Национални рачуни

Републички завод за статистику

Национални рачуни

Душан Гавриловић

Помоћник директора

Милана Ракића 5, Београд

dusan.gavrilovic@stat.gov.rs

Директни тел: +381 11 2403 154

                         +381 11 2412 922 лок. 381

Мобилни: +381 62 88 27 536

Подаци националних рачуна односе се на све податке који се производе и објављују за одређену економију у складу са дефиницијама и смерницама Европског система националних и регионалних рачуна / European System of Accounts (ESA 2010).

Национални рачуни обезбеђују податке за укупну економију, али такође укључују и разврставање укупне економије по одређеним целинама (на секторе, економске активности, производе, регионе, итд.). Национални рачуни обезбеђују податке за више области и домена: годишње и кварталне националне рачунe (главни агрегати), секторске рачуне, финансијске рачуне[1], табеле понуде и употребе (SUT) и инпут-аутпут табеле[2], регионалне рачуне и статистику државних финансија[3].   

Један од главних агрегата националних рачуна јесте стопа промене бруто домаћег производа (БДП) у сталним ценама (ценама претходне године), која показује ниво економског развоја једне земље или региона, и такође се назива стопом економског раста. Наиме, ова стопа промене је резултат обрачуна БДП-а у сталним ценама са циљем да покаже реалне динамичке и структурне промене у реалном смислу, настале независно од утицаја цена.

[1] У Републици Србији, Народна банка Србије је одговорна за састављање финансијских рачуна.

[2] Табеле понуде и употребе су расположиве за период 2010-2020, док су инпут-аутпут табеле расположиве за 2010, 2015. и 2020. годину.

[3] Евростату се достављају: ТП табела Т0900 - Детаљна листа пореза и социјалних доприноса по подсекторима и типу пореза, укључујући и Националну листу пореза, као и ЕДП табеле и Упитници у вези са ЕДП табелама (1.2, 4, 5, 9.1).

ESA 2010 обезбеђује методологију о заједничким и општим стандардима, дефиницијама, међународно усклађеним класификацијама и рачуноводственим правилима који се користе за израду националних рачуна на компаративним основама.

ESA 2010 дефинише класификације које се примењују за: институционалне секторе, трансакције производима, трансакције нефинансијском и непроизведеном имовином, дистрибутивне трансакције, трансакције финансијском имовином и обавезама, остале промене имовине, билансне ставке и ставке нето вредности, ставке биланса стања, нефинансијску имовину, финансијску имовину и обавезе.    

Поред тога, за многе ставке ESA 2010 користи и друге класификације: NACE Rev. 2 за економске делатности, CPA 2014 за производе према економским делатностима, COFOG за функције државе, COICOP за индивидуалну потрошњу према намени, COPNI за класификацију намене непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима, NUTS 2016 за регионалне класификације.

Комплетан приказ класификација налази се на следећим местима:

- ESA 2010 – Поглавље 23 Класификације / ESA 2010 Chapter 23 Classifications

- RAMON classification database Евростата

ESA 2010 обезбеђује методологију о заједничким и општим стандардима, дефиницијама, међународно усклађеним класификацијама и рачуноводственим правилима који се користе за израду националних рачуна на компаративним основама.

ESA 2010 дефинише класификације које се примењују за: институционалне секторе, трансакције производима, трансакције нефинансијском и непроизведеном имовином, дистрибутивне трансакције, трансакције финансијском имовином и обавезама, остале промене имовине, билансне ставке и ставке нето вредности, ставке биланса стања, нефинансијску имовину, финансијску имовину и обавезе.    

Поред тога, за многе ставке ESA 2010 користи и друге класификације: NACE Rev. 2 за економске делатности, CPA 2014 за производе према економским делатностима, COFOG за функције државе, COICOP за индивидуалну потрошњу према намени, COPNI за класификацију намене непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима, NUTS 2016 за регионалне класификације.

Комплетан приказ класификација налази се на следећим местима:

- ESA 2010 – Поглавље 23 Класификације / ESA 2010 Chapter 23 Classifications

- RAMON classification database Евростата

Класификације које се користе у изради националних рачуна

[1] У складу са Законом о буџетском систему, Републички завод за статистику (РЗС) објављује списак институционалних јединица (пословних субјеката) разврстаних у институционалне секторе, према међународно прихваћеним стандардима (Европски систем националних и регионалних рачуна - ESA 2010, Систем националних рачуна - SNA 2008, Приручник о дефициту и дугу сектора државе - MGDD). Списак се ажурира на месечном нивоу.

[2] Национална класификација делатности (КД 2010)  („Службени гласник РС“, број 54/2010) у складу је са Статистичком класификацијом делатности Европске уније (The Statistical Classification of Economic Activities in the European Community – NACE Rev. 2).

[3] Номенклатура статистичких територијалних јединица Републике Србије (НСТЈ) („Службени гласник РС“, број 109/2009, 46/2010) усклађена је са Европском номенклатуром територијалних јединица за статистику (Nomenclature of Territorial Units for Statistics - NUTS).

Национални рачуни дају приказ укупне економије једне земље. Обухваћене су све јединице које имају свој центар доминантног економског интереса на економској територији те земље. 

Поред тога, укупне вредности су рашчлањене и приказане на више начина. Два најважнија приказа су приказ према институционалним секторима и приказ према делатностима КД 2010. Неопходан је потпун (егзостиван) обухват за сваку од приказаних ставки.

У вези са рашчлањивањем према институционалним секторима, ESA 2010 разликује пет засебних домаћих институционалних сектора (успостављених груписањем резидентних институционалних јединица): (a) нефинансијских друштава; (б) финансијских друштава; (в) државе; (г) домаћинстава; (д) непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима. Ових пет сектора заједно чине укупну домаћу економију (S.1). Сектор иностранства (S.2) чине нерезидентне институционалне јединице које имају трансакције са резидентним институционалним јединицама.

За разлагање према активностима, пратећи методологију ESA 2010, у Републици Србији примењује се КД 2010. Активности се могу разложити на неколико нивоа, на пример на 3, 10, 21, 38, 64 или 88 активности. На 'највишем' нивоу дефинисане су три категорије: (а) пољопривреда, шумарство и рибарство; (б) рударство, прерађивачка индустрија, снабдевање електричном енергијом, гасом и паром, снабдевање водом и управљање отпадним водама, грађевинарство; (в) услуге.

Сви статистички концепти и дефиниције који се користе у националним рачунима приказани су у Анексу А – Уредба ESA 2010 (Плава књига о методологији система ESA 2010 / Blue book on ESA 2010 methodology). Два основна сета табела односе се на: (а) рачуне институционалних сектора; (б) инпут-аутпут оквир, и поделу према класификацији делатности (КД 2010).

Секторски рачуни дају, према институционалним секторима, систематски приказ различитих фаза економског процеса: производња, формирање дохотка, расподела дохотка, прерасподела дохотка, употреба дохотка, и финансијска и нефинансијска акумулација. Секторски рачуни такође укључују билансе стања за приказ стања имовине, обавеза и нето вредности на почетку и на крају обрачунског периода. Варијабле/појмови приказани у секторским рачунима укључују трансакције производима, трансакције непроизведеном нефинансијском имовином, дистрибутивне трансакције, трансакције финансијском имовином и обавезама, остале промене имовине, нефинансијску и финансијску имовину и обавезе.      

Инпут-аутпут оквир, кроз табеле понуде и употребе, даје детаљнији приказ производног процеса (структура трошкова, формирани доходак и запосленост) и токове робе и услуга (аутпут, увоз, извоз, финална потрошња, међуфазна потрошња и стварање капитала према групама производа). Ове варијабле су разложене према економским активностима (националне класификације делатности 2010) и производима (CPA 2014). Табеле понуде и употребе се обрачунавају на нивоу детаљности од 224 групе производа и 88 делатности.

ESA 2010 такође обухвата и појмове становништва и запослености. Ови појмови су релевантни за секторске рачуне, рачуне према економским активностима и оквир понуде и употребе.

Регионални рачуни обезбеђују регионално разлагање главних агрегата као што су бруто додата вредност према економским активностима, бруто инвестиције у основна средства и приход домаћинстава. 

Регионално разлагање се базира на НСТЈ класификацији.

Појмови националних рачуна се такође користе и за регионалне рачуне.

Поред тога, Анекс А – Уредба ESA 2010 узима у обзир и одређује бројне друге појмове и дефиниције, као што су: статистичке јединице и њихово груписање, токови и залихе, рачуноводствена правила (вредновање, време књижења, консолидација и салдирање). Главне карактеристике и принципи израде националних рачуна налазе се у Поглављу 1 ESA 2010.

У складу са смерницама ESA 2010, у националним рачунима користе се два типа јединица и два одговарајућа начина поделе економије: (а) институционална јединица; (б) локална јединица према врсти делатности (local KAU). Први тип се користи за одређивање прихода, расхода и финансијских токова, као и за билансе стања. Други тип јединица се користи за одређивање производних процеса, инпут-аутпут анализе и за регионалне анализе.

Институционална јединица је економска целина коју карактерише аутономија одлучивања у спровођењу своје основне функције. Резидентна јединица чини институционалну јединицу на економској територији где има свој центар основног економског интереса уколико поседује аутономију одлучивања, било да води комплетан сет рачуна, или може да израђује комплетан сет рачуна.

Локална јединица према врсти делатности (local KAU) групише све делове институционалне јединице у својству произвођача који се налазе на једном месту или су блиско лоцирани, а који доприносе обављању активности на нивоу групе (четвороцифарски ниво) КД 2010.

Једна институционална јединица обухвата једну или више локалних јединица према врсти делатности (local KAU); локална јединица према врсти делатности припада једној и само једној институционалној јединици.

Обухват националних рачуна једне земље састоји се од свих резидентних статистичких јединица (институционалних јединица или локалних јединица врсте делатности /local KAU, видети одељак 3.5). Јединица је резидентна јединица земље када има центар основног економског интереса на економској територији те земље, тј. када се у дужем периоду (једна година или дуже) бави економским активностима на тој територији.   

Национални рачуни имају комплетан обухват. То значи да су обухваћене све резидентне статистичке јединице.

Референтна област за израду система националних рачуна Србије јесте територија Републике Србије. Ипак, од 1999. године Републички завод за статистику Србије нема на располагању и не може да обезбеди одређене податке за АП Косово и Метохија, тако да ти подаци нису укључени у обухват за Републику Србију.

Укупна економија једне земље може се поделити на регионе. NUTS класификација даје јединствену, једнообразну поделу економске територије држава чланица ЕУ.

Актуелна регионализација Републике Србије према NUTS методологији

Подаци националних рачуна се обично обрачунавају (компилирају) на годишњем и кварталном нивоу.

Уопштено говорећи, ESA 2010 Програм достављања података прописује да се годишњи подаци достављају почев од 1995. године, квартални подаци почев од првог квартала 1995. године, док се серије за неке друге податке достављају почев од других година. Уколико постоје подаци за раније године, они су можда обрачунати у складу са ранијим верзијама Европског система рачуна и неупоредиви су у односу на податке састављене у складу са ESA 2010.

Временска серија података кварталних и годишњих националних рачуна доступна је од 1995. године.

Подаци годишњих нефинансијских секторских рачуна расположиви су од 2015. године.

Подаци регионалних рачуна доступни су од 2010. године.

Подаци табела понуде и употребе расположиви су за период 2010-2020. године.

Подаци инпут-аутпут табела расположиви су за 2010, 2015. и 2020. годину.

Појам 'базног периода' нема примену у националним рачунима. Уместо тога, за неке променљиве националних рачуна примењују се појмови цена претходне године и уланчане мере обима, како је предвиђено Одлуком Комисије 98/715/ЕС (Commission Decision 98/715/EC). Приказивање променљивих у ценама претходне године омогућава израчунавање индекса обима између текућег периода и претходне године.  Пошто је изабран референтни (бенчмарк) период као репер, могуће је урадити уланчавање индекса обима и затим их применити на променљиве у текућим ценама изабране (бенчмарк) године. Тако се добијају процене обима за сваки период посматрања.

Републички завод за статистику Србије тренутно користи 2015. годину као референтну годину за израду уланчаних мера обима. Метод компилације кварталних уланчаних мера обима је метод годишњег преклапања.

Уз изузимање неких променљивих у вези са становништвом и радном снагом које се обично приказују у броју лица односно часова рада, систем ESA 2010 показује токове и стања у монетарном износу: у националној валути (РСД). Токови и стања се мере у складу са њиховом вредношћу у размени, тј. вредношћу по којој се токови и стања у ствари мењају, или се могу мењати, за готовину. Отуда, тржишне цене за систем ESA јесу референца за вредновање.

Поред мера у текућим (тржишним) ценама, неке променљиве националних рачуна се такође исказују у ценама претходне године и уланчаним мерама обима (видети одељак 3.9). Даље, могуће је извести стопе раста, индексе и разне друге мере (нпр. процентни износи, подаци по глави становника, подаци исказани у стандардима куповне моћи).

Републички завод за статистику Србије поступа у складу са правилима која су горе дефинисана. Трансакције на економској територији Републике Србије обављају се у националној валути, динар (РСД). Вредности укупног БДП-а и БДП-а по глави становника приказују се и у еврима (ЕУР) и у доларима (УСД).

Уобичајено, референтни период који се користи за приказивање података националних рачуна је календарска година за годишње податке и одређени квартал за кварталне податке.

Региструју се две основне врсте информација: токови и стања. Токови се односе на радње и ефекте догађаја који се одвијају у току датог периода (године или квартала), док се стања односе на позиције у једној временској тачки (обично почетак или крај године или квартала).

Закон о званичној статистици ("Службени гласник Републике Србије" број 104/09), одређује правни оквир за производњу и дисеминацију званичне статистике, као и за организацију система званичне статистике Републике Србије. Поред тога, закон о званичној статистици, заједно са петогодишњим статистичким програмом и годишњим планом имплементације, даје Републичком заводу за статистику Републике Србије јасан и широк законски мандат за прикупљање и приступ статистичким подацима потребним за извршење петогодишњег програма за статистику и плана имплементације.  

Национални рачуни се израђују у складу са Европским системом рачуна, (ESA 2010), који је објављен у "Службеном листу" као Анекс А Уредбе ЕУ број 549/2013. ESA 2010 Програм достављања података дат је у Анексу Б.

ESA 2010 има форму Уредбе и она обезбеђује:

• методологију (Aнекс A) која одређује заједничке стандарде, дефиниције, класификације и рачуноводствена правила која се примењују за израду рачуна и табела на упоредивим основама (линк: Плава књига о методологији система ESA 2010 / Blue book on ESA 2010 methodology);
• Програм достављања података (Aнекс Б) који одређује временске рокове до којих државе чланице треба да доставе Евростату рачуне и табеле (линк: ESA 2010 Програм достављања података / ESA 2010 transmission programme).

Подаци националних рачуна су главни скупови података које користе и објављују многе међународне организације како би побољшале конзистентност података и искористиле синергију за прикупљање и валидацију података. Иницијативу за побољшање размене података за националне рачуне покренула је 2016. године Међуагенцијска група за економску и финансијску статистику (која се састоји од представника Банке за међународна поравнања, Европске централне банке, Евростата, ММФ-а, Организације за економску сарадњу и развој, Уједињених нација и Светске банке) у оквиру Г20 иницијативе недостајућих података. 

Републички завод за статистику Србије регуларно доставља расположиве податке националних рачуна у SDMX формату.

На основу члана 46. Закона о званичној статистици („Службени гласник РС“, број 104/09), чланова 7. и 35. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05 и 101/07) и чланова 9, 15, 16. и 18. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04, 54/07 и 104/09), директор Завода за статистику Републике Србије усваја Правилник о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику. Правилник прописује мере које треба спровести како би се заштитили подаци и информације у Заводу за статистику Републике Србије.

Уредба (ЕЗ) број 223/2009 о европској статистици / Regulation (EC) No 223/2009 on European statistics (рецитатив 24 и Члан 20(4)) од 11.03.2009. (Службени лист L 87, стр. 164), предвиђа потребу да се успоставе заједнички принципи и смернице који обезбеђују поверљивост података који се користе за производњу европске статистике и приступ таквим поверљивим подацима са оправданим разлогом у смислу техничког развоја и потреба корисника у демократском друштву. Кодекс праксе европске статистике / European Statistics Code of Practice одређује даље услове које статистичке институције морају поштовати у вези са статистичком поверљивошћу (Принцип 5).

У статистичком смислу, 'поверљиви подаци' су подаци који омогућавају да статистичке јединице буду идентификоване, било директно или индиректно, чиме се откривају индивидуални подаци. Да би се статистичка јединица могла идентификовати, морају се узети у обзир сва релевантна средства која трећа страна може употребити да идентификује статистичку јединицу. Иако су подаци националних рачуна обично високо агрегирани, могу постојати случајеви детаљног разлагања агрегата и/или малих економија. У таквим случајевима потребно је предузимати мере да би се спречило откривање података поједине статистичке јединице. Упутство за спречавање откривања података налази се у Приручнику за контролу откривања статистичких података / Handbook on Statistical Disclosure Control.

Као што је дефинисано у српским правним актима поменутим у одељку 7.1:

Тајни, поверљиви, као и агрегирани подаци, морају бити заштићени од неовлашћеног давања ако се из њих могу идентификовати појединачне информације. Две копије тих података, дефинисаних у програму за обраду, морају бити заштићене на магнетним медијима, као и на папиру, докле год то предвиђа програм за обраду, односно списак заштитних архива и записа.

Заштита тајних података и докумената врши се у складу са Законом о тајности података. Поверљиви подаци из члана 3. Правилника сматрају се службеном тајном и не могу се објављивати или комуницирати, односно не могу бити део збирних података из којих се појединачни подаци могу идентификовати. Појединачни подаци се могу дати само власнику тих података.

Заштита интегритета и тајности поверљивих података мора бити у складу са методом наведеном у програму обраде података.

Само запослени у Републичком заводу за статистику Србије овлашћени одлуком директора Завода имају приступ поверљивим подацима из административних извора.

Добра пракса подразумева да нови подаци националних рачуна и њихово објављивање / саопштења за јавност у вези са њима, морају да буду најављени у календару публиковања који се даје јавности на располагање значајно пре објављивања.

Подаци се објављују у складу са календаром публиковања, који се сваке године ажурира.

Календар публиковања доступан је на следећој веб-адреси: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar.

У складу са правним оквиром ЕУ и Кодексом праксе европске статистике / European Statistics Code of Practice (Принцип 6 о непристрасности и објективности, Принцип 13 о правовремености и поштовању најављених датума објављивања и Принцип 15 о доступности и разумљивости), потребно је да корисницима буду на располагању подаци националних рачуна који задовољавају стандарде квалитета, укључујући релевантне метаподатке. Корисници треба да буду обавештени о томе када су подаци на располагању и како им је могуће приступити.

Закон о званичној статистици („Службени гласник РС“, бр. 104/09) даје оквир за политику објављивања, као и за приступ корисника. 

Нови подаци кварталних националних рачуна се објављују сваког квартала: четири пута годишње. Међутим, у зависности од околности и националне праксе, првобитно објављени подаци кварталних националних рачуна могу се ревидирати и поново објавити. Подаци годишњих националних рачуна се објављују најмање једанпут годишње: када су додати подаци за нову годину. Али, у зависности од праксе коју земља примењује и политике ревизије, годишњи подаци се такође могу чешће објављивати, нпр. публиковање прве процене почетком календарске године, као и ревидиране процене касније током календарске године.      

Најважнији резултати националних рачуна објављују се у форми саопштења за јавност. Нови подаци националних рачуна могу се такође презентовати на конференцијама за штампу или брифинзима. Тачни датуми се унапред најављују у календару публиковања (видети одељак 8.2).

Подаци националних рачуна Републичког завода за статистику Србије, у форми саопштења (редовних или ad hoc), доступни су на веб-страници Завода за статистику Републике Србије.

Поред саопштења за јавност, дисеминација података националних рачуна се може вршити кроз друге публикације, као што су статистички документи, годишњаци, интерни и екстерни чланци. Обично се то односи на публикације у којима је дата дубља анализа одређених појава. 

Све публикације (Статистички годишњак, радни документи, билтени, студије и анализе) доступне су на следећој веб-страници Завода за статистику Републике Србије.

Да би се омогућио лак приступ подацима националних рачуна, сви валидни подаци националних рачуна треба да буду доступни за кориснике кроз објављивање у бази података.

У дисеминационој бази података подаци се објављују у области „Национални рачуни“.

Није применљиво.  

Поред саопштења за јавност и других публикација (видети одељак 10.1 и 10.2), информације о националним рачунима могу се пласирати путем друштвених мрежа. 

Републички завод за статистику Србије као институција присутан је на друштвеним мрежама, Твитеру (линк на Твитеру), Јутјубу (линк на Јутјубу) и Инстаграму (линк на Инстаграму).

Општи методолошки оквир за израду националних рачуна у ЕУ представља ESA 2010.

Поред тога, постоји више приручника који имају за сврху да помогну израду података националних рачуна. Неки од најважнијих методолошких приручника су Приручник за израду кварталних националних рачуна, Приручник о методама регионалних рачуна, Евростатов приручник за израду табела понуде и употребе (SUT) и инпут-аутпут табела, Приручник о дефициту и дугу државе и др. Такође постоје књиге смерница у вези са посебним питањима, нпр. упутство за израду/компилацију процена земљишта, упутство за израду/компилацију података о залихама, Приручник за мерење истраживања и развоја у систему ESA 2010 / Manual on measuring Research and Development in ESA 2010.

Наведени приручници се посебно примењују за статистику националних рачуна у ЕУ. Међутим, постоје и други у свету признати еквиваленти: SNA 2008, Приручник за кварталне националне рачуне, Приручник за компилацију и анализу инпут-аутпут табела, Приручник за статистику државних финансија и др. 

Методолошке информације које се односе на годишње националне рачуне, кварталне националне рачуне, БДП у сталним ценама, финалну потрошњу домаћинстава, инвестиције у основна средства и слично, доступне су на следећој веб-страници (линк ка веб-страници) обједињени у документу „Методологија обрачуна бруто домаћег производа (БДП) – Извори и методи“.

Поред методолошких информација, опис система националних рачуна дат је у многим публикацијама Завода за статистику Републике Србије, чије су електронске верзије доступне бесплатно:

• Статистички годишњак Републике Србије (поглавље о националним рачунима);
• Региони у Републици Србији, 2021;
• Економски рачуни пољопривреде, 2021 и др.

Поред тога, постоји и свеобухватан и транспарентан опис извора и метода који се користе за израду годишњих и кварталних националних рачуна, односно за обрачун БДП/БДВ, тј. „Методологија обрачуна бруто домаћег производа (БДП) – Извори и методи“^[1] и „Извори и методе обрачуна кварталних националних рачуна“^[2].

[1] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G201821018.pdf

[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Doc/G201821002.docx

Значај националних рачуна захтева доступност документације о поступцима који се примењују за управљање квалитетом и оцену квалитета. Примери такве документације су извештаји о квалитету националних рачуна, студије о квалитету и извештаји о анализи ревизије.

Извештаји о квалитету за регионалне рачуне (извештај о квалитету регионалног рачуна домаћинстава и извештај о квалитету регионалног БДВ-а) припремљени су и достављени Евростату у оквиру ИПА 2011 пројекта у 2014. години.

Квалитет података националних рачуна је осигуран кроз строгу примену концепата ESA 2010 и примену смерница које даје Приручник Европског статистичког система (ЕСС) за извештавање о квалитету.

Током целог процеса компилације, подаци националних и регионалних рачуна пролазе кроз више врста провере квалитета, нпр. ex-ante (изворна статистика), текуће (резултати), ex-post (коришћени методи) и спољне / екстерне провере (Евростат и ММФ).

Републички завод за статистику Србије је увео „Политику квалитета“ као општи оквир на основу кога дефинише дизајн и имплементацију система управљања квалитетом и „Стратегију квалитета“. Систем управљања квалитетом Завода за статистику Републике Србије ослања се на мисију и визију званичне статистике Републике Србије, као и на Кодекс праксе европске статистике (European Statistics Code of Practice) и принципе Управљања укупним квалитетом (Total Quality Management), који представљају заједнички оквир квалитета ЕСС. Модел управљања укупним квалитетом генерално дефинише области деловања и критеријуме који се морају узети у обзир у управљању квалитетом. На основу тога, Републички завод за статистику Србије дефинисао је четири области за континуирано побољшање квалитета: 1. Оријентисаност ка корисницима, 2. Квалитет статистичких производа и процеса, 3. Јачање сарадње са даваоцима података и 4. Професионални развој и задовољство запослених.

Национални рачуни су, због свог великог значаја за административне потребе, предмет редовних међународних провера од стране Евростата, Међународног монетарног фонда и Организације за економску сарадњу и развој (Organisation for Economic Co-operation and Development – ОECD).

Статистички менаџмент информационог система (Statistical Management Information System – SMIS) или база података о усклађености користи се за мерење усклађености статистике неке земље са статистичким стандардима ЕУ (како на основу имплементације методолошких, тако и правних статистичких препорука). Евростат је у најновијем извештају о праћењу усклађености (РС - 2020 SMIS) оценио систем рачуна Републике Србије као средње усклађен. Препоручује се постепено побољшање усклађености са ЕSA 2010, укључујући даљи развој одговарајућих статистичких извора. Поред тога, након два скрининг састанка и постављања критеријума за затварање дела поглавља о националним рачунима пракса је да се поново изврши провера усклађености српских националних рачуна у односу на постављене критеријуме. На основу резултата IPA пројеката (The Instrument for Pre-accession Assistance – IPA) и потреба националних рачуна Републичког завода за статистику Србије треба наставити са пружањем подршке у виду пројеката. 

Национални рачуни обезбеђују кључне информације за праћење економске политике и доношење одлука, за израду прогноза, за административне потребе, за информисање јавности о економском развоју (директно или индиректно преко новинских агенција), и као инпут за економска истраживања.

Национални рачуни су, као квантитативна основа, релевантни за све који се баве економијом и користе националне рачуне за потребе планирања, анализе, моделирања и предвиђања, почев од Министарства привреде, Министарства финансија, Привредне коморе, Народне банке Србије, као и државних организација и других организација од јавног интереса, који учествују у креирању и развоју економије. Поред тога, национални рачуни су значајни за циљне групе корисника (стручна јавност, новинари итд.).

Републички завод за статистику Србије редовно спроводи истраживање о задовољству корисника, како би се добиле информације о потребама корисника, њиховом задовољству подацима и услугама, као и да се добију информације о квалитету података и услуга које пружа.

У већини земаља национални рачуни покривају домене главних агрегата националних рачуна, рачуна државе, регионалних рачуна, секторских рачуна и табела понуде и употребе. Међутим садржај података у наведеним доменима, као и ниво детаљности различитих подела (на регионе, секторе, делатности, производе итд.) могу да одступају од земље до земље, у зависности од националних потреба и доступних извора.

ESA 2010 Програм достављања података, који се састоји од 22 табеле, у свим доменима националних рачуна (видети линк Евростатове базе података) дефинише минимални скуп података националних рачуна који мора бити доступан у свим државама чланицама ЕУ.

Комплетност података националних рачуна у Републици Србији може се посматрати у контексту испуњавања услова достављања података Евростату предвиђених ESA 2010 Програмом достављања података (план достављања). Достављање података националних рачуна Евростату, у складу са ЕSA 95, започето је у фебруару 2013. године. Почев од октобра 2014. године, достављање података националних рачуна Републике Србије се одвија као редовна активност предвиђена у складу са ЕSA 2010. 

Традиционалне мере тачности би било тешко применити на резултате обрачуна националних рачуна, али се могу индиректно применити проценом поузданости објављених анализа ревизија БДП-а и његових компоненти. Подаци се ревидирају квартално или годишње. Овакве ревизије су мале и засноване су на додатним информацијама које су добијене у току године. Једна таква ревизија спроведена је 2020. године за период 2015-2018 због усклађивања са подацима добијеним из обрачуна табела понуде и употребе. Међутим, спроводе се и велике ревизије, као оне извршене 2014, 2018. и 2019. године, због увођења нове методологије или побољшања извора података.

Концепт није релевантан за ову статистику.

Концепт није релевантан за ову статистику.

Подаци националних рачуна треба да буду доступни корисницима што је пре могуће, узимајући у обзир периодику података (годишња и квартална), карактер података (информација о структури привреде или коњуктурним променама) и адекватан баланс између тачности и правовремености.

Програм достављања података ESA 2010 дефинише периодику достављања података за све табеле националних рачуна. Кварталне табеле треба да буду доступне у року од два до три месеца од краја референтног квартала. Годишње табеле се морају достављати у периоду од два месеца (главни агрегати) до 36 месеци (табеле понуде и употребе) од краја референтне године.

Периодика објављивања индикатора

    t = референтни период          

[1] Први квартал – крајем маја, други квартал – крајем августа, трећи квартал – крајем новембра и четврти квартал – крајем фебруара наредне године.

Добра пракса захтева да датуми када подаци о националним рачунима постају доступни буду унапред објављени и да се испоштују унапред најављени датуми објављивања.

Слање података националних рачуна у оквиру ESA 2010 Програма достављања података требало би да буде у временском року дефинисаном у Програму достављања података (или раније).

Датуми објављивања података националних рачуна назначени су у Календару објављивања, који се ажурира годишње. Календар је доступан пре почетка календарске године на коју се односи и омогућава преглед свих статистичких публикација са прецизно наведеним насловом, референтним периодом и датумом објављивања.

Обавештење о разлозима одступања од Календара објављивања објављује се на веб-сајту. У случају да је неопходно одлагање објављивања података због изненадних проблема (нпр. техничких разлога), нови датум објављивања, са наведеним разлогом кашњења, ставља се у Календар објављивања.

На европском и глобалном нивоу постоји велика упоредивост националних рачуна захваљујући примени општеприхваћених смерница о националним рачунима утемељених у ЕSA 2010 / SNА 2008. Од октобра 2014. године званично се примењује нова методологија националних рачуна – ESA 2010; почев од тада, достављање података Евростату обавља се у складу са Евростатовим Програмом достављања података.

Како су подаци за све референтне периоде састављени у складу са захтевима ESA 2010, подаци о националним рачунима су у потпуности упоредиви током времена. Такође у случају фундаменталних промена метода или класификација, врше се ревизије постојећих временских серија. 

Дужина упоредивих временских серија

[1] Републички завод за статистику Србије од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

У оквиру система националних рачуна постоји пуна конзистентност између области: годишњи и квартални национални рачуни, рачуни државе, секторски рачуни, финансијски рачуни, регионални рачуни, табеле понуде и употребе. Међутим, у пракси потпуна конзистентност није увек могућа и повремена неслагања се могу дешавати. Она су обично резултат „vintage“ разлика.

Примарне статистике попут структурне пословне статистике (SBS), краткорочне статистике (STS) и статистике радне снаге (LFS) се у великој мери користе као улазни подаци за националне рачуне. Међутим, не постоји потпуна конзистентност између ових статистичких домена и националних рачуна. Главни разлози су разлике у концептима/дефиницијама и обухвату. Платни биланс се такође користи као важан извор за националне рачуне. Дефиниције и покривеност платног биланса, како је дефинисано у приручнику BPM6, у потпуности су усклађени са онима у ESA 2010. Стога су варијабле платног биланса у принципу потпуно кохерентне са одговарајућим варијаблама националних рачуна.

Видети одељак 15.3 (Кохерентност – између области).

Подаци нису расположиви.

Подаци националних рачуна су предмет сталних ревизија, са појавом нових извора података, као и када нови подаци постану доступни (расположиви). Оне се зову рутинске ревизије и подразумевају редовне ревизије података једне земље и европских агрегата који су изведени из њих.

Ређе спровођене, велике (бенчмарк) ревизије су резултат великих промена у изворима података, класификацијама или методологији. На пример, при преласку са ESA 95 на ESA 2010, спроведена је велика (бенчмарк) ревизија појединачних података земље и података на нивоу еврозоне/ЕУ.

Две радне групе развиле су предлоге за усклађенији приступ за велике (бенчмарк) и редовне (рутинске) ревизије. Једна под покровитељством Директората макроекономске статистике (DMES) бавила се политиком ревизије референтних вредности, а друга под покровитељством Комитета за монетарну, финансијску и статистику платног биланса (CMFB) бавила се рутинском ревизијом у Европској хармонизованој политици ревизије.

Политика ревизије националних рачуна Завода за статистику Републике Србије усвојена је и објављена 01. октобра 2020. године (линк за политику ревизије националних рачуна).

Доступност метаподатака о ревизијама је кључни елемент за разумевање података националних рачуна и ревизије између узастопних публикација, док саме ревизије треба посматрати као процес прогресивног побољшања квалитета националних рачуна услед нпр. доступности бољих извора и/или метода. 

Због тога су потребне информације о главним разлозима ревизија и њиховој природи (доступни нови извори података, нове методе, итд.), као и евентуално квантитативна и квалитативна процена просечне величине ревизије и кретање ревидираних података у односу на историјске податке.

У складу са политиком ревизије кварталних националних рачуна подаци за прва три квартала текуће године – t, подложни су ревизијама до момента објављивања четвртог квартала (у фебруару наредне године – t + 1), када се добија прва процена за годину – t. То су текуће ревизије. Годишње ревизије спроводе се због обрачуна годишњих података. Прва ревизија спроводи се када прелиминарни годишњи подаци (добијени као сума 4 квартала) постану расположиви, а остале када се објаве годишњи подаци као резултат обрачуна годишњих националних рачуна. У свим случајевима ревидирају се квартали текуће и претходне две године. Изузетак од општег правила су десезонирани подаци, код којих се ревидирају вредности целе временске серије.

Ревизија годишњих националних рачуна спроводи се због усаглашавања са подацима табела понуде и употребе (t+21) као и када се појави потреба за методолошким изменама (концепата, дефиниција, класификација), променама статистичких метода, мењањем извора података, као и због унапређеног обухвата извештајних јединица и исправки грешака и изворних података и процена.

Обрачун националних и регионалних рачуна заснива се на статистици која се првенствено прикупља у друге сврхе (примарна статистика).

Ослања се на различите изворе података, укључујући административне податке: пословне регистре, рачуноводствене извештаје, пореске податке, буџетске извештаје, пописе становништва, статистичка истраживања предузећа и домаћинстава, извештаје надзорних институција и гранских организација, годишње и тромесечне извештаје, статистике трговине робом и услугама, информације о платном билансу и др.

Не постоји јединствен извор података за националне рачуне. Извори се разликују од земље до земље и пружају информације о великом скупу економских, друштвених, финансијских и еколошких феномена, који можда нису директно повезани са националним рачунима.

У случају Републичког завода за статистику Србије, већина извора података за компилацију годишњег БДП-а са производне стране су административни извори, а са расходне стране и административни и статистички извори. Код кварталних националних рачуна административни и статистички извори користе се за компилацију БДП-а и са производне и са расходне стране.

Национални рачуни се обично обрачунавају годишње или квартално на основу бројних података гранских статистика. Учесталост прикупљања података гранских статистика варира у зависности од природе извора података. На пример, подаци пословних статистика су обично доступни на месечном (и кварталном) нивоу. Истраживања домаћинстава су доступна квартално или годишње (понекад чак и ређе). Доступност административних података варира од земље до земље. Пописи становништва се углавном спроводе сваке десете године.

Прикупљање података је веома специфично за земљу и такође варира у зависности од природе извора података, нпр. административни подаци, порески и регистри аутомобила, истраживања, рачуноводствени извештаји. Смернице је могуће пронаћи у Приручнику препоручених пракси за израду упитника и методе тестирања (Handbook of Recommended Practices for Questionnaire Development and Testing Methods) у ЕСС-у.

Одељење за националне рачуне обично не прикупља податке самостално, већ их преузима од других одељења или институција. Национални рачуни комбинују податке из многих извора. Технике прикупљања података су различите као и доступни извори информација, ажурност објављених података и други фактори.

Без обзира на горе описан правни основ за прикупљање података (види 06.1), Републички завод за статистику Србије има потписане посебне споразуме и техничке протоколе са релевантним институцијама (нпр. Народном банком Србије, Министарством финансија, Пореском управом, Управом царине итд.). Са циљем успостављања ефикасног статистичког система у области националних рачуна, који ће бити усклађен са одговарајућим правним актима ЕУ, заснованим на Кодексу праксе европске статистике, Народна банка Србије, Републички завод за статистику и Министарство финансија су  30. септембра 2019. године закључили Споразум о сарадњи у области националних рачуна сектора државе и с њом повезаних статистика. Осим тога, ради прилагођавања новонасталим променама у пореском систему, а ради даљег процеса модернизације званичне статистике на путу ка усаглашавању са методологијом и праксом Европске уније у смислу већег коришћења административних података у статистичке сврхе, 22. фебруара 2017. године потписан је споразум о сарадњи између Пореске управе Републике Србије и Републичког завода за статистику. Како би се тачније дефинисао начин достављања података као и поступци који би довели до што тачнијих и квалитетнијих података и њиховог сталног унапређења, Републички завод за статистику има потписане споразуме о сарадњи са: Народном банком Србије и министарством финансија (2011. и 2019. године), Управом царина (2004. године) Агенцијом за привредне регистре (2009. године, анекс протокола 2019. године), Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање (2008. године, анекс уговора 2015. године), Централним регистром обавезног социјалног осигурања (2012. године), Централним регистром, депоом и клирингом хартија од вредности (2019. године), Адвокатском комором Србије (2008. године) и другим релевантним институцијама.

Валидација података се односи на било коју активност која има за циљ да провери да ли вредност референтног податка потиче из датог скупа прихватљивих вредности. То је кључни задатак који се обавља у свим статистичким доменима и посебно је важан за националне рачуне, који су примарни скуп података за економску анализу и доношење политичких одлука.

Са циљем повећања укупног квалитета података и ефикасности тока посла ЕСС креће се ка већој хармонизацији активности валидације, укључујући дефинисање заједничких стандарда, алата и подршке за имплементацију (ЕСС веб-сајт за валидацију/ESS validation website)

ESA 2010 Радна група за валидацију основана је 2015. године како би се одредила и документовала правила валидације у ESA 2010 приручнику за валидацију и прогресивно их имплементирала у пре-валидациони сервис за податке националних рачуна.

Републички завод за статистику Србије обрачунава БДП према производном и расходном приступу. Резултати ова два приступа се балансирају како би се добио коначан БДП и његови агрегати.

Валидација података врши се у четири корака који одговарају фазама у процесу обраде података приликом израде националних рачуна:

1. Темељна валидација података прво се спроводи у примарној статистици (за више информација погледајте релевантан методолошки материјал на веб-страници Завода за статистику Републике Србије). 
2. Валидација приликом припреме података за обрачун БДП-а према производном и расходном приступу. Запослени у националним рачунима добијају податке из статистичког система, као и из административних извора и обрачунавају макроекономске агрегате на детаљном нивоу, који омогућава поређење са изворима података.
3. Прелиминарна валидација података врши се приликом усаглашавања производног и расходног приступа на вишем нивоу агрегације.
4. Финална валидација података врши се приликом усаглашавања годишњих података са подацима табела понуде и употребе.

У теорији, производни и расходни приступ требало би да дају исту вредност БДП-а. Међутим, у пракси је то готово немогуће. Поред различитих формула за израчунавање, ова два приступа заснивају се на различитим изворима података и њиховом пореклу (административним или статистичким) и сваки резултира различитим проценама БДП-а са својим инхерентним предностима и недостацима. Отуда, прелиминарни корак у обрачуну БДП-а представља процес међусобног усклађивања, тј. балансирања између две независне процене БДП-а израчунате према производном и расходном приступу. Завршни корак у обрачуну БДП-а представља усаглашавање прелиминарних цифара (добијених балансирањем производног и расходног приступа) са подацима из табела понуде и употребе.

Процес балансирања ради се у складу са основним препорукама ЕSA 2010 и у оквиру расположивих извора података и процедура. Подаци балансираног БДП-а доступни су за период од 1995. године. Осим тога, битно је истаћи да постоји конзистентност између годишњих, кварталних, регионалних и података годишњих нефинансијских секторских рачуна и табела понуде и употребе, као и других делова националних рачуна.

Извори података, методе и технике компилације специфични су за сваку земљу, али их треба користити на такав начин да се испоштују концепти и дефиниције дати у ESA 2010. Доступни су многи документи са смерницама о општим и специфичним питањима обрачуна националних рачуна (за више детаља погледати 10.6). 

Годишњи национални рачуни обрачунавају БДП користећи независно производни и расходни приступ, док се доходовни приступ изводи из производног приступа (још увек експериментални подаци).

Исто тако, квартални национални рачуни обрачунавају БДП према производном и расходном приступу, као и доходовном приступу (још увек експериментални подаци). Квартални БДП одређен је производним компонентама, због чињенице да не постоје поуздане информације у кварталној периодици које би директно могле бити коришћене као индикатор за обрачун промене у залихама. Због тога, кварталне промене у залихама у текућим ценама и ценама претходне године добијају се индиректно, као резидуална ставка (разлика између процењене вредности БДП-а обрачунатог према производном приступу и збира компоненти БДП-а обрачунатих према расходном приступу – издатака за финалну потрошњу домаћинстава, НПИД-а и државе, бруто инвестиција у основна средства, промена у драгоценостима и вредности нето извоза добара и услуга).

Годишњи обрачун агрегата БДП-а изводи се коришћењем директних извора података, независно примењујући производни и расходни приступ, при чему је конзистентност између ова два приступа главни циљ. Обрачун БДП-а по доходовном приступу подразумева процену доходовних компоненти индиректним методом, ослањајући се на производни приступ.

Основни агрегати кварталних и годишњих националних рачуна истовремено се обрачунавају у текућим ценама, у ценама претходне године и као уланчане мере обима (референтна 2015. година), а квартални БДП и у десезонираној форми. За потребе међународног поређења годишњи БДП се такође прерачунава у доларе (од 1995. године) и евре (од 1999. године). Прерачун у доларе и евре врши се по просечном годишњем курсу Народне банке Србије.

Осим тога, редовно се обрачунавају годишњи и квартални подаци националних рачуна о запослености у броју лица и часовима рада (још увек експериментални подаци).

Обрачун регионалног БДП-а ради се по Номенклатури статистичких територијалних јединица Републике Србије (НСТЈ), која је усклађена са европском Класификацијом статистичких територијалних јединица – NUTS, и то на нивоу – NUTS 2 (региони) и NUTS 3 (области). Поред тога, као посебна статистичка територијална јединица приказује се „Екстра регио“, тј. екстериторијална јединица Републике Србије (ESA 2010, параграф 13.11). Регионализација бруто додате вредности (БДВ) базира се на принципу дистрибуције резултата активности економских субјеката према месту њиховог рада, тј. локалним јединицама где се додата вредност реално ствара, а не према седишту економског субјекта. Регионални подаци о БДВ-у објављују се на нивоу делатности у милионима динара. Осим тога, подаци регионалног БДП-а приказују се у текућим ценама, у форми номиналних стопа раста, изражени у паритетима куповне снаге (PPS) и у форми рациа између региона Републике Србије и индикатора ЕУ27.

Потпуни сет годишњих нефинансијских рачуна се израђује за укупну економију, као и по институционалним секторима (сектор нефинансијских друштава (S.11), сектор финансијских друштава (S.12), сектор државе (S.13), сектор домаћинстава (S.14) и сектор непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима (S.15)). Овај сет рачуна укључује: рачун добара и услуга, рачун формирања дохотка, рачун распоређивања примарног дохотка, рачун расподеле дохотка, рачун употребе дохотка и рачун капитала. За сектор иностранства (S.2), израђују се следећа три рачуна: рачун добара и услуга сектора иностранства; рачун примарног дохотка и текућих трансфера сектора иностранства; и рачун капитала сектора иностранства.

Табеле понуде и употребе се обрачунавају у текућим и сталним ценама за све сетове података одређених ESA 2010 Програмом достављања података. Инпут-аутпут табеле имају петогодишњу динамику обрачуна у текућим ценама.

Циљеви сезонског прилагођавања су да се идентификују и уклоне сезонске флуктуације и календарски ефекти који могу да маскирају краткорочна и дугорочна кретања у временској серији и ометају јасно разумевање основних феномена. Сезонско прилагођавање је стога фундаментални процес у тумачењу кретања временских серија код информисања доносилаца одлука. (ЕСС-ове смернице о сезонском прилагођавању/ ESS guidelines on seasonal adjustment, 2015 Edition, Анекс, тачка 1)

За одабране податке националних рачуна, као што су главни агрегати кварталних националних рачуна, временске серије се обично не објављују само у недесезонираном облику, већ и са различитим врстама прилагођавања (нпр. сезонско, календарско, тренд-циклус). Према ESA 2010 Програму достављања података, квартални подаци се достављају у облику који није сезонски прилагођен (недесезонираном облику) и у сезонски прилагођеном облику (укључујући календарска прилагођавања, где је релевантно).