Nacionalni racuni

Republički zavod za statistiku

Nacionalni računi

Dušan Gavrilović

Pomoćnik direktora

Milana Rakića 5, Beograd

dusan.gavrilovic@stat.gov.rs

Direktni tel:011/2412-922, lok. 381

Mobilni: 062 8827-536

Podaci nacionalnih računa odnose se na sve podatke koji se proizvode i diseminiraju za određenu ekonomiju u skladu sa definicijama i smernicama Evropskog sistema nacionalnih i regionalnih računa / European System of Accounts (ESA 2010).

Nacionalni računi obezbeđuju podatke za ukupnu ekonomiju, ali takođe uključuju i razlaganje ukupne ekonomije (na sektore, ekonomske aktivnosti, proizvode, regione, itd.). Nacionalni računi obezbeđuju podatke za više oblasti i domena: godišnje i kvartalne nacionalne računi (glavni agregati), sektorske račune, finansijske račune[1], tabele ponude i upotrebe (SUT) i input-autput tabele[2], regionalne račune i statistiku državnih finansija[3].   

Jedan od glavnih indikatora u nacionalnim računima jeste stopa promene bruto domaćeg proizvoda (BDP) u stalnim cenama (cenama prethodne godine) i ulančanim merama obima, koja pokazuje nivo ekonomskog razvoja jedne zemlje ili regiona, i takođe se naziva stopom ekonomskog rasta. Naime, ova stopa promene je rezultat obračuna BDP-a koji ima za cilj da pokaže realne dinamičke i strukturne promene, nastale nezavisno od uticaja cena.

      ESA 2010 obezbeđuje metodologiju o zajedničkim i opštim standardima, definicijama, međunarodno 

usklađenim klasifikacijama i računovodstvenim pravilima koji se koriste za izradu nacionalnih računa na komparativnim osnovama.

ESA 2010 definiše klasifikacije koje se primenjuju za: institucionalne sektore, transakcije proizvodima, transakcije nefinansijskom i neproizvedenom imovinom, distributivne transakcije, transakcije finansijskom imovinom i obavezama, ostale promene imovine, bilansne stavke i stavke neto vrednosti, stavke bilansa stanja, nefinansijsku imovinu, finansijsku imovinu i obaveze.     

Pored toga, za mnoge stavke ESA 2010 koristi i druge klasifikacije: NACE Rev. 2 za ekonomske delatnosti, CPA 2014 za proizvode prema ekonomskim delatnostima, COFOG za funkcije države, COICOP za individualnu potrošnju prema nameni, COPNI za klasifikaciju namene neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima, NUTS 2013 za regionalne klasifikacije.

Kompletan prikaz klasifikacija nalazi se na sledećim mestima:

- ESA 2010 Chapter 23 Classifications / ESA 2010 – Poglavlje 23 Klasifikacije

- RAMON classification database Evrostata

    Klasifikacije koje se koriste u izradi nacionalnih računa

Nacionalni računi daju prikaz ukupne ekonomije jedne zemlje. Obuhvaćene su sve jedinice koje imaju svoj centar dominantnog ekonomskog interesa na ekonomskoj teritoriji te zemlje. 

Pored toga, ukupne vrednosti su raščlanjene i prikazane na više načina. Dva najvažnija prikaza su prikaz prema institucionalnim sektorima i prikaz prema delatnostima NACE Rev. 2. Neophodan je potpuni obuhvat za svaku od prikazanih stavki.

U vezi sa raščlanjivanjem prema institucionalnim sektorima, ESA 2010 razlikuje pet zasebnih domaćih institucionalnih sektora (uspostavljenih grupisanjem rezidentnih institucionalnih jedinica): (a) nefinansijska inkorporisana preduzeća; (b) finansijska inkorporisana preduzeća; (v) sektor države; (g) domaćinstva; (d) neprofitne institucije koje pružaju usluge domaćinstvima.Ovih pet sektora zajedno čine ukupnu domaću ekonomiju (S.1). Sektor inostranstva (S.2) čine nerezidentne institucionalne jedinice koje stupaju u transakcije sa rezidentnim institucionalnim jedinicama.

Za razlaganje prema aktivnosti, ESA 2010 primenjuje NACE Rev.2. Aktivnosti se mogu razložiti na nekoliko nivoa, na primer na  3, 10, 21, 38, 64 ili 88 aktivnosti. Na 'najvišem' nivou definisane su tri kategorije: (a) poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo; (b) rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, gasom, i parom, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, građevinarstvo; (v) usluge.

Svi statistički koncepti i definicije koje se koriste u nacionalnim računima prikazani su u Aneksu A – Uredba ESA 2010 (link to blue book on ESA2010 methodology). Dva osnovna seta tabela odnose se na: (a) račune institucionalnih sektora; (b) input-atput okvir, i račune prema ekonomskim delatnostima.

Računi sektora daju, prema institucionalnim sektorima, sistematski prikaz različitih faza ekonomskog procesa: proizvodnja, formiranje dohotka, raspodela dohotka, preraspodela dohotka, upotreba dohotka, i finansijska i nefinansijska akumulacija. Sektorski računi takođe uključuju bilanse stanja za prikaz stanja imovine, obaveza i neto vrednosti na početku i na kraju obračunskog perioda. Promenljive/pojmovi prikazani u sektorskim računima uključuju transakcije proizvodima, transakcije neproizvedenom nefinansijskom imovinom, distributivne transakcije, transakcije finasijskom imovinom i obavezama, ostale promene imovine, nefinasijsku i finansijsku imovinu i obaveze.      

Input-autput okvir (još uvek u procesu razvoja), kroz tabele ponude i upotrebe, daje detaljniji prikaz proizvodnog procesa (struktura troškova, formirani dohodak i zaposlenost) i tokove robe i usluga (autput, uvoz, izvoz, finalna potrošnja, međufazna potrošnja i stvaranje kapitala prema grupama proizvoda). Ove varijable su razložene prema ekonomskim aktivnostima (NACE Rev. 2) i proizvodima (CPA 2014).

ESA 2010 takođe obuhvata i pojmove stanovništva i zaposlenosti (još uvek u procesu razvoja). Ovi pojmovi su relevantni za sektorske račune, račune prema ekonomskim aktivnostima i okvir ponude i upotrebe.

Regionalni računi obezbeđuju regionalno razlaganje glavnih agregata  kao što su bruto dodata vrednost prema ekonomskim aktivnostima, bruto investicije u osnovna sredstva i prihod domaćinstava.

Regionalno razlagalje se bazira na NUTS/NSTJ klasifikaciji.

Pojmovi nacionalnih računa se takođe koriste i za regionalne račune.

Pored toga, Aneks A – Uredba ESA 2010 uzima u obzir i određuje brojne druge pojmove i definicije, kao što su: statističke jedinice i njihovo grupisanje, tokovi i zalihe, računovodstvena pravila (vrednovanje, vreme knjiženja, konsolidacija i saldiranje). Glavne karakteristike i principi izrade nacionalnih računa nalaze se u Poglavlju 1.

U skladu sa smernicama ESA 2010, u nacionalnim računima koriste se dva tipa jedinica i dva odgovarajuća načina podele ekomomije: (a) institucionalna jedinica; (b) lokalna jedinica prema vrsti delatnosti (local KAU). Prvi tip se koristi za određivanja prihoda, rashoda i finansijskih tokova, kao i za bilanse stanja. Drugi tip jedinica se koristi za određivanje proizvodnih procesa, input-autput analize i za regionalne analize.

Institucionalna jedinica je ekonomska celina koju karakteriše autonomija odlučivanja u sprovođenju svoje osnovne funkcije. Rezidentna jedinica čini institucionalnu jedinicu na ekonomskoj teriroriji gde ima svoj centar osnovnog ekonomskog interesa ukoliko poseduje autonomiju odlučivanja, bilo da vodi kompletan set računa, ili može da izrađuje kompletan set računa.

Lokalna jedinica prema vrsti delatnosti (local KAU) grupiše sve delove insitucionalne jedinice u svojstvu proizvođača koji se nalaze na jednom mestu ili su blisko locirani, a koji doprinose obavljanju aktivnosti na nivou grupe (četvorocifarski nivo) klasifikacije NACE Rev. 2.

Jedna institucionalna jedinica obuhvata jednu ili više lokalnih jedinica prema vrsti delatnosti (local KAU); lokalna jedinica prema vrsti delatnosti pripada jednoj i samo jednoj institucionalnoj jedinici.

Populacija nacionalnih računa jedne zemlje sastoji se od svih rezidentnih statističkih jedinica (institucionalnih jedinica ili lokalnih jedinica vrste delatnosti /local KAU, videti odeljak 3.5). Jedinica je rezidentna jedinica zemlje kada ima centar osnovnog ekonomskog interesa na ekonomskoj teritoriji te zemlje, tj. kada se u dužem periodu (jedna godina ili duže) bavi ekonomskim delatnostima na toj teritoriji.   

Nacionalni računi imaju kompletan obuhvat. To znači da su obuhvaćene sve rezidentne statističke jedinice.

Koncept statističke populacije nije primenljiv u kontekstu nacionalnih računa.

Referentna oblast za izradu sistema nacionalnih računa Srbije jeste teritorija Republike Srbije. Ipak, od 1999. godine RZS nema na raspolaganju i ne može da obezbedi određene podatke za AP Kosovo i Metohija, tako da ti podaci nisu uključeni u obuhvat za Republiku Srbiju.

Vremenska serija podataka kvartalnih i godišnjih nacionalnih računa dostupna je od 1995. godine.

Podaci regionalnih računa dostupni su od 2010. godine.

Pojam 'baznog perioda' nema primenu u nacionalnim računima. Umesto toga, za neke promenljive nacionalnih računa primenjuju se pojmovi cena iz prošle godine i ulančane mere obima, kako je prevdiđeno Odlukom Komisije 98/715/ES (Commission Decision 98/715/EC). Prikazivanje promenljivih u cenama iz prošle godine omogućava preračunavanje indeksa obima između tekućeg perioda i prethodne godine.  Pošto je izabran referentni period kao reper, moguće je uraditi ulančavanje indeksa obima i zatim ih primeniti na promenljive u tekućim cenama godine koja je reper. Tako se dobijaju procene obima za svaki period posmatranja.

Srbija trenutno koristi 2010. kao referentnu godinu za izradu ulančanih mera obima. Metod kompilacije kvartalnih ulančanih mera obima je metod godišnjeg preklapanja.

Uz izuzimanje nekih promenljivih u vezi sa stanovništvom i radnom snagom koje se obično prikazuju u broju lica, radnih sati, sistem ESA 2010 pokazuje tokove i stanja u monetarnom iznosu: u nacionalnoj valuti (RSD). Tokovi i stanja se mere u skladu sa njihovom vrednošću u razmeni, tj. vrednošću po kojoj se tokovi i stanja u stvari menjaju, ili se mogu menjati, za gotovinu. Otuda, tržišne cene za sistem ESA jesu referenca za vrednovanje.

Pored mera u tekućim (tržišnim) cenama, neke promenljive nacionalnih računa se takođe iskazuju u cenama iz prethodne godine i ulančanim merama obima, videti odeljak 3.9. Dalje, moguće je izvesti stope rasta i indekse, i razne druge mere '(npr. procentni iznosi, podaci po glavi stanovnika, podaci iskazani u standardima kupovne moći)' takođe se mogu primeniti.

Srbija postupa u skladu sa pravilima koja su gore definisana. Ipak, vrednosti ukupnog BDP-a i BDP-a po glavi stanovnika prikazuju se, takođe, i u evrima (EUR) i u dolarima (USD).

Uobičajeno, referentni period koji se koristi za prikazivanje podataka nacionalnih računa je kalendarska godina za godišnje podatke i određeni kvartal za kvartalne podatke.

Registruju se dve osnovne vrste informacija: tokovi i stanja. Tokovi se odnose na radnje i efekte događaja koji se odvijaju u toku datog perioda (godine ili kvartala), dok se stanja odnose na pozicije u jednoj vremenskoj tački (obično početak ili kraj godine ili kvartala).   

Nacionalni računi se izrađuju u skladu sa Evropskim sistemom računa, (ESA 2010), koji je objavljen u Službenom listu kao Aneks A Uredbe EU broj 549/2013. ESA 2010 program dostavljanja podataka dat je u Aneksu B.

ESA 2010 ima formu Uredbe i ona obezbeđuje:

• metodologiju (Aneks A) koja određuje zajedničke standarde, definicije, klasifikacije i računovodstvena pravila koja se primenjuju za izradu računa i tabela na uporedivim osnovama (link: Plava knjiga o metodologiji sistema ESA 2010 / Blue book on ESA 2010 methodology);
• program dostavljanja podataka (Aneks B) koji određuje vremenske rokove do kojih države članice treba da dostave Evrostatu račune i tabele (link: ESA 2010 program dostavljanja podataka / ESA 2010 transmission programme).

Glavni pravni okvir za statistički sistem određen je Zakonom o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 104/09).

 Podaci o nacionalnim računa se transmituju Evrostatu.

Uredba (EZ) broj 223/2009 o evropskoj statistici / Regulation (EC) No 223/2009 on European statistics (recitativ 24 i Član 20(4)) od 11.03.2009. (Službeni list L 87, str. 164), predviđa potrebu da se uspostave zajednički principi i smernice koji obezbeđuju poverljivost podataka koji se koriste za proizvodnju evropske statistike i pristup takvim poverljivim podacima sa opravdanim razlogom u smislu tehničkog razvoja i potreba korisnika u demokratskom društvu. Kodeks prakse evropske statistike / European Statistics Code of Practice određuje dalje uslove koje statističke institucije moraju poštovati u vezi sa statističkom poverljivošću (Princip 5).

Na osnovu člana 46 Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), članova 7 i 35 Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 i 101/07) i članova 9, 15, 16. i 18. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07 i 104/09), direktor RZS-a usvaja Pravilnik o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku. Pravilnik propisuje mere koje treba sprovesti kako bi se zaštitili podaci i informacije u RZS-u.

U statističkom smislu, 'poverljivi podaci' su podaci koji omogućavaju da statističke jedinice budu identifikovane, bilo direktno ili indirektno, čime se otkrivaju lični podaci. Da bi se statistička jedinica mogla identifikovati, moraju se uzeti u obzir sva relevantna sredstva koja treća strana može upotrebiti da identifikuje statističku jedinicu. Iako su podaci nacionalnih računa obično visoko agregirani, mogu postojati slučajevi detaljnog razlaganja agregata i/ili malih ekonomija. U takvim slučajevima potrebno je preduzimati mere da bi se sprečilo otkrivanje podataka pojedine statističke jedinice. Uputstvo za sprečavanje otkrivanja podataka nalazi se u Priručniku za kontrolu otkrivanja statističkih podataka / Handbook on Statistical Disclosure Control.

Kao što je definisano u srpskim pravnim aktima pomenutim u odeljku 7.1:

Tajni, poverljivi, kao i agregirani podaci, moraju biti zaštićeni od neovlašćenog davanja ako se iz njih mogu identifikovati pojedinačne informacije. Dve kopije tih podataka, definisanih u programu za obradu, moraju biti zaštićene na magnetnim medijima, kao i na papiru, dokle god to predviđa program za obradu, odnosno spisak zaštitnih arhiva i zapisa.

Zaštita tajnih podataka i dokumenata vrši se u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka. Poverljivi podaci iz člana 3. Pravilnika smatraju se službenom tajnom i ne mogu se objavljivati ili komunicirati, odnosno ne mogu biti deo zbirnih podataka iz kojih se pojedinačni podaci mogu identifikovati. Pojedinačni podaci se mogu dati samo vlasniku tih podataka.

Zaštita integriteta i tajnosti poverljivih podataka mora biti u skladu sa metodom navedenom u programu obrade podataka.

Samo zaposleni u RZS-u ovlašćeni odlukom direktora RZS-a imaju pristup poverljivim podacima iz administrativnih izvora.

Dobra praksa podrazumeva da novi podaci nacionalnih računa i njihovo objavljivanje / saopštenja za javnost u vezi sa njima moraju da budu najavljeni u kalendaru publikovanja koji se daje javnosti na raspolaganje značajno pre objavljivanja.

Podaci se objavljuju u skladu sa kalendarom publikovanja, koji se svake godine ažurira.

Kalendar publikovanja dostupan je na sledećoj adresi: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar.

U skladu sa pravnim okvirom EU i Kodeksom prakse evropske statistike / European Statistics Code of Practice (Princip 6 o nepristrasnosti i objektivnosti, Princip 13 o pravovremenosti i poštovanju najavljenih datuma objavljivanja i Princip 15 o dosupnosti i razumljivosti), potrebno je da korisnicima budu na raspolaganju podaci nacionalnih računa koji zadovoljavaju standarde kvaliteta, uključujući relevantne metapodatke. Korisnici treba da budu obavešteni o tome kada su podaci na raspolaganju i kako im je moguće pristupiti.

Zakon o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“ br. 104/09) daje okvir za politiku objavljivanja, kao i za pristup korisnika. 

Novi podaci kvartalnih nacionalnih računa se objavljuju svakog kvartala: četiri puta godišnje. Međutim, u zavisnosti od okolnosti i nacionalne prakse, prvobitno objavljeni podaci kvartalnih nacionalnih računa mogu se revidirati i ponovo diseminirati. Podaci godišnjih nacionalnih računa se objavljuju najmanje jedanput godišnje: kada su dodati podaci za novu godinu. Ali, u zavisnosti od prakse koju zemlja primenjuje i politike revizije, godišnji podaci se takođe mogu češće objavljivati, npr. publikovanje prve procene početkom kalendarske godine, kao i revidirane procene kasnije tokom kalendarske godine.      

Najvažniji rezultati nacionalnih računa izdaju se kroz saopštenja za javnost. Novi glavni podaci nacionalnih računa mogu se takođe prezentovati na konferencijama za štampu ili brifinzima. Tačni datumi se unapred najavljuju u kalendarima publikovanja (videti odeljak 8.2).

Podaci nacionalnih računa Republike Srbije, u formi saopštenja (redovnih ili ad hoc), dostupni su na sledećoj veb- stranici  RZS-a,  http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/nacionalni-racuni/

Pored saoštenja za javnost, diseminacija podataka nacionalnih računa se može vršiti kroz druge publikacije, kao što su statistička dokumenta, godišnjaci, interni i eksterni članci. Obično se to odnosi na publikacije u kojima je data dublja analiza određenih pojava.  

Sve publikacije (Statistički godišnjak, radni dokumenti, bilteni, studije i analize) dostupne su na sledećoj veb-stranici RZS-a, http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/oblasti/nacionalni-racuni/

Da bi se omogućio lak pristup podacima nacionalnih računa, svi validni podaci nacionalnih računa treba da budu dostupni za korisnike kroz objavljivanje u onlajn bazi podataka.

U diseminacionoj bazi podataka podaci se objavljuju u oblasti „Nacionalni računi“ http://data.stat.gov.rs/?caller=09&languageCode=sr-Cyrl.

Nije primenljivo.  

Pored saopštelja za javnost i drugih publikacija (videti odeljak 10.1 i 10.2), informacije o nacionalnim računima mogu se plasirati putem društvenih mreža.  

Zavod kao institucija prisutan je na društvenim mrežama, Tviteru (https://twitter.com/StatistikaSrb) i Jutjubu (https://www.youtube.com/channel/UC01klc-z0grxfz5KT8Y425A).

Opšti metodološki okvir za izradu nacionalnih računa u EU predstavlja ESA 2010.

Pored toga, postoji više priručnika koji imaju za svrhu da pomognu izradu podataka nacionalnih računa. Neki od najvažnijih metodoloških priručnika su Priručnik za izradu kvartalnih nacionalnih računa, Priručnik o metodama regionalnih računa, Evrostatov priručnik za izradu tabela ponude i upotrebe (SUT) i input-autput tabela, Priručnik o deficitu i dugu sektora države. Takođe postoje knjige smernica u vezi sa posebnim pitanjima, npr. uputstvo za izradu/kompilaciju procena zemljišta, uputstvo za izradu/kompilaciju podataka o zalihama, Priručnik za merenje istraživanja i razvoja u sistemu ESA 2010 / Manual on measuring Research and Development in ESA 2010.

Navedeni priručnici se posebno primenjuju za statistiku nacionalnih računa u EU. Međutim, postoje i drugi u svetu priznati ekvivalenti: SNA 2008, Priručnik za kvartalne nacionalne račune, Priručnik za kompilaciju i analizu input-autput tabela, Priručnik za statistiku državnih finansija. 

Metodološke informacije koje se odnose na godišnje nacionalne račune, kvartalne nacionalne račune, BDP u stalnim cenama, finalnu potrošnju domaćinstava, investicije u osnovna sredstva i slično, dostupne su na sledećoj veb-stranici http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=09&s=0. Neki od metodoloških dokumenata se i dalje oslanjaju na ESA 1995; oni su ažurirani i objedinjeni u dokumentu „Metodologija obračuna bruto domaćeg proizvoda (BDP) – Izvori i metodi“.

Pored metodoloških informacija, opis sistema nacionalnih računa dat je u mnogim publikacijama RZS-a, čije su on-lajn verzije dostupne besplatno:

• Sistem nacionalnih računa Republike Srbije, 1997–2006.
• Statistički godišnjak Republike Srbije (poglavlje o nacionalnim računima)
• Regionalni BDP, 2017.
• Kako se meri ekonomija: Srbija u tranziciji.

Pored toga, postoji i sveobuhvatan i transparentan opis izvora i metoda koji se koriste za izradu godišnjih i kvartalnih nacionalnih računa, odnosno za obračun BDP/BDV, tj. „Metodologija obračuna bruto domaćeg proizvoda (BDP) – Izvori i metodi“^[1] i „Izvori i metode obračuna kvartalnih nacionalnih računa“^[2].

Značaj nacionalnih računa zahteva da bude dostupna dokumentacija o postupcima koji se primenjuju za upravljanje kvalitetom i ocenu kvaliteta. Primeri takve dokumentacije su izveštaji o kvalitetu nacionalnih računa, studije o kvalitetu i izveštaji o analizi revizije.

Izveštaji o kvalitetu za regionalne račune (izveštaj o kvalitetu regionalnog računa domaćinstava i izveštaj o kvalitetu regionalnog BDV-a) pripremljeni su i dostavljeni Evrostatu u okviru IPA 2011 projekta u 2014. godini.

Kvalitet podataka nacionalnih računa je osiguran kroz strogu primenu koncepata ESA 2010 i primenu smernica koje daje Priručnik ESS za izveštavanje o kvalitetu.

Tokom celog procesa kompilacije, podaci nacionalnih i regionalnih računa prolaze kroz više vrsta provera kvaliteta, npr. ex-ante (izvorna statistika), tekuće (rezultati), ex-post (korišćeni metodi) i spoljne / eksterne provere (Evrostat i MMF). 

RZS je uveo „Politiku kvaliteta“ kao opšti okvir na osnovu koga definiše dizajn i implementaciju sistema upravljanja kvalitetom i „Strategiju kvaliteta“, kao okvir za realizaciju svih aktivnosti za implementaciju RZS-ovog upravljanja kvalitetom. Sistem upravljanja kvalitetom RZS-a oslanja se na misiju i viziju zvanične statistike Republike Srbije, kao i na Kodeks prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice – CoP) i principe Upravljanja ukupnim kvalitetom (Total Quality Management – TQM), koji predstavljaju zajednički okvir kvaliteta Evropskog statističkog sistema (ESS). Model upravljanja ukupnim kvalitetom generalno definiše oblasti delovanja i kriterijume koji se moraju uzeti u obzir u upravljanju kvalitetom. Na osnovu toga, RZS je definisao četiri oblasti za kontinuirano poboljšanje kvaliteta: 1. Orijentisanost ka korisnicima, 2. Kvalitet statističkih proizvoda i procesa, 3. Jačanje saradnje sa davaocima podataka i 4. Profesionalni razvoj i zadovoljstvo zaposlenih.

Nacionalni računi su, zbog svog velikog značaja za administrativne potrebe, predmet redovnih međunarodnih provera od strane Evrostata, Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development – OECD).

Statistički menadžment informacionog sistema (Statistical Management Information System – SMIS) ili baza podataka o usklađenosti koristi se za merenje usklađenosti statistike sa statističkim standardima EU (kako na osnovu implementacije metodoloških, tako i pravnih statističkih preporuka). Evrostat je u najnovijem izveštaju o proceni (2017 SMIS + Ciklus praćenja usklađenosti) ocenio sistem računa Republike Srbije kao srednje usklađen. Republici Srbiji se preporučuje da postepeno poboljšava usklađenost sa ESA 2010, uključujući dalji razvoj odgovarajućih statističkih izvora. Visok prioritet treba dati dostavljanju potpunijeg seta podataka nacionalnih računa u skladu sa Programom dostavljanja podataka Evrostatu ESA 2010 (European system of accounts - ESA 2010 - Transmission programme of data) . Na osnovu rezultata IPA projekata (The Instrument for Pre-accession Assistance – IPA) i potreba države treba nastaviti dalji rad na daljem usaglašavanju sistema. Takođe se preporučuje redovno ažuriranje i proširivanje metodologije „Opis izvora i metoda koji se koriste za obračun bruto domaćeg proizvoda (BDP)“.

Nacionalni računi obezbeđuju ključne informacije za praćenje ekonomske politike i donošenje odluka, za izradu prognoza, za administrativne potrebe, za informisanje široke javnosti o ekonomskom razvoju (direktno ili indirektno preko novinskih agencija), i kao input za ekonomska istraživanja.

Nacionalni računi su, kao kvantitativna osnova, relevantni za sve koji se bave ekonomijom i koriste nacionalne račune za potrebe planiranja, analize, modeliranja i predviđanja, počev od Ministarstva privrede, Ministarstva finansija, Privredne komore, Narodne banke Srbije, kao i državnih organizacija i drugih organizacija od javnog interesa, koji učestvuju u kreiranju i razvoju ekonomije. Pored toga, nacionalni računi su značajni za ciljne grupe korisnika (stručna javnost, novinari itd.).

RZS je u periodu od 10. do 24. oktobra 2017. godine po četvri put sproveo istraživanje o zadovoljstvu korisnika , kako bi se dobile informacije o potrebama korisnika, njihovom zadovoljstvu podacima i uslugama, kao i da se dobiju informacije o kvalitetu podataka i usluga koje pruža RZS.

Potpunost podataka nacionalnih računa u Republici Srbiji može se posmatrati u kontekstu ispunjavanja uslova dostavljanja podataka Evrostatu predviđenih Programom o dostavljanju podataka Evrostatu (plan dostavljanja). Dostavljanje podataka nacionalnih računa Evrostatu, u skladu sa ESA 95, započeto je u februaru 2013. godine. Počev od oktobra 2014. godine, dostavljanje podataka nacionalnih računa Republike Srbije se odvija kao redovna aktivnost predviđena u skladu sa ESA 2010. 

Tradicionalne mere tačnosti bi bilo teško primeniti na rezultate obračuna nacionalnih računa, ali se mogu indirektno primeniti procenom pouzdanosti objavljenih analiza revizija BDP-a i njegovih komponenti. Podaci se revidiraju kvartalno ili godišnje. Ovakve revizije su male i zasnovane su na dodatnim informacijama koje su dobijene u toku godine. Međutim, sprovode se i velike revizije, kao one izvršene 2014. i 2018. godine, zbog uvođenja nove metodologije ili poboljšanja izvora podataka.

Revizije BDP-a obično rezultiraju povećanjem ukupne vrednosti, jer poboljšani izvori podataka povećavaju pokrivenost (obuhvat) ekonomije i zato što novi pokazatelji rastućih delatnosti bolje odražavaju njihov doprinos ekonomiji.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Podaci nacionalnih računa treba da budu dostupni za sve korisnike maksimalno na vreme, uzimajući u obzir periodiku podataka (godišnja i kvartalna), karakter podataka (informacija o ekonomskoj strukturi ili konjunkturne promene) i odgovarajući balans između tačnosti i pravovremenosti.

Program dostavljanja podataka ESA 2010 definiše predviđenu pravovremenosz za sve tabele nacionalnih računa. Kvartalne tabele treba da budu dostupne u roku od dva do tri meseca od kraja kvartala. Godišnje tabele se moraju dostavljati u periodu od dva meseca (glavni agregati) do 36 meseci (tabele ponude i upotrebe) od kraja referentne godine.

Periodika objavljivanja indikatora

    t = referentni period          

Datumi objavljivanja podataka nacionalnih računa naznačeni su u Kalendaru objavljivanja, koji se ažurira godišnje. Kalendar se donosi pre početka kalendarske godine na koju se odnosi. Omogućava pregled svih statističkih publikacija sa precizno navedenim naslovom, referentnim periodom i datumom objavljivanja.

Obaveštenje o razlozima odstupanja od Kalendara objavljivanja objavljuje se na veb-sajtu. U slučaju da je neophodno odlaganje objavljivanja podataka zbog iznenadnih problema (npr. tehničkih razloga), novi datum objavljivanja, sa navedenim razlogom, stavlja se u Kalendar objavljivanja.

Na evropskom i globalnom nivou postoji velika uporedivost nacionalnih računa zahvaljujući primeni opšteprihvaćenih smernica o nacionalnim računima utemeljenih u ESA 2010 / SNA 2008. Od oktobra 2014. godine, zvanično se primenjuje nova metodologija nacionalnih računa – ESA 2010; počev od tada, dostavljanje podataka Evrostatu obavlja se u skladu sa Evrostatovim Programom dostavljanja podataka.

Dužina uporedivih vremenskih serija

U okviru sistema nacionalnih računa, postoji puna kozistentnost između oblasti: godišnji i kvartalni nacionalni računi, računi države, sektorski računi, finansijski računi, regionalni računi, tabele ponude i upotrebe. Međutim, u praksi puna kozistentnost nije uvek moguća i povremena neslaganja se mogu dešavati. 

Podaci objavljeni u okviru nacionalnih računa (pokrivenost ukupne ekonomske aktivnosti) često se razlikuju od objavljenih relevantnih podataka granskih statistika o sličnim ili istim varijablama. U većini slučajeva to je rezultat metodoloških razlika i prirode računovodstvenog sistema koji integriše mnoštvo različitih izvora podataka kako bi se izračunale varijable.

Međutim, upoređivanje sa drugim statistikama na detaljnom nivou često će pokazati razlike, delom zbog razlika u definicijama varijabli, a delimično zbog razgraničenja kalendarske godine i zahteva za što potpunijim obuhvatom ekonomske aktivnosti za potrebe nacionalnih računa.

Videti odeljak 15.3 (Koherentnost – između oblasti).

Podaci nisu raspoloživi.

Opšta politika revizije RZS-a je usvojena i objavljena.

Podaci nacionalnih računa su predmet stalnih revizija, sa pojavom novih izvora podataka, kao i kada novi podaci postanu dostupni (raspoloživi).

U skladu sa politikom revizije kvartalnih nacionalnih računa podaci za prva tri kvartala tekuće godine – t,  podložni su revizijama do momenta objavljivanja četvrtog kvartala (u februaru naredne godine – t + 1), kada se dobija prva procena za godinu – t. To su tekuće revizije. Godišnje revizije sprovode se zbog obračuna godišnjih nacionalnih računa. Prva revizija sprovodi se kada preliminarni godišnji podaci (dobijeni kao suma 4 kvartala) postanu raspoloživi, a ostale kada se objave godišnji podaci kao rezultat obračuna godišnjih nacionalnih računa. U svim slučajevima revidiraju se kvartali tekuće i prethodne dve godine. Izuzetak od opšteg pravila su desezonirani podaci, kod kojih se revidiraju vrednosti cele vremenske serije.

Revizija godišnjih nacionalnih računa sprovodi se kada se pojavi potreba za metodološkim izmenama (koncepata, definicija, klasifikacija), promena statističkih metoda, menjanjem izvora podataka, kao i zbog unapređenog obuhvata izveštajnih jedinica i ispravki grešaka, kao i ispravki izvornih podataka i procena.

U obračunu nacionalnih računa koriste se svi podaci koji su raspoloživi u datom trenutku. Najvažniji izvori su: administrativni izvori (Agencija za privredne registre, Ministarstvo finansija, Uprava za trezor, Poreska uprava, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Ministarstvo odbrane itd.), podaci iz redovnih statističkih istraživanja, kao i drugi relevantni izvori podataka iz statističkog sistema. Osim toga, kvalitativne informacije  mogu biti važne. Ove informacije mogu se koristiti za dopunu drugih podataka, proveru verodostojnosti drugih podataka ili odlučivanje o najboljem načinu obračuna novih pojava. U slučaju Republike Srbije, većina izvora podataka za kompilaciju BDP-a sa proizvodne strane su administrativni izvori, a sa rashodne strane i administrativni i statistički izvori. Kod kvartalnih nacionalnih računa administrativni i statistički izvori koriste se za kompilaciju BDP-a i sa proizvodne i sa rashodne strane.

Brojni podaci koji se koriste za kompilaciju nacionalnih računa dobijaju se i uključuju u obračun u momentu kada postanu dostupni. Različiti izvori podataka imaju različitu frekventnost.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku jer odeljenja nacionalnih računa obično ne prikupljaju podatke sami, već ih primaju od drugih odeljenja ili institucija.

BDP se obračunava prema proizvodnom i rashodnom pristupu. Rezultati ova dva pristupa se balansiraju kako bi se dobio konačan BDP i njegovi agregati.

Validacija podataka vrši se u tri koraka koji odgovaraju fazama u procesu obrade podataka prilikom izrade nacionalnih računa:

1. Temeljna validacija podataka prvo se sprovodi u primarnoj statistici. Za više informacija pogledajte relevantan metodološki materijal na veb-stranici RZS-a. 

2. Validacija prilikom pripreme podataka za obračun BDP-a prema proizvodnom i rashodnom pristupu. Zaposleni u nacionalnim računima dobijaju podatke iz statističkog sistema, kao i iz administrativnih izvora i obračunavaju makroekonomske agregate na detaljnom nivou, koji omogućava poređenje sa izvorima podataka.

3. Finalna validacija podataka vrši se prilikom usaglašavanja proizvodnog i rashodnog pristupa na višem nivou agregacije.

U teoriji, proizvodni i rashodni pristup trebalo bi da daju istu vrednost BDP-a. Međutim, u praksi je to gotovo nemoguće. Pored različitih formula za izračunavanje, ova dva pristupa zasnivaju se na različitim izvorima podataka i njihovom poreklu (administrativnim ili statističkim) i svaki rezultira različitim procenama BDP-a sa svojim inherentnim prednostima i nedostacima. Otuda, završni korak u obračunu BDP-a predstavlja proces međusobnog usklađivanja, tj. balansiranja između dve nezavisne procene BDP-a izračunate prema proizvodnom i rashodnom pristupu.

Proces balansiranja radi se u skladu sa osnovnim preporukama ESA 2010 i u okviru raspoloživih izvora podataka i procedura. Podaci balansiranog BDP-a dostupni su za period od 1995. godine. Osim toga, bitno je istaći da postoji konzistentnost između godišnjih, kvartalnih, regionalnih i podataka sektorskih računa, kao i drugih delova nacionalnih računa.

Godišnji nacionalni računi obračunavaju BDP koristeći nezavisno proizvodni i rashodni pristup, dok se dohodovni pristup izvodi iz proizvodnog pristupa.

Kvartalni BDP određen je proizvodnim komponentama, zbog činjenice da ne postoje pouzdane informacije u kvartalnoj periodici koje bi direktno mogle biti korišćene kao indikator za obračun promene u zalihama. Zbog toga, kvartalne promene u zalihama u tekućim cenama i cenama prethodne godine dobijaju se indirektno, kao rezidualna stavka (razlika između procenjene vrednosti BDP-a obračunatog prema proizvodnom pristupu i zbira komponenti BDP-a obračunatih prema rashodnom pristupu – izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava, NPID-a i države, bruto investicija u osnovna sredstva, promena u dragocenostima i vrednosti neto izvoza dobara i usluga).

Godišnji obračun agregata BDP-a izvodi se korišćenjem direktnih izvora podataka, nezavisno primenjujući proizvodni i rashodni pristup, pri čemu je konzistentnost između ova dva pristupa glavni cilj. Obračun BDP-a po dohodovnom pristupu se ne izvodi nezavisno, iz razloga što ne postoje nezavisne procene poslovnog viška (osim onog poslovnog viška koji se dobija iz proizvodnog pristupa nakon svih korekcija i postupka balansiranja). Shodno tome, pojedinačne troškovne komponente dohodovnog pristupa izvode se iz proizvodnog pristupa. Posledično, poslovni višak postaje rezidual umesto da se izračuna direktno u skladu sa zahtevima dohodovnog pristupa.

Osnovni agregati kvartalnih i godišnjih nacionalnih računa istovremeno se obračunavaju u tekućim cenama, u cenama prethodne godine i kao ulančane mere obima (referentna 2010. godina), a kvartalni BDP i u desezoniranoj formi. Za potrebe međunarodnog poređenja godišnji BDP se takođe preračunava u dolare (od 1995. godine) i evre (od 1999. godine). Preračun u dolare i evre vrši se po prosečnom godišnjem kursu.

Obračun regionalnog BDP-a radi se po Nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica Republike Srbije (NSTJ), koja je usklađena sa evropskom Klasifikacijom statističkih teritorijalnih jedinica – NUTS, i to na nivou – NUTS 2 (regioni) i NUTS 3 (oblasti). Pored toga, kao posebna statistička teritorijalna jedinica prikazuje se „Ekstra regio“, tj. eksteritorijalna jedinica Republike Srbije (ESA 2010, paragraf 13.11). Regionalizacija bruto dodate vrednosti (BDV) bazira se na principu distribucije rezultata aktivnosti ekonomskih subjekata prema mestu njihovog rada, tj. lokalnim jedinicama gde se dodata vrednost realno stvara, a ne prema sedištu ekonomskog subjekta. Regionalni podaci o BDV-u objavljuju se na nivou delatnosti u milionima dinara. Osim toga, podaci regionalnog BDP-a prikazuju se u tekućim cenama, u formi stopa rasta, izraženi u paritetima kupovne snage (PPS) i u formi racia između regiona Republike Srbije i indikatora EU28.

Prilagođavanja primarnih izvora podataka koji se koriste za kompilaciju BDP-a mogu se podeliti na validaciona, konceptualna, balansna prilagođavanja i prilagođavanja za egzostivnost (potpun obuhvat BDP-a) i balansna prilagođavanja. Validaciona prilagođavanja odnose se na korekcije (usaglašavanja) podataka koji su, prilikom poređenja različitih izvora podataka, dali kontradiktorne rezultate. Konceptualna prilagođavanja su izmene podataka radi usklađivanja sa definicijama ESA 2010. Prilagođavanja za egzostivnost odnose se na korekcije za neobuhvaćene aktivnosti koje nisu uključene u primarne izvore podataka. Balansna prilagođavanja su korekcije koje se rade kako bi se ispoštovali standardi nacionalnih računa.

BDP i većina njegovih komponenti mogu se prikazati ne samo nominalno (tj. u tekućim cenama) već i u stalnim cenama (cenama prethodne godine). Počev od 2011. godine, a u skladu sa međunarodnim konvencijama i preporukama, za obračun u stalnim cenama, primenjuje se metod obračuna u cenama prethodne godine, koji podrazumeva da se za svaku godinu kao bazna uzima njena prethodna godina. Da bi se dobila serija uporedivih podataka, primenjuje se metoda ulančavanja, kojom se indikatori u formi indeksa povezuju i svode na referentnu godinu.

Godišnji finansijski izveštaji i knjigovodstvene evidencije su glavni izvor podataka za obračun BDP-a i kompilaciju nacionalnih računa u Republici Srbiji. Relevantni elementi autputa i međufazne potrošnje direktno se preuzimaju iz finansijskog izveštaja. Zbog nedostatka pouzdanih i doslednih serija podataka, redovno se rade dodatna prilagođavanja i imputacije. Jedno od važnih prilagođavanja odnosi se na usklađivanje računovodstvenih podataka izveštajnih jedinica sektora države. Radi primene obračunskog principa  registrovanja transakcija, u skladu sa preporukama datim u  ESA 2010, primenjuje se metod vremenskog prilagođavanja za najznačajnije vrste poreza. Prilagođavanja za egzostivnost (potpun obuhvat BDP-a) koja se odnose na neobuhvaćenu ekonomiju (non-observed economy - NOE) redovno se sprovode i njihove procene su uključene u zvaničnu procenu BDP-a.  
Radi obračuna balansiranog BDP-a, rade se prilagođavanja pojedinih varijabli oba pristupa zbog mogućeg neslaganja između ukupne vrednosti i zbira vrednosti njegovih komponenti. U slučaju male razlike između različitih pristupa koji se koriste za obračun BDP-a, rashodna strana, tj. BDP obračunat rashodnim pristupom, jeste predmet korekcija, naročito izdaci za ličnu potrošnju sektora domaćinstava.