Nacionalni racuni

Republički zavod za statistiku

Nacionalni računi

Dušan Gavrilović

Pomoćnik direktora

Milana Rakića 5, Beograd

dusan.gavrilovic@stat.gov.rs

Direktni tel: +381 11 2403 154

                         +381 11 2412 922 lok. 381

Mobilni: +381 62 88 27 536

Podaci nacionalnih računa odnose se na sve podatke koji se proizvode i objavljuju za određenu ekonomiju u skladu sa definicijama i smernicama Evropskog sistema nacionalnih i regionalnih računa / European System of Accounts (ESA 2010).

Nacionalni računi obezbeđuju podatke za ukupnu ekonomiju, ali takođe uključuju i razvrstavanje ukupne ekonomije po određenim celinama (na sektore, ekonomske aktivnosti, proizvode, regione, itd.). Nacionalni računi obezbeđuju podatke za više oblasti i domena: godišnje i kvartalne nacionalne račune (glavni agregati), sektorske račune, finansijske račune[1], tabele ponude i upotrebe (SUT) i input-autput tabele[2], regionalne račune i statistiku državnih finansija[3].   

Jedan od glavnih agregata nacionalnih računa jeste stopa promene bruto domaćeg proizvoda (BDP) u stalnim cenama (cenama prethodne godine), koja pokazuje nivo ekonomskog razvoja jedne zemlje ili regiona, i takođe se naziva stopom ekonomskog rasta. Naime, ova stopa promene je rezultat obračuna BDP-a u stalnim cenama sa ciljem da pokaže realne dinamičke i strukturne promene u realnom smislu, nastale nezavisno od uticaja cena.

[1] U Republici Srbiji, Narodna banka Srbije je odgovorna za sastavljanje finansijskih računa.

[2] Tabele ponude i upotrebe su raspoložive za period 2010-2020, dok su input-autput tabele raspoložive za 2010, 2015. i 2020. godinu.

[3] Evrostatu se dostavljaju: TP tabela T0900 - Detaljna lista poreza i socijalnih doprinosa po podsektorima i tipu poreza, uključujući i Nacionalnu listu poreza, kao i EDP tabele i Upitnici u vezi sa EDP tabelama (1.2, 4, 5, 9.1).

ESA 2010 obezbeđuje metodologiju o zajedničkim i opštim standardima, definicijama, međunarodno usklađenim klasifikacijama i računovodstvenim pravilima koji se koriste za izradu nacionalnih računa na komparativnim osnovama.

ESA 2010 definiše klasifikacije koje se primenjuju za: institucionalne sektore, transakcije proizvodima, transakcije nefinansijskom i neproizvedenom imovinom, distributivne transakcije, transakcije finansijskom imovinom i obavezama, ostale promene imovine, bilansne stavke i stavke neto vrednosti, stavke bilansa stanja, nefinansijsku imovinu, finansijsku imovinu i obaveze.    

Pored toga, za mnoge stavke ESA 2010 koristi i druge klasifikacije: NACE Rev. 2 za ekonomske delatnosti, CPA 2014 za proizvode prema ekonomskim delatnostima, COFOG za funkcije države, COICOP za individualnu potrošnju prema nameni, COPNI za klasifikaciju namene neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima, NUTS 2016 za regionalne klasifikacije.

Kompletan prikaz klasifikacija nalazi se na sledećim mestima:

- ESA 2010 – Poglavlje 23 Klasifikacije / ESA 2010 Chapter 23 Classifications

- RAMON classification database Evrostata

ESA 2010 obezbeđuje metodologiju o zajedničkim i opštim standardima, definicijama, međunarodno usklađenim klasifikacijama i računovodstvenim pravilima koji se koriste za izradu nacionalnih računa na komparativnim osnovama.

ESA 2010 definiše klasifikacije koje se primenjuju za: institucionalne sektore, transakcije proizvodima, transakcije nefinansijskom i neproizvedenom imovinom, distributivne transakcije, transakcije finansijskom imovinom i obavezama, ostale promene imovine, bilansne stavke i stavke neto vrednosti, stavke bilansa stanja, nefinansijsku imovinu, finansijsku imovinu i obaveze.    

Pored toga, za mnoge stavke ESA 2010 koristi i druge klasifikacije: NACE Rev. 2 za ekonomske delatnosti, CPA 2014 za proizvode prema ekonomskim delatnostima, COFOG za funkcije države, COICOP za individualnu potrošnju prema nameni, COPNI za klasifikaciju namene neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima, NUTS 2016 za regionalne klasifikacije.

Kompletan prikaz klasifikacija nalazi se na sledećim mestima:

- ESA 2010 – Poglavlje 23 Klasifikacije / ESA 2010 Chapter 23 Classifications

- RAMON classification database Evrostata

Klasifikacije koje se koriste u izradi nacionalnih računa

[1] U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, Republički zavod za statistiku (RZS) objavljuje spisak institucionalnih jedinica (poslovnih subjekata) razvrstanih u institucionalne sektore, prema međunarodno prihvaćenim standardima (Evropski sistem nacionalnih i regionalnih računa - ESA 2010, Sistem nacionalnih računa - SNA 2008, Priručnik o deficitu i dugu sektora države - MGDD). Spisak se ažurira na mesečnom nivou.

[2] Nacionalna klasifikacija delatnosti (KD 2010)  („Službeni glasnik RS“, broj 54/2010) u skladu je sa Statističkom klasifikacijom delatnosti Evropske unije (The Statistical Classification of Economic Activities in the European Community – NACE Rev. 2).

[3] Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica Republike Srbije (NSTJ) („Službeni glasnik RS“, broj 109/2009, 46/2010) usklađena je sa Evropskom nomenklaturom teritorijalnih jedinica za statistiku (Nomenclature of Territorial Units for Statistics - NUTS).

Nacionalni računi daju prikaz ukupne ekonomije jedne zemlje. Obuhvaćene su sve jedinice koje imaju svoj centar dominantnog ekonomskog interesa na ekonomskoj teritoriji te zemlje. 

Pored toga, ukupne vrednosti su raščlanjene i prikazane na više načina. Dva najvažnija prikaza su prikaz prema institucionalnim sektorima i prikaz prema delatnostima KD 2010. Neophodan je potpun (egzostivan) obuhvat za svaku od prikazanih stavki.

U vezi sa raščlanjivanjem prema institucionalnim sektorima, ESA 2010 razlikuje pet zasebnih domaćih institucionalnih sektora (uspostavljenih grupisanjem rezidentnih institucionalnih jedinica): (a) nefinansijskih društava; (b) finansijskih društava; (v) države; (g) domaćinstava; (d) neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima. Ovih pet sektora zajedno čine ukupnu domaću ekonomiju (S.1). Sektor inostranstva (S.2) čine nerezidentne institucionalne jedinice koje imaju transakcije sa rezidentnim institucionalnim jedinicama.

Za razlaganje prema aktivnostima, prateći metodologiju ESA 2010, u Republici Srbiji primenjuje se KD 2010. Aktivnosti se mogu razložiti na nekoliko nivoa, na primer na 3, 10, 21, 38, 64 ili 88 aktivnosti. Na 'najvišem' nivou definisane su tri kategorije: (a) poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo; (b) rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, građevinarstvo; (v) usluge.

Svi statistički koncepti i definicije koji se koriste u nacionalnim računima prikazani su u Aneksu A – Uredba ESA 2010 (Plava knjiga o metodologiji sistema ESA 2010 / Blue book on ESA 2010 methodology). Dva osnovna seta tabela odnose se na: (a) račune institucionalnih sektora; (b) input-autput okvir, i podelu prema klasifikaciji delatnosti (KD 2010).

Sektorski računi daju, prema institucionalnim sektorima, sistematski prikaz različitih faza ekonomskog procesa: proizvodnja, formiranje dohotka, raspodela dohotka, preraspodela dohotka, upotreba dohotka, i finansijska i nefinansijska akumulacija. Sektorski računi takođe uključuju bilanse stanja za prikaz stanja imovine, obaveza i neto vrednosti na početku i na kraju obračunskog perioda. Varijable/pojmovi prikazani u sektorskim računima uključuju transakcije proizvodima, transakcije neproizvedenom nefinansijskom imovinom, distributivne transakcije, transakcije finansijskom imovinom i obavezama, ostale promene imovine, nefinansijsku i finansijsku imovinu i obaveze.      

Input-autput okvir, kroz tabele ponude i upotrebe, daje detaljniji prikaz proizvodnog procesa (struktura troškova, formirani dohodak i zaposlenost) i tokove robe i usluga (autput, uvoz, izvoz, finalna potrošnja, međufazna potrošnja i stvaranje kapitala prema grupama proizvoda). Ove varijable su razložene prema ekonomskim aktivnostima (nacionalne klasifikacije delatnosti 2010) i proizvodima (CPA 2014). Tabele ponude i upotrebe se obračunavaju na nivou detaljnosti od 224 grupe proizvoda i 88 delatnosti.

ESA 2010 takođe obuhvata i pojmove stanovništva i zaposlenosti. Ovi pojmovi su relevantni za sektorske račune, račune prema ekonomskim aktivnostima i okvir ponude i upotrebe.

Regionalni računi obezbeđuju regionalno razlaganje glavnih agregata kao što su bruto dodata vrednost prema ekonomskim aktivnostima, bruto investicije u osnovna sredstva i prihod domaćinstava. 

Regionalno razlaganje se bazira na NSTJ klasifikaciji.

Pojmovi nacionalnih računa se takođe koriste i za regionalne račune.

Pored toga, Aneks A – Uredba ESA 2010 uzima u obzir i određuje brojne druge pojmove i definicije, kao što su: statističke jedinice i njihovo grupisanje, tokovi i zalihe, računovodstvena pravila (vrednovanje, vreme knjiženja, konsolidacija i saldiranje). Glavne karakteristike i principi izrade nacionalnih računa nalaze se u Poglavlju 1 ESA 2010.

U skladu sa smernicama ESA 2010, u nacionalnim računima koriste se dva tipa jedinica i dva odgovarajuća načina podele ekonomije: (a) institucionalna jedinica; (b) lokalna jedinica prema vrsti delatnosti (local KAU). Prvi tip se koristi za određivanje prihoda, rashoda i finansijskih tokova, kao i za bilanse stanja. Drugi tip jedinica se koristi za određivanje proizvodnih procesa, input-autput analize i za regionalne analize.

Institucionalna jedinica je ekonomska celina koju karakteriše autonomija odlučivanja u sprovođenju svoje osnovne funkcije. Rezidentna jedinica čini institucionalnu jedinicu na ekonomskoj teritoriji gde ima svoj centar osnovnog ekonomskog interesa ukoliko poseduje autonomiju odlučivanja, bilo da vodi kompletan set računa, ili može da izrađuje kompletan set računa.

Lokalna jedinica prema vrsti delatnosti (local KAU) grupiše sve delove institucionalne jedinice u svojstvu proizvođača koji se nalaze na jednom mestu ili su blisko locirani, a koji doprinose obavljanju aktivnosti na nivou grupe (četvorocifarski nivo) KD 2010.

Jedna institucionalna jedinica obuhvata jednu ili više lokalnih jedinica prema vrsti delatnosti (local KAU); lokalna jedinica prema vrsti delatnosti pripada jednoj i samo jednoj institucionalnoj jedinici.

Obuhvat nacionalnih računa jedne zemlje sastoji se od svih rezidentnih statističkih jedinica (institucionalnih jedinica ili lokalnih jedinica vrste delatnosti /local KAU, videti odeljak 3.5). Jedinica je rezidentna jedinica zemlje kada ima centar osnovnog ekonomskog interesa na ekonomskoj teritoriji te zemlje, tj. kada se u dužem periodu (jedna godina ili duže) bavi ekonomskim aktivnostima na toj teritoriji.   

Nacionalni računi imaju kompletan obuhvat. To znači da su obuhvaćene sve rezidentne statističke jedinice.

Referentna oblast za izradu sistema nacionalnih računa Srbije jeste teritorija Republike Srbije. Ipak, od 1999. godine Republički zavod za statistiku Srbije nema na raspolaganju i ne može da obezbedi određene podatke za AP Kosovo i Metohija, tako da ti podaci nisu uključeni u obuhvat za Republiku Srbiju.

Ukupna ekonomija jedne zemlje može se podeliti na regione. NUTS klasifikacija daje jedinstvenu, jednoobraznu podelu ekonomske teritorije država članica EU.

Aktuelna regionalizacija Republike Srbije prema NUTS metodologiji

Podaci nacionalnih računa se obično obračunavaju (kompiliraju) na godišnjem i kvartalnom nivou.

Uopšteno govoreći, ESA 2010 Program dostavljanja podataka propisuje da se godišnji podaci dostavljaju počev od 1995. godine, kvartalni podaci počev od prvog kvartala 1995. godine, dok se serije za neke druge podatke dostavljaju počev od drugih godina. Ukoliko postoje podaci za ranije godine, oni su možda obračunati u skladu sa ranijim verzijama Evropskog sistema računa i neuporedivi su u odnosu na podatke sastavljene u skladu sa ESA 2010.

Vremenska serija podataka kvartalnih i godišnjih nacionalnih računa dostupna je od 1995. godine.

Podaci godišnjih nefinansijskih sektorskih računa raspoloživi su od 2015. godine.

Podaci regionalnih računa dostupni su od 2010. godine.

Podaci tabela ponude i upotrebe raspoloživi su za period 2010-2020. godine.

Podaci input-autput tabela raspoloživi su za 2010, 2015. i 2020. godinu.

Pojam 'baznog perioda' nema primenu u nacionalnim računima. Umesto toga, za neke promenljive nacionalnih računa primenjuju se pojmovi cena prethodne godine i ulančane mere obima, kako je predviđeno Odlukom Komisije 98/715/ES (Commission Decision 98/715/EC). Prikazivanje promenljivih u cenama prethodne godine omogućava izračunavanje indeksa obima između tekućeg perioda i prethodne godine.  Pošto je izabran referentni (benčmark) period kao reper, moguće je uraditi ulančavanje indeksa obima i zatim ih primeniti na promenljive u tekućim cenama izabrane (benčmark) godine. Tako se dobijaju procene obima za svaki period posmatranja.

Republički zavod za statistiku Srbije trenutno koristi 2015. godinu kao referentnu godinu za izradu ulančanih mera obima. Metod kompilacije kvartalnih ulančanih mera obima je metod godišnjeg preklapanja.

Uz izuzimanje nekih promenljivih u vezi sa stanovništvom i radnom snagom koje se obično prikazuju u broju lica odnosno časova rada, sistem ESA 2010 pokazuje tokove i stanja u monetarnom iznosu: u nacionalnoj valuti (RSD). Tokovi i stanja se mere u skladu sa njihovom vrednošću u razmeni, tj. vrednošću po kojoj se tokovi i stanja u stvari menjaju, ili se mogu menjati, za gotovinu. Otuda, tržišne cene za sistem ESA jesu referenca za vrednovanje.

Pored mera u tekućim (tržišnim) cenama, neke promenljive nacionalnih računa se takođe iskazuju u cenama prethodne godine i ulančanim merama obima (videti odeljak 3.9). Dalje, moguće je izvesti stope rasta, indekse i razne druge mere (npr. procentni iznosi, podaci po glavi stanovnika, podaci iskazani u standardima kupovne moći).

Republički zavod za statistiku Srbije postupa u skladu sa pravilima koja su gore definisana. Transakcije na ekonomskoj teritoriji Republike Srbije obavljaju se u nacionalnoj valuti, dinar (RSD). Vrednosti ukupnog BDP-a i BDP-a po glavi stanovnika prikazuju se i u evrima (EUR) i u dolarima (USD).

Uobičajeno, referentni period koji se koristi za prikazivanje podataka nacionalnih računa je kalendarska godina za godišnje podatke i određeni kvartal za kvartalne podatke.

Registruju se dve osnovne vrste informacija: tokovi i stanja. Tokovi se odnose na radnje i efekte događaja koji se odvijaju u toku datog perioda (godine ili kvartala), dok se stanja odnose na pozicije u jednoj vremenskoj tački (obično početak ili kraj godine ili kvartala).

Zakon o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 104/09), određuje pravni okvir za proizvodnju i diseminaciju zvanične statistike, kao i za organizaciju sistema zvanične statistike Republike Srbije. Pored toga, zakon o zvaničnoj statistici, zajedno sa petogodišnjim statističkim programom i godišnjim planom implementacije, daje Republičkom zavodu za statistiku Republike Srbije jasan i širok zakonski mandat za prikupljanje i pristup statističkim podacima potrebnim za izvršenje petogodišnjeg programa za statistiku i plana implementacije.  

Nacionalni računi se izrađuju u skladu sa Evropskim sistemom računa, (ESA 2010), koji je objavljen u "Službenom listu" kao Aneks A Uredbe EU broj 549/2013. ESA 2010 Program dostavljanja podataka dat je u Aneksu B.

ESA 2010 ima formu Uredbe i ona obezbeđuje:

• metodologiju (Aneks A) koja određuje zajedničke standarde, definicije, klasifikacije i računovodstvena pravila koja se primenjuju za izradu računa i tabela na uporedivim osnovama (link: Plava knjiga o metodologiji sistema ESA 2010 / Blue book on ESA 2010 methodology);
• Program dostavljanja podataka (Aneks B) koji određuje vremenske rokove do kojih države članice treba da dostave Evrostatu račune i tabele (link: ESA 2010 Program dostavljanja podataka / ESA 2010 transmission programme).

Podaci nacionalnih računa su glavni skupovi podataka koje koriste i objavljuju mnoge međunarodne organizacije kako bi poboljšale konzistentnost podataka i iskoristile sinergiju za prikupljanje i validaciju podataka. Inicijativu za poboljšanje razmene podataka za nacionalne račune pokrenula je 2016. godine Međuagencijska grupa za ekonomsku i finansijsku statistiku (koja se sastoji od predstavnika Banke za međunarodna poravnanja, Evropske centralne banke, Evrostata, MMF-a, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Ujedinjenih nacija i Svetske banke) u okviru G20 inicijative nedostajućih podataka. 

Republički zavod za statistiku Srbije regularno dostavlja raspoložive podatke nacionalnih računa u SDMX formatu.

Na osnovu člana 46. Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), članova 7. i 35. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 i 101/07) i članova 9, 15, 16. i 18. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07 i 104/09), direktor Zavoda za statistiku Republike Srbije usvaja Pravilnik o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku. Pravilnik propisuje mere koje treba sprovesti kako bi se zaštitili podaci i informacije u Zavodu za statistiku Republike Srbije.

Uredba (EZ) broj 223/2009 o evropskoj statistici / Regulation (EC) No 223/2009 on European statistics (recitativ 24 i Član 20(4)) od 11.03.2009. (Službeni list L 87, str. 164), predviđa potrebu da se uspostave zajednički principi i smernice koji obezbeđuju poverljivost podataka koji se koriste za proizvodnju evropske statistike i pristup takvim poverljivim podacima sa opravdanim razlogom u smislu tehničkog razvoja i potreba korisnika u demokratskom društvu. Kodeks prakse evropske statistike / European Statistics Code of Practice određuje dalje uslove koje statističke institucije moraju poštovati u vezi sa statističkom poverljivošću (Princip 5).

U statističkom smislu, 'poverljivi podaci' su podaci koji omogućavaju da statističke jedinice budu identifikovane, bilo direktno ili indirektno, čime se otkrivaju individualni podaci. Da bi se statistička jedinica mogla identifikovati, moraju se uzeti u obzir sva relevantna sredstva koja treća strana može upotrebiti da identifikuje statističku jedinicu. Iako su podaci nacionalnih računa obično visoko agregirani, mogu postojati slučajevi detaljnog razlaganja agregata i/ili malih ekonomija. U takvim slučajevima potrebno je preduzimati mere da bi se sprečilo otkrivanje podataka pojedine statističke jedinice. Uputstvo za sprečavanje otkrivanja podataka nalazi se u Priručniku za kontrolu otkrivanja statističkih podataka / Handbook on Statistical Disclosure Control.

Kao što je definisano u srpskim pravnim aktima pomenutim u odeljku 7.1:

Tajni, poverljivi, kao i agregirani podaci, moraju biti zaštićeni od neovlašćenog davanja ako se iz njih mogu identifikovati pojedinačne informacije. Dve kopije tih podataka, definisanih u programu za obradu, moraju biti zaštićene na magnetnim medijima, kao i na papiru, dokle god to predviđa program za obradu, odnosno spisak zaštitnih arhiva i zapisa.

Zaštita tajnih podataka i dokumenata vrši se u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka. Poverljivi podaci iz člana 3. Pravilnika smatraju se službenom tajnom i ne mogu se objavljivati ili komunicirati, odnosno ne mogu biti deo zbirnih podataka iz kojih se pojedinačni podaci mogu identifikovati. Pojedinačni podaci se mogu dati samo vlasniku tih podataka.

Zaštita integriteta i tajnosti poverljivih podataka mora biti u skladu sa metodom navedenom u programu obrade podataka.

Samo zaposleni u Republičkom zavodu za statistiku Srbije ovlašćeni odlukom direktora Zavoda imaju pristup poverljivim podacima iz administrativnih izvora.

Dobra praksa podrazumeva da novi podaci nacionalnih računa i njihovo objavljivanje / saopštenja za javnost u vezi sa njima, moraju da budu najavljeni u kalendaru publikovanja koji se daje javnosti na raspolaganje značajno pre objavljivanja.

Podaci se objavljuju u skladu sa kalendarom publikovanja, koji se svake godine ažurira.

Kalendar publikovanja dostupan je na sledećoj veb-adresi: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar.

U skladu sa pravnim okvirom EU i Kodeksom prakse evropske statistike / European Statistics Code of Practice (Princip 6 o nepristrasnosti i objektivnosti, Princip 13 o pravovremenosti i poštovanju najavljenih datuma objavljivanja i Princip 15 o dostupnosti i razumljivosti), potrebno je da korisnicima budu na raspolaganju podaci nacionalnih računa koji zadovoljavaju standarde kvaliteta, uključujući relevantne metapodatke. Korisnici treba da budu obavešteni o tome kada su podaci na raspolaganju i kako im je moguće pristupiti.

Zakon o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, br. 104/09) daje okvir za politiku objavljivanja, kao i za pristup korisnika. 

Novi podaci kvartalnih nacionalnih računa se objavljuju svakog kvartala: četiri puta godišnje. Međutim, u zavisnosti od okolnosti i nacionalne prakse, prvobitno objavljeni podaci kvartalnih nacionalnih računa mogu se revidirati i ponovo objaviti. Podaci godišnjih nacionalnih računa se objavljuju najmanje jedanput godišnje: kada su dodati podaci za novu godinu. Ali, u zavisnosti od prakse koju zemlja primenjuje i politike revizije, godišnji podaci se takođe mogu češće objavljivati, npr. publikovanje prve procene početkom kalendarske godine, kao i revidirane procene kasnije tokom kalendarske godine.      

Najvažniji rezultati nacionalnih računa objavljuju se u formi saopštenja za javnost. Novi podaci nacionalnih računa mogu se takođe prezentovati na konferencijama za štampu ili brifinzima. Tačni datumi se unapred najavljuju u kalendaru publikovanja (videti odeljak 8.2).

Podaci nacionalnih računa Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u formi saopštenja (redovnih ili ad hoc), dostupni su na veb-stranici Zavoda za statistiku Republike Srbije.

Pored saopštenja za javnost, diseminacija podataka nacionalnih računa se može vršiti kroz druge publikacije, kao što su statistički dokumenti, godišnjaci, interni i eksterni članci. Obično se to odnosi na publikacije u kojima je data dublja analiza određenih pojava. 

Sve publikacije (Statistički godišnjak, radni dokumenti, bilteni, studije i analize) dostupne su na sledećoj veb-stranici Zavoda za statistiku Republike Srbije.

Da bi se omogućio lak pristup podacima nacionalnih računa, svi validni podaci nacionalnih računa treba da budu dostupni za korisnike kroz objavljivanje u bazi podataka.

U diseminacionoj bazi podataka podaci se objavljuju u oblasti „Nacionalni računi“.

Nije primenljivo.  

Pored saopštenja za javnost i drugih publikacija (videti odeljak 10.1 i 10.2), informacije o nacionalnim računima mogu se plasirati putem društvenih mreža. 

Republički zavod za statistiku Srbije kao institucija prisutan je na društvenim mrežama, Tviteru (link na Tviteru), Jutjubu (link na Jutjubu) i Instagramu (link na Instagramu).

Opšti metodološki okvir za izradu nacionalnih računa u EU predstavlja ESA 2010.

Pored toga, postoji više priručnika koji imaju za svrhu da pomognu izradu podataka nacionalnih računa. Neki od najvažnijih metodoloških priručnika su Priručnik za izradu kvartalnih nacionalnih računa, Priručnik o metodama regionalnih računa, Evrostatov priručnik za izradu tabela ponude i upotrebe (SUT) i input-autput tabela, Priručnik o deficitu i dugu države i dr. Takođe postoje knjige smernica u vezi sa posebnim pitanjima, npr. uputstvo za izradu/kompilaciju procena zemljišta, uputstvo za izradu/kompilaciju podataka o zalihama, Priručnik za merenje istraživanja i razvoja u sistemu ESA 2010 / Manual on measuring Research and Development in ESA 2010.

Navedeni priručnici se posebno primenjuju za statistiku nacionalnih računa u EU. Međutim, postoje i drugi u svetu priznati ekvivalenti: SNA 2008, Priručnik za kvartalne nacionalne račune, Priručnik za kompilaciju i analizu input-autput tabela, Priručnik za statistiku državnih finansija i dr. 

Metodološke informacije koje se odnose na godišnje nacionalne račune, kvartalne nacionalne račune, BDP u stalnim cenama, finalnu potrošnju domaćinstava, investicije u osnovna sredstva i slično, dostupne su na sledećoj veb-stranici (link ka veb-stranici) objedinjeni u dokumentu „Metodologija obračuna bruto domaćeg proizvoda (BDP) – Izvori i metodi“.

Pored metodoloških informacija, opis sistema nacionalnih računa dat je u mnogim publikacijama Zavoda za statistiku Republike Srbije, čije su elektronske verzije dostupne besplatno:

• Statistički godišnjak Republike Srbije (poglavlje o nacionalnim računima);
• Regioni u Republici Srbiji, 2021;
• Ekonomski računi poljoprivrede, 2021 i dr.

Pored toga, postoji i sveobuhvatan i transparentan opis izvora i metoda koji se koriste za izradu godišnjih i kvartalnih nacionalnih računa, odnosno za obračun BDP/BDV, tj. „Metodologija obračuna bruto domaćeg proizvoda (BDP) – Izvori i metodi“^[1] i „Izvori i metode obračuna kvartalnih nacionalnih računa“^[2].

[1] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G201821018.pdf

[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Doc/G201821002.docx

Značaj nacionalnih računa zahteva dostupnost dokumentacije o postupcima koji se primenjuju za upravljanje kvalitetom i ocenu kvaliteta. Primeri takve dokumentacije su izveštaji o kvalitetu nacionalnih računa, studije o kvalitetu i izveštaji o analizi revizije.

Izveštaji o kvalitetu za regionalne račune (izveštaj o kvalitetu regionalnog računa domaćinstava i izveštaj o kvalitetu regionalnog BDV-a) pripremljeni su i dostavljeni Evrostatu u okviru IPA 2011 projekta u 2014. godini.

Kvalitet podataka nacionalnih računa je osiguran kroz strogu primenu koncepata ESA 2010 i primenu smernica koje daje Priručnik Evropskog statističkog sistema (ESS) za izveštavanje o kvalitetu.

Tokom celog procesa kompilacije, podaci nacionalnih i regionalnih računa prolaze kroz više vrsta provere kvaliteta, npr. ex-ante (izvorna statistika), tekuće (rezultati), ex-post (korišćeni metodi) i spoljne / eksterne provere (Evrostat i MMF).

Republički zavod za statistiku Srbije je uveo „Politiku kvaliteta“ kao opšti okvir na osnovu koga definiše dizajn i implementaciju sistema upravljanja kvalitetom i „Strategiju kvaliteta“. Sistem upravljanja kvalitetom Zavoda za statistiku Republike Srbije oslanja se na misiju i viziju zvanične statistike Republike Srbije, kao i na Kodeks prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice) i principe Upravljanja ukupnim kvalitetom (Total Quality Management), koji predstavljaju zajednički okvir kvaliteta ESS. Model upravljanja ukupnim kvalitetom generalno definiše oblasti delovanja i kriterijume koji se moraju uzeti u obzir u upravljanju kvalitetom. Na osnovu toga, Republički zavod za statistiku Srbije definisao je četiri oblasti za kontinuirano poboljšanje kvaliteta: 1. Orijentisanost ka korisnicima, 2. Kvalitet statističkih proizvoda i procesa, 3. Jačanje saradnje sa davaocima podataka i 4. Profesionalni razvoj i zadovoljstvo zaposlenih.

Nacionalni računi su, zbog svog velikog značaja za administrativne potrebe, predmet redovnih međunarodnih provera od strane Evrostata, Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development – OECD).

Statistički menadžment informacionog sistema (Statistical Management Information System – SMIS) ili baza podataka o usklađenosti koristi se za merenje usklađenosti statistike neke zemlje sa statističkim standardima EU (kako na osnovu implementacije metodoloških, tako i pravnih statističkih preporuka). Evrostat je u najnovijem izveštaju o praćenju usklađenosti (RS - 2020 SMIS) ocenio sistem računa Republike Srbije kao srednje usklađen. Preporučuje se postepeno poboljšanje usklađenosti sa ESA 2010, uključujući dalji razvoj odgovarajućih statističkih izvora. Pored toga, nakon dva skrining sastanka i postavljanja kriterijuma za zatvaranje dela poglavlja o nacionalnim računima praksa je da se ponovo izvrši provera usklađenosti srpskih nacionalnih računa u odnosu na postavljene kriterijume. Na osnovu rezultata IPA projekata (The Instrument for Pre-accession Assistance – IPA) i potreba nacionalnih računa Republičkog zavoda za statistiku Srbije treba nastaviti sa pružanjem podrške u vidu projekata. 

Nacionalni računi obezbeđuju ključne informacije za praćenje ekonomske politike i donošenje odluka, za izradu prognoza, za administrativne potrebe, za informisanje javnosti o ekonomskom razvoju (direktno ili indirektno preko novinskih agencija), i kao input za ekonomska istraživanja.

Nacionalni računi su, kao kvantitativna osnova, relevantni za sve koji se bave ekonomijom i koriste nacionalne račune za potrebe planiranja, analize, modeliranja i predviđanja, počev od Ministarstva privrede, Ministarstva finansija, Privredne komore, Narodne banke Srbije, kao i državnih organizacija i drugih organizacija od javnog interesa, koji učestvuju u kreiranju i razvoju ekonomije. Pored toga, nacionalni računi su značajni za ciljne grupe korisnika (stručna javnost, novinari itd.).

Republički zavod za statistiku Srbije redovno sprovodi istraživanje o zadovoljstvu korisnika, kako bi se dobile informacije o potrebama korisnika, njihovom zadovoljstvu podacima i uslugama, kao i da se dobiju informacije o kvalitetu podataka i usluga koje pruža.

U većini zemalja nacionalni računi pokrivaju domene glavnih agregata nacionalnih računa, računa države, regionalnih računa, sektorskih računa i tabela ponude i upotrebe. Međutim sadržaj podataka u navedenim domenima, kao i nivo detaljnosti različitih podela (na regione, sektore, delatnosti, proizvode itd.) mogu da odstupaju od zemlje do zemlje, u zavisnosti od nacionalnih potreba i dostupnih izvora.

ESA 2010 Program dostavljanja podataka, koji se sastoji od 22 tabele, u svim domenima nacionalnih računa (videti link Evrostatove baze podataka) definiše minimalni skup podataka nacionalnih računa koji mora biti dostupan u svim državama članicama EU.

Kompletnost podataka nacionalnih računa u Republici Srbiji može se posmatrati u kontekstu ispunjavanja uslova dostavljanja podataka Evrostatu predviđenih ESA 2010 Programom dostavljanja podataka (plan dostavljanja). Dostavljanje podataka nacionalnih računa Evrostatu, u skladu sa ESA 95, započeto je u februaru 2013. godine. Počev od oktobra 2014. godine, dostavljanje podataka nacionalnih računa Republike Srbije se odvija kao redovna aktivnost predviđena u skladu sa ESA 2010. 

Tradicionalne mere tačnosti bi bilo teško primeniti na rezultate obračuna nacionalnih računa, ali se mogu indirektno primeniti procenom pouzdanosti objavljenih analiza revizija BDP-a i njegovih komponenti. Podaci se revidiraju kvartalno ili godišnje. Ovakve revizije su male i zasnovane su na dodatnim informacijama koje su dobijene u toku godine. Jedna takva revizija sprovedena je 2020. godine za period 2015-2018 zbog usklađivanja sa podacima dobijenim iz obračuna tabela ponude i upotrebe. Međutim, sprovode se i velike revizije, kao one izvršene 2014, 2018. i 2019. godine, zbog uvođenja nove metodologije ili poboljšanja izvora podataka.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Podaci nacionalnih računa treba da budu dostupni korisnicima što je pre moguće, uzimajući u obzir periodiku podataka (godišnja i kvartalna), karakter podataka (informacija o strukturi privrede ili konjukturnim promenama) i adekvatan balans između tačnosti i pravovremenosti.

Program dostavljanja podataka ESA 2010 definiše periodiku dostavljanja podataka za sve tabele nacionalnih računa. Kvartalne tabele treba da budu dostupne u roku od dva do tri meseca od kraja referentnog kvartala. Godišnje tabele se moraju dostavljati u periodu od dva meseca (glavni agregati) do 36 meseci (tabele ponude i upotrebe) od kraja referentne godine.

Periodika objavljivanja indikatora

    t = referentni period          

[1] Prvi kvartal – krajem maja, drugi kvartal – krajem avgusta, treći kvartal – krajem novembra i četvrti kvartal – krajem februara naredne godine.

Dobra praksa zahteva da datumi kada podaci o nacionalnim računima postaju dostupni budu unapred objavljeni i da se ispoštuju unapred najavljeni datumi objavljivanja.

Slanje podataka nacionalnih računa u okviru ESA 2010 Programa dostavljanja podataka trebalo bi da bude u vremenskom roku definisanom u Programu dostavljanja podataka (ili ranije).

Datumi objavljivanja podataka nacionalnih računa naznačeni su u Kalendaru objavljivanja, koji se ažurira godišnje. Kalendar je dostupan pre početka kalendarske godine na koju se odnosi i omogućava pregled svih statističkih publikacija sa precizno navedenim naslovom, referentnim periodom i datumom objavljivanja.

Obaveštenje o razlozima odstupanja od Kalendara objavljivanja objavljuje se na veb-sajtu. U slučaju da je neophodno odlaganje objavljivanja podataka zbog iznenadnih problema (npr. tehničkih razloga), novi datum objavljivanja, sa navedenim razlogom kašnjenja, stavlja se u Kalendar objavljivanja.

Na evropskom i globalnom nivou postoji velika uporedivost nacionalnih računa zahvaljujući primeni opšteprihvaćenih smernica o nacionalnim računima utemeljenih u ESA 2010 / SNA 2008. Od oktobra 2014. godine zvanično se primenjuje nova metodologija nacionalnih računa – ESA 2010; počev od tada, dostavljanje podataka Evrostatu obavlja se u skladu sa Evrostatovim Programom dostavljanja podataka.

Kako su podaci za sve referentne periode sastavljeni u skladu sa zahtevima ESA 2010, podaci o nacionalnim računima su u potpunosti uporedivi tokom vremena. Takođe u slučaju fundamentalnih promena metoda ili klasifikacija, vrše se revizije postojećih vremenskih serija. 

Dužina uporedivih vremenskih serija

[1] Republički zavod za statistiku Srbije od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

U okviru sistema nacionalnih računa postoji puna konzistentnost između oblasti: godišnji i kvartalni nacionalni računi, računi države, sektorski računi, finansijski računi, regionalni računi, tabele ponude i upotrebe. Međutim, u praksi potpuna konzistentnost nije uvek moguća i povremena neslaganja se mogu dešavati. Ona su obično rezultat „vintage“ razlika.

Primarne statistike poput strukturne poslovne statistike (SBS), kratkoročne statistike (STS) i statistike radne snage (LFS) se u velikoj meri koriste kao ulazni podaci za nacionalne račune. Međutim, ne postoji potpuna konzistentnost između ovih statističkih domena i nacionalnih računa. Glavni razlozi su razlike u konceptima/definicijama i obuhvatu. Platni bilans se takođe koristi kao važan izvor za nacionalne račune. Definicije i pokrivenost platnog bilansa, kako je definisano u priručniku BPM6, u potpunosti su usklađeni sa onima u ESA 2010. Stoga su varijable platnog bilansa u principu potpuno koherentne sa odgovarajućim varijablama nacionalnih računa.

Videti odeljak 15.3 (Koherentnost – između oblasti).

Podaci nisu raspoloživi.

Podaci nacionalnih računa su predmet stalnih revizija, sa pojavom novih izvora podataka, kao i kada novi podaci postanu dostupni (raspoloživi). One se zovu rutinske revizije i podrazumevaju redovne revizije podataka jedne zemlje i evropskih agregata koji su izvedeni iz njih.

Ređe sprovođene, velike (benčmark) revizije su rezultat velikih promena u izvorima podataka, klasifikacijama ili metodologiji. Na primer, pri prelasku sa ESA 95 na ESA 2010, sprovedena je velika (benčmark) revizija pojedinačnih podataka zemlje i podataka na nivou evrozone/EU.

Dve radne grupe razvile su predloge za usklađeniji pristup za velike (benčmark) i redovne (rutinske) revizije. Jedna pod pokroviteljstvom Direktorata makroekonomske statistike (DMES) bavila se politikom revizije referentnih vrednosti, a druga pod pokroviteljstvom Komiteta za monetarnu, finansijsku i statistiku platnog bilansa (CMFB) bavila se rutinskom revizijom u Evropskoj harmonizovanoj politici revizije.

Politika revizije nacionalnih računa Zavoda za statistiku Republike Srbije usvojena je i objavljena 01. oktobra 2020. godine (link za politiku revizije nacionalnih računa).

Dostupnost metapodataka o revizijama je ključni element za razumevanje podataka nacionalnih računa i revizije između uzastopnih publikacija, dok same revizije treba posmatrati kao proces progresivnog poboljšanja kvaliteta nacionalnih računa usled npr. dostupnosti boljih izvora i/ili metoda. 

Zbog toga su potrebne informacije o glavnim razlozima revizija i njihovoj prirodi (dostupni novi izvori podataka, nove metode, itd.), kao i eventualno kvantitativna i kvalitativna procena prosečne veličine revizije i kretanje revidiranih podataka u odnosu na istorijske podatke.

U skladu sa politikom revizije kvartalnih nacionalnih računa podaci za prva tri kvartala tekuće godine – t, podložni su revizijama do momenta objavljivanja četvrtog kvartala (u februaru naredne godine – t + 1), kada se dobija prva procena za godinu – t. To su tekuće revizije. Godišnje revizije sprovode se zbog obračuna godišnjih podataka. Prva revizija sprovodi se kada preliminarni godišnji podaci (dobijeni kao suma 4 kvartala) postanu raspoloživi, a ostale kada se objave godišnji podaci kao rezultat obračuna godišnjih nacionalnih računa. U svim slučajevima revidiraju se kvartali tekuće i prethodne dve godine. Izuzetak od opšteg pravila su desezonirani podaci, kod kojih se revidiraju vrednosti cele vremenske serije.

Revizija godišnjih nacionalnih računa sprovodi se zbog usaglašavanja sa podacima tabela ponude i upotrebe (t+21) kao i kada se pojavi potreba za metodološkim izmenama (koncepata, definicija, klasifikacija), promenama statističkih metoda, menjanjem izvora podataka, kao i zbog unapređenog obuhvata izveštajnih jedinica i ispravki grešaka i izvornih podataka i procena.

Obračun nacionalnih i regionalnih računa zasniva se na statistici koja se prvenstveno prikuplja u druge svrhe (primarna statistika).

Oslanja se na različite izvore podataka, uključujući administrativne podatke: poslovne registre, računovodstvene izveštaje, poreske podatke, budžetske izveštaje, popise stanovništva, statistička istraživanja preduzeća i domaćinstava, izveštaje nadzornih institucija i granskih organizacija, godišnje i tromesečne izveštaje, statistike trgovine robom i uslugama, informacije o platnom bilansu i dr.

Ne postoji jedinstven izvor podataka za nacionalne račune. Izvori se razlikuju od zemlje do zemlje i pružaju informacije o velikom skupu ekonomskih, društvenih, finansijskih i ekoloških fenomena, koji možda nisu direktno povezani sa nacionalnim računima.

U slučaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije, većina izvora podataka za kompilaciju godišnjeg BDP-a sa proizvodne strane su administrativni izvori, a sa rashodne strane i administrativni i statistički izvori. Kod kvartalnih nacionalnih računa administrativni i statistički izvori koriste se za kompilaciju BDP-a i sa proizvodne i sa rashodne strane.

Nacionalni računi se obično obračunavaju godišnje ili kvartalno na osnovu brojnih podataka granskih statistika. Učestalost prikupljanja podataka granskih statistika varira u zavisnosti od prirode izvora podataka. Na primer, podaci poslovnih statistika su obično dostupni na mesečnom (i kvartalnom) nivou. Istraživanja domaćinstava su dostupna kvartalno ili godišnje (ponekad čak i ređe). Dostupnost administrativnih podataka varira od zemlje do zemlje. Popisi stanovništva se uglavnom sprovode svake desete godine.

Prikupljanje podataka je veoma specifično za zemlju i takođe varira u zavisnosti od prirode izvora podataka, npr. administrativni podaci, poreski i registri automobila, istraživanja, računovodstveni izveštaji. Smernice je moguće pronaći u Priručniku preporučenih praksi za izradu upitnika i metode testiranja (Handbook of Recommended Practices for Questionnaire Development and Testing Methods) u ESS-u.

Odeljenje za nacionalne račune obično ne prikuplja podatke samostalno, već ih preuzima od drugih odeljenja ili institucija. Nacionalni računi kombinuju podatke iz mnogih izvora. Tehnike prikupljanja podataka su različite kao i dostupni izvori informacija, ažurnost objavljenih podataka i drugi faktori.

Bez obzira na gore opisan pravni osnov za prikupljanje podataka (vidi 06.1), Republički zavod za statistiku Srbije ima potpisane posebne sporazume i tehničke protokole sa relevantnim institucijama (npr. Narodnom bankom Srbije, Ministarstvom finansija, Poreskom upravom, Upravom carine itd.). Sa ciljem uspostavljanja efikasnog statističkog sistema u oblasti nacionalnih računa, koji će biti usklađen sa odgovarajućim pravnim aktima EU, zasnovanim na Kodeksu prakse evropske statistike, Narodna banka Srbije, Republički zavod za statistiku i Ministarstvo finansija su  30. septembra 2019. godine zaključili Sporazum o saradnji u oblasti nacionalnih računa sektora države i s njom povezanih statistika. Osim toga, radi prilagođavanja novonastalim promenama u poreskom sistemu, a radi daljeg procesa modernizacije zvanične statistike na putu ka usaglašavanju sa metodologijom i praksom Evropske unije u smislu većeg korišćenja administrativnih podataka u statističke svrhe, 22. februara 2017. godine potpisan je sporazum o saradnji između Poreske uprave Republike Srbije i Republičkog zavoda za statistiku. Kako bi se tačnije definisao način dostavljanja podataka kao i postupci koji bi doveli do što tačnijih i kvalitetnijih podataka i njihovog stalnog unapređenja, Republički zavod za statistiku ima potpisane sporazume o saradnji sa: Narodnom bankom Srbije i ministarstvom finansija (2011. i 2019. godine), Upravom carina (2004. godine) Agencijom za privredne registre (2009. godine, aneks protokola 2019. godine), Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje (2008. godine, aneks ugovora 2015. godine), Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja (2012. godine), Centralnim registrom, depoom i kliringom hartija od vrednosti (2019. godine), Advokatskom komorom Srbije (2008. godine) i drugim relevantnim institucijama.

Validacija podataka se odnosi na bilo koju aktivnost koja ima za cilj da proveri da li vrednost referentnog podatka potiče iz datog skupa prihvatljivih vrednosti. To je ključni zadatak koji se obavlja u svim statističkim domenima i posebno je važan za nacionalne račune, koji su primarni skup podataka za ekonomsku analizu i donošenje političkih odluka.

Sa ciljem povećanja ukupnog kvaliteta podataka i efikasnosti toka posla ESS kreće se ka većoj harmonizaciji aktivnosti validacije, uključujući definisanje zajedničkih standarda, alata i podrške za implementaciju (ESS veb-sajt za validaciju/ESS validation website)

ESA 2010 Radna grupa za validaciju osnovana je 2015. godine kako bi se odredila i dokumentovala pravila validacije u ESA 2010 priručniku za validaciju i progresivno ih implementirala u pre-validacioni servis za podatke nacionalnih računa.

Republički zavod za statistiku Srbije obračunava BDP prema proizvodnom i rashodnom pristupu. Rezultati ova dva pristupa se balansiraju kako bi se dobio konačan BDP i njegovi agregati.

Validacija podataka vrši se u četiri koraka koji odgovaraju fazama u procesu obrade podataka prilikom izrade nacionalnih računa:

1. Temeljna validacija podataka prvo se sprovodi u primarnoj statistici (za više informacija pogledajte relevantan metodološki materijal na veb-stranici Zavoda za statistiku Republike Srbije). 
2. Validacija prilikom pripreme podataka za obračun BDP-a prema proizvodnom i rashodnom pristupu. Zaposleni u nacionalnim računima dobijaju podatke iz statističkog sistema, kao i iz administrativnih izvora i obračunavaju makroekonomske agregate na detaljnom nivou, koji omogućava poređenje sa izvorima podataka.
3. Preliminarna validacija podataka vrši se prilikom usaglašavanja proizvodnog i rashodnog pristupa na višem nivou agregacije.
4. Finalna validacija podataka vrši se prilikom usaglašavanja godišnjih podataka sa podacima tabela ponude i upotrebe.

U teoriji, proizvodni i rashodni pristup trebalo bi da daju istu vrednost BDP-a. Međutim, u praksi je to gotovo nemoguće. Pored različitih formula za izračunavanje, ova dva pristupa zasnivaju se na različitim izvorima podataka i njihovom poreklu (administrativnim ili statističkim) i svaki rezultira različitim procenama BDP-a sa svojim inherentnim prednostima i nedostacima. Otuda, preliminarni korak u obračunu BDP-a predstavlja proces međusobnog usklađivanja, tj. balansiranja između dve nezavisne procene BDP-a izračunate prema proizvodnom i rashodnom pristupu. Završni korak u obračunu BDP-a predstavlja usaglašavanje preliminarnih cifara (dobijenih balansiranjem proizvodnog i rashodnog pristupa) sa podacima iz tabela ponude i upotrebe.

Proces balansiranja radi se u skladu sa osnovnim preporukama ESA 2010 i u okviru raspoloživih izvora podataka i procedura. Podaci balansiranog BDP-a dostupni su za period od 1995. godine. Osim toga, bitno je istaći da postoji konzistentnost između godišnjih, kvartalnih, regionalnih i podataka godišnjih nefinansijskih sektorskih računa i tabela ponude i upotrebe, kao i drugih delova nacionalnih računa.

Izvori podataka, metode i tehnike kompilacije specifični su za svaku zemlju, ali ih treba koristiti na takav način da se ispoštuju koncepti i definicije dati u ESA 2010. Dostupni su mnogi dokumenti sa smernicama o opštim i specifičnim pitanjima obračuna nacionalnih računa (za više detalja pogledati 10.6). 

Godišnji nacionalni računi obračunavaju BDP koristeći nezavisno proizvodni i rashodni pristup, dok se dohodovni pristup izvodi iz proizvodnog pristupa (još uvek eksperimentalni podaci).

Isto tako, kvartalni nacionalni računi obračunavaju BDP prema proizvodnom i rashodnom pristupu, kao i dohodovnom pristupu (još uvek eksperimentalni podaci). Kvartalni BDP određen je proizvodnim komponentama, zbog činjenice da ne postoje pouzdane informacije u kvartalnoj periodici koje bi direktno mogle biti korišćene kao indikator za obračun promene u zalihama. Zbog toga, kvartalne promene u zalihama u tekućim cenama i cenama prethodne godine dobijaju se indirektno, kao rezidualna stavka (razlika između procenjene vrednosti BDP-a obračunatog prema proizvodnom pristupu i zbira komponenti BDP-a obračunatih prema rashodnom pristupu – izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava, NPID-a i države, bruto investicija u osnovna sredstva, promena u dragocenostima i vrednosti neto izvoza dobara i usluga).

Godišnji obračun agregata BDP-a izvodi se korišćenjem direktnih izvora podataka, nezavisno primenjujući proizvodni i rashodni pristup, pri čemu je konzistentnost između ova dva pristupa glavni cilj. Obračun BDP-a po dohodovnom pristupu podrazumeva procenu dohodovnih komponenti indirektnim metodom, oslanjajući se na proizvodni pristup.

Osnovni agregati kvartalnih i godišnjih nacionalnih računa istovremeno se obračunavaju u tekućim cenama, u cenama prethodne godine i kao ulančane mere obima (referentna 2015. godina), a kvartalni BDP i u desezoniranoj formi. Za potrebe međunarodnog poređenja godišnji BDP se takođe preračunava u dolare (od 1995. godine) i evre (od 1999. godine). Preračun u dolare i evre vrši se po prosečnom godišnjem kursu Narodne banke Srbije.

Osim toga, redovno se obračunavaju godišnji i kvartalni podaci nacionalnih računa o zaposlenosti u broju lica i časovima rada (još uvek eksperimentalni podaci).

Obračun regionalnog BDP-a radi se po Nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica Republike Srbije (NSTJ), koja je usklađena sa evropskom Klasifikacijom statističkih teritorijalnih jedinica – NUTS, i to na nivou – NUTS 2 (regioni) i NUTS 3 (oblasti). Pored toga, kao posebna statistička teritorijalna jedinica prikazuje se „Ekstra regio“, tj. eksteritorijalna jedinica Republike Srbije (ESA 2010, paragraf 13.11). Regionalizacija bruto dodate vrednosti (BDV) bazira se na principu distribucije rezultata aktivnosti ekonomskih subjekata prema mestu njihovog rada, tj. lokalnim jedinicama gde se dodata vrednost realno stvara, a ne prema sedištu ekonomskog subjekta. Regionalni podaci o BDV-u objavljuju se na nivou delatnosti u milionima dinara. Osim toga, podaci regionalnog BDP-a prikazuju se u tekućim cenama, u formi nominalnih stopa rasta, izraženi u paritetima kupovne snage (PPS) i u formi racia između regiona Republike Srbije i indikatora EU27.

Potpuni set godišnjih nefinansijskih računa se izrađuje za ukupnu ekonomiju, kao i po institucionalnim sektorima (sektor nefinansijskih društava (S.11), sektor finansijskih društava (S.12), sektor države (S.13), sektor domaćinstava (S.14) i sektor neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (S.15)). Ovaj set računa uključuje: račun dobara i usluga, račun formiranja dohotka, račun raspoređivanja primarnog dohotka, račun raspodele dohotka, račun upotrebe dohotka i račun kapitala. Za sektor inostranstva (S.2), izrađuju se sledeća tri računa: račun dobara i usluga sektora inostranstva; račun primarnog dohotka i tekućih transfera sektora inostranstva; i račun kapitala sektora inostranstva.

Tabele ponude i upotrebe se obračunavaju u tekućim i stalnim cenama za sve setove podataka određenih ESA 2010 Programom dostavljanja podataka. Input-autput tabele imaju petogodišnju dinamiku obračuna u tekućim cenama.

Ciljevi sezonskog prilagođavanja su da se identifikuju i uklone sezonske fluktuacije i kalendarski efekti koji mogu da maskiraju kratkoročna i dugoročna kretanja u vremenskoj seriji i ometaju jasno razumevanje osnovnih fenomena. Sezonsko prilagođavanje je stoga fundamentalni proces u tumačenju kretanja vremenskih serija kod informisanja donosilaca odluka. (ESS-ove smernice o sezonskom prilagođavanju/ ESS guidelines on seasonal adjustment, 2015 Edition, Aneks, tačka 1)

Za odabrane podatke nacionalnih računa, kao što su glavni agregati kvartalnih nacionalnih računa, vremenske serije se obično ne objavljuju samo u nedesezoniranom obliku, već i sa različitim vrstama prilagođavanja (npr. sezonsko, kalendarsko, trend-ciklus). Prema ESA 2010 Programu dostavljanja podataka, kvartalni podaci se dostavljaju u obliku koji nije sezonski prilagođen (nedesezoniranom obliku) i u sezonski prilagođenom obliku (uključujući kalendarska prilagođavanja, gde je relevantno).