Промет у индустрији

Републички завод за статистику (РЗС)

Одељење за статистику индустрије и енергетике,

Одсек за статистику индустрије

Дуња Филиповић Јаћовић

Статистичар аналитичар у Одсеку за статистику индустрије

Републички завод за статистику, Милана Ракића 5, 11 000 Београд, Србија 

dunja.f-jacovic@stat.gov.rs

+381 11 2412 922, лок. 214

Индекс промета у индустрији мери ниво прихода од продаје укључујући продају робе, производа и услуга другим странама. Индекси промета у индустрији мере промене у промету између два различита временска периода. Промет у индустрији је важан индикатор тражње за индустријским производима и услугама. Информације о промету у индустрији веома су важне за краткорочне анализе.

Сви дисеминирани подаци који се тичу промета у индустрији су индекси. Индекси промета пружају информације о промету на: укупном тржишту (домаће и инострано), домаћем тржишту и иностраном тржишту.

За свако од ових тржишта приказан је промет за: индустрију укупно (сектори B и C), главне индустријске групације према економској намени (група Енергија искључује секторе D и E) и секторе (B и C посебно) Класификације делатности – КД (2010). За прикупљање података користи се извештајни метод. Подаци се прикупљају Месечним истраживањем о промету у индустрији (ИНД-2).

- Национална класификација делатности – КД (2010) која је заснована на класификацији NACE Rev. 2 (Статистичка класификација економских делатности у Европској заједници).

- Главне индустријске групације према економској намени.

Предузећа претежне делатности из сектора Рударство (B) и Прерађивачка индустрија (C) према Класификацији делатности – КД (2010). Најмања предузећа према годишњем промету из финансијских извештаја за 2020. годину, на нивоу области Класификацији делатности – КД (2010), су искључена.

За сваки референтни месец од сваке извештајне јединице прикупљају се следеће информације: укупан приход од продаје робе; приход од продаје робе на иностраном тржишту; укупан приход од продаје производа и услуга; приход од продаје производа и услуга на иностраном тржишту.

Индекс промета у индустрији је Леспејров тип индекса са тренутно важећом базном годином. Индекси се израчунавају агрегирањем података о вредности индустријског промета – продајама у извештајном месецу. Циљ израчунавања индекса промета у индустрији је да покаже кретања на тржишту индустријских производа и услуга.

Промет обухвата укупне износе које је јединица посматрања фактурисала током извештајног периода, што одговара продаји на тржишту робе, производа и услуга које су испоручене купцима. Промет такође укључује све остале трошкове и наплате (транспорт, паковање, итд.) које сноси купац, чак иако су ти трошкови посебно наведени у фактури. Промет искључује ПДВ и друге сличне таксе које су директно везане за промет, као и све обавезе плаћања и таксе на робу, производе или услуге које извештајна јединица фактурише. Индекси промета на домаћем тржишту и промета на иностраном тржишту захтевају да промет буде подељен према првој дестинацији производа на основу промене власништва. Дестинација се одређује према резидентности купца.     

Статистичке јединице посматрања су предузећа чија је основна делатност у секторима B и C према Класификацији делатности – КД (2010).

Статистичка популација се састоји од предузећа претежне делатности из сектора B и C према Класификацији делатности – КД (2010).

Оквир је заснован на статистичком пословном регистру (СПР) који oбухвата око 31 700 предузећа из сектора B и C и која су доставила завршни рачун за 2020. годину. Од ове листе предузећа, формиран је оквир за избор узрока тако што су најмање јединице искључене, према помоћном податаку о годишњем промету у 2020. години. Оквир за избор узорка садржи око 5 850 предузећа која обухватају 95% укупног промета и минимум 90% промета на нивоу области Класификацији делатности – КД (2010). Планирани узорак је обима 590 јединица и оне се испитују сваког месеца.

Република Србија

Напомена: Од 1999. Републички завод за статистику не располаже подацима за АП Косово и Метохијa, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Промет јединица које се налазе ван територије Републике Србије, није укључен. 

Временске серије покривају период почевши од јануара 2000. године на базну 2015. годину.

За период од јануара 2000. године до децембра 2006. године подаци су процењени. Статистичко истраживање о промету у индустрији спроводи се од јануара 2007. године.

Временске серије су доступне у дисеминационој бази као: неприлагођени индекси (оригинална серија), само календарски прилагођени индекси и сезонски и календарски прилагођени индекси.

Базни период је просек претходне године. За 2022. годину објављују се индекси у односу на просек 2021. године.

Почевши од јануара 2000. године, индекси се прерачунавају у односу на базну 2015. годину. Референтна година за индексе који се достављају у Евростат је 2015. година.

Индекси.

Календарски месец. Извештајне јединице попуњавају упитнике до 20. дана текућег месеца за претходни месец. 

Правне основе за спровођење Месечног истраживања о промету у индустрији (ИНД-2) регулисане су Законом о званичној статистици („Службени гласник РС“, бр. 104/2009), Одлуком о Програму званичне статистике у периоду од 2021. до 2025. године („Службени гласник РС“, бр. 24/2021), Уредбом о утврђивању плана званичне статистике за 2022. годину („Службени гласник РС“, бр. 133/2021) и Законом о класификацији делатности („Службени гласник РС“, бр. 104/2009). У Закону о званичној статистици наводи се да су сва лица која заступају правна лица обавезна да државним органима надлежним за послове статистике пруже поуздане и благовремене податке. Постоји обавеза извештајних јединица да обезбеде податке о промету у индустрији. Истраживање о промету у индустрији је укључено у Уредбу о утврђивању плана званичне статистике за 2022. годину и спровођење овог истраживања је обавезно.

Правни акти доступни су на веб-сајту Републичког завода за статистику http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/o-nama/dokumenti/

Законодавство Европске Уније: Уредба Европске комисије број 1893/2006, од 20. децембра 2006. године о утврђивању Статистичке класификације економских делатности NACE Rev. 2 (Regulation (EC) No. 1893/2006 of 20 December 2006 establishing the statistical classification of economic activities NACE Rev. 2). Дефиниције најважнијих варијабли из области краткорочних пословних статистика, листа варијабли, периодика података, класификација главних индустријских групација према економској намени прописује Уредба Комисије за имплементацију (ЕУ) број 2020/1197, од 30. јула 2020. године (Commission Implementing Regulation (EU) No. 2020/1197 of 30 July 2020).

На сајту Републичког завода за статистику доступни су подаци који нису поверљиви. Подаци се достављају у Евростат путем EDAMIS-а у форми неприлагођених (оригиналних) индекса, календарски прилагођених индекса и сезонски и календарски прилагођених индекса.

Поверљивост података је прописана:

– Законом о званичној статистици („Сл. гласник РС“, бр. 104/2009), члан 44, 45, 46, 47, 48, 49.

(www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

– Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику

(https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti) део Правилници и упутства

– Упутством о мерама заштите података и информација у Републичком заводу за статистику

(https://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti) део Правилници и упутства

Подаци који омогућавају да статистичке јединице буду идентификоване, било директно или посредно, не објављују се. Подаци се објављују за следеће нивое: индустрија укупно, сектори B и C и главне индустријске групације према економској намени. Подаци за ове нивое нису поверљиви.  

Подаци се прикупљају месечно. Дисеминација резултата је такође месечна. 

Статистичко саопштење о промету у индустрији доступно је бесплатно, свим корисницима, у 12 часова оних дана који су наведени у Календару публикација на веб-сајту Републичког завода за статистику.

Статистичко саопштење Индекси промета у индустрији објављује се сваког месеца у 12 часова на дан који је назначен у Календару публикација. Ово саопштење је на располагању у штампаној и електронској форми, двојезично је (постоји верзија на српском и на енглеском језику) и доступно је на веб-сајту Републичког завода за статистику. Статистичко саопштење садржи неприлагођене (оригиналне) месечне индексе промета за секторе (B+C) укупно, главне индустријске групације према економској намени, сектор B и сектор C посебно, за промет у индустрији укупно, за промет на домаћем тржишту и за промет на иностраном тржишту. Постоје две врсте индекса: извештајни месец у поређењу са просеком претходне године и извештајни месец у поређењу са истим месецом претходне године. Статистичко саопштење садржи графикон са неприлагођеним (оригиналним) месечним индексима за промет у индустрији укупно, промет на домаћем тржишту и промет на иностраном тржишту, за референтни месец и последња 24 месеца у односу на просек претходне године. Такође, у статистичком саопштењу доступна је табела „Индекси промета у индустрији по намени и секторима“, са оригиналним месечним индексима промета за индустрију укупно, за домаће тржиште и за инострано тржиште, у последњих 13 месеци, у односу на базну 2015. годину.

Месечни статистички билтен је комплексна двојезична публикација (постоји верзија на српском и на енглеском језику) у штампаној и електронској форми и доступан је на веб-сајту Републичког завода за статистику. Табела која представља индексе промета у индустрији налази се у поглављу Индустрија. Табела садржи неприлагођене (оригиналне) месечне индексе промета за индустију укупно, за промет на домаћем тржишту и за промет на иностраном тржишту за текућу и претходну годину. За текућу годину приказани су месечни индекси промета у односу на просек претходне године. За претходну годину приказани су месечни индекси промета у односу на просек претходне године.

База података у оквиру области Индустрија садржи: неприлагођене (оригиналне) индексе, само календарски прилагођене индексе и сезонски и календарски прилагођене индексе промета у индустрији. Индекси промета у индустрији дати су за: промет на укупном тржишту, за промет на домаћем тржишту и за промет на иностраном тржишту. За свако од ових тржишта приказани су индекси за секторе (B+C) укупно, главне индустријске групације према економској намени, секторе B и C посебно. За све наведене индикаторе приказани су месечни индекси од јануара 2000. године до последњег обрађеног месеца референтне године, у односу на базну 2015. годину. Такође су приказани годишњи индекси од 2000. до 2022. године у односу на базну 2015. годину. База података је доступна он-лајн за све кориснике. База података се ажурира у месечној периодици.

Линк за базу података на сајту РЗС-а је http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Подаци се достављају у Евростат у месечној динамици путем EDAMIS-а у предвиђеним роковима. Такође, подаци се могу доставити на посебан захтев.

Домаћи методолошки документ, базиран на документима Евростата, доступан је на веб-сајту Републичког завода за статистику: 

https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/istrazivanja/referentni-metapodaci ,

http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=06&s=0

Документација није доступна. 

Промет у индустрији је базиран на поузданим подацима из статистичког истраживања. Ниво тачности је висок. Резултати се објављују на време и лако су доступни. Израчунавање индекса промета у индустрији је у складу са препорученом методологијом која се примењује у државама ЕУ. Постигнута је међународна упоредивост, јер се прате европски и релевантни међународни концепти, дефиниције и класификације. Постигнута је добра упоредивост у времену. Република Србија поседује одговарајућу дужину временских серија. Упоредивост са осталим статистичким областима, првенствено са Кварталним истраживањем структурних пословних статистика (СБС-03), је задовољавајућа.

Процена је да ситуација и проблеми везани за COVID 19 нису значајно утицали на квалитет података за 2022. годину.

Подаци о промету у индустрији обезбеђују статистичке информације које су неопходне за праћење конкурентности и економских резултата пословних субјеката. Користи их Сектор за националне рачуне РЗС као импут за израду компоненти националних рачуна. Податке користе домаћи корисници (Народна банка Србије, Министарство финансија, други државни органи, економски аналитичари у институтима, предузећима и финансијским институцијама, медији) и међународни корисници (Евростат). 

Сваке две године, путем веб-анкете, спроводи се Истраживање о задовољству корисника.

Резултати истраживања доступни су на веб-сајту РЗС-а: http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

„Резултати истраживања о задовољству корисника, 2021.“ последње је спроведено истраживање и доступно је на линку: https://www.stat.gov.rs/media/345278/izvestaj-rezultati-istrazivanja-o-zadovoljstvu-korisnika-2021.pdf

Посебно истраживање о задовољству корисника у вези са краткорочним индикаторима до сада није спровођено. 

Временске серије индекса промета у индустрији израчунавају се за: индустрију укупно, главне индустријске групације према економској намени, секторе, а односе се на укупно тржиште, домаће тржиште и инострано тржиште. Индекси промета у индустрији су доступни од јануара 2000. године. Базирани су на Класификацији делатности – КД (2010) и обрачунати су у односу на базну 2015. годину. Временске серије постоје за нивое који су прописани регулативама Евростата за краткорочне статистике, за државе које припадају Групи I.

Истраживање се спроводи на случајном узорку. Оквир за избор узорка формира се на основу података за предузећа Статистичког пословног регистра (СПР).

План узорка је дефинисан тако да су оцене за главне домене оцењивања задовољавајуће прецизности.

У овом истраживању главни извори грешака су узорачке и неузорачке природе.

Узорачке грешке су последица узимања случајног узорка за посматрање уместо целе популације, док су главне неузорачке грешке оне које се тичу обухвата, грешке неодговора, грешке мерења и обраде. Иако грешке постоје, истраживање се спроводи тако да су оне под контролом и не угрожавају процене.

Истраживање се заснива на стратификованом простом случајaном узорку. Стратификација оквира за избор узорка је у складу са главним индустријским групацијама према економској намени (пет класа: енергија; интермедијарни производи, осим енергије; капитални производи; трајни производи за широку потрошњу; нетрајни производи за широку потрошњу), величини према годишњим финансијским рачунима (четири класе величине: микро, мала, средња и велика предузећа), промeту у 2020. години (две класе величине: велика предузећа на нивоу главних индустријских групација према економској намени; остала) и сектору према Класификацији делатности КД (2010) (Рударство (B); Прерађивачка индустрија (C)). Јединице са највећим прометом су пописне јединице. Алокација узорка је урађена коришћењем Bethel алгоритма (Bethel, J. „Алокација узорка у мултиваријационим истраживањима“, Методологија истраживања, 15, 1989: 47–57). Као помоћно обележје коришћен је промет. На тај начин алоциран је узорак од 588 јединицe.

Узорачка грешка се не оцењује за кључни индикатор – Леспејров индекс, већ само за месечни промет у индустрији. За укупни месечни промет, оцене коефицијента варијације (CV) су од 1,64 – 2,27%.

Месечна истраживања су базирана на истом узорку (са разликама због грешака неодговора) или на координираним узорцима са ротацијом 1/5 узорачких јединица, за узорке из узастопних година. Из тог разлога се не очекује да грешке индекса буду велике.

Више информација може се пронаћи у Анексу. 

Оквир за избор узорка је формиран на основу СПР-а искључивањем најмањих предузећа, на основу промета приказаног у годишњим финансијским извештајима за годину t-2, где је t референтна година истраживања. Такође, статистичке јединице које нису у обавези да подносе завршне рачуне (углавном мала предузећа која одговарају предузетницима у правном смислу) нису обухваћене, као ни новооснована предузећа.

Необухват који настаје из ових разлога се не мери, али се очекује да он не утиче значајно на укупни индекс промета у индустрији.

Јединице узорка ван обухвата (непостојеће јединице, јединице које су тренутно или трајно ван обухвата истраживања) су оне за које је утврђено да не припадају циљној популацији. То су, на пример, јединице које су угашене, мирују/не послују, у стечају, у ликвидацији или које имају делатност која није из обухвата истраживања. Грешка проистекла из овог разлога се оцењује на основу истраживања. У 2022. години, просечан удео јединица ван обухвата у узорку био је 1,7%.

На основу података о промету у индустрији прикупљених у 2022. години и резултата добијених њиховом обрадом просечна непондерисана стопа одговара за Републику Србију била је 96,81%. За израчунавање пондерисане стопе одговара користи се величински пондер који је производ планираног узорачког пондера и мере величине: извештајни промет остварен у индустрији. Пондерисане стопе одговора за Републику Србију у 2022. години крећу се од 97,99% до 98,32%. Просечна пондерисана стопа одговора за Републику Србију у 2022. години била је 98,26%.

Неодговор чине јединице које су из обухвата истраживања, а које су одбиле да попуне упитник или о којима не постоје информације које се могу искористити („одбио“, „није нађен на адреси“, „остали разлози неодговора“). Непондерисане стопе неодговара за Републику Србију крећу се од 3,11% до 3,29%. Просечна непондерисана стопа неодговора у 2022. години једнака је 3,19%. За израчунавање пондерисане стопе неодговара користи се величински пондер који је производ планираног узорачког пондера и мере величине: извештајни промет остварен у индустрији. Просечна пондерисана стопа неодговора за Републику Србију у 2022. години једнака је 1,74%.

Да би се неузорачке грешке које су последица људског фактора смањиле, преузимају се следеће мере: прикупљени подаци уносе се помоћу апликације која омогућава „контролисани унос“. У овој фази није дозвољен унос погрешних података. У следећој фази, након уноса, врши се даља логичка контрола података, такође путем компјутерског програма. У даљим корацима обраде података, стручно лице анализира податке да би се откриле и исправиле евентуалне преостале грешке. Ако је неопходно, извештајна јединица се контактира да би се подаци исправили.

Више информација може се пронаћи у Анексу. 

Индекси промета (укупно, на домаћем и на иностраном тржишту) се први пут објављују 45 дана од краја референтног месеца.

Месечни индекси се достављају Евростату у одговарајућем формату и у предвиђеном року.

Сви подаци се објављују у складу са роковима који су наведени у Календару публикација на линку http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar

Сва одступања од рокова наведених у Календару публикација претходно се најављују и објашњавају.

Такође, ни у једној фази спровођења истраживања нема одступања од планираних рокова.

Индекси промета су репрезентативни само за ниво државе, а нису репрезентативни за ниво нижих територијалних јединица (региона).

За израчунавање индекса промета Републички завод за статистику примењује методологију која је у складу са стандардима Евростата. Примена међународних стандарда за краткорочне статистике обезбеђује добру упоредивост између података Републике Србије и европских агрегата. 

Месечни индекси су презентовани као временске серије почевши од јануара 2000. године на базну 2015. годину. Од јануара 2018. године базна година за краткорочне индикаторе је промењена и индекси промета су израчунати и објављени на базну 2015. годину.

Републички завод за статистику је почео да прикупља податке о промету од 2007. године. Класификација делатности – КД (2010) (базирана на NACE Rev. 2) примењује се у краткорочним статистикама од 2011. године. Историјски подаци за све месеце уназад, тј. од јануара 2007. до децембра 2010. године прерачунати су према позицијама Класификације делатности – КД (2010).

Месечни индекси промета за период јануар 2000 – децембар 2006. године, процењени су. Да би се урадиле процене за промет у индустрији за период 2000–2006, анализирани су подаци доступни из Сектора за националне рачуне Републичког завода за статистику и подаци добијени из истраживања ИНД-2 о промету на годишњем нивоу за сектор B + сектор C за све године почевши од 2007. године. Резултати су показали висок ниво усклађености. У следећем кораку урађена је процена промета на следећи начин:

На основу месечних података за период јануар 2007 – децембар 2012. године, из истраживања о промету у индустрији израчунати су просечан износ промета по месецима и просечан износ промета за годину. Затим је израчунат удео просечног месечног промета у просечном годишњем промету за исти период. Ово израчунавање је урађено за укупан промет у индустрији, за промет на домаћем тржишту и за промет на иностраном тржишту.

Укупан промет за секторе B и C Класификације делатности – КД (2010) по годинама, за период 2000–2006, преузет је из националних рачуна. Структура која је добијена из статистичког истраживања промета у индустрији за период 2007–2012. године примењена је на податке о промету из националних рачуна за период 2000–2006. године.

После израчунавања апсолутних износа месечног промета за период 2000–2006, израчунати су индекси промета – месечни износи су стављени у однос са просечним прометом у 2010. години (просечан промет за 2010. годину добијен је из истраживања о промету у индустрији).

Временске серије почевши од јануара 2000. постављене су на веб-сајт Републичког завода за статистику и достављене Евростату.

Месечно истраживање о промету у индустрији (ИНД-2), Годишње истраживање структурних пословних статистика (СБС-01) и Квартално истраживање структурних пословних статистика (СБС-03) обезбеђују податке о укупном промету у индустрији. Подаци се могу разликовати због разлика у обухвату. Годишње истраживање структурних пословних статистика (СБС-01) се спроводи са потпуним обухватом и сва предузећа су законски обавезна да поднесу своје годишње извештаје. Месечно истраживање о промету у индустрији (ИНД-2) је истраживање на узорку, и део је узорка за Kвартално истраживање структурних пословних статистика (СБС-03).

Такође, подаци се могу разликовати због разлика у методологији. Дефиниције промета за истраживања структурних пословних статистика (СБС) и за Месечно истраживање о промету у индустрији (ИНД-2) нису исте.

Агрегати су увек конзистентни са својим подагрегатима:

- промет на домаћем тржишту и промет на иностраном тржишту су конзистентни и кохерентни са укупним индустријским прометом,  

- промет према главним индустријским групацијама према економској намени је конзистентан и кохерентан са укупним прометом, и

- промет према секторима је конзистентан и кохерентан са укупним прометом.

Не постоје прецизне информације о трошковима и oптерећености извештајних јединица и статистике које се односе на Месечно истраживање о промету у индустрији (ИНД-2).

За ово истраживање индустрије користе се папирни упитници што захтева ангажовање значајних новчаних и људских ресурса. Папирни упитници шаљу се свим извештајним јединицама. Осим тога, постоје веб-упитници како би се смањило оптерећење извештајних јединица и статистике. Извештајне јединице могу да одаберу да попуне веб-упитнике или папирне упитнике.

Као последица увођења веб-упитника, смањени су трошкови извештајних јединица јер не постоје трошкови који се односе на испоруке упитника.

Општа политика ревизије Републичког завода за статистику представља глобални оквир који омогућава да свака статистичка област дефинише своју политику ревизија у складу са својим специфичностима. 

Иста политика ревизије се примењује за објављивање података на националном нивоу и за податке који се достављају Евростату.  

Такође, у Одсеку за статистику индустрије постоје посебне процедуре које се тичу ревизије података. Постоје ревизије које се обављају у тромесечној периодици, тј. када су распложиви подаци из Кварталног истраживања структурних пословних статистика (СБС-03). Врши се упоређивање кумулираних месечних података ИНД-2 истраживања са подацима СБС-03 истраживања.

Редовне ревизије података о промету у индустрији раде се сваких 5 година због промене базне године. Корисници су обавештени о тим ревизијама у Напомени која прати статистичку базу података.

Индекси промета у индустрији за све месеце текуће године третирају се као „претходни подаци“. На крају године, после евентуалних промена, индекси промета у индустрији „постају“ коначни. Индекси промета у индустрији расположиви су у статистичкој бази података постављеној на веб-сајту РЗС-а.

Ревизије података се обављају месечно. Ревизије које су настале услед грешака спроводе се одмах након уочавања грешака. Највећи број ревизија индекса промета у индустрији ради се због тога што након завршетка обраде буду доступни комплетнији подаци, или због додатних корекција које изврше даваоци података. Уколико су рађене процене, оне се замењују правим подацима када ти подаци постану доступни. Већина мањих ревизија обавља се на почетку године. Месечно постоји приближно 5-10 промена за ниво извештајних јединица. Већина њих не утиче на више нивое за које се рачунају индекси промета (укупна индустрија, главне индустијске групације према економској намени и сектори).

Републички завод за статистику нема праксу да објављује коначне индексе промета у индустрији у форми новог саоштења, али их ставља у статистичку базу података. Корисници су обавештени да су подаци објављени у статистичким саопштењима „претходни подаци“ који могу да буду промењени. Мање ревизије индекса промета у индустрији се посебно не објашњавају корисницима.

Постоји могућност поређења података о промету из Месечног истраживања о промету у индустрији (ИНД-2) са прометом из Кварталног истраживања структурних пословних статистика (СБС-03) на нивоу извештајне јединице. Због тога сe неке ревизије раде квартално, тј. када су доступни подаци из Кварталног истраживања структурних пословних статистика (СБС-03).

Редовне ревизије раде се сваких пет година због промене базне године. Корисници се обавештавају о тим ревизијама у Напомени која прати статистичку базу података.  

Средња ревизија (МR-Мean Revision) и Средња апсолутна ревизија (МАR-Мean Absolute Revision) користе се као индикатори ревизије. Ови индикатори се израчунавају за неприлагођену (оригиналну) серију међугодишњих индекса и календарски прилагођену серију међугодишњих индекса. Израчунате вредности за последњих 36 месеци индекса промета у индустрији, за период од јануара 2020. до децембра 2022. године су:

• Индустрија - укупно за неприлагођену (оригиналну) серију индекса MR = 0,15,  MAR = 0,60,

• Индустрија - укупно за календарски прилагођену серију индекса MR = -0,16, MAR = 0,32

Извор података је статистичко истраживање Месечно истраживање о промету у индустрији (ИНД-2). Поменуто истраживање обухвата предузећа претежне делатности из сектора B или C према Класификацији делатности – КД (2010). Истраживање се спроводи на основу стратификованог простог случајног узорка. Стратуми су дефинисани на основу: главних индустријских групација према економској намени (5 класа: Енергија; Интермедијарни производи, осим енергије; Капитални производи; Трајни производи за широку потрошњу; Нетрајни производи за широку потрошњу); величине према годишњим финансијским рачунима (4 класе: микро, мала, средња и велика предузећа); величине промета (2 класе: пописне јединице и непописне јединице које су случајно изабране); сектора према Класификацији делатности – КД (2010) (2 класе: B (Рударство), C (Прерађивачка индустрија)).

Подаци се прикупљају у месечној периодици.

Подаци се прикупљају и путем штампаних упитника, и путем веб-апликације. Упитници се на почетку године шаљу поштом извештајним јединицама за свих 12 месеци. Такође, упитници ИНД-2 налазе се на веб-сајту Републичког завода за статистику и извештајне јединице могу да их користе. Упитник ИНД-2 за референтну 2022. годину налази се на линку: https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Pdf/G202224025.pdf. Извештајне јединице могу да пошаљу попуњене упитнике поштом или електронском поштом. У циљу повећања стопе одговора, користе се телефони.

Током обраде података, обавља се њихова валидација: најпре, током уноса података, затим током процеса израчунавања и контроле агрегата. Унос података је заснован на критеријумима који имају за циљ да се детектују грешке. Неке врсте грешака се могу аутоматски исправити, док је за корекцију других грешака потребно контактирати извештајне јединице.

На крају, валидација података се обавља током анализе агрегата.

Пре достављања Евростату, детаљно се проверавају структура датотеке и формат података. Подаци који се достављају у Евростат најпре се пребацују у дисеминациону базу Републичког завода за статистику, одакле се аутоматски мапирају. Затим се формира SDMX-ML data file који се преко EDAMIS-a доставља Евростату.

Полазну тачку за компилацију података представљају подаци о промету прикупљени од извештајних јединица. Фазе обраде података могу се сажети на следећи начин:

- Унос података из обрасца ИНД-2,

- Утврђивање и кориговање грешака и неконзистентности,

- Смањење неодговора, тј. контактирање извештајних јединица са циљем да се добију извештаји,

- Процедура израде оцена се састоји од израчунавања пондера (оригинални пондери се коригују за неодговор), утврђивањa и третманa outlier-а и проценa тотала и њихових стандардних грешака према дефинисаним областима. Током израде оцена, подаци за које се сумња да су нетачни (на пример, промет исказан у динарима уместо у хиљадама динара) обележавају се и враћају на проверу,

- Израчунавање индекса за све агрегате (почевши од области које припадају секторима B и C). Индекси су прости индекси Леспејровог типа. Пондерисање се не ради. Индекси се израчунавају у односу на просек базне 2015. године, у односу на просек претходне године и у односу на исти месец претходне године, и

- У кварталној периодици, врши се провера агрегираних података поређењем процена са одговарајућим проценама из Кварталног истраживања структурних пословних статистика (СБС-03). 

Процене укупних вредности и њихових стандардних грешака израчунате су употребом Horvitz-Thompson-ових оцена у складу са стандардном процедуром за стратификован прост случајан узорак. То значи да су процене укупних података израчунате сумирањем пондерисаних вредности из узорка. Узорачки пондер коригује се за неодговор јединица.

Подаци су сезонски и календарски прилагођени. Више информација може се пронаћи у Анексу. 

Нема напомена.