Sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica

Republički zavod za statistiku

Statistički poslovni registar

Suzana Karamarković

Statističar koordinator

Milana Rakića 5, Beograd

suzana.karamarkovic@stat.gov.rs

+381 11 2412 922   lok. 256

-

Ekonomija zemlje predstavlja sistem u kojem institucije i ljudi međusobno deluju putem razmene i prenosa dobara, usluga i sredstava plaćanja, s ciljem proizvodnje i potrošnje dobara i usluga. Jedinice koje uzajamno deluju jesu ekonomski subjekti sposobni da poseduju imovinu, preuzimaju obaveze i bave se ekonomskim aktivnostima i transakcijama s drugim jedinicama. Takve jedinice nazivaju se institucionalnim jedinicama.

Makroekonomska analiza ne bavi se postupcima svake institucionalne jedinice posebno, već prati ukupne aktivnosti sličnih jedinica. Zbog toga se jedinice grupišu u institucionalne sektore.

Institucionalni sektor sastoji se od jedinica grupisanih u skladu sa ekonomskom aktivnošću koju obavljaju. Svrstavanje institucionalnih jedinica u odgovarajući institucionalni sektor dovodi do grupisanja sličnih institucionalnih jedinica unutar datog institucionalnog sektora, kao i do razgraničenja jedinica i sektora koji se fundamentalno razlikuju jedan od drugog zbog svojih ekonomskih ciljeva, funkcija i ponašanja.

Podaci o institucionalnim jedinicama se prikupljaju iz sledećih administrativnih izvora: Agencija za privredne registre, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija - Uprava za trezor, Ministarstvo finansija - Poreska uprava, Administrativni registar RZS, Advokatska komora Srbije, Javnobeležnička komora i dr.

Metodološki okvir predstavlja Evropski sistem računa (European System of accounts – ESA 2010), Sistem nacionalnih računa (SNA 2008) i Priručnik o deficitu i dugu sektora države (Manual on Government Deficit and Debt– MGDD).

Institucionalne jedinice, prema ekonomskoj teritoriji na kojoj obavljaju ekonomske aktivnosti, dele se na rezidentne i nerezidentne.

Ekonomiju neke zemlje čine rezidentne jedinice. Institucionalna jedinica smatra se rezidentnom kada ima centar pretežnog ekonomskog interesa na ekonomskoj teritoriji te zemlje, nezavisno od državne pripadnosti, pravne forme ili prisustva u trenutku obavljanja transakcije.

Rezidentne institucionalne jedinice grupišu se u pet institucionalnih sektora:

1. Sektor nefinansijskih društava (S.11)

2. Sektor finansijskih društava (S.12)

3. Sektor države (S.13)

4. Sektor domaćinstava (S.14)

5. Sektor neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (S.15).

Nerezidentne jedinice predstavljaju institucionalne jedinice sa centrom pretežnog ekonomskog interesa van ekonomske teritorije zemlje duže od godinu dana i grupisane su u Sektor inostranstva (S.2).

Razvrstavanje jedinica u institucionalne sektore vrši se u skladu sa međunarodnim standardima (ESA 2010, SNA 2008, MGDD).

Institucionalne jedinice i njihovo grupisanje u institucionalne sektore definisani su međunarodnim metodološkim okvirima (ESA 2010, SNA 2008).

Institucionalna jedinica jeste ekonomski subjekt kojeg karakteriše samostalnost u odlučivanju pri obavljanju svoje osnovne aktivnosti i vodi ili je sposobna da vodi potpunu računovodstvenu evidenciju.

Samostalnost u odlučivanju ekonomskog subjekta ogleda se u sledećem:

1. ukoliko ima pravo da u svoje ime poseduje dobra i imovinu i da razmenjuje vlasništvo nad dobrima i imovinom u transakcijama sa drugim institucionalnim jedinicama;
2. ukoliko je sposoban da donosi ekonomske odluke i bavi se ekonomskim delatnostima za koje je odgovoran pred zakonom;
3. ukoliko je sposoban da stvara obaveze u sopstveno ime, da preuzima druge obaveze i da zaključuje ugovore;
4. ukoliko je sposoban da vodi celokupnu računovodstvenu evidenciju koja obuhvata sve njegove transakcije obavljene tokom obračunskog perioda, kao i bilans stanja imovine i obaveza.

U slučaju da ekonomski subjekt ne poseduje karakteristike institucionalne jedinice primenjuju se sledeća načela:

1. smatra se da su domaćinstva samostalna u odlučivanju u pogledu svoje glavne funkcije i da predstavljaju institucionalne jedinice, iako ne vode računovodstvenu evidenciju;
2. subjekti koji ne vode, niti su sposobni da vode, računovodstvenu evidenciju ako se to od njih zatraži nisu institucionalne jedinice;
3. subjekti koji vode računovodstvenu evidenciju, ali nemaju samostalnost u odlučivanju deo su jedinica koje ih kontrolišu, a ne samostalne institucionalne jedinice;
4. subjekti koji čine deo grupe jedinica koje se bave ekonomskom aktivnošću i koje vode potpunu računovodstvenu evidenciju smatraju se institucionalnim jedinicama iako su delimično prepustili svoju samostalnost u odlučivanju centralnom telu (sedištu) odgovornom za upravljanje grupom; sedište se smatra institucionalnom jedinicom različitom od jedinica koje kontroliše.

Ciljna grupa su sva pravna i fizička lica u okviru statističkog sistema Republike Srbije.

Referentno područje je teritorija Republike Srbije.

Sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica odnosi se na stanje od početka kalendarske godine do poslednjeg dana u prethodnom mesecu.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Podaci se odnose na period od početka godine do poslednjeg dana u prethodnom mesecu.

Pravni okvir za prikupljanje podataka u Republici Srbiji utvrđen je Zakonom o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 104/09) i Programom zvanične statistike u periodu od 2016. do 2020. godine(“Službeni glasnik Republike Srbije, broj 55/2015) i Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017 i 95/2018).

Pored toga, sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica vrši se u skladu sa ESA 2010, koji je uveden Odlukom Saveta broj 549/2013 od 21. maja 2013. godine i publikovan u Službenom glasniku EU (L 174 od 26. juna 2013. godine). Konsolidovana verzija dostupna je na:

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32013R0549&from=EN

Podaci se publikuju u bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku (www.stat.gov.rs).

Kao glavni proizvođač i diseminator zvaničnih statističkih podataka, RZS je u obavezi da po strogo definisanoj proceduri obezbedi zaštitu i sigurnost pojedinačnih podataka o fizičkim i pravnim licima.

Na osnovu člana 46. Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), članova 7. i 35. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 i 101/07) i članova 9, 15, 16. i 18. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07 i 104/09), usvojen je Pravilnik o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku. Pravilnik propisuje mere koje treba sprovesti kako bi se zaštitili podaci i informacije u RZS-u. 

Zaštita tajnih podataka i dokumenata vrši se u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka ("Sl. Glasnik RS", br. 104/2009).

Poverljivi podaci iz člana 3. Pravilnika smatraju se službenom tajnom i ne mogu se objavljivati, odnosno ne mogu biti deo zbirnih podataka iz kojih se pojedinačni podaci mogu identifikovati. Pojedinačni podaci se mogu ustupiti/dati samo vlasniku tih podataka.

Zaštita integriteta i tajnosti poverljivih podataka mora biti u skladu sa metodom navedenim u programu obrade podataka.

Samo zaposleni u RZS-u koji su ovlašćeni odlukom direktora RZS-a imaju pristup poverljivim podacima iz administrativnih izvora.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Podaci su dostupni svim korisnicima na veb-stranici RZS-a.

U skladu sa Evropskim statističkim kodeksom, podaci se publikuju na objektivan, profesionalan i transparentan način, uz poštovanje profesionalne nezavisnosti, u kojem se svi korisnici tretiraju jednako. Ovi principi regulišu se Evrostatovim protokolom o nepristrasnom pristupu podacima za korisnike.

Mesečna.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Podaci se objavljuju u diseminacionoj bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku

http://stat.gov.rs/istrazivanja/sektorska-klasifikacija-institucionalnih-jedinica/

Nije primenljivo.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Opšti metodološki okvir definisan je u međunarodnim standardima.

Detaljnija metodološka objašnjenja mogu se naći na sajtu RZS 

Nije primenljivo.

RZS je uveo „Politiku kvaliteta“ kao opšti okvir na osnovu koga definiše dizajn i implementaciju sistema upravljanja kvalitetom i „Strategiju kvaliteta“, kao okvir za realizaciju svih aktivnosti za implementaciju RZS-ovog upravljanja kvalitetom. Sistem upravljanja kvalitetom RZS-a oslanja se na misiju i viziju zvanične statistike Republike Srbije, kao i na Kodeks prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice – CoP) i principe Upravljanja ukupnim kvalitetom (Total Quality Management – TQM), koji predstavljaju zajednički okvir kvaliteta Evropskog statističkog sistema (ESS). Model upravljanja ukupnim kvalitetom generalno definiše oblasti delovanja i kriterijume koji se moraju uzeti u obzir u upravljanju kvalitetom. Na osnovu toga, RZS je definisao četiri oblasti za kontinuirano poboljšanje kvaliteta: orijentisanost ka korisnicima, kvalitet statističkih proizvoda i procesa, jačanje saradnje sa davaocima podataka i profesionalni razvoj i zadovoljstvo zaposlenih.

Statistički menadžment informacionog sistema (Statistical Management Information System – SMIS) ili baza podataka o usklađenosti koristi se za merenje usklađenosti statistike sa statističkim standardima EU, u vezi sa implementacijom metodoloških i pravnih statističkih preporuka.

Klasifikacija institucionalnih sektora je statistička klasifikacija zasnovana na odredbama Evropskog sistema računa kao obaveznog statističkog standarda Evropske unije. Ova klasifikacija predstavlja standard za evidentiranje, prikupljanje, obradu, analizu, prenos i diseminaciju statističkih podataka relevantnih za statističko praćenje ekonomskih uslova i aktivnosti.

Klasifikacija institucionalnih sektora obezbeđuje konzistentnu i koherentnu osnovu za sastavljanje makroekonomskih agregata, kao i okvir za klasifikacije koje su neophodne za razvoj statističke infrastrukture i programa statističkih istraživanja. Sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica takođe služi kao okosnica sistema nacionalnih računa, poboljšavajući integraciju podataka, kao i kvalitet podataka i metapodataka. Pored toga, sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica od značaja je za sve subjekte koji se bave ekonomskim analizama, planiranjima, predviđanjima i slično.

Nije dostupno.

Imajući u vidu da se u određivanju institucionalnih sektora koriste različiti administrativni izvori, moguće je postojanje vremenskog raskoraka između statističke klasifikacije i stvarnog stanja (nastanak, statusne promene i slično).

U određivanju institucionalnog sektora poslovnog subjekta, Republički zavod za statistiku koristi različite administrativne izvore zbog čega je moguće postojanje određenih neusaglašenosti objavljenog podatka o institucionalnom sektoru sa stvarnim stanjem vlasništva poslovnog subjekta. Republički zavod za statistiku kontinuirano radi na poboljšanju dostupnosti i kvaliteta relevantnih podataka, kao i na usklađivanju podataka o vlasništvu sa administrativnim izvorima.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku. 

Podaci se ažuriraju u mesečnoj periodici i odnose se na stanje poslednjeg dana u prethodnom mesecu.

Ne postoji odstupanje od predviđenog roka.

Imajući u vidu činjenicu da Evropski sistem računa (ESA 2010) predstavlja osnovni metodološki okvir, obezbeđen je visok stepen međunarodne uporedivosti.

Nije primenljivo.

Postoji usklađenost klasifikacije institucionalnih sektora sa ostalim statističkim oblastima.

Vrši se provera podataka u cilju ostvarivanja interne konzistentnosti.

Informacija nije dostupna.

Usvojena je i objavljena opšta politika revizije RZS-a.

Podaci su predmet tekućih revizija. Međutim, značajne promene podataka predstavljaju rezultat promena u metodologiji.

Podaci o institucionalnim jedinicama se prikupljaju iz sledećih administrativnih izvora: Agencija za privredne registre, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija - Uprava za trezor, Ministarstvo finansija - Poreska uprava, Administrativni registar RZS, Advokatska komora Srbije, Javnobeležnička komora.

Podaci su raspoloživi na mesečnom nivou.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

U određivanju institucionalnog sektora poslovnog subjekta, koriste se različiti administrativni izvori zbog čega je moguće postojanje određenih neusaglašenosti objavljenog podatka o institucionalnom sektoru sa stvarnim stanjem vlasništva poslovnog subjekta. Republički zavod za statistiku kontinuirano radi na poboljšanju dostupnosti i kvaliteta relevantnih podataka, kao i na usklađivanju podataka o vlasništvu sa administrativnim izvorima. Imajući to u vidu, ukoliko nove informacije postanu raspoložive, RZS će izvršiti reklasifikaciju jedinica u skladu sa njima.

Jedan od ciljeva objavljivanja liste institucionalnih jedinica jeste poboljšanje kvaliteta podataka i njihove usaglašenosti u nadležnim administrativnim izvorima.