Индекси промета у индустрији


Метаподаци
Периодика: Годишња
Година: 2019

РЕФЕРЕНТНИ МЕТАПОДАЦИ
01. Контакт информације
02. Ажурирање метаподатака
03. Статистички преглед
04. Јединица мерења
05. Референтни период
06. Мандат институције
07. Поверљивост
08. Политика објављивања
09. Динамика дисеминације
10. Доступност и разумљивост
11. Управљање квалитетом
12. Релевантност
13. Тачност и поузданост
14. Правовременост и поштовање рокова
15. Кохерентност и упоредивост
16. Трошкови и оптерећеност
17. Ревизија података
18. Статистичка обрада
19. Напомене

01. Контакт информацијеВрх
01.1. Назив организације/институције
Републички завод за статистику
01.2. Назив организационе јединице унутар институције

Одељење статистике индустрије, енергетике и грађевинарства

  Одсек за статистику индустрије

01.3. Име и презиме контакт особе

Jасмина Костић - Симов

01.4. Функција контакт особе

Руководилац Одсека

01.5. Адреса контакт особе

Републички завод за статистику, Милана Ракића 5, 11 000 Београд, Србија 

01.6. Имејл контакт особе

Jasmina.kostic-simov@stat.gov.rs

 

01.7. Број телефона контакт особе

+381 011 2411 852

01.8. Број факса контакт особе

 +381 011 2411 852


02. Ажурирање метаподатакаВрх
02.1. Последња провера метаподатака
22/04/2020
02.2. Последње постављени метаподаци
27/4/2020
02.3. Последње ажурирање метаподатака
22/4/2020

03. Статистички прегледВрх
03.1. Опис податка

Индекс промета мери ниво прихода од продаје укључујући продају робе и услуга другим странама. Индекси промета у индустрији мере промене у промету између два различита временска периода. Промет у индустрији је важан индикатор тражње за индустријским производима и услугама. Информације о промету и индустрији веома су важне за краткорочне анализе.  

Сви дисеминирани подаци који се тичу промета у индустрији су индекси. Индекси промета пружају информације о промету на: укупном тржишту (домаће и инострано), домаћем тржишту и иностраном тржишту.

  За свако од ових тржишта приказан је промет за: индустрију укупно (Сектори B и C), групације индустријских прозвода према економској намени (група Енергија искључује секторе D и E) и секторе (B и C посебно) Класификације делатности (КД 2010). За прикупљање података користи се извештајни метод. Подаци се прикупљају Месечним  истраживањем о промету у индустрији (ИНД-2).

03.2. Класификације

- Национална класификација делатности - КД (2010) која је заснована на класификацији NACE Rev. 2 (Статистичка класификација економских делатности у Европској заједници).

 - Групације индустријских прозвода према економској намени (MIGs)

03.3. Обухват сектора

Предузећа претежне делатности из сектора Рударство (B) или Прерађивачка индустрија (C) према класификацији КД (2010). Најмања предузећа према годишњем промету из финансијских извештаја 2017, на нивоу области NACE Rev. 2, су искључена.

Такође, укључена су и предузећа чија главна активност није из сектора B или C, али који имају значајан промет у овим секторима (као секундарну активност).

 

03.4. Статистички концепти и дефиниције

За сваки рефрентни месец од сваке извештајне јединице прикупљају се следеће информације: укупан приход од продаје (промет), приход од продаје (промет) на домаћем тржишту и приход од продаје (промет) на иностраном тржишту. Индекс промета у индустрији је Леспејров тип индекса са тренутно важећом базном годином. Индекси се израчунавају агрегирањем података о вредности индустријског промета – продајама у извештајном месецу. Циљ индекса промета у индустрији је да покаже кретања на тржишту индустријских производа и услуга. Промет обухвата укупне износе које је јединица посматрања фактурисала током извештајног периода, што одговара продаји на тржишту производа и услуга које су испоручене купцима. Промет такође укључује све остале трошкове и наплате (транспорт, паковање, итд.) које сноси купац, чак иако су ти трошкови посебно наведени у фактури. Промет искључује ПДВ и друге сличне таксе које су директно везане за промет, као и све обавезе плаћања и таксе на производе или услуге које извештајна јединица фактурише. Индекси промета на домаћем тржишту и промета на иностраном тржишту захтевају да промет буде подељен према првој дестинацији производа на основу промене власништва. Дестинација се одређује према резидентности купца.     

03.5. Статистичка јединица

Статистичке јединице посматрања су привредна друштва (предузећа) чија је основна делатност у секторима B или C, као и делови привредних друштава чија је основна делатност ван сектора B и C, али остварују значајан промет у наведеним секторима.

 

03.6. Статистичка популација

Статистичка популација се састоји од предузећа претежне делатности из сектора B и C.

Такође, статистичка популација укључује јединице врсте делатности (KAU) предузећа чија је претежна делатност изван сектора B и C, а које су ангажоване у индустрији.

Оквир је заснован на статистичком пословном регистру (СПР) који oбухвата око 19 000 предузећа из сектора B и C и која су доставила завршни рачун за 2017. годину. Од ове листе предузећа, формиран је оквир за избор узрока тако што су најмање јединице искључене, према помоћном податаку о годишњем промету у 2017. години. Оквир за избор узорка садржи око 4 900 предузећа која обухватају 95% укупног промета и минимум 90% промета на нивоу области NACE Rev. 2. Додатно, оквир за избор узорка укључује 93 јединице врсте делатности. Око 600 јединица је у узорку и оне се испитују сваког месеца.

 

 

03.7. Референтно подручје

Република Србија

Напомена: Од 1999. Републички завод за статистику не располаже подацима за АП Косово и Метохију, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно)

03.8. Временска покривеност

Временске серије покривају период почевши од јануара 2000. године.

 За период од јануара 2000. године до децембра 2006. године подаци су процењени. Статистичко истраживање о промету у индустрији  спроводи се од јануара 2007. године.

03.9. Базни период

Базни период је просек претходне године. Индекси се објављују у односу на претходну годину. Индекси се затим прерачунавају у односу на  базну 2015. годину.  


04. Јединица мерењаВрх
04. Јединица мерења

Индекси.


05. Референтни периодВрх
05. Референтни период

Календарски месец. Извештајне јединице попуњавају упитнике до 20. дана текућег месеца за претходни месец. 


06. Мандат институцијеВрх
06.1. Правни акти и други документи

Правне основе за спровођење Месечног истраживања о промету у индустрији регулисане су Законом о званичној статистици ("Службени гласник РС", бр. 104/2009), Одлуком о Програму званичне статистике Републике Србије у периоду од 2016. до 2020. године ( "Службени гласник РС ", бр. 55/2015), Уредбом о утврђивању плана званичне статистике за 2019. годину ( "Службени гласник РС ", бр. 105/2018) и Класификацијом делатности (" Службени гласник РС ", број 544/2010). У Закону о званичној статистици наводи се да су сва лица која заступају правна лица обавезна да државним органима надлежним за послове статистике пруже поуздане и благовремене податке. Постоји обавеза извештајних јединица да обезбеде податке о промету у индустрији: Истраживање о промету у индустрији је укључено у Уредбу о утврђивању плана званичне статистике за 2019. годину и спровођење овог истраживања је обавезно.

Правни акти доступни су на веб сајту Републичког завода за статистику http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/dokumenti/.

Законодавство ЕЗ: Уредба (ЕЗ) 1893/2006 о утврђивању Статистичке класификације економских делатности NACE Rev. 2, Уредба Савета 1165/98 од 19 маја 1998. о краткорочним статистикама,  Уредба 1158/2005 Европског парламента и Савета од 6. јула 2005. о краткорочним статистикама, Уредба Комисије 1503/2006 од 28. септембра 2006. о краткорочним статистикама у погледу дефиниција варијабли, листе варијабли и периодике података, Уредба Комисије 656/2007 од 14 јуна 2007. о успостављању Класификације индустријских производа према економској намени (MIGs).

06.2. Заједничко коришћење података

На сајту Републичког завода за статистику доступни су подаци који нису поверљиви. Подаци се достављају у Евростат путем eDamis-а у  форми индекса који нису десезонирани и нису прилагођени броју радних дана. 


07. ПоверљивостВрх
07.1. Поверљивост - политика

Поверљивост података је регулисана:

– Законом о званичној статистици („Сл. гласник РС”, br. 104/2009), члан 44, 45, 46, 47, 48, 49.

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

– Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику

(www.stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc

– Упутством о мерама заштите података и информација у Републичком заводу за статистику

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

 

 

 

07.2. Поверљивост - поступање са подацима

Подаци који омогућавају да статистичке јединице буду идентификоване, било директно или посредно, не објављују се. Подаци се објављују за следеће нивое: индустрија укупно, сектори B и C и групације индустријских производа према економској намени. Подаци за ове нивое нису поверљиви.  


08. Политика објављивањаВрх
08.1. Календар публиковања
Календар објављивања je доступан на веб-сајту РЗС-а 1. децембра текуће године за целу наредну годину (http://www.stat.gov.rs/calendar/). 
 
Дневно време објављивања за сва издања РЗС-a је 12 часова.
Сва одступања од унапред утврђених датума објављивања у Календару објављују се и образлажу.
08.2. Приступ календару публиковања
Календар објављивања доступан је на веб-сајту РЗС-а:

 

08.3. Приступ корисника
Подаци добијени статистичким истраживањem о промету у индустрији објављују се на интернет презентацији (www.stat.gov.rs),
у бази података (http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB),
статистичким саопштењима и публикацијама (http://www.stat.gov.rs/publikacije/).
 
Резултати званичне статистике доступни су истовремено свим корисницима под једнаким условима, и било какав привилегован приступ од стране спољних корисника, пре њиховог објављивања, није могућ.

 


09. Динамика дисеминацијеВрх
09. Динамика дисеминације

Подаци се прикупљају месечно. Дисеминација резултата је такође месечна. 


10. Доступност и разумљивостВрх
10.1. Саопштења за штампу

Статистичко саопштење о промету у индустрији  доступно је бесплатно, свим корисницима, у 12.00 часова оних  дана који су наведени у Календару публикација на сајту Републичког завода за статистику.

10.2. Публикације

Статистичко саопштење Индекси промета у индустрији објављује се сваког месеца у 12.00 на дан који је назначен у Календару публикација. Ово саопштење је на располагању у штампаној и електронској форми, двојезично је (постоји верзија на српском и на енглеском језику) и доступно је на веб сајту Републичког завода за статистику. Статистичко саопштење садржи недесезониране месечне индексе промета за секторе (B+C) укупно, групације индустријских прозвода према економској намени / MIGs, сектор B и сектор C посебно; за промет у индустрији укупно, за промет на домаћем тржишту и за промет на иностраном тржишту. Постоје две врсте индекса: извештајни месец у поређењу са просеком претходне године и извештајни месец у поређењу са истим месецом претходне године.

  Месечни статистички билтен је комплексна двојезична публикација (постоји верзија на српском и на енглеском језику) у штампаној и електронској форми и доступан је на веб сајту Републичког завода за статистику. Табела која представља индексе промета у индустрији налази се у поглављу  Индустрија. Табела садржи недесезониране месечне индексе промета за индустију укупно, за промет на домаћем тржишту и за промет на иностраном тржишту за текућу и претходну годину. За текућу годину приказани су месечни индекси промета у односу на просек претходне године. За претходну  годину  приказани су месечни индекси промета у односу на просек претходне године.

10.3. Он-лајн база података

База података у оквиру области Индустрија, садржи недесезониране индексе промета у индустрији. Индекси промета су дати за: промет за индустрију укупно; за промет на домаћем тржишту и за промет на иностраном тржишту. За свако од ових тржишта приказани су индекси за секторе (B+C) укупно, групације индустријских прозвода према економској намени / MIGs, секторе B и C посебно. За све наведене индикаторе приказани су месечни индекси од јануара 2000. до последњег обрађеног месеца текуће године, у односу на базну 2015. годину. Такође су приказани годишњи индекси од 2000. до претходне године у односу на базну 2015. годину. База података је доступна онлајн за све кориснике. База података се ажурира у месечној периодици.

Линк за веб сајт РЗС је http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB)

   На веб сајту Републичког завода за статистику у табели Индекси промета у индустрији по намени и секторима доступне су временске серије за „последњих 13 месеци“ у односу на базну 2015. годину.             

   Линк за веб сајт РЗС је: http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/industrija/promet-u-industriji-1/

 

 

10.4. Приступ микроподацима
Приступ анонимизираним микроподацима обезбеђује се научно истраживачким организацијама на основу поднетог захтева.
Захтев се може поднети на имејл-адресу stat@stat.gov.rs или путем поште на адресу Милана Ракића 5, 11000 Београд. 
Више информација може се наћи на следећем линку: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/korisnicka-podrska/micropodaci

 

10.5. Остало

Подаци се достављају у Евростат у месечној динамици путем eDamis-а у предвиђеним роковима. Такође, подаци се могу доставити на посебан захтев.

10.6. Документација о методологији

Коришћен је докуменат Евростата: Методологија Краткорочних пословних статистика, тумачење и упутства, 2006.

Домаћи методолошки документ, базиран на документу Евростата, доступан је на веб сајту Републичког завода за статистику:

 http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=06&s=0

10.7. Документација о квалитету

Документација није доступна. 


11. Управљање квалитетомВрх
11.1. Спровођење квалитета
Систем управљања квалитетом Републичког завода за статистику ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice - CoP) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management - TQM) који представљају заједнички оквир квалитета Европског статистичког система (ЕСС).
 
Више информација може се наћи у документима доступним на следећем линку: 

 

11.2. Процена квалитета

Промет у индустрији је базиран на поузданим подацима из статистичког истраживања. Ниво тачности је висок. Резултати се објављују на време и лако су доступни. Израчунавање индекса промета у индустрији је у складу са препорученом методологијом која се примењује у државама ЕЗ. Постигнута је међународна упоредивост, јер се прате европски (ЕЗ) и релевантни међународни концепти, дефиниције и класификације. Постигнута је добра упоредивост у времену. Република Србија поседује одговарајућу дужину временских серија. Упоредивост са осталим статистичким областима, првенствено са кварталним структурним пословним статистикама (SBS-03) је задовољавајућа.


12. РелевантностВрх
12.1. Потребе корисника

Подаци о промету у индустрији обезбеђују статистичке информације које су неопходне за праћење конкурентности и економских резултата пословних субјеката. Користи их Сектор за националне рачуне РЗС као импут за израду компоненти националних рачуна. Податке користе домаћи корисници (Народна банка Србије, Министарство финансија, други државни органи, економски аналитичари у институтима, предузећима и финансијским институцијама, медији) и међународни корисници (Евростат). 

12.2. Задовољство корисника

 

На сваке две године, путем веб-анкете, спроводи се Истраживање о задовољству корисника.
Резултати истраживања доступни су на веб-сајту РЗС-а: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/ .

Посебно истраживање о задовољству корисника у вези са краткорочним индикаторима до сада није спровођено. 

12.3. Комплетност

Постоје све временске серије индекса промета у индустрији: индустрија укупно, групације индустријских производа према економској намени, сектори, укупно тржиште, домаће тржиште и инострано тржиште. Индекси промета у индустрији су доступни од јануара 2000. године. Базирани су на Класификацији делатности (2010)  и обрачунати су у односу на базну 2015 годину. Временске серије су у складу са захтевима Евростата за краткорочне статистике, за државе које припадају Групи I.


13. Тачност и поузданостВрх
13.1. Укупна тачност

Истраживање се спроводи на случајном узорку. Оквир за избор узорка формира се на основу података за предузећа Статистичког пословног регистра (СПР).

План узорка је дефинисан тако да су оцене за главне домене оцењивања задовољавајуће прецизности.

У овом истраживању главни извори грешака су узорачке и неузорачке природе.

Узорачке грешке су последица узимања случајног узорка за посматрање уместо целе популације, док су главне неузорачке грешке оне које се тичу обухвата, грешке неодговора, грешке мерења и обраде. Иако грешке постоје, истраживање се спроводи тако да су оне под контролом и не угрожавају процене.

 

13.2. Узорачка грешка

У овом истраживању користи се стратификовани прост случајaн узорак. Стратификација оквира за одређивање узорка је у складу са наменским групама индустријских прозвода /MIGs (пет класа: енергија, интермедијарни производи, капитални производи, трајни производи за широку потрошњу, нетрајни производи за широку потрошњу), величини (према завршним рачунима) (четири класе величине: микро; мала; средња и велика предузећа), промeту у 2017. години (две класе величине: велика предузећа на нивоу наменских група индустријских прозвода/MIG класе; остала) и сектору према класификацији делатности  NACE Rev. 2  (Рударство  (B); Прерађивачка индустрија  (C)). Јединице са највећим прометом и оне са пословањем у области индустрије, али чија је основна делатност изван сектора B и C, јесу пописне јединице. Алокација узорка је урађена коришћењем Bethel алгоритма (Bethel, J. „Алокација узорка у мултиваријационим истраживањима“, Методологија истраживања, 15, 1989: 47–57). Као помоћно обележје коришћен је промет. На тај начин алоциран је узорак од 601 јединицe.

Узорачка грешка се не оцењује за кључни индикатор - Леспејров индекс, већ само за месечни промет у индустрији. За укупни месечни промет, оцене коефицијента варијације (CV) су око 1.9 – 2.3%.

Месечна истраживања су базирана на истом узорку (са разликама због грешака неодговора) или на координираним узорцима са ротацијом 1/5 узорачких јединица, за узорке из узастопних година. Из тог разлога се не очекује да грешке индекса буду велике.

 

 

 

 


 Анекси :
 Коефицијенти варијације
13.3. Неузорачка грешка

Оквир за одређивање узорка је преузет од СПР-а на такав начин да су најмања предузећа искључена, на основу промета приказаног у годишњим финансијским извештајима за годину t‒2, где је t референтна година истраживања. Такође, статистичке јединице које нису у обавези да подносе билансе стања (углавном мала предузећа која одговарају предузетницима у правном смислу) нису обухваћене, као ни ново основана предузећа.

Необухват који настаје из ових разлога се не мери, али се очекује да он не утиче значајно на укупни индекс промета у индустрији.

Јединице узорка ван обухвата (непостојеће јединице, јединице које су тренутно или трајно ван обухвата истраживања) су оне за које је утврђено да не припадају циљној популацији. То су, на пример, јединице које су угашене, мирују/не послују, у стечају, у ликвидацији или које имају делатност која није из обухвата истраживања. Грешка проистекла из овог разлога се оцењује на основу истраживања. У 2019. години, просечан удео јединица ван обухвата у узорку био је 8.1% .

На основу података о промету у индустрији прикупљених у 2019. години и резултата добијених њиховом обрадом просечна непондерисана стопа одговара за Србију била је 94.36%. За израчунавање пондерисане стопе одговара користи се величински пондер који је производ планираног узорачког пондера и мере величине: извештајни промет остварен у индустрији. Пондерисане стопе одговора за Србију у 2019.години крећу се од 96.15% (јануар) до  98.03% (октобар). Просечна пондерисана стопа одговора за Србију у 2019.години била је 97.48%.

Неодговор чине јединице које су из обухвата истраживања, а које су одбиле да попуне упитник или о којима не постоје информације које се могу искористити („одбио“,“није нађен на адреси“, „остали разлози неодговора“). Непондерисане стопе неодговара за Србију крећу се од 5.25% (август) до 6.16% (март). Просечна непондерисана стопа неодговора у 2019. години била је 5.64%. За израчунавање пондерисане стопе неодговара користи се величински пондер који је производ планираног узорачког пондера и мере величине: извештајни промет остварен у индустрији. Просечна пондерисана стопа неодговора за Србију у 2019.години била је 2.52%.

Да би се неузорачке грешке које су последица људског фактора смањиле, преузимају се следеће мере: прикупљени подаци уносе се помоћу апликације која омогућава „контролисани унос“. У овој фази није дозвољен унос погрешних података. У следећој фази, након уноса, врши се даља логичка контрола података, такође путем компјутерског програма. У даљим корацима обраде података, стручно лице анализира податке да би се откриле и исправиле евентуалне преостале грешке. Ако је неопходно, извештајна јединица се контактира да би се подаци исправили.

 

 

 

 


 Анекси :
 Stope većeg obuhvata, Stope odgovora, Stope neodgovora

14. Правовременост и поштовање рокова Врх
14.1. Правовременост

Индекси промета (укупно, на домаћем и на иностраном тржишту) се први пут објављују 45 дана од краја референтног месеца.

  Месечни индекси се достављају Евростату у одговарајућем формату и у предвиђеном року.

14.2. Поштовање рокова

Сви подаци се објављују у складу са роковима који су наведени у Календару публикација.

Линк http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/


15. Кохерентност и упоредивостВрх
15.1. Географска упоредивост

Индекси промета су репрезентативни само за ниво државе, а нису репрезентативни за ниво нижих територијалних јединица (региона).

За израчунавање индекса промета Републички завод за статистику примењује методологију која је у складу са  стандардима Евростата. Примена међународних стандарда за краткорочне статистике обезбеђује добру упоредивост између података Републике Србије и европских агрегата. 

15.2. Временска упоредивост

Месечни индекси су презентовани као временске серије почевши од јануара 2000.

Републички завод за статистику је почео да прикупља податке о промету од 2007. године. Класификација делатности КД (2010) (базирана на  NACE Rev. 2) примењује се у краткорочним статистикама од 2011. године. Историјски подаци за све месеце уназад , тј. од јануара 2007 до децембра 2010. прерачунати су према позицијама Класификације делатности, КД (2010).

Месечни индекси промета за период јануар 2000 – децембар 2006. процењени су. Да би се урадиле процене за промет у индустрији за период 2000 – 2006, анализирани су подаци доступни из Сектора за националне рачуне Републичког завода за статистику и подаци добијени из истраживања IND-2 о промету на годишњем нивоу за сектор B + сектор C  за све године почевши од 2007. године. Резултати су показали висок ниво усклађености. У следећем кораку урађена је процена промета на  следећи начин:

На основу месечних података за период јануар 2007 – децембар 2012, из истраживања о промету у индустрији израчунати су просечан износ промета по месецима и просечан износ промета. за годину. Затим је израчунат удео просечног месечног промета у просечном годишњем промету за исти период. Ово израчунавање је урађено за укупан промет у индустрији, за промет на домаћем тржишту и за промет на иностраном тржишту.

Укупан промет за секторе B и C Класификације делатности (2010) по годинама, за период 2000 – 2006, преузет је из националних рачуна. Структура која је добијена из статистичког истраживања промета у индустрији за период 2007 – 2012. примењена је на податке о промету из националних рачуна за период 2000 – 2006 године.

После израчунавања апсолутних износа месечног промета за период 2000 – 2006, израчунати су индекси промета – месечни износи су су стављени у однос са просечним прометом у 2010. години (просечан промет за 2010. годину добијен је из истраживања о промету у индустрији). Временске серије почевши од јануара 2000. постављене су на веб сајт Републичког завода за статистику и достављене Евростату.

15.3. Кохерентност - између области

Статистичка истраживања промета у индустрији, годишња и квартална истраживања структурних пословних статистика/SBS обезбеђују податке о укупном промету у индустрији. Подаци се могу разликовати због разлика у обухвату. Годишње истраживање структурних пословних статистика/SBS се спроводи са потпуним обухватом и сва предузећа су законски обавезна да поднесу своје годишње извештаје. Истраживање о промету у индустрији је истраживање на узорку, и део је узорка за квартално истраживање структурних пословнигх статистика/SBS.

Такође, подаци се могу разликовати због разлика у методологији. Дефиниције промета за истраживања структурних пословних статистика/SBS и за месечно истраживање промета у индустрији нису исте.

15.4. Кохерентност - интерна

Агrегати су увек конзистентни са својим подагрегатима:

- промет на домаћем тржишту и промет на иностраном тржишту су конзистентни и кохерентни са укупним индустријским прометом,  

- промет према групацијама индустријских производа према економској намени је конзистентан и кохерентан са укупним прометом, и

  - промет према секторима је конзистентан и кохерентан са укупним прометом.


16. Трошкови и оптерећеностВрх
16. Трошкови и оптерећеност

Нема информација.


17. Ревизија податакаВрх
17.1. Ревизија података - политика

 

   

Општа политика ревизије Републичког завода за статистику представља глобални оквир који омогућава да свака статистичка област дефинише своју политику ревизија у складу са својим специфичностима. 
 
Општа политика ревизије РЗС-а утврђује:
 
– општа правила ревизија објављених података, 
– облике информисања корисника у вези са могућим узроцима ревизија, 
– категоризацију ревизија и
– документацију која покрива све аспекте ревизија.
 
Општа политика ревизије доступна је на следећем линку:
 
Календар ревизије података не постоји.

Иста политика ревизије се примењује за објављивање података на националном нивоу и за податке који се достављају Евростату.  

Такође, у Одсеку за статистику индустрије посебне процедуре које се тичу ревизије података.

Постоје ревизије које се обављају у тромесечној периодици, тј. када су распложиви подаци из Кварталног СБС истраживања. Врши се упоређивање кумулираних месечних података са подацима Кварталног СБС истраживања.

Индекси индустријске производње за све месеце текуће године третирају се „претходни подаци“. На крају године, после евентуалних промена, индекси промета у индустрији „постају“ коначни. Индекси промета у индустрији расположиви су у статистичкој бази података постављеној на веб сајту РЗС-а.

 

17.2. Ревизија података - пракса

Ревизије података се обављају месечно. Ревизије које су настале услед грешака спроводе се одмах након уочавања грешака. Највећи број ревизија индекса промета у индустрији ради се због тога што након завршетка обраде буду доступни комплетнији подаци, или због додатних корекција које изврше даваоци података. Уколико су рађене процене, оне се замењују правим подацима када ти подаци постану доступни. Већина мањих ревизија обавља се на почетку године. Величина ревизија до сада није мерена. Месечно постоји приближно 5-10 промена за ниво извештајних јединица. Већина њих не утиче на више нивое за које се рачунају индекси промета (укупна индустрија, групације индустријских производа према економској намени и сектори).

Републички завод за статистику нема праксу да објављује коначне индексе промета у индустрији у форми новог саоштења, али их ставља у статистичку базу података. Корисници су обавештени да су подаци објављени у статистичким саопштењима „претходни подаци“ који могу да буду промењени. Мање ревизије индекса промета у индустрији се посебно не објашњавају корисницима.

Постоји могућност поређења података о промету из месечног истраживања индустрије са прометом из кварталног истраживања структурних пословних статистика/SBS на нивоу извештајне јединице. Због тога se неке ревизије  раде квартално, тј. када су доступни подаци кварталних структурних пословних статистика/SBS.

Редовне ревизије раде се сваких пет година због промене базне године. Корисници се обавештавају о тим ревизијама у напомени која прати статистичку базу података.  


18. Статистичка обрадаВрх
18.1. Извори података

Извор података је статистичко истраживање „Месечно истраживање о промету у индустрији – ИНД - 2“. Поменуто истраживање обухвата предузећа претежне делатности из сектора B или C према класификацији NACE Rev. 2 и јединице врсте делатности (КАU) чија је претежна делатност изван сектора B и C. Истраживање се спроводи на основу стратификованог простог случајног узорка. Стратуми су дефинисани на основу: категорија економске намене (5 класа: Енергија; Интермедијарни производи, осим енергије; Капитални производи; Трајни производи за широку потрошњу; Нетрајни производи за широку потрошњу); величине према завршним рачунима (4 класе: микро; мала; средња и велика предузећа); величине промета (2 класе: пописне јединице и непописне јединице које су случајно изабране); сектора према класификацији делатности  NACE Rev. 2 (2 класе: B (Рударство), C (Прерађивачка индустрија)).

 

18.2. Динамика прикупљања података

Подаци се прикупљају у месечној периодици.

18.3. Прикупљање података

Подаци се прикупљају и путем штампаних упитника, и путем веб апликације. Упитници се на почетку године шаљу поштом извештајним јединицама за свих 12 месеци. Такође, упитници ИНД-2 налазе се на веб сајту Републичког завода за статистику и извештајне јединице могу да их користе. Извештајне јединице могу да пошаљу попуњене упитнике поштом, факсом или електронском поштом. 

18.4. Валидација података

Током обраде података, обавља се њихова валидација: најпре, током уноса података, затим током процеса израчунавања и контроле агрегата. Унос података је заснован на критеријумима који имају за циљ да се детектују грешке. Неке врсте грешака се могу аутоматски исправити, док је за корекцију других грешака потребно контактирати извештајне јединице.

На крају, валидација података се обавља током анализе агрегата.

Пре достављања Евростату, детаљно се проверавају структура датотеке и формат података. Подаци који се достављају у Евростат најпре се пребацују у дисеминациону базу Републичког завода за статистику, одакле се аутоматски мапирају. Затим се формира SDMX-ML data file који се преко  EDAMIS-a доставља Евростату.

18.5. Компилација података

Полазну тачку за компилацију података представљају информације прикупљене од извештајних јединица. Фазе обраде података могу се сажети на следећи начин:

- Унос података из упитника ИНД-2;

- Утврђивање и кориговање грешака и неконзистентности;

- Смањење неодговора, тј. контактирање извештајних јединица са циљем да се добију извештаји;

- Процедура израде оцена се састоји од израчунавања пондера (оригинални пондери се коригују за неодговор); утврђивањa и третманa outlier-а проценa тотала и њихових стандардних грешака према дефинисаним областима. Током израде оцена, подаци за које се сумња да су нетачни (на пример, промет исказан у динарима уместо у хиљадама динара) обележавају се и враћају на проверу.

- Израчунавање индекса за све агрегате (почевши од области које припадају секторима B и C). Индекси су прости индекси Леспејровог типа. Пондрерисање се не ради. Индекси се израчунавају у односу на просек базне 2015. године и у односу на просек претходне године.

- У кварталној периодици, врши се провера агрегираних података поређењем процена са одговарајућим проценама из кварталног истраживања структурних пословних статистика. 

Процене укупних вредности и њихових стандардних грешака израчунате су употребом HorvitzThompson-ових оцена у складу са стандардном процедуром за стратификован прост случајан узорак. То значи да су процене укупних података израчунате сумирањем пондерисаних вредности из узорка. Узорачки пондер коригује се за неодговор јединица.

 

18.6. Прилагођавање података

Не примењује се.


19. НапоменеВрх
19. Напомене

Нема напомена.