Национални рачуни по SNA 2008 / ESA 2010

Републички завод за статистику

Национални рачуни

Душан Гавриловић

Помоћник директора

Милана Ракића 5, Београд

dusan.gavrilovic@stat.gov.rs

Директни тел: +381 11 2403 154

                         +381 11 2412 922 лок. 381

Мобилни: +381 62 88 27 536

Подаци националних рачуна односе се на све податке који се производе и објављују за одређену економију у складу са дефиницијама и смерницама Европског система националних и регионалних рачуна / European System of Accounts (ESA 2010).

Национални рачуни обезбеђују податке за укупну економију, али такође укључују и разврставање укупне економије по одређеним целинама (на секторе, економске активности, производе, регионе, итд.). Национални рачуни обезбеђују податке за више области и домена: годишње и кварталне националне рачунe (главни агрегати), секторске рачуне, финансијске рачуне[1], табеле понуде и употребе (SUT) и инпут-аутпут табеле[2], регионалне рачуне и статистику државних финансија[3].   

Један од најчешће коришћених показатеља националних рачуна јесте стопа промене бруто домаћег производа (БДП) у сталним ценама (ценама претходне године), која показује ниво економског развоја једне земље или региона, и такође се назива стопом економског раста. Наиме, ова стопа промене је резултат обрачуна БДП-а у сталним ценама са циљем да покаже динамичке и структурне промене у реалном смислу, настале независно од утицаја цена.

[1] У Републици Србији, Народна банка Србије је одговорна за састављање финансијских рачуна.

[2] Табеле понуде и употребе су расположиве за период 2010-2022, док су инпут-аутпут табеле расположиве за 2010, 2015. и 2020. годину.

[3] Евростату се достављају следеће табеле (Т): Т0200 – Основни агрегати сектора државе, Т0900 – Порези и социјални доприноси, укључујући и Националну листу пореза, Т2500 - Квартални нефинансијски рачуни сектора државе, Т2700 – Квартални финансијски рачуни и биланс стања сектора државе, Т2800Q – Квартални дуг (дуг из Мастрихта) за сектор државе, Т2800A – Годишња структура бруто дуга сектора државе (дуг по Мастрихту), као и ЕДП табеле и Упитници у вези са ЕДП табелама.

ESA 2010 обезбеђује методологију о заједничким и општим стандардима, дефиницијама, међународно усклађеним класификацијама и рачуноводственим правилима који се користе за израду националних рачуна на компаративним основама.

ESA 2010 дефинише класификације које се примењују за: институционалне секторе, трансакције производима, трансакције нефинансијском и непроизведеном имовином, дистрибутивне трансакције, трансакције финансијском имовином и обавезама, остале промене имовине, билансне ставке и ставке нето вредности, ставке биланса стања, нефинансијску имовину, финансијску имовину и обавезе.    

Поред тога, за многе ставке ESA 2010 користи и друге класификације: NACE за економске делатности, CPA за производе према економским делатностима, COFOG за функције државе, COICOP за индивидуалну потрошњу према намени, NUTS за регионалне класификације.

Комплетан приказ класификација налази се на следећим местима:

- ESA 2010 – Поглавље 23 Класификације / ESA 2010 Chapter 23 Classifications

• classification database Евростата

Класификације које се користе у изради националних рачуна

[1] У складу са Законом о буџетском систему, Републички завод за статистику (РЗС) објављује списак институционалних јединица (пословних субјеката) разврстаних у институционалне секторе, према међународно прихваћеним стандардима (Европски систем националних и регионалних рачуна - ESA 2010, Систем националних рачуна - SNA 2008, Приручник о дефициту и дугу сектора државе - MGDD). Списак се ажурира на месечном нивоу.

[2] Национална класификација делатности (КД 2010)  („Службени гласник РС“, број 54/2010) у складу је са Статистичком класификацијом делатности Европске уније (The Statistical Classification of Economic Activities in the European Community – NACE Rev. 2).

[3] Номенклатура статистичких територијалних јединица Републике Србије (НСТЈ) („Службени гласник РС“, број 109/2009, 46/2010) усклађена је са Европском номенклатуром територијалних јединица за статистику (Nomenclature of Territorial Units for Statistics - NUTS).

Национални рачуни дају приказ укупне економије једне земље. Обухваћене су све јединице које имају свој центар доминантног економског интереса на економској територији те земље. 

Поред тога, укупне вредности су рашчлањене и приказане на више начина. Два најважнија приказа су приказ према институционалним секторима и приказ према делатностима КД 2010. Неопходан је потпун (егзостиван) обухват за сваку од приказаних ставки.

У вези са рашчлањивањем према институционалним секторима, ESA 2010 разликује пет засебних домаћих институционалних сектора (успостављених груписањем резидентних институционалних јединица): (a) нефинансијских друштава; (б) финансијских друштава; (в) државе; (г) домаћинстава; (д) непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима. Ових пет сектора заједно чине укупну домаћу економију (S.1). Сектор иностранства (S.2) чине нерезидентне институционалне јединице које имају трансакције са резидентним институционалним јединицама.

За расподелу по делатностима (активностима), у складу са методологијом ESA 2010, у Републици Србији се примењује КД 2010. Активности се могу разложити на неколико нивоа, на пример на 3, 10, 21, 38, 64 или 88 активности. На 'највишем' нивоу дефинисане су три категорије: (а) пољопривреда, шумарство и рибарство; (б) рударство, прерађивачка индустрија, снабдевање електричном енергијом, гасом и паром, снабдевање водом и управљање отпадним водама, грађевинарство; (в) услуге.

Сви статистички концепти и дефиниције који се користе у националним рачунима приказани су у Анексу А – Уредба ESA 2010 (Плава књига о методологији система ESA 2010 / Blue book on ESA 2010 methodology). Два основна сета табела односе се на: (а) рачуне институционалних сектора; (б) инпут-аутпут оквир и поделу према класификацији делатности (КД 2010).

Секторски рачуни дају, према институционалним секторима, систематски приказ различитих фаза економског процеса: производња, формирање дохотка, расподела дохотка, прерасподела дохотка, употреба дохотка, и финансијска и нефинансијска акумулација. Секторски рачуни такође укључују билансе стања за приказ стања имовине, обавеза и нето вредности на почетку и на крају обрачунског периода. Варијабле/појмови приказани у секторским рачунима укључују: трансакције производима, трансакције непроизведеном нефинансијском имовином, дистрибутивне трансакције, трансакције финансијском имовином и обавезама, остале промене имовине, нефинансијску и финансијску имовину и обавезе.      

Инпут-аутпут оквир, кроз табеле понуде и употребе, даје детаљнији приказ производног процеса (структуру трошкова, формирани доходак и запосленост) и токове робе и услуга (аутпут, увоз, извоз, финалну потрошњу, међуфазну потрошњу и стварање капитала према групама производа). Ове варијабле су разложене према економским активностима (националне класификације делатности 2010) и производима (CPA). Табеле понуде и употребе се обрачунавају на нивоу детаљности од 65 група производа и 65 делатности.

ESA 2010 такође обухвата и појмове становништва и запослености. Ови појмови су релевантни за секторске рачуне, рачуне према економским активностима и оквир понуде и употребе.

Регионални рачуни пружају податке о регионалној расподели кључних макроекономских агрегата као што су бруто додата вредност по економским активностима, бруто инвестиције у основна средства и приходи домаћинстава. 

Регионална расподела се базира на НСТЈ класификацији.

Појмови националних рачуна се такође користе и за регионалне рачуне.

Поред тога, Анекс А – Уредба ESA 2010 узима у обзир и одређује бројне друге појмове и дефиниције, као што су: статистичке јединице и њихово груписање, токови и залихе, рачуноводствена правила (вредновање, време књижења, консолидација и салдирање). Главне карактеристике и принципи израде националних рачуна налазе се у Поглављу 1 ESA 2010.

Појмови националних рачуна се такође користе и за регионалне рачуне.

Поред тога, Анекс А – Уредба ESA 2010 узима у обзир и одређује бројне друге појмове и дефиниције, као што су: статистичке јединице и њихово груписање, токови и залихе, рачуноводствена правила (вредновање, време књижења, консолидација и салдирање). Главне карактеристике и принципи израде националних рачуна налазе се у Поглављу 1 ESA 2010.

У складу са смерницама ESA 2010, у националним рачунима користе се два типа јединица и два одговарајућа начина поделе економије: (а) институционалне јединице; (б) локалне јединице према врсти делатности (local KAU). Први тип се користи за одређивање прихода, расхода и финансијских токова и биланса стања. Други тип јединица се користи за одређивање производних процеса, инпут-аутпут анализа и регионалних анализа.

Институционална јединица представља економску целину коју одликује аутономија у доношењу одлука у вези са обављањем своје основне функције. Резидентна јединица се сматра институционалном јединицом на економској територији на којој има центар свог основног економског интереса, под условом да поседује аутономију одлучивања и да води, или је у могућности да изради комплетан скуп рачуна.

Локална јединица према врсти делатности (local KAU) обухвата све делове институционалне јединице који обављају производну делатност, налазе се на једној или међусобно блиским локацијама и припадају истој групи делатности, на четвороцифреном нивоу класификације КД 2010.

Једна институционална јединица може обухватати једну или више локалних јединица према врсти делатности (local KAU); док свака локална KAU јединица припада искључиво једној институционалној јединици.

Обухват националних рачуна једне земље чине све резидентне статистичке јединице (институционалне јединице или локалне јединице према врсти делатности /local KAU, видети одељак 03.5). Статистичка јединица се сматра резидентном ако има центар свог основног економског интереса на економској територији дате земље, односно ако на тој територији обавља економске активности током дужег временског периода (једна година или дуже).   

Национални рачуни имају свеобухватан карактер. То значи да су обухваћене све резидентне статистичке јединице.

.

Референтна територија за израду система националних рачуна Републике Србије јесте територија саме Републике Србије. Међутим, од 1999. године Републички завод за статистику Србије нема на располагању и не може да обезбеди одређене податке за АП Косово и Метохија, тако да ти подаци нису укључени у обухват националних рачуна Републике Србије.

Укупна економија једне земље може се поделити на регионе. NUTS класификација обезбеђује јединствену и усклађену поделу економске територије држава чланица Европске уније.

Актуелна регионализација Републике Србије према NUTS методологији

Подаци националних рачуна се обично обрачунавају и публикују на годишњем и кварталном нивоу.

Према Програму достављања података дефинисаном у оквиру ESA 2010, годишњи подаци се достављају почев од 1995. године, док се квартални подаци достављају почев од првог квартала 1995. године. За поједине категорије података прописано је достављање од других, каснијих година.

Временске серије основних макроекономских агрегата кварталних и годишњих националних рачуна доступне су од 1995. године.

Подаци годишњих нефинансијских секторских рачуна расположиви су од 2005. године.

Подаци статистике државних финансија (основни агрегати сектора државе, квартални нефинансијски рачуни сектора државе и порези и социјални доприноси) расположиви су почев од 1995. године.

Подаци регионалних рачуна доступни су од 2000. године.

Подаци табела понуде и употребе расположиви су за период 2010-2022. године.

Подаци инпут-аутпут табела расположиви су за 2010, 2015. и 2020. годину.

Појам 'базног периода' нема примену у националним рачунима. Уместо тога, за неке променљиве националних рачуна примењују се појмови цена претходне године и уланчане мере обима, у складу са Одлуком Комисије 98/715/ЕС (Commission Decision 98/715/EC). Приказивање података у ценама претходне године омогућава израчунавање индекса обима између текућег периода и претходне године. Након избора референтног (бенчмарк) периода као основице, врши се уланчавање индекса обима, који се затим примењују на променљиве у текућим ценама изабране (бенчмарк) године.

Републички завод за статистику Србије тренутно примењује 2021. годину као референтну годину за израду уланчаних мера обима. Метод компилације кварталних уланчаних мера обима је метод годишњег преклапања.

Осим појединих променљивих везаних за становништво и радну снагу, које се обично изражавају у броју лица односно часова рада, систем ESA 2010 приказује токове и стања у монетарним износима, и то у националној валути. Токови и стања мере се према вредности која одражава стварну тржишну размену, односно по којој се они заправо размењују или могу размењивати за готовину. Стога су тржишне цене основни референтни показатељ за вредновање у оквиру ESA система.

Поред вредности исказаних у текућим (тржишним) ценама, неке променљиве националних рачуна приказују се и у ценама претходне године, као и уланчаним мерама обима (погледати одељак 03.9). На основу ових података могу се израчунати стопе раста, индекси и друге релевантне мере, као што су проценти, вредности по глави становника, као и подаци исказани у стандардима куповне моћи.

Републички завод за статистику Србије поступа у складу са претходно наведеним правилима. Све трансакције на економској територији Републике Србије реализују се у националној валути – динару (РСД). Поред тога, вредности укупног бруто домаћег производа (БДП) и БДП-а по глави становника такође се приказују у еврима (EUR) и америчким доларима (USD).

Уобичајени референтни период за приказивање података националних рачуна јесте календарска година када је реч о годишњим подацима, односно одговарајући квартал у случају кварталних података.

У оквиру националних рачуна региструју се две основне врсте информација: токови и стања.

• Токови представљају економске активности и ефекте догађаја који се дешавају унутар одређеног временског периода (године или квартала).
• Стање одражава вредност или позицију у одређеном тренутку, најчешће на почетку или крају референтне године или квартала.

Правни оквир за производњу, дисеминацију и организацију система званичне статистике у Републици Србији је Закон о званичној статистици („Службени гласник Републике Србије“ број 104/2009). Овај закон, заједно са Петогодишњим статистичким програмом и Годишњим планом имплементације, Републичком заводу за статистику даје јасан и свеобухватан мандат за прикупљање, обраду и коришћење статистичких података неопходних за спровођење наведених програмских докумената.

Израда националних рачуна у Републици Србији заснива се на стандардима и правилима дефинисаним у Европском систему рачуна (ESA 2010), који је званично објављен у „Службеном листу Европске уније“ као Анекс А Уредбе (ЕУ) бр. 549/2013. Поред методологије, ESA 2010 обухвата и Програм достављања података, који је дефинисан у Анексу Б исте уредбе.

ESA 2010, као обавезујућа уредба, обезбеђује:

• Методологију (Анекс А), којом се утврђују заједнички стандарди, дефиниције, класификације и рачуноводствена правила која омогућавају израду рачуна и табела на међусобно упоредивој основи. (линк: Плава књига о методологији система ESA 2010 / Blue book on ESA 2010 methodology);
• Програм достављања података (Анекс Б), који дефинише рокове у којима државе чланице Европске уније (и земље које применом ESA теже усклађивању са ЕУ праксом) треба да доставе Евростату прописане рачуне и табеле. (линк: ESA 2010 Програм достављања података / ESA 2010 transmission programme).

Подаци националних рачуна представљају један од кључних скупова података које користе и објављују бројне међународне организације, у циљу унапређења конзистентности статистичких информација, као и постизања синергије у процесима прикупљања, размене и валидације података.

Иницијатива за унапређење размене података из области националних рачуна покренута је 2016. године од стране Међуагенцијске групе за економску и финансијску статистику, која окупља представнике следећих институција: Банка за међународна поравнања (BIS), Европска централна банка (ECB), Евростат, Међународни монетарни фонд (ММФ), Организација за економску сарадњу и развој (OECD), Уједињене нације (УН) и Светска банка. Иницијатива је настала у оквиру Г20 Пројекта недостајућих података.

Републички завод за статистику Србије редовно доставља расположиве податке националних рачуна у формату SDMX (Statistical Data and Metadata eXchange), у складу са захтевима и техничким стандардима релевантних међународних институција.

На основу члана 46. Закона о званичној статистици („Службени гласник РС“, бр. 104/2009), чланова 7. и 35. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05 и 101/07), као и чланова 9, 15, 16. и 18. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07 и 104/09), директор Републичког завода за статистику усваја Правилник о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику. Овим правилником се прописују мере и поступци који се примењују ради обезбеђивања заштите података и информација унутар Завода, с циљем очувања поверења извештајних јединица и јавности, као и испуњавања националних и међународних стандарда у области статистичке поверљивости.

На европском нивоу, Уредба (ЕЗ) бр. 223/2009 о европској статистици / Regulation (EC) No 223/2009 on European statistics (рецитатив 24 и члан 20(4)) од 11.03.2009. („Службени лист“ L 87, стр. 164), утврђује потребу за успостављањем заједничких принципа и смерница које обезбеђују поверљивост података који се користе за производњу европске статистике, као и контролисан приступ таквим поверљивим подацима, заснован на јасно утврђеним критеријумима у складу са техничким и друштвеним потребама. Додатно, Кодекс праксе европске статистике / European Statistics Code of Practice прецизира даље услове које националне статистичке институције морају поштовати ради обезбеђивања поверљивог третмана индивидуалних података и заштите идентитета извештајних јединица (Принцип 5).

У статистичком смислу, 'поверљиви подаци' су они подаци који омогућавају идентификацију статистичке јединице, било директно (на основу имена или адресе) или индиректно, чиме се откривају индивидуални подаци. Да би се статистичка јединица могла идентификовати, морају се узети у обзир сва релевантна средства која трећа страна може употребити да идентификује статистичку јединицу. Иако су подаци националних рачуна углавном високо агрегирани, у одређеним случајевима, као што су детаљна разлагања агрегата или статистичке обраде у оквиру малих економија — постоји могућност откривања података који се односе на појединачне јединице. У таквим случајевима неопходно је предузети одговарајуће мере заштите да би се спречило откривање поверљивих информација (подаци поједине статистичке јединице). Смернице за примену ових мера дате су у Приручнику за контролу откривања статистичких података / Handbook on Statistical Disclosure Control.

Према одредбама домаћег законодавства, наведеним у одељку 07.1:

• Сви тајни, поверљиви, као и агрегирани подаци, морају бити заштићени од неовлашћеног давања ако се из њих могу идентификовати појединачне информације. У том смислу, морају бити обезбеђене и чуване у складу са прописаним процедурама и унутрашњим актима Завода две копије ових података, дефинисаних програмом за обраду, једна у дигиталном облику (на магнетним медијима) и једна у физичком облику (на папиру).
• Заштита тајних података и докумената спроводи се у складу са Законом о тајности података. Поверљиви подаци из члана 3. Правилника сматрају се службеном тајном и не могу се објављивати или комуницирати, односно не могу бити део збирних података из којих се појединачни подаци могу идентификовати. Појединачни подаци могу се доставити искључиво власнику тих података.
• Заштита интегритета и тајности поверљивих података мора бити усклађена са прописаним методама дефинисаним у програму обраде података.
• Приступ поверљивим подацима из административних извора имају искључиво запослени у Републичком заводу за статистику, који су за то овлашћени посебном одлуком директора Завода.

Добра статистичка пракса подразумева да објављивање нових података из области националних рачуна, као и саопштења за јавност која их прате, буде унапред најављено путем календара публиковања, који је доступан јавности и објављује се знатно пре самог датума публикације.

Сви подаци се објављују у складу са наведеним календаром, који се редовно ажурира једном годишње.

Календар публиковања је доступан на званичној интернет страници Републичког завода за статистику и може се преузети на следећој адреси: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar.

У складу са правним оквиром Европске уније и одредбама Кодекса праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice), посебно са:

• Принципом 6 – Непристрасност и објективност
• Принципом 13 – Правовременост и поштовање најављених датума објављивања
• Принципом 15 – Доступност и разумљивост,

неопходно је обезбедити да подаци националних рачуна буду доступни корисницима на транспарентан и правовремен начин, задовољавајући стандарде квалитета и укључујући релевантне метаподатке. Корисници треба да буду обавештени о томе када ће подаци бити доступни и како им се може приступити.  

Закон о званичној статистици („Службени гласник РС“, бр. 104/2009) утврђује оквир за политику објављивања званичних статистичких података, као и за приступ тим подацима.

Подаци кварталних националних рачуна објављују се четири пута годишње, односно након сваког календарског квартала. У складу са уобичајеном статистичком праксом и у зависности од околности и националне праксе, првобитно објављени подаци кварталних националних рачуна могу се ревидирати и поново објавити.

Подаци годишњих националних рачуна се објављују најмање једанпут годишње, приликом укључивања података за нову годину. Међутим, у складу са националном праксом и политиком ревизије, годишњи подаци могу бити објављени више пута током године – на пример, као прва процена у раној фази године, а затим као ревидирана процена након додатне обраде или доступности нових извора података.

Најважнији резултати из области националних рачуна објављују се у форми саопштења за јавност. Нови подаци могу такође бити представљени путем конференције за медије или брифинга, уколико се за тим јави потреба. Тачни датуми објављивања унапред су најављени у календару публиковања (видети одељак 08.2).

Сва редовна и ад хок саопштења из области националних рачуна Републичког завода за статистику Србије (РЗС) доступна су на званичној интернет страници.

Поред званичних саопштења за јавност, подаци националних рачуна се публикују и у различитим аналитичким и статистичким издањима, као што су статистички документи, годишњаци, интерни и екстерни чланци. Обично се то односи на публикације у којима је дата детаљна анализа специфичних појава и индикатора.

Све публикације (Статистички годишњак, радни документи, билтени, студије и анализе) су доступне у електронском формату на веб-страници Републичког завода за статистику.

Ради лакшег и бржег приступа подацима, сви валидни подаци из области националних рачуна објављују се у он-лајн бази података Републичког завода за статистику, у одељку „Национални рачуни“. Ова база корисницима омогућава приступ подацима у табеларном облику, претраживање по индикаторима, годинама и форматима.

Није применљиво.  

Поред традиционалних канала комуникације као што су саопштења и публикације (видети одељак 10.1 и 10.2), Републички завод за статистику Србије користи и друштвене мреже за објављивање информација о националним рачунима. Институција је званично присутна на следећим платформама: Твитеру, Јутјубу и Инстаграму.

Основни методолошки оквир за састављање националних рачуна у земљама ЕУ је ESA 2010. Поред тога, постоји низ специјализованих приручника који служе као подршка у изради националних рачуна. Међу најзначајнијим методолошким приручницима издвајају се: Приручник за израду кварталних националних рачуна / Handbook on quarterly national accounts, Приручник о методама регионалних рачуна / Manual on regional accounts methods, Евростатов приручник за израду табела понуде и употребе (SUT) и инпут-аутпут табела / Eurostat Manual of Supply, Use and Input-Output Tables, Приручник о дефициту и дугу државе / Manual on Government Deficit and Debt и др. Поред ових, постоје и приручници који се баве специфичним темама, као што су упутства за компилацију процена земљишта / compilation guide on land estimation, упутство за компилацију података о залихама / compilation guide on inventories, Приручник за мерење истраживања и развоја у систему ESA 2010 / Manual on measuring Research and Development in ESA 2010.

Наведени приручници примењују се пре свега у оквиру статистике националних рачуна у ЕУ. Поред њих, постоје и други, на међународном нивоу признати методолошки оквири и приручници, као што су: SNA 2008, Приручник за кварталне националне рачуне, Приручник за компилацију и анализу инпут-аутпут табела, Приручник за статистику државних финансија и др. 

Методолошке информације које се односе на различите аспекте српских националних рачуна, као што су годишњи и квартални национални рачуни, БДП у сталним ценама, финална потрошња домаћинстава, инвестиције у основна средства и слично, доступне су на званичној веб-страници РЗС обједињене у документу „Методологија обрачуна бруто домаћег производа (БДП) – Извори и методи“.

Поред тога, систем националних рачуна је описан у бројним публикацијама Завода за статистику Републике Србије, чије су електронске верзије доступне бесплатно:

• Статистички годишњак Републике Србије (поглавље о националним рачунима)
• Регионални бруто домаћи производ, 2023.;
• Економски рачуни пољопривреде, 2023.;
• Предузетници у Републици Србији, 2023. и др.

Значај националних рачуна подразумева потребу за постојањем свеобухватне документације која описује поступке управљања квалитетом и процене квалитета. Таква документација укључује, између осталог, извештаје о квалитету националних рачуна, студије о квалитету, као и извештаје о анализи ревизија.

У складу са чланом 4(2) Уредбе (ЕУ) бр. 549/2013, државе чланице обавезне су да редовно достављају Европској комисији (Евростату) извештај о квалитету података о националним и регионалним рачунима који се шаљу Евростату.

Према члану 4(3) исте Уредбе, Европска комисија (Евростат) је, посредством имплементационог акта — Имплементациона уредба Комисије (ЕУ) 2016/2304 од 19. децембра 2016. године — прописала начине достављања, структуру, периодичност и индикаторе за процену квалитета извештаја.

Годишњи извештаји о квалитету националних рачуна, који су од 2017. године доступни на веб-сајту Евростата, пружају систематичан приказ различитих димензија квалитета у процесу достављања података националних рачуна.

Квалитет података националних рачуна обезбеђује се кроз доследну примену концепата и принципа дефинисаних у ESA 2010, као и путем смерница наведених у Приручнику Европског статистичког система (ЕСС) за извештавање о квалитету.

Током процеса компилације података националних и регионалних рачуна примењује се више нивоа контроле квалитета, и то:

• ex-ante провере (процена квалитета изворних података),
• континуиране провере (током обраде и састављања резултата),
• ex-post провере (процена коришћених метода и поступака),
• као и спољне / екстерне евалуације, које врше међународне институције као што су Евростат и Међународни монетарни фонд (ММФ).

Републички завод за статистику Србије је успоставио и формално примењује „Политику квалитета“ и „Стратегију квалитета“ као оквир за дизајн и имплементацију система управљања квалитетом. Овај систем се заснива на мисији и визији званичне статистике Републике Србије, принципима Кодекса праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice) и концептима Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management – TQM), који заједно чине општи оквир квалитета Европског статистичког система.

Модел управљања укупним квалитетом генерално дефинише области деловања и критеријуме који се морају узети у обзир у управљању квалитетом. На основу тога, Републички завод за статистику Србије дефинисао је четири области за континуирано побољшање квалитета:

1. Оријентисаност ка корисницима,
2. Квалитет статистичких производа и процеса,
3. Јачање сарадње са даваоцима података и
4. Професионални развој и задовољство запослених.

Национални рачуни, због свог значаја за економско управљање, креирање политика и административне потребе, подлежу редовним проверама и евалуацији од стране међународних организација као што су Евростат, Међународни монетарни фонд и Организација за економску сарадњу и развој (Organisation for Economic Co-operation and Development – ОECD).

За праћење усклађености статистичких система земаља са европским статистичким стандардима, Евростат користи статистички менаџмент информационог система (Statistical Management Information System – SMIS), односно базу података о усклађености. Ова база мери усклађеност са статистичким стандардима ЕУ (како на основу имплементације методолошких, тако и правних статистичких препорука). Евростат је у најновијем извештају о праћењу усклађености (РС - 2024 SMIS) оценио систем националних рачуна Републике Србије као у великој мери усклађен са ESA 2010, иако постоји простор за даља унапређења. Препоручује се постепено побољшање нивоа усклађености са ЕSA 2010, пре свега кроз даљи развој одговарајућих статистичких извора. Такође, након два скрининг састанка и постављања критеријума за затварање дела поглавља о националним рачунима пракса је да се поново изврши провера усклађености српских националних рачуна у односу на постављене критеријуме. На основу резултата IPA пројеката (The Instrument for Pre-accession Assistance – IPA) и потреба националних рачуна Републичког завода за статистику Србије , потребно је наставити са континуираном подршком кроз спровођење нових пројеката.

У оквиру IPA 2019 статистичких пројеката СП 1.4 (главни агрегати националних рачуна) и СП 1.7 (табеле понуде и употребе), Евростат је током 2023. године пружио подршку партнерским земљама у успостављању редовног извештавања о квалитету у складу са стандардима ESA 2010. Ова активност је обухватила и процену ограниченог скупа индикатора квалитета, чиме је Евростат допринео унапређењу системског и доследног приступа извештавању о квалитету.

Према процени Евростата, достављени подаци националних рачуна Републике Србије у 2024. години оцењени су као квалитетни и у великој мери усклађени са захтевима ESA 2010. Република Србија је у оквиру редовног извештавања доставила податке о годишњим и кварталним главним агрегатима, укључујући и резултате бенчмарк ревизије. Табеле T01EMP (годишње и кварталне), T01GDP (годишње) и T0500 достављене су у потпуности, док су у другим табелама уочени делимични недостаци. Табела T22 је достављена за референтну годину 2022, док табеле T20 и T26 нису достављене.

Када је реч о правовремености, већина табела са главним агрегатима достављена је у складу са утврђеним законским роковима. Посебно је истакнута висока кохерентност између процењених годишњих и кварталних података националних рачуна, као и интерна кохерентност и кохерентност у погледу адитивности серија, што указује на висок ниво усклађености и поузданости података.

Национални рачуни представљају основни извор квантитативних информација неопходних за праћење и креирање економске политике, доношење одлука, израду макроекономских прогноза, као и за потребе административних процеса. Они служе као поуздан инструмент за информисање јавности о економским кретањима – директно или индиректно, посредством медија – и представљају важан улазни податак за економска истраживања и анализе.

Као стандардизован статистички оквир, национални рачуни су од изузетне важности за све актере који се баве планирањем, анализом, моделирањем и предвиђањем економских активности. Корисници укључују, између осталих, Министарство привреде, Министарство финансија, Народну банку Србије, Привредну комору Србије, као и друге институције од јавног значаја, које активно учествују у формулисању и имплементацији економске политике.

Поред институционалних корисника, национални рачуни имају значајну улогу и за стручну јавност, медије, истраживаче, као и за све заинтересоване стране које прате економски развој и стање националне економије.

Републички завод за статистику Србије редовно спроводи истраживање задовољства корисника са циљем прикупљања повратних информација о потребама корисника, степену њиховог задовољства подацима и услугама, као и квалитету података које Завод производи и ставља на располагање. Ове активности имају за циљ унапређење транспарентности, квалитета и корисничке релевантности статистичких производа.

У већини земаља, систем националних рачуна обухвата следеће домене: главне агрегате националних рачуна, рачун сектора државе, регионалне рачуне, секторске рачуне, као и табеле понуде и употребе. Међутим, обим детаљности доступних података у оквиру ових домена, као што су расподела по регионима, институционалним секторима, делатностима, производима итд. може да одступа од земље до земље, у зависности од националних потреба и доступних извора.

ESA 2010 Програм достављања података, који обухвата 22 табеле, у свим релевантним областима националних рачуна (видети линк Евростатове базе података) дефинише минимални скуп обавезних података који морају бити доступни у свим државама чланицама ЕУ.

Комплетност података националних рачуна у Републици Србији може се процењивати у контексту испуњавања обавеза дефинисаних овим програмом. Достављање података националних рачуна Евростату, у складу са ЕSA 95, започето је у фебруару 2013. године. Почев од октобра 2014. године, достављање података националних рачуна Републике Србије врши се у складу са ЕSA 2010 као редовна статистичка активност. Овај континуирани процес доприноси унапређењу комплетности и упоредивости српских националних рачуна са стандардима Европске уније.

Евростат процењује тачност националних података систематском применом валидационих провера на све достављене податке националних рачуна држава чланица ЕУ. Поред тога, Евростат спроводи годишњу процену тачности података које државе достављају у оквиру ESA 2010 Програма достављања података. У оквиру извештаја о квалитету, израчунавају се кварталне и годишње стопе ревизије за неколико кључних варијабли обухваћених програмом достављања података.

Традиционалне мере тачности тешко је директно применити на резултате обрачуна националних рачуна. Ипак, поузданост ових података може се индиректно проценити путем анализа ревизија бруто домаћег производа (БДП) и његових компоненти. Подаци се ревидирају на кварталном или годишњем нивоу, при чему су ревизије углавном ограниченог обима и засноване на новим или додатним информацијама доступним у току године.

На пример, ревизија спроведена 2020. године за период 2015–2018 извршена је ради усклађивања са резултатима из табела понуде и употребе.

Поред редовних, спроводе се и велике (benchmark) ревизије, које имају за циљ унапређење методологије или увођење нових статистичких извора. Такве ревизије реализоване су 2014, 2018, 2019. и 2024. године.

Концепт није релевантан за ову статистику.

Концепт није релевантан за ову статистику.

Подаци националних рачуна треба да буду доступни корисницима у најкраћем могућем року, узимајући у обзир периодичност објављивања (годишњи и квартални подаци), природу самих података (информација о структури привреде или краткорочним економским кретањима), као и потребу за постизањем оптималног односа између тачности и правовремености.

Периодика достављања свих табела националних рачуна прописана је Програмом достављања података у складу са ESA 2010. Према овом програму: Кварталне табеле треба да буду доступне у року од два до три месеца након завршетка референтног квартала. Годишње табеле достављају се у периоду од два месеца (за главне агрегате) до 36 месеци (за табеле понуде и употребе) по завршетку референтне године.

Периодика објављивања индикатора

t = референтни период          

[1] Први квартал – крајем маја, други квартал – крајем августа, трећи квартал – крајем новембра и четврти квартал – крајем фебруара наредне године.

Добра пракса подразумева да се датуми објављивања података националних рачуна унапред дефинишу, транспарентно саопште корисницима и доследно поштују.

Достављање података у оквиру ESA 2010 Програма достављања података треба да се обавља у оквиру рокова дефинисаних самим Програмом, или пре истека тих рокова, где је то могуће.

Датуми објављивања података националних рачуна су наведени у Календару објављивања, који се објављује пре почетка сваке календарске године на коју се односи. Календар садржи преглед свих статистичких публикација, укључујући тачан наслов, референтни период и планирани датум објављивања.

У случају потребе за променом најављеног датума (нпр. због неочекиваних техничких потешкоћа), на веб-сајту се објављује одговарајуће обавештење са наведеним разлогом одступања, а нови датум уноси се у ажурирану верзију Календара.

Захваљујући примени униформних и међународно прихваћених методолошких стандарда, национални рачуни су високо упоредиви како на европском, тако и на глобалном нивоу. У основи те упоредивости налазе се методолошке смернице дефинисане у ESA 2010 и SNA 2008.

Методологија, ESA 2010 званично се примењује у националним рачунима Републичког завода за статистику од октобра 2014. године. Од тада се достављање података Евростату врши у складу са Програмом достављања података ESA 2010.

Будући да су сви подаци за све референтне периоде припремљени у складу са захтевима методологије ESA 2010, национални рачуни Републичког завода за статистику одликују се високим степеном временске упоредивости. У случају увођења суштинских измена у методологији или класификацијама, постојеће временске серије се ревидирају, како би се очувала временска конзистентност и обезбедила упоредивост података у дужем временском оквиру.

Дужина упоредивих временских серија

[1] Републички завод за статистику Србије од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

У оквиру система националних рачуна успостављен је висок степен конзистентности између различитих области, као што су: годишњи и квартални национални рачуни, рачуни сектора државе, нефинансијски секторски рачуни, финансијски рачуни, регионални рачуни, као и табеле понуде и употребе.

Међутим, у пракси потпуна конзистентност није увек могућа и повремена неслагања се могу дешавати. Таква одступања најчешће проистичу из такозваних „vintage“ разлика, односно разлика у времену доступности и обради података из различитих извора.

Примарне статистике попут структурне пословне статистике (SBS), краткорочне статистике (STS) и статистике радне снаге (LFS) се у великој мери користе као улазни подаци у систему националних рачуна. Међутим, потпуна конзистентност између ових извора и националних рачуна није увек могућа, услед разлика у концептима, дефиницијама и обухвату. Платни биланс представља још један значајан извор за националне рачуне. Како су концепти и покривеност платног биланса, дефинисани у приручнику BPM6, усклађени са методолошким оквиром ESA 2010, релевантне варијабле су, у начелу, у потпуности кохерентне са подацима националних рачуна.

У Евростатовој оцени Извештаја о квалитету Србије за податаке достављене у 2024. години посебно је наглашен висок степен кохерентности између процењених годишњих и кварталних података националних рачуна. Такође је истакнута и изражена интерна кохерентност, као и кохерентност у погледу адитивности временских серија, што све указује на висок ниво усклађености, поузданости и методолошке доследности података националних рачуна.

Подаци нису расположиви.

Ради даљег прецизирања опште политике ревизије Евростата у области националних рачуна, национални заводи за статистику и централне банке земаља ЕУ договорили су се да постепено примењују Хармонизовану европску политику ревизије за макроекономску статистику, која обухвата и статистику националних рачуна и платни биланс.

Ова политика садржи диференциране смернице у вези са временом и обимом ревизија кварталних и годишњих података. Главни циљ је побољшање поштовања двоструког принципа усклађености: унутар статистичких домена на националном нивоу, као и координисано усклађивање података између земаља на нивоу ЕУ.

Подаци националних рачуна су предмет сталних ревизија, које се спроводе са појавом нових извора података или када постану доступни додатни подаци. Оне се зову рутинске ревизије и подразумевају редовне ревизије података једне земље и европских агрегата који су изведени из њих.

Ређе се спроводе велике (бенчмарк) ревизије које настају услед значајних промена у изворима података, класификацијама или методологији. Као пример може се навести прелазак са ESA 95 на ESA 2010, када је спроведена велика (бенчмарк) ревизија података појединачних земаља и агрегата на нивоу еврозоне и ЕУ.

У циљу унапређења кохерентности и доследности ревизија, формиране су две радне групе: једна, под покровитељством Директората за макроекономску статистику (DMES), бавила се политиком ревизије референтних вредности, док је друга, под окриљем Комитета за монетарну, финансијску и статистику платног биланса (CMFB), усмеравајући рутинске ревизије, допринела хармонизацији политика ревизија на европском нивоу.

Политика ревизије националних рачуна доступна је на званичном сајту Републичког завода за статистику (линк за политику ревизије националних рачуна).

Доступност метаподатака о ревизијама представља кључни елемент за разумевање промена у подацима националних рачуна између узастопних публикација. Сам процес ревизије треба посматрати као континуирани процес побољшања квалитета националних рачуна, који произилази из увођења бољих извора података и/или нових методолошких приступа.

Стога је неопходно обезбедити прецизне информације о основним разлозима и природи ревизија, као што су увођење нових извора података или метода, као и квалитативну и квантитативну процену обима ревизија, укључујући кретање ревидираних података у односу на претходне серије.

У складу са политиком ревизије кварталних националних рачуна подаци за прва три квартала текуће године – t, подложни су ревизијама до момента објављивања четвртог квартала (у фебруару наредне године – t + 1), када се добија прва процена за годину – t. Ове ревизије се сматрају текућим ревизијама. Годишње ревизије спроводе се због усаглашавања са годишњим подацима националних рачуна. Прва ревизија спроводи се по добијању прелиминарних годишњих података (добијених као збир 4 квартала), док се накнадне ревизије врше приликом објављивања годишњих података израчунаваних по методологији годишњих националних рачуна заснованих на резултатима табела понуде и употребе и инпут-аутпут табела. У свим случајевима ревидирају се квартали текуће и претходне три године. Изузетак од општег правила су десезонирани подаци, код којих се ревидирају вредности целе временске серије.

Ревизија годишњих националних рачуна спроводи се због усаглашавања са подацима табела понуде и употребе као и у случају потребе за методолошким изменама — укључујући промене у концептима, дефиницијама и класификацијама, прилагођавања статистичких метода, корекције извора података, проширење обухвата извештајних јединица, као и исправке грешака и процена.

Обрачун националних и регионалних рачуна заснива се на статистичким подацима који се у највећој мери прикупљају за друге сврхе (примарна статистика).

При томе се користи широк спектар извора, укључујући административне податке (пословне регистре, рачуноводствене извештаје, пореске податке, буџетске извештаје), резултате пописа становништва, статистичка истраживања предузећа и домаћинстава, извештаје надзорних институција и гранских организација, годишње и тромесечне извештаје, статистике трговине робом и услугама, информације о платном билансу и др.

Не постоји јединствен извор података за националне рачуне. Извори се разликују од земље до земље и пружају широк спектар информација о економским, друштвеним, финансијским и еколошким феноменима, који можда нису директно повезани са националним рачунима.

У случају Републичког завода за статистику Србије, већина извора података који се користе за обрачун годишњег БДП-а са производне стране јесу административни извори, док се на расходној страни примењују и административни и статистички извори. При компилацији кварталних националних рачуна, и са производне и са расходне стране користи се комбинација  административних и статистичких извора.

Национални рачуни се обично обрачунавају годишње или квартално, и то на основу бројних података прикупљених у оквиру гранских статистика. Учесталост прикупљања ових података зависи од природе самих извора података. Тако су, на пример, подаци пословних статистика најчешће доступни на месечном (и кварталном) нивоу. Истраживања домаћинстава су доступна квартално или годишње (понекад чак и ређе). Доступност административних података варира од земље до земље. Пописи становништва се углавном спроводе сваке десете године.

Прикупљање података је специфично за сваку земљу и зависи од природе самих извора података, нпр. административни подаци, порески и регистри аутомобила, истраживања, рачуноводствени извештаји. Смернице за израду упитника и методе тестирања могу се наћи у Приручнику препоручених пракси за израду упитника и методе тестирања (Handbook of Recommended Practices for Questionnaire Development and Testing Methods) у оквиру ЕСС-а.

Сектор за националне рачуне, по правилу, не прикупља податке самостално, већ их преузима од других одељења или институција. Национални рачуни комбинују податке из многих извора. Технике прикупљања података су различите као и доступни извори информација, ажурност објављених података и други фактори.

Без обзира на горе описан правни основ за прикупљање података (види 06.1), Републички завод за статистику Србије има потписане посебне споразуме и техничке протоколе са релевантним институцијама (нпр. Народном банком Србије, Министарством финансија, Пореском управом, Управом царине итд.). Са циљем успостављања ефикасног статистичког система у области националних рачуна, који ће бити усклађен са одговарајућим правним актима ЕУ, заснованим на Кодексу праксе европске статистике, Народна банка Србије, Републички завод за статистику и Министарство финансија су  30. септембра 2019. године закључили Споразум о сарадњи у области националних рачуна сектора државе и с њом повезаних статистика. Осим тога, ради прилагођавања новонасталим променама у пореском систему, а ради даљег процеса модернизације званичне статистике на путу ка усаглашавању са методологијом и праксом Европске уније у смислу већег коришћења административних података у статистичке сврхе, 22. фебруара 2017. године потписан је споразум о сарадњи између Пореске управе Републике Србије и Републичког завода за статистику. Како би се прецизније дефинисао начин достављања података као и поступци који би довели до што тачнијих и квалитетнијих података и њиховог сталног унапређења, Републички завод за статистику има потписане споразуме о сарадњи са: Народном банком Србије и Министарством финансија (2011. и 2019. године), Управом царина (2004. године), Агенцијом за привредне регистре (2009. године, анекс протокола 2019. године), Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање (2008. године, анекс уговора 2015. године), Централним регистром обавезног социјалног осигурања (2012. године), Централним регистром, депоом и клирингом хартија од вредности (2019. године), Адвокатском комором Србије (2008. године) и другим релевантним институцијама.

Валидација података се односи на било коју активност која има за циљ да провери да ли вредност референтног податка припада дефинисаном скупу прихватљивих вредности. Овај поступак представља један од кључних задатака у свим статистичким доменима, а посебно је важан за националне рачуне, који чине примарни скуп података за економску анализу и креирање јавних политика.

Са циљем унапређења укупног квалитета података и ефикасности процеса рада ЕСС усмерава активности ка већој хармонизацији валидације, што подразумева дефинисање заједничких стандарда, развој алата и обезбеђење подршке за имплементацију (ЕСС веб-сајт за валидацију/ESS validation website).

У том контексту, ESA 2010 Радна група за валидацију, основана 2015. године, има задатак да  дефинише и документује правила валидације, која су систематизована у ESA 2010 приручнику за валидацију, и да их постепено имплементира у пре-валидациони сервис за потребе националних рачуна.

Републички завод за статистику Србије обрачунава БДП према производном, расходном и доходовном приступу. Добијени резултати производног и расходног приступа се затим балансирају, како би се обезбедила конзистентност и добио коначан износ БДП-а, као и његових агрегата.

У националним рачунима се прави разлика између микро и макро балансирања. Микро балансирање се спроводи унутар инпут–aутпут оквира на нивоу појединачних (група) добара и услуга. Равнотежа између производног и расходног приступа се постиже као резултат балансирања понуде и употребе појединачних производа у оквиру анализе робних токова (енг. commodity flow analysis). Макро балансирање се, с друге стране, заснива на директној конфронтацији производне стране састављене од података, не за поједине групе добара и услуга, већ за делатности, са расходном страном која је састављена од главних агрегата употребе БДП-а.

Балансирање се формално може поделити у две фазе:

Прва фаза подразумева утврђивање укупне разлике између три приступа, као и доношење прелиминарних одлука у погледу стране, величине и правца прилагођавања, односно њиховог узајамног усаглашавања.

Друга фаза може се посматрати као врста „финих подешавања“, јер обухвата анализу ефеката балансирања на динамику временских серија компоненти БДП-а насталих у првој фази. Овај корак може резултирати додатним изменама у серијама, у циљу обезбеђивања веће конзистентности и поузданости резултата.

У теорији, производни и расходни приступ требало би да резултирају истом вредношћу БДП-а. Међутим, у пракси је то готово немогуће. Поред различитих формула израчунавања, ова два приступа се заснивају на различитим изворима података (административним или статистичким) и сходно томе дају независне процене БДП-а, од којих свака има своје предности и ограничења. Стога прелиминарни корак у обрачуну БДП-а подразумева процес међусобног усклађивања, односно балансирања између процена добијених производним и расходним приступом. Завршна фаза обрачуна обухвата усаглашавање прелиминарних резултата са подацима из табела понуде и употребе.

Процес балансирања спроводи се у складу са основним препорукама ESA 2010 и у оквиру расположивих извора података и процедура. Балансирани подаци о БДП-у доступни су за период почев од 1995. године.

Посебно је важно нагласити да је обезбеђена конзистентност између годишњих, кварталних и регионалних рачуна, као и између годишњих нефинансијских секторских рачуна, табела понуде и употребе и других делова система националних рачуна.

Извори података, методе и технике компилације специфични су за сваку земљу, али их је неопходно примењивати тако да буду у потпуности усклађени са концептима и дефиницијама датим у ESA 2010. За поједина општа и специфична питања у вези са обрачуном националних рачуна доступан је велики број докумената са смерницама (за више детаља видети 10.6).

Годишњи и квартални национални рачуни

Годишњи обрачун агрегата БДП-а изводи се коришћењем директних извора података, независно примењујући производни и расходни приступ, при чему је конзистентност између ова два приступа главни циљ. Такође се примењује доходовни приступ, међутим он се не обрачунава независно, јер не постоје довољно детаљни подаци за директан обрачун бруто пословног вишка и мешовитог дохотка. Уместо тога, бруто пословни вишак (укључујући мешовити доходак) у текућим ценама добија се индиректно, као резидуална ставка, тако што се од процењене вредности БДП-а по производном приступу одузму процене накнаде запослених и пореза умањених за субвенције на производњу.

Kвартални национални рачуни обрачунавају БДП према производном и расходном приступу, као и доходовном приступу. Квартални БДП одређен је производним компонентама, због чињенице да не постоје поуздане информације у кварталној периодици које би директно могле бити коришћене као индикатор за обрачун промене у залихама. Због тога, кварталне промене у залихама у текућим ценама и ценама претходне године добијају се индиректно, као резидуална ставка (разлика између процењене вредности БДП-а обрачунатог према производном приступу и збира компоненти БДП-а обрачунатих према расходном приступу – издатака за финалну потрошњу домаћинстава, НПИД-а и државе, бруто инвестиција у основна средства, промена у драгоценостима и вредности нето извоза добара и услуга). У Републици Србији, квартални БДП се не процењује независно коришћењем доходовног приступа због недостатка релевантних информација за директно израчунавање бруто пословног вишка и мешовитог дохотка. Због тога се квартални бруто пословни вишак (укључујући мешовити доходак) у текућим ценама добија индиректно, као резидуална ставка, тј. као разлика између вредности БДП-а обрачунатог према производном приступу и збира компоненти доходовног приступа (накнаде запосленима и порези на производњу и увоз, умањени за субвенције на производњу).

Основни агрегати кварталних и годишњих националних рачуна истовремено се обрачунавају у текућим ценама, у ценама претходне године и као уланчане мере обима (референтна 2021. година), а квартални БДП и у десезонираној форми. За потребе међународног поређења годишњи БДП се такође прерачунава у америчке доларе (од 1995. године) и евре (од 1999. године). Прерачун у америчке доларе и евре врши се по просечном годишњем курсу Народне банке Србије.

Осим тога, редовно се обрачунавају годишњи и квартални подаци националних рачуна о запослености у броју лица и часовима рада.

Регионални национални рачуни

Обрачун регионалног БДП-а ради се по Номенклатури статистичких територијалних јединица Републике Србије (НСТЈ), која је усклађена са европском Класификацијом статистичких територијалних јединица – NUTS, и то на нивоу – NUTS 2 (региони) и NUTS 3 (области). Поред тога, као посебна статистичка територијална јединица приказује се „Екстра регио“, тј. екстериторијална јединица Републике Србије (ESA 2010, параграф 13.11). Регионализација бруто додате вредности (БДВ) базира се на принципу дистрибуције резултата активности економских субјеката према месту њиховог рада, тј. локалним јединицама где се додата вредност реално ствара, а не према седишту економског субјекта. Регионални подаци о БДВ-у објављују се на нивоу делатности у милионима динара. Осим тога, подаци регионалног БДП-а приказују се у текућим ценама, у форми номиналних стопа раста, изражени у паритетима куповне снаге (PPS) и у форми рациа између региона Републике Србије и индикатора ЕУ27.

Нефинансијски секторски рачуни

Потпуни сет годишњих нефинансијских рачуна се израђује за укупну економију, као и по институционалним секторима (сектор нефинансијских друштава (S.11), сектор финансијских друштава (S.12), сектор државе (S.13), сектор домаћинстава (S.14) и сектор непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима (S.15)). Овај сет рачуна укључује: рачун добара и услуга, рачун формирања дохотка, рачун распоређивања примарног дохотка, рачун расподеле дохотка, рачун употребе дохотка и рачун капитала. За сектор иностранства (S.2), израђују се следећа три рачуна: рачун добара и услуга сектора иностранства; рачун примарног дохотка и текућих трансфера сектора иностранства; и рачун капитала сектора иностранства.

Табеле понуде и употребе / Инпут-аутпут табеле

Табеле понуде и употребе се обрачунавају у текућим и сталним ценама за све сетове података одређених ESA 2010 Програмом достављања података. Инпут-аутпут табеле имају петогодишњу динамику обрачуна у текућим ценама.

Циљ сезонског прилагођавања јесте идентификација и елиминација сезонских флуктуација и календарских ефеката који могу прикривати краткорочна и дугорочна кретања у временској серији, чиме се онемогућава јасно сагледавање основних економских феномена. Сезонско прилагођавање стога представља фундаментални поступак у тумачењу кретања временских серија и има посебан значај у процесу информисања доносилаца одлука. (ЕСС-ове смернице о сезонском прилагођавању/ ESS guidelines on seasonal adjustment, 2015 Edition, Анекс, тачка 1).

За одабране податке националних рачуна, као што су главни агрегати кварталних националних рачуна, временске серије се не публикују само у недесезонираном облику, већ и у облицима са различитим врстама прилагођавања (нпр. сезонско, календарско, тренд-циклус). Према ESA 2010 Програму достављања података, квартални подаци се достављају у облику који није сезонски прилагођен (недесезонираном облику) и у сезонски прилагођеном облику (укључујући календарска прилагођавања, где је релевантно).

Обезбеђивање кварталних података који садрже искључиво календарска прилагођавања је добровољно.

За кварталне нефинансијске секторске рачуне, сезонско прилагођавање (укључујући и календарска прилагођавања, где је релевантно) обавезно је за ограничени скуп серија података.

Приступ изради и објављивању сезонски прилагођених података разликује се између појединих табела.

Нема напомена.