje industrije ne procenjuju, nema zamene procenjenih podataka pravim podacima. Naknadno pristigli upitnici se odmah unose.
|
18. Statistička obrada | Vrh |
18.1. Izvori podataka | |
Izvor podataka je statističko istraživanje poznato pod nazivom "Godišnje istraživanje industrije (IND – 21)". Izveštajne jedinice su privredna društva. Jedinice posmatranja su preduzeća čija je glavna delatnost u sektorima B, ili C Klasifikacije delatnosti (2010), kao i delovi preduzeća čija glavna delatnost nije u sektorima B, C ili D, ali koja ostvaruju značajnu industrijsku proizvodnju u ovim sektorima (kao sekundarna delatnost). Obuhvaćene su jedinice posmatranja koje čine najmanje 90% prometa u okviru svake od oblasti Klasifikacije delatnosti (2010) koje pripadaju sektorima B, C ili grupi 3832. Godišnjim istraživanjem industrije za 2019. godinu obuhvaćeno 4.731 izveštajnih jedinica. | |
18.2. Dinamika prikupljanja podataka | |
Podaci se prikupljaju statističkim istraživanjem IND– 21 u godišnjoj periodici. | |
18.3. Prikupljanje podataka | |
Za prikupljanje podataka koriste se veb i papirni upitnici IND – 21. Izveštajne jedinice mogu da koriste i verziju upitnika IND-21 koja se nalazi se na veb sajtu RZS– a u word i u pdf formatu za za slanje poštom, faksom ili e – poštom. Od izveštajnih jedinica se zahteva da popune upitnike do 10. aprila tekuće godine za prethodnu godinu. Izveštajne jedinice mogu da koriste poštu, faks ili e – poštu za slanje popunjenih upitnika. Da bi se povećala stopa odgovora, u nekim slučajevima se prikupljanje podataka obavlja telefonom.
Budući da je rok za popunjavanje upitnika 10. april, najveći broj izveštajnih jedinica u prethodnim godinama slao je upitnike u RZS tokom marta i aprila. Ove godine, zbog situacije prouzrokovane COVIDom 19, mali broj izveštajnih jedinica poslao je podatke za 2019. u martu i aprilu. Većina upitnika stigla je u RZS tokom maja i juna, tako da su statističari imali manje vremena za kontrolu podataka nego inače.
| |
18.4. Validacija podataka | |
Validacija podataka vrši se tokom obrade podataka: najpre prilikom unosa podataka, a zatim kroz IT proces izračunavanja agregata. Unos podataka koncipiran je tako da se pojedine vrste grešaka odmah otkrivaju. Neke greške mogu biti automatski ispravljene, dok ispravljanje drugih grešaka zahteva kontakt sa izveštajnim jedinicama. Na kraju, validacija podataka se vrši tokom analize agregata. Podaci dobijeni Godišnjim istraživanjem industrije porede se sa podacima iz Mesečnog istraživanja industrije kao i sa podacima iz istraživanja SBS – 01 na nivou izveštajnih jedinica. Pre dostavljanja podataka Evrostatu, detaljno se proverava da li struktura datoteke koja se šalje zadovoljava propisane formate. | |
18.5. Kompilacija podataka | |
Koraci obrade podataka mogu se sumirati na sledeći način: Unos podataka iz upitnika IND – 21; Otkrivanje i korekcija grešaka i nelogičnosti; Smanjenje neodgovora, tj. kontaktiranje izveštajnih jedinica zbog dobijanja podataka. Svi rezultati su prikazani u obliku apsolutnih brojeva. Proizvedene količine, zalihe na kraju referentne godine, prodate količine i vrednost prodate proizvodnje prikazani su na nivou industrijskih proizvoda. Osnova za Godišnje istraživanje je NIP koja je usklađena sa PRODCOM list. Pored toga, zbog kontrole podataka, vrednosti prodatih proizvoda sumirane su na nivou 2 – cifarskim i 4 –cifarskim nivoima KD (2010). | |
18.6. Prilagođavanje podataka | |
Nije primenljivo. |
19. Napomene | Vrh |
19. Napomene | |
Nema. |