Nacionalni računi po SNA 2008 / ESA 2010

Republički zavod za statistiku

Nacionalni računi

Dušan Gavrilović

Pomoćnik direktora

Milana Rakića 5, Beograd

dusan.gavrilovic@stat.gov.rs

Direktni tel: +381 11 2403 154

                         +381 11 2412 922 lok. 381

Mobilni: +381 62 88 27 536

Podaci nacionalnih računa odnose se na sve podatke koji se proizvode i objavljuju za određenu ekonomiju u skladu sa definicijama i smernicama Evropskog sistema nacionalnih i regionalnih računa / European System of Accounts (ESA 2010).

Nacionalni računi obezbeđuju podatke za ukupnu ekonomiju, ali takođe uključuju i razvrstavanje ukupne ekonomije po određenim celinama (na sektore, ekonomske aktivnosti, proizvode, regione, itd.). Nacionalni računi obezbeđuju podatke za više oblasti i domena: godišnje i kvartalne nacionalne račune (glavni agregati), sektorske račune, finansijske račune[1], tabele ponude i upotrebe (SUT) i input-autput tabele[2], regionalne račune i statistiku državnih finansija[3].   

Jedan od najčešće korišćenih pokazatelja nacionalnih računa jeste stopa promene bruto domaćeg proizvoda (BDP) u stalnim cenama (cenama prethodne godine), koja pokazuje nivo ekonomskog razvoja jedne zemlje ili regiona, i takođe se naziva stopom ekonomskog rasta. Naime, ova stopa promene je rezultat obračuna BDP-a u stalnim cenama sa ciljem da pokaže dinamičke i strukturne promene u realnom smislu, nastale nezavisno od uticaja cena.

[1] U Republici Srbiji, Narodna banka Srbije je odgovorna za sastavljanje finansijskih računa.

[2] Tabele ponude i upotrebe su raspoložive za period 2010-2022, dok su input-autput tabele raspoložive za 2010, 2015. i 2020. godinu.

[3] Evrostatu se dostavljaju sledeće tabele (T): T0200 – Osnovni agregati sektora države, T0900 – Porezi i socijalni doprinosi, uključujući i Nacionalnu listu poreza, T2500 - Kvartalni nefinansijski računi sektora države, T2700 – Kvartalni finansijski računi i bilans stanja sektora države, T2800Q – Kvartalni dug (dug iz Mastrihta) za sektor države, T2800A – Godišnja struktura bruto duga sektora države (dug po Mastrihtu), kao i EDP tabele i Upitnici u vezi sa EDP tabelama.

ESA 2010 obezbeđuje metodologiju o zajedničkim i opštim standardima, definicijama, međunarodno usklađenim klasifikacijama i računovodstvenim pravilima koji se koriste za izradu nacionalnih računa na komparativnim osnovama.

ESA 2010 definiše klasifikacije koje se primenjuju za: institucionalne sektore, transakcije proizvodima, transakcije nefinansijskom i neproizvedenom imovinom, distributivne transakcije, transakcije finansijskom imovinom i obavezama, ostale promene imovine, bilansne stavke i stavke neto vrednosti, stavke bilansa stanja, nefinansijsku imovinu, finansijsku imovinu i obaveze.    

Pored toga, za mnoge stavke ESA 2010 koristi i druge klasifikacije: NACE za ekonomske delatnosti, CPA za proizvode prema ekonomskim delatnostima, COFOG za funkcije države, COICOP za individualnu potrošnju prema nameni, NUTS za regionalne klasifikacije.

Kompletan prikaz klasifikacija nalazi se na sledećim mestima:

- ESA 2010 – Poglavlje 23 Klasifikacije / ESA 2010 Chapter 23 Classifications

• classification database Evrostata

Klasifikacije koje se koriste u izradi nacionalnih računa

[1] U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, Republički zavod za statistiku (RZS) objavljuje spisak institucionalnih jedinica (poslovnih subjekata) razvrstanih u institucionalne sektore, prema međunarodno prihvaćenim standardima (Evropski sistem nacionalnih i regionalnih računa - ESA 2010, Sistem nacionalnih računa - SNA 2008, Priručnik o deficitu i dugu sektora države - MGDD). Spisak se ažurira na mesečnom nivou.

[2] Nacionalna klasifikacija delatnosti (KD 2010)  („Službeni glasnik RS“, broj 54/2010) u skladu je sa Statističkom klasifikacijom delatnosti Evropske unije (The Statistical Classification of Economic Activities in the European Community – NACE Rev. 2).

[3] Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica Republike Srbije (NSTJ) („Službeni glasnik RS“, broj 109/2009, 46/2010) usklađena je sa Evropskom nomenklaturom teritorijalnih jedinica za statistiku (Nomenclature of Territorial Units for Statistics - NUTS).

Nacionalni računi daju prikaz ukupne ekonomije jedne zemlje. Obuhvaćene su sve jedinice koje imaju svoj centar dominantnog ekonomskog interesa na ekonomskoj teritoriji te zemlje. 

Pored toga, ukupne vrednosti su raščlanjene i prikazane na više načina. Dva najvažnija prikaza su prikaz prema institucionalnim sektorima i prikaz prema delatnostima KD 2010. Neophodan je potpun (egzostivan) obuhvat za svaku od prikazanih stavki.

U vezi sa raščlanjivanjem prema institucionalnim sektorima, ESA 2010 razlikuje pet zasebnih domaćih institucionalnih sektora (uspostavljenih grupisanjem rezidentnih institucionalnih jedinica): (a) nefinansijskih društava; (b) finansijskih društava; (v) države; (g) domaćinstava; (d) neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima. Ovih pet sektora zajedno čine ukupnu domaću ekonomiju (S.1). Sektor inostranstva (S.2) čine nerezidentne institucionalne jedinice koje imaju transakcije sa rezidentnim institucionalnim jedinicama.

Za raspodelu po delatnostima (aktivnostima), u skladu sa metodologijom ESA 2010, u Republici Srbiji se primenjuje KD 2010. Aktivnosti se mogu razložiti na nekoliko nivoa, na primer na 3, 10, 21, 38, 64 ili 88 aktivnosti. Na 'najvišem' nivou definisane su tri kategorije: (a) poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo; (b) rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, građevinarstvo; (v) usluge.

Svi statistički koncepti i definicije koji se koriste u nacionalnim računima prikazani su u Aneksu A – Uredba ESA 2010 (Plava knjiga o metodologiji sistema ESA 2010 / Blue book on ESA 2010 methodology). Dva osnovna seta tabela odnose se na: (a) račune institucionalnih sektora; (b) input-autput okvir i podelu prema klasifikaciji delatnosti (KD 2010).

Sektorski računi daju, prema institucionalnim sektorima, sistematski prikaz različitih faza ekonomskog procesa: proizvodnja, formiranje dohotka, raspodela dohotka, preraspodela dohotka, upotreba dohotka, i finansijska i nefinansijska akumulacija. Sektorski računi takođe uključuju bilanse stanja za prikaz stanja imovine, obaveza i neto vrednosti na početku i na kraju obračunskog perioda. Varijable/pojmovi prikazani u sektorskim računima uključuju: transakcije proizvodima, transakcije neproizvedenom nefinansijskom imovinom, distributivne transakcije, transakcije finansijskom imovinom i obavezama, ostale promene imovine, nefinansijsku i finansijsku imovinu i obaveze.      

Input-autput okvir, kroz tabele ponude i upotrebe, daje detaljniji prikaz proizvodnog procesa (strukturu troškova, formirani dohodak i zaposlenost) i tokove robe i usluga (autput, uvoz, izvoz, finalnu potrošnju, međufaznu potrošnju i stvaranje kapitala prema grupama proizvoda). Ove varijable su razložene prema ekonomskim aktivnostima (nacionalne klasifikacije delatnosti 2010) i proizvodima (CPA). Tabele ponude i upotrebe se obračunavaju na nivou detaljnosti od 65 grupa proizvoda i 65 delatnosti.

ESA 2010 takođe obuhvata i pojmove stanovništva i zaposlenosti. Ovi pojmovi su relevantni za sektorske račune, račune prema ekonomskim aktivnostima i okvir ponude i upotrebe.

Regionalni računi pružaju podatke o regionalnoj raspodeli ključnih makroekonomskih agregata kao što su bruto dodata vrednost po ekonomskim aktivnostima, bruto investicije u osnovna sredstva i prihodi domaćinstava. 

Regionalna raspodela se bazira na NSTJ klasifikaciji.

Pojmovi nacionalnih računa se takođe koriste i za regionalne račune.

Pored toga, Aneks A – Uredba ESA 2010 uzima u obzir i određuje brojne druge pojmove i definicije, kao što su: statističke jedinice i njihovo grupisanje, tokovi i zalihe, računovodstvena pravila (vrednovanje, vreme knjiženja, konsolidacija i saldiranje). Glavne karakteristike i principi izrade nacionalnih računa nalaze se u Poglavlju 1 ESA 2010.

Pojmovi nacionalnih računa se takođe koriste i za regionalne račune.

Pored toga, Aneks A – Uredba ESA 2010 uzima u obzir i određuje brojne druge pojmove i definicije, kao što su: statističke jedinice i njihovo grupisanje, tokovi i zalihe, računovodstvena pravila (vrednovanje, vreme knjiženja, konsolidacija i saldiranje). Glavne karakteristike i principi izrade nacionalnih računa nalaze se u Poglavlju 1 ESA 2010.

U skladu sa smernicama ESA 2010, u nacionalnim računima koriste se dva tipa jedinica i dva odgovarajuća načina podele ekonomije: (a) institucionalne jedinice; (b) lokalne jedinice prema vrsti delatnosti (local KAU). Prvi tip se koristi za određivanje prihoda, rashoda i finansijskih tokova i bilansa stanja. Drugi tip jedinica se koristi za određivanje proizvodnih procesa, input-autput analiza i regionalnih analiza.

Institucionalna jedinica predstavlja ekonomsku celinu koju odlikuje autonomija u donošenju odluka u vezi sa obavljanjem svoje osnovne funkcije. Rezidentna jedinica se smatra institucionalnom jedinicom na ekonomskoj teritoriji na kojoj ima centar svog osnovnog ekonomskog interesa, pod uslovom da poseduje autonomiju odlučivanja i da vodi, ili je u mogućnosti da izradi kompletan skup računa.

Lokalna jedinica prema vrsti delatnosti (local KAU) obuhvata sve delove institucionalne jedinice koji obavljaju proizvodnu delatnost, nalaze se na jednoj ili međusobno bliskim lokacijama i pripadaju istoj grupi delatnosti, na četvorocifrenom nivou klasifikacije KD 2010.

Jedna institucionalna jedinica može obuhvatati jednu ili više lokalnih jedinica prema vrsti delatnosti (local KAU); dok svaka lokalna KAU jedinica pripada isključivo jednoj institucionalnoj jedinici.

Obuhvat nacionalnih računa jedne zemlje čine sve rezidentne statističke jedinice (institucionalne jedinice ili lokalne jedinice prema vrsti delatnosti /local KAU, videti odeljak 03.5). Statistička jedinica se smatra rezidentnom ako ima centar svog osnovnog ekonomskog interesa na ekonomskoj teritoriji date zemlje, odnosno ako na toj teritoriji obavlja ekonomske aktivnosti tokom dužeg vremenskog perioda (jedna godina ili duže).   

Nacionalni računi imaju sveobuhvatan karakter. To znači da su obuhvaćene sve rezidentne statističke jedinice.

.

Referentna teritorija za izradu sistema nacionalnih računa Republike Srbije jeste teritorija same Republike Srbije. Međutim, od 1999. godine Republički zavod za statistiku Srbije nema na raspolaganju i ne može da obezbedi određene podatke za AP Kosovo i Metohija, tako da ti podaci nisu uključeni u obuhvat nacionalnih računa Republike Srbije.

Ukupna ekonomija jedne zemlje može se podeliti na regione. NUTS klasifikacija obezbeđuje jedinstvenu i usklađenu podelu ekonomske teritorije država članica Evropske unije.

Aktuelna regionalizacija Republike Srbije prema NUTS metodologiji

Podaci nacionalnih računa se obično obračunavaju i publikuju na godišnjem i kvartalnom nivou.

Prema Programu dostavljanja podataka definisanom u okviru ESA 2010, godišnji podaci se dostavljaju počev od 1995. godine, dok se kvartalni podaci dostavljaju počev od prvog kvartala 1995. godine. Za pojedine kategorije podataka propisano je dostavljanje od drugih, kasnijih godina.

Vremenske serije osnovnih makroekonomskih agregata kvartalnih i godišnjih nacionalnih računa dostupne su od 1995. godine.

Podaci godišnjih nefinansijskih sektorskih računa raspoloživi su od 2005. godine.

Podaci statistike državnih finansija (osnovni agregati sektora države, kvartalni nefinansijski računi sektora države i porezi i socijalni doprinosi) raspoloživi su počev od 1995. godine.

Podaci regionalnih računa dostupni su od 2000. godine.

Podaci tabela ponude i upotrebe raspoloživi su za period 2010-2022. godine.

Podaci input-autput tabela raspoloživi su za 2010, 2015. i 2020. godinu.

Pojam 'baznog perioda' nema primenu u nacionalnim računima. Umesto toga, za neke promenljive nacionalnih računa primenjuju se pojmovi cena prethodne godine i ulančane mere obima, u skladu sa Odlukom Komisije 98/715/ES (Commission Decision 98/715/EC). Prikazivanje podataka u cenama prethodne godine omogućava izračunavanje indeksa obima između tekućeg perioda i prethodne godine. Nakon izbora referentnog (benčmark) perioda kao osnovice, vrši se ulančavanje indeksa obima, koji se zatim primenjuju na promenljive u tekućim cenama izabrane (benčmark) godine.

Republički zavod za statistiku Srbije trenutno primenjuje 2021. godinu kao referentnu godinu za izradu ulančanih mera obima. Metod kompilacije kvartalnih ulančanih mera obima je metod godišnjeg preklapanja.

Osim pojedinih promenljivih vezanih za stanovništvo i radnu snagu, koje se obično izražavaju u broju lica odnosno časova rada, sistem ESA 2010 prikazuje tokove i stanja u monetarnim iznosima, i to u nacionalnoj valuti. Tokovi i stanja mere se prema vrednosti koja odražava stvarnu tržišnu razmenu, odnosno po kojoj se oni zapravo razmenjuju ili mogu razmenjivati za gotovinu. Stoga su tržišne cene osnovni referentni pokazatelj za vrednovanje u okviru ESA sistema.

Pored vrednosti iskazanih u tekućim (tržišnim) cenama, neke promenljive nacionalnih računa prikazuju se i u cenama prethodne godine, kao i ulančanim merama obima (pogledati odeljak 03.9). Na osnovu ovih podataka mogu se izračunati stope rasta, indeksi i druge relevantne mere, kao što su procenti, vrednosti po glavi stanovnika, kao i podaci iskazani u standardima kupovne moći.

Republički zavod za statistiku Srbije postupa u skladu sa prethodno navedenim pravilima. Sve transakcije na ekonomskoj teritoriji Republike Srbije realizuju se u nacionalnoj valuti – dinaru (RSD). Pored toga, vrednosti ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i BDP-a po glavi stanovnika takođe se prikazuju u evrima (EUR) i američkim dolarima (USD).

Uobičajeni referentni period za prikazivanje podataka nacionalnih računa jeste kalendarska godina kada je reč o godišnjim podacima, odnosno odgovarajući kvartal u slučaju kvartalnih podataka.

U okviru nacionalnih računa registruju se dve osnovne vrste informacija: tokovi i stanja.

• Tokovi predstavljaju ekonomske aktivnosti i efekte događaja koji se dešavaju unutar određenog vremenskog perioda (godine ili kvartala).
• Stanje odražava vrednost ili poziciju u određenom trenutku, najčešće na početku ili kraju referentne godine ili kvartala.

Pravni okvir za proizvodnju, diseminaciju i organizaciju sistema zvanične statistike u Republici Srbiji je Zakon o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2009). Ovaj zakon, zajedno sa Petogodišnjim statističkim programom i Godišnjim planom implementacije, Republičkom zavodu za statistiku daje jasan i sveobuhvatan mandat za prikupljanje, obradu i korišćenje statističkih podataka neophodnih za sprovođenje navedenih programskih dokumenata.

Izrada nacionalnih računa u Republici Srbiji zasniva se na standardima i pravilima definisanim u Evropskom sistemu računa (ESA 2010), koji je zvanično objavljen u „Službenom listu Evropske unije“ kao Aneks A Uredbe (EU) br. 549/2013. Pored metodologije, ESA 2010 obuhvata i Program dostavljanja podataka, koji je definisan u Aneksu B iste uredbe.

ESA 2010, kao obavezujuća uredba, obezbeđuje:

• Metodologiju (Aneks A), kojom se utvrđuju zajednički standardi, definicije, klasifikacije i računovodstvena pravila koja omogućavaju izradu računa i tabela na međusobno uporedivoj osnovi. (link: Plava knjiga o metodologiji sistema ESA 2010 / Blue book on ESA 2010 methodology);
• Program dostavljanja podataka (Aneks B), koji definiše rokove u kojima države članice Evropske unije (i zemlje koje primenom ESA teže usklađivanju sa EU praksom) treba da dostave Evrostatu propisane račune i tabele. (link: ESA 2010 Program dostavljanja podataka / ESA 2010 transmission programme).

Podaci nacionalnih računa predstavljaju jedan od ključnih skupova podataka koje koriste i objavljuju brojne međunarodne organizacije, u cilju unapređenja konzistentnosti statističkih informacija, kao i postizanja sinergije u procesima prikupljanja, razmene i validacije podataka.

Inicijativa za unapređenje razmene podataka iz oblasti nacionalnih računa pokrenuta je 2016. godine od strane Međuagencijske grupe za ekonomsku i finansijsku statistiku, koja okuplja predstavnike sledećih institucija: Banka za međunarodna poravnanja (BIS), Evropska centralna banka (ECB), Evrostat, Međunarodni monetarni fond (MMF), Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Ujedinjene nacije (UN) i Svetska banka. Inicijativa je nastala u okviru G20 Projekta nedostajućih podataka.

Republički zavod za statistiku Srbije redovno dostavlja raspoložive podatke nacionalnih računa u formatu SDMX (Statistical Data and Metadata eXchange), u skladu sa zahtevima i tehničkim standardima relevantnih međunarodnih institucija.

Na osnovu člana 46. Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009), članova 7. i 35. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 i 101/07), kao i članova 9, 15, 16. i 18. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07 i 104/09), direktor Republičkog zavoda za statistiku usvaja Pravilnik o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku. Ovim pravilnikom se propisuju mere i postupci koji se primenjuju radi obezbeđivanja zaštite podataka i informacija unutar Zavoda, s ciljem očuvanja poverenja izveštajnih jedinica i javnosti, kao i ispunjavanja nacionalnih i međunarodnih standarda u oblasti statističke poverljivosti.

Na evropskom nivou, Uredba (EZ) br. 223/2009 o evropskoj statistici / Regulation (EC) No 223/2009 on European statistics (recitativ 24 i član 20(4)) od 11.03.2009. („Službeni list“ L 87, str. 164), utvrđuje potrebu za uspostavljanjem zajedničkih principa i smernica koje obezbeđuju poverljivost podataka koji se koriste za proizvodnju evropske statistike, kao i kontrolisan pristup takvim poverljivim podacima, zasnovan na jasno utvrđenim kriterijumima u skladu sa tehničkim i društvenim potrebama. Dodatno, Kodeks prakse evropske statistike / European Statistics Code of Practice precizira dalje uslove koje nacionalne statističke institucije moraju poštovati radi obezbeđivanja poverljivog tretmana individualnih podataka i zaštite identiteta izveštajnih jedinica (Princip 5).

U statističkom smislu, 'poverljivi podaci' su oni podaci koji omogućavaju identifikaciju statističke jedinice, bilo direktno (na osnovu imena ili adrese) ili indirektno, čime se otkrivaju individualni podaci. Da bi se statistička jedinica mogla identifikovati, moraju se uzeti u obzir sva relevantna sredstva koja treća strana može upotrebiti da identifikuje statističku jedinicu. Iako su podaci nacionalnih računa uglavnom visoko agregirani, u određenim slučajevima, kao što su detaljna razlaganja agregata ili statističke obrade u okviru malih ekonomija — postoji mogućnost otkrivanja podataka koji se odnose na pojedinačne jedinice. U takvim slučajevima neophodno je preduzeti odgovarajuće mere zaštite da bi se sprečilo otkrivanje poverljivih informacija (podaci pojedine statističke jedinice). Smernice za primenu ovih mera date su u Priručniku za kontrolu otkrivanja statističkih podataka / Handbook on Statistical Disclosure Control.

Prema odredbama domaćeg zakonodavstva, navedenim u odeljku 07.1:

• Svi tajni, poverljivi, kao i agregirani podaci, moraju biti zaštićeni od neovlašćenog davanja ako se iz njih mogu identifikovati pojedinačne informacije. U tom smislu, moraju biti obezbeđene i čuvane u skladu sa propisanim procedurama i unutrašnjim aktima Zavoda dve kopije ovih podataka, definisanih programom za obradu, jedna u digitalnom obliku (na magnetnim medijima) i jedna u fizičkom obliku (na papiru).
• Zaštita tajnih podataka i dokumenata sprovodi se u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka. Poverljivi podaci iz člana 3. Pravilnika smatraju se službenom tajnom i ne mogu se objavljivati ili komunicirati, odnosno ne mogu biti deo zbirnih podataka iz kojih se pojedinačni podaci mogu identifikovati. Pojedinačni podaci mogu se dostaviti isključivo vlasniku tih podataka.
• Zaštita integriteta i tajnosti poverljivih podataka mora biti usklađena sa propisanim metodama definisanim u programu obrade podataka.
• Pristup poverljivim podacima iz administrativnih izvora imaju isključivo zaposleni u Republičkom zavodu za statistiku, koji su za to ovlašćeni posebnom odlukom direktora Zavoda.

Dobra statistička praksa podrazumeva da objavljivanje novih podataka iz oblasti nacionalnih računa, kao i saopštenja za javnost koja ih prate, bude unapred najavljeno putem kalendara publikovanja, koji je dostupan javnosti i objavljuje se znatno pre samog datuma publikacije.

Svi podaci se objavljuju u skladu sa navedenim kalendarom, koji se redovno ažurira jednom godišnje.

Kalendar publikovanja je dostupan na zvaničnoj internet stranici Republičkog zavoda za statistiku i može se preuzeti na sledećoj adresi: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/calendar.

U skladu sa pravnim okvirom Evropske unije i odredbama Kodeksa prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice), posebno sa:

• Principom 6 – Nepristrasnost i objektivnost
• Principom 13 – Pravovremenost i poštovanje najavljenih datuma objavljivanja
• Principom 15 – Dostupnost i razumljivost,

neophodno je obezbediti da podaci nacionalnih računa budu dostupni korisnicima na transparentan i pravovremen način, zadovoljavajući standarde kvaliteta i uključujući relevantne metapodatke. Korisnici treba da budu obavešteni o tome kada će podaci biti dostupni i kako im se može pristupiti.  

Zakon o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009) utvrđuje okvir za politiku objavljivanja zvaničnih statističkih podataka, kao i za pristup tim podacima.

Podaci kvartalnih nacionalnih računa objavljuju se četiri puta godišnje, odnosno nakon svakog kalendarskog kvartala. U skladu sa uobičajenom statističkom praksom i u zavisnosti od okolnosti i nacionalne prakse, prvobitno objavljeni podaci kvartalnih nacionalnih računa mogu se revidirati i ponovo objaviti.

Podaci godišnjih nacionalnih računa se objavljuju najmanje jedanput godišnje, prilikom uključivanja podataka za novu godinu. Međutim, u skladu sa nacionalnom praksom i politikom revizije, godišnji podaci mogu biti objavljeni više puta tokom godine – na primer, kao prva procena u ranoj fazi godine, a zatim kao revidirana procena nakon dodatne obrade ili dostupnosti novih izvora podataka.

Najvažniji rezultati iz oblasti nacionalnih računa objavljuju se u formi saopštenja za javnost. Novi podaci mogu takođe biti predstavljeni putem konferencije za medije ili brifinga, ukoliko se za tim javi potreba. Tačni datumi objavljivanja unapred su najavljeni u kalendaru publikovanja (videti odeljak 08.2).

Sva redovna i ad hok saopštenja iz oblasti nacionalnih računa Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS) dostupna su na zvaničnoj internet stranici.

Pored zvaničnih saopštenja za javnost, podaci nacionalnih računa se publikuju i u različitim analitičkim i statističkim izdanjima, kao što su statistički dokumenti, godišnjaci, interni i eksterni članci. Obično se to odnosi na publikacije u kojima je data detaljna analiza specifičnih pojava i indikatora.

Sve publikacije (Statistički godišnjak, radni dokumenti, bilteni, studije i analize) su dostupne u elektronskom formatu na veb-stranici Republičkog zavoda za statistiku.

Radi lakšeg i bržeg pristupa podacima, svi validni podaci iz oblasti nacionalnih računa objavljuju se u on-lajn bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku, u odeljku „Nacionalni računi“. Ova baza korisnicima omogućava pristup podacima u tabelarnom obliku, pretraživanje po indikatorima, godinama i formatima.

Nije primenljivo.  

Pored tradicionalnih kanala komunikacije kao što su saopštenja i publikacije (videti odeljak 10.1 i 10.2), Republički zavod za statistiku Srbije koristi i društvene mreže za objavljivanje informacija o nacionalnim računima. Institucija je zvanično prisutna na sledećim platformama: Tviteru, Jutjubu i Instagramu.

Osnovni metodološki okvir za sastavljanje nacionalnih računa u zemljama EU je ESA 2010. Pored toga, postoji niz specijalizovanih priručnika koji služe kao podrška u izradi nacionalnih računa. Među najznačajnijim metodološkim priručnicima izdvajaju se: Priručnik za izradu kvartalnih nacionalnih računa / Handbook on quarterly national accounts, Priručnik o metodama regionalnih računa / Manual on regional accounts methods, Evrostatov priručnik za izradu tabela ponude i upotrebe (SUT) i input-autput tabela / Eurostat Manual of Supply, Use and Input-Output Tables, Priručnik o deficitu i dugu države / Manual on Government Deficit and Debt i dr. Pored ovih, postoje i priručnici koji se bave specifičnim temama, kao što su uputstva za kompilaciju procena zemljišta / compilation guide on land estimation, uputstvo za kompilaciju podataka o zalihama / compilation guide on inventories, Priručnik za merenje istraživanja i razvoja u sistemu ESA 2010 / Manual on measuring Research and Development in ESA 2010.

Navedeni priručnici primenjuju se pre svega u okviru statistike nacionalnih računa u EU. Pored njih, postoje i drugi, na međunarodnom nivou priznati metodološki okviri i priručnici, kao što su: SNA 2008, Priručnik za kvartalne nacionalne račune, Priručnik za kompilaciju i analizu input-autput tabela, Priručnik za statistiku državnih finansija i dr. 

Metodološke informacije koje se odnose na različite aspekte srpskih nacionalnih računa, kao što su godišnji i kvartalni nacionalni računi, BDP u stalnim cenama, finalna potrošnja domaćinstava, investicije u osnovna sredstva i slično, dostupne su na zvaničnoj veb-stranici RZS objedinjene u dokumentu „Metodologija obračuna bruto domaćeg proizvoda (BDP) – Izvori i metodi“.

Pored toga, sistem nacionalnih računa je opisan u brojnim publikacijama Zavoda za statistiku Republike Srbije, čije su elektronske verzije dostupne besplatno:

• Statistički godišnjak Republike Srbije (poglavlje o nacionalnim računima)
• Regionalni bruto domaći proizvod, 2023.;
• Ekonomski računi poljoprivrede, 2023.;
• Preduzetnici u Republici Srbiji, 2023. i dr.

Značaj nacionalnih računa podrazumeva potrebu za postojanjem sveobuhvatne dokumentacije koja opisuje postupke upravljanja kvalitetom i procene kvaliteta. Takva dokumentacija uključuje, između ostalog, izveštaje o kvalitetu nacionalnih računa, studije o kvalitetu, kao i izveštaje o analizi revizija.

U skladu sa članom 4(2) Uredbe (EU) br. 549/2013, države članice obavezne su da redovno dostavljaju Evropskoj komisiji (Evrostatu) izveštaj o kvalitetu podataka o nacionalnim i regionalnim računima koji se šalju Evrostatu.

Prema članu 4(3) iste Uredbe, Evropska komisija (Evrostat) je, posredstvom implementacionog akta — Implementaciona uredba Komisije (EU) 2016/2304 od 19. decembra 2016. godine — propisala načine dostavljanja, strukturu, periodičnost i indikatore za procenu kvaliteta izveštaja.

Godišnji izveštaji o kvalitetu nacionalnih računa, koji su od 2017. godine dostupni na veb-sajtu Evrostata, pružaju sistematičan prikaz različitih dimenzija kvaliteta u procesu dostavljanja podataka nacionalnih računa.

Kvalitet podataka nacionalnih računa obezbeđuje se kroz doslednu primenu koncepata i principa definisanih u ESA 2010, kao i putem smernica navedenih u Priručniku Evropskog statističkog sistema (ESS) za izveštavanje o kvalitetu.

Tokom procesa kompilacije podataka nacionalnih i regionalnih računa primenjuje se više nivoa kontrole kvaliteta, i to:

• ex-ante provere (procena kvaliteta izvornih podataka),
• kontinuirane provere (tokom obrade i sastavljanja rezultata),
• ex-post provere (procena korišćenih metoda i postupaka),
• kao i spoljne / eksterne evaluacije, koje vrše međunarodne institucije kao što su Evrostat i Međunarodni monetarni fond (MMF).

Republički zavod za statistiku Srbije je uspostavio i formalno primenjuje „Politiku kvaliteta“ i „Strategiju kvaliteta“ kao okvir za dizajn i implementaciju sistema upravljanja kvalitetom. Ovaj sistem se zasniva na misiji i viziji zvanične statistike Republike Srbije, principima Kodeksa prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice) i konceptima Upravljanja ukupnim kvalitetom (Total Quality Management – TQM), koji zajedno čine opšti okvir kvaliteta Evropskog statističkog sistema.

Model upravljanja ukupnim kvalitetom generalno definiše oblasti delovanja i kriterijume koji se moraju uzeti u obzir u upravljanju kvalitetom. Na osnovu toga, Republički zavod za statistiku Srbije definisao je četiri oblasti za kontinuirano poboljšanje kvaliteta:

1. Orijentisanost ka korisnicima,
2. Kvalitet statističkih proizvoda i procesa,
3. Jačanje saradnje sa davaocima podataka i
4. Profesionalni razvoj i zadovoljstvo zaposlenih.

Nacionalni računi, zbog svog značaja za ekonomsko upravljanje, kreiranje politika i administrativne potrebe, podležu redovnim proverama i evaluaciji od strane međunarodnih organizacija kao što su Evrostat, Međunarodni monetarni fond i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development – OECD).

Za praćenje usklađenosti statističkih sistema zemalja sa evropskim statističkim standardima, Evrostat koristi statistički menadžment informacionog sistema (Statistical Management Information System – SMIS), odnosno bazu podataka o usklađenosti. Ova baza meri usklađenost sa statističkim standardima EU (kako na osnovu implementacije metodoloških, tako i pravnih statističkih preporuka). Evrostat je u najnovijem izveštaju o praćenju usklađenosti (RS - 2024 SMIS) ocenio sistem nacionalnih računa Republike Srbije kao u velikoj meri usklađen sa ESA 2010, iako postoji prostor za dalja unapređenja. Preporučuje se postepeno poboljšanje nivoa usklađenosti sa ESA 2010, pre svega kroz dalji razvoj odgovarajućih statističkih izvora. Takođe, nakon dva skrining sastanka i postavljanja kriterijuma za zatvaranje dela poglavlja o nacionalnim računima praksa je da se ponovo izvrši provera usklađenosti srpskih nacionalnih računa u odnosu na postavljene kriterijume. Na osnovu rezultata IPA projekata (The Instrument for Pre-accession Assistance – IPA) i potreba nacionalnih računa Republičkog zavoda za statistiku Srbije , potrebno je nastaviti sa kontinuiranom podrškom kroz sprovođenje novih projekata.

U okviru IPA 2019 statističkih projekata SP 1.4 (glavni agregati nacionalnih računa) i SP 1.7 (tabele ponude i upotrebe), Evrostat je tokom 2023. godine pružio podršku partnerskim zemljama u uspostavljanju redovnog izveštavanja o kvalitetu u skladu sa standardima ESA 2010. Ova aktivnost je obuhvatila i procenu ograničenog skupa indikatora kvaliteta, čime je Evrostat doprineo unapređenju sistemskog i doslednog pristupa izveštavanju o kvalitetu.

Prema proceni Evrostata, dostavljeni podaci nacionalnih računa Republike Srbije u 2024. godini ocenjeni su kao kvalitetni i u velikoj meri usklađeni sa zahtevima ESA 2010. Republika Srbija je u okviru redovnog izveštavanja dostavila podatke o godišnjim i kvartalnim glavnim agregatima, uključujući i rezultate benčmark revizije. Tabele T01EMP (godišnje i kvartalne), T01GDP (godišnje) i T0500 dostavljene su u potpunosti, dok su u drugim tabelama uočeni delimični nedostaci. Tabela T22 je dostavljena za referentnu godinu 2022, dok tabele T20 i T26 nisu dostavljene.

Kada je reč o pravovremenosti, većina tabela sa glavnim agregatima dostavljena je u skladu sa utvrđenim zakonskim rokovima. Posebno je istaknuta visoka koherentnost između procenjenih godišnjih i kvartalnih podataka nacionalnih računa, kao i interna koherentnost i koherentnost u pogledu aditivnosti serija, što ukazuje na visok nivo usklađenosti i pouzdanosti podataka.

Nacionalni računi predstavljaju osnovni izvor kvantitativnih informacija neophodnih za praćenje i kreiranje ekonomske politike, donošenje odluka, izradu makroekonomskih prognoza, kao i za potrebe administrativnih procesa. Oni služe kao pouzdan instrument za informisanje javnosti o ekonomskim kretanjima – direktno ili indirektno, posredstvom medija – i predstavljaju važan ulazni podatak za ekonomska istraživanja i analize.

Kao standardizovan statistički okvir, nacionalni računi su od izuzetne važnosti za sve aktere koji se bave planiranjem, analizom, modeliranjem i predviđanjem ekonomskih aktivnosti. Korisnici uključuju, između ostalih, Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija, Narodnu banku Srbije, Privrednu komoru Srbije, kao i druge institucije od javnog značaja, koje aktivno učestvuju u formulisanju i implementaciji ekonomske politike.

Pored institucionalnih korisnika, nacionalni računi imaju značajnu ulogu i za stručnu javnost, medije, istraživače, kao i za sve zainteresovane strane koje prate ekonomski razvoj i stanje nacionalne ekonomije.

Republički zavod za statistiku Srbije redovno sprovodi istraživanje zadovoljstva korisnika sa ciljem prikupljanja povratnih informacija o potrebama korisnika, stepenu njihovog zadovoljstva podacima i uslugama, kao i kvalitetu podataka koje Zavod proizvodi i stavlja na raspolaganje. Ove aktivnosti imaju za cilj unapređenje transparentnosti, kvaliteta i korisničke relevantnosti statističkih proizvoda.

U većini zemalja, sistem nacionalnih računa obuhvata sledeće domene: glavne agregate nacionalnih računa, račun sektora države, regionalne račune, sektorske račune, kao i tabele ponude i upotrebe. Međutim, obim detaljnosti dostupnih podataka u okviru ovih domena, kao što su raspodela po regionima, institucionalnim sektorima, delatnostima, proizvodima itd. može da odstupa od zemlje do zemlje, u zavisnosti od nacionalnih potreba i dostupnih izvora.

ESA 2010 Program dostavljanja podataka, koji obuhvata 22 tabele, u svim relevantnim oblastima nacionalnih računa (videti link Evrostatove baze podataka) definiše minimalni skup obaveznih podataka koji moraju biti dostupni u svim državama članicama EU.

Kompletnost podataka nacionalnih računa u Republici Srbiji može se procenjivati u kontekstu ispunjavanja obaveza definisanih ovim programom. Dostavljanje podataka nacionalnih računa Evrostatu, u skladu sa ESA 95, započeto je u februaru 2013. godine. Počev od oktobra 2014. godine, dostavljanje podataka nacionalnih računa Republike Srbije vrši se u skladu sa ESA 2010 kao redovna statistička aktivnost. Ovaj kontinuirani proces doprinosi unapređenju kompletnosti i uporedivosti srpskih nacionalnih računa sa standardima Evropske unije.

Evrostat procenjuje tačnost nacionalnih podataka sistematskom primenom validacionih provera na sve dostavljene podatke nacionalnih računa država članica EU. Pored toga, Evrostat sprovodi godišnju procenu tačnosti podataka koje države dostavljaju u okviru ESA 2010 Programa dostavljanja podataka. U okviru izveštaja o kvalitetu, izračunavaju se kvartalne i godišnje stope revizije za nekoliko ključnih varijabli obuhvaćenih programom dostavljanja podataka.

Tradicionalne mere tačnosti teško je direktno primeniti na rezultate obračuna nacionalnih računa. Ipak, pouzdanost ovih podataka može se indirektno proceniti putem analiza revizija bruto domaćeg proizvoda (BDP) i njegovih komponenti. Podaci se revidiraju na kvartalnom ili godišnjem nivou, pri čemu su revizije uglavnom ograničenog obima i zasnovane na novim ili dodatnim informacijama dostupnim u toku godine.

Na primer, revizija sprovedena 2020. godine za period 2015–2018 izvršena je radi usklađivanja sa rezultatima iz tabela ponude i upotrebe.

Pored redovnih, sprovode se i velike (benchmark) revizije, koje imaju za cilj unapređenje metodologije ili uvođenje novih statističkih izvora. Takve revizije realizovane su 2014, 2018, 2019. i 2024. godine.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Koncept nije relevantan za ovu statistiku.

Podaci nacionalnih računa treba da budu dostupni korisnicima u najkraćem mogućem roku, uzimajući u obzir periodičnost objavljivanja (godišnji i kvartalni podaci), prirodu samih podataka (informacija o strukturi privrede ili kratkoročnim ekonomskim kretanjima), kao i potrebu za postizanjem optimalnog odnosa između tačnosti i pravovremenosti.

Periodika dostavljanja svih tabela nacionalnih računa propisana je Programom dostavljanja podataka u skladu sa ESA 2010. Prema ovom programu: Kvartalne tabele treba da budu dostupne u roku od dva do tri meseca nakon završetka referentnog kvartala. Godišnje tabele dostavljaju se u periodu od dva meseca (za glavne agregate) do 36 meseci (za tabele ponude i upotrebe) po završetku referentne godine.

Periodika objavljivanja indikatora

t = referentni period          

[1] Prvi kvartal – krajem maja, drugi kvartal – krajem avgusta, treći kvartal – krajem novembra i četvrti kvartal – krajem februara naredne godine.

Dobra praksa podrazumeva da se datumi objavljivanja podataka nacionalnih računa unapred definišu, transparentno saopšte korisnicima i dosledno poštuju.

Dostavljanje podataka u okviru ESA 2010 Programa dostavljanja podataka treba da se obavlja u okviru rokova definisanih samim Programom, ili pre isteka tih rokova, gde je to moguće.

Datumi objavljivanja podataka nacionalnih računa su navedeni u Kalendaru objavljivanja, koji se objavljuje pre početka svake kalendarske godine na koju se odnosi. Kalendar sadrži pregled svih statističkih publikacija, uključujući tačan naslov, referentni period i planirani datum objavljivanja.

U slučaju potrebe za promenom najavljenog datuma (npr. zbog neočekivanih tehničkih poteškoća), na veb-sajtu se objavljuje odgovarajuće obaveštenje sa navedenim razlogom odstupanja, a novi datum unosi se u ažuriranu verziju Kalendara.

Zahvaljujući primeni uniformnih i međunarodno prihvaćenih metodoloških standarda, nacionalni računi su visoko uporedivi kako na evropskom, tako i na globalnom nivou. U osnovi te uporedivosti nalaze se metodološke smernice definisane u ESA 2010 i SNA 2008.

Metodologija, ESA 2010 zvanično se primenjuje u nacionalnim računima Republičkog zavoda za statistiku od oktobra 2014. godine. Od tada se dostavljanje podataka Evrostatu vrši u skladu sa Programom dostavljanja podataka ESA 2010.

Budući da su svi podaci za sve referentne periode pripremljeni u skladu sa zahtevima metodologije ESA 2010, nacionalni računi Republičkog zavoda za statistiku odlikuju se visokim stepenom vremenske uporedivosti. U slučaju uvođenja suštinskih izmena u metodologiji ili klasifikacijama, postojeće vremenske serije se revidiraju, kako bi se očuvala vremenska konzistentnost i obezbedila uporedivost podataka u dužem vremenskom okviru.

Dužina uporedivih vremenskih serija

[1] Republički zavod za statistiku Srbije od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

U okviru sistema nacionalnih računa uspostavljen je visok stepen konzistentnosti između različitih oblasti, kao što su: godišnji i kvartalni nacionalni računi, računi sektora države, nefinansijski sektorski računi, finansijski računi, regionalni računi, kao i tabele ponude i upotrebe.

Međutim, u praksi potpuna konzistentnost nije uvek moguća i povremena neslaganja se mogu dešavati. Takva odstupanja najčešće proističu iz takozvanih „vintage“ razlika, odnosno razlika u vremenu dostupnosti i obradi podataka iz različitih izvora.

Primarne statistike poput strukturne poslovne statistike (SBS), kratkoročne statistike (STS) i statistike radne snage (LFS) se u velikoj meri koriste kao ulazni podaci u sistemu nacionalnih računa. Međutim, potpuna konzistentnost između ovih izvora i nacionalnih računa nije uvek moguća, usled razlika u konceptima, definicijama i obuhvatu. Platni bilans predstavlja još jedan značajan izvor za nacionalne račune. Kako su koncepti i pokrivenost platnog bilansa, definisani u priručniku BPM6, usklađeni sa metodološkim okvirom ESA 2010, relevantne varijable su, u načelu, u potpunosti koherentne sa podacima nacionalnih računa.

U Evrostatovoj oceni Izveštaja o kvalitetu Srbije za podatake dostavljene u 2024. godini posebno je naglašen visok stepen koherentnosti između procenjenih godišnjih i kvartalnih podataka nacionalnih računa. Takođe je istaknuta i izražena interna koherentnost, kao i koherentnost u pogledu aditivnosti vremenskih serija, što sve ukazuje na visok nivo usklađenosti, pouzdanosti i metodološke doslednosti podataka nacionalnih računa.

Podaci nisu raspoloživi.

Radi daljeg preciziranja opšte politike revizije Evrostata u oblasti nacionalnih računa, nacionalni zavodi za statistiku i centralne banke zemalja EU dogovorili su se da postepeno primenjuju Harmonizovanu evropsku politiku revizije za makroekonomsku statistiku, koja obuhvata i statistiku nacionalnih računa i platni bilans.

Ova politika sadrži diferencirane smernice u vezi sa vremenom i obimom revizija kvartalnih i godišnjih podataka. Glavni cilj je poboljšanje poštovanja dvostrukog principa usklađenosti: unutar statističkih domena na nacionalnom nivou, kao i koordinisano usklađivanje podataka između zemalja na nivou EU.

Podaci nacionalnih računa su predmet stalnih revizija, koje se sprovode sa pojavom novih izvora podataka ili kada postanu dostupni dodatni podaci. One se zovu rutinske revizije i podrazumevaju redovne revizije podataka jedne zemlje i evropskih agregata koji su izvedeni iz njih.

Ređe se sprovode velike (benčmark) revizije koje nastaju usled značajnih promena u izvorima podataka, klasifikacijama ili metodologiji. Kao primer može se navesti prelazak sa ESA 95 na ESA 2010, kada je sprovedena velika (benčmark) revizija podataka pojedinačnih zemalja i agregata na nivou evrozone i EU.

U cilju unapređenja koherentnosti i doslednosti revizija, formirane su dve radne grupe: jedna, pod pokroviteljstvom Direktorata za makroekonomsku statistiku (DMES), bavila se politikom revizije referentnih vrednosti, dok je druga, pod okriljem Komiteta za monetarnu, finansijsku i statistiku platnog bilansa (CMFB), usmeravajući rutinske revizije, doprinela harmonizaciji politika revizija na evropskom nivou.

Politika revizije nacionalnih računa dostupna je na zvaničnom sajtu Republičkog zavoda za statistiku (link za politiku revizije nacionalnih računa).

Dostupnost metapodataka o revizijama predstavlja ključni element za razumevanje promena u podacima nacionalnih računa između uzastopnih publikacija. Sam proces revizije treba posmatrati kao kontinuirani proces poboljšanja kvaliteta nacionalnih računa, koji proizilazi iz uvođenja boljih izvora podataka i/ili novih metodoloških pristupa.

Stoga je neophodno obezbediti precizne informacije o osnovnim razlozima i prirodi revizija, kao što su uvođenje novih izvora podataka ili metoda, kao i kvalitativnu i kvantitativnu procenu obima revizija, uključujući kretanje revidiranih podataka u odnosu na prethodne serije.

U skladu sa politikom revizije kvartalnih nacionalnih računa podaci za prva tri kvartala tekuće godine – t, podložni su revizijama do momenta objavljivanja četvrtog kvartala (u februaru naredne godine – t + 1), kada se dobija prva procena za godinu – t. Ove revizije se smatraju tekućim revizijama. Godišnje revizije sprovode se zbog usaglašavanja sa godišnjim podacima nacionalnih računa. Prva revizija sprovodi se po dobijanju preliminarnih godišnjih podataka (dobijenih kao zbir 4 kvartala), dok se naknadne revizije vrše prilikom objavljivanja godišnjih podataka izračunavanih po metodologiji godišnjih nacionalnih računa zasnovanih na rezultatima tabela ponude i upotrebe i input-autput tabela. U svim slučajevima revidiraju se kvartali tekuće i prethodne tri godine. Izuzetak od opšteg pravila su desezonirani podaci, kod kojih se revidiraju vrednosti cele vremenske serije.

Revizija godišnjih nacionalnih računa sprovodi se zbog usaglašavanja sa podacima tabela ponude i upotrebe kao i u slučaju potrebe za metodološkim izmenama — uključujući promene u konceptima, definicijama i klasifikacijama, prilagođavanja statističkih metoda, korekcije izvora podataka, proširenje obuhvata izveštajnih jedinica, kao i ispravke grešaka i procena.

Obračun nacionalnih i regionalnih računa zasniva se na statističkim podacima koji se u najvećoj meri prikupljaju za druge svrhe (primarna statistika).

Pri tome se koristi širok spektar izvora, uključujući administrativne podatke (poslovne registre, računovodstvene izveštaje, poreske podatke, budžetske izveštaje), rezultate popisa stanovništva, statistička istraživanja preduzeća i domaćinstava, izveštaje nadzornih institucija i granskih organizacija, godišnje i tromesečne izveštaje, statistike trgovine robom i uslugama, informacije o platnom bilansu i dr.

Ne postoji jedinstven izvor podataka za nacionalne račune. Izvori se razlikuju od zemlje do zemlje i pružaju širok spektar informacija o ekonomskim, društvenim, finansijskim i ekološkim fenomenima, koji možda nisu direktno povezani sa nacionalnim računima.

U slučaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije, većina izvora podataka koji se koriste za obračun godišnjeg BDP-a sa proizvodne strane jesu administrativni izvori, dok se na rashodnoj strani primenjuju i administrativni i statistički izvori. Pri kompilaciji kvartalnih nacionalnih računa, i sa proizvodne i sa rashodne strane koristi se kombinacija  administrativnih i statističkih izvora.

Nacionalni računi se obično obračunavaju godišnje ili kvartalno, i to na osnovu brojnih podataka prikupljenih u okviru granskih statistika. Učestalost prikupljanja ovih podataka zavisi od prirode samih izvora podataka. Tako su, na primer, podaci poslovnih statistika najčešće dostupni na mesečnom (i kvartalnom) nivou. Istraživanja domaćinstava su dostupna kvartalno ili godišnje (ponekad čak i ređe). Dostupnost administrativnih podataka varira od zemlje do zemlje. Popisi stanovništva se uglavnom sprovode svake desete godine.

Prikupljanje podataka je specifično za svaku zemlju i zavisi od prirode samih izvora podataka, npr. administrativni podaci, poreski i registri automobila, istraživanja, računovodstveni izveštaji. Smernice za izradu upitnika i metode testiranja mogu se naći u Priručniku preporučenih praksi za izradu upitnika i metode testiranja (Handbook of Recommended Practices for Questionnaire Development and Testing Methods) u okviru ESS-a.

Sektor za nacionalne račune, po pravilu, ne prikuplja podatke samostalno, već ih preuzima od drugih odeljenja ili institucija. Nacionalni računi kombinuju podatke iz mnogih izvora. Tehnike prikupljanja podataka su različite kao i dostupni izvori informacija, ažurnost objavljenih podataka i drugi faktori.

Bez obzira na gore opisan pravni osnov za prikupljanje podataka (vidi 06.1), Republički zavod za statistiku Srbije ima potpisane posebne sporazume i tehničke protokole sa relevantnim institucijama (npr. Narodnom bankom Srbije, Ministarstvom finansija, Poreskom upravom, Upravom carine itd.). Sa ciljem uspostavljanja efikasnog statističkog sistema u oblasti nacionalnih računa, koji će biti usklađen sa odgovarajućim pravnim aktima EU, zasnovanim na Kodeksu prakse evropske statistike, Narodna banka Srbije, Republički zavod za statistiku i Ministarstvo finansija su  30. septembra 2019. godine zaključili Sporazum o saradnji u oblasti nacionalnih računa sektora države i s njom povezanih statistika. Osim toga, radi prilagođavanja novonastalim promenama u poreskom sistemu, a radi daljeg procesa modernizacije zvanične statistike na putu ka usaglašavanju sa metodologijom i praksom Evropske unije u smislu većeg korišćenja administrativnih podataka u statističke svrhe, 22. februara 2017. godine potpisan je sporazum o saradnji između Poreske uprave Republike Srbije i Republičkog zavoda za statistiku. Kako bi se preciznije definisao način dostavljanja podataka kao i postupci koji bi doveli do što tačnijih i kvalitetnijih podataka i njihovog stalnog unapređenja, Republički zavod za statistiku ima potpisane sporazume o saradnji sa: Narodnom bankom Srbije i Ministarstvom finansija (2011. i 2019. godine), Upravom carina (2004. godine), Agencijom za privredne registre (2009. godine, aneks protokola 2019. godine), Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje (2008. godine, aneks ugovora 2015. godine), Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja (2012. godine), Centralnim registrom, depoom i kliringom hartija od vrednosti (2019. godine), Advokatskom komorom Srbije (2008. godine) i drugim relevantnim institucijama.

Validacija podataka se odnosi na bilo koju aktivnost koja ima za cilj da proveri da li vrednost referentnog podatka pripada definisanom skupu prihvatljivih vrednosti. Ovaj postupak predstavlja jedan od ključnih zadataka u svim statističkim domenima, a posebno je važan za nacionalne račune, koji čine primarni skup podataka za ekonomsku analizu i kreiranje javnih politika.

Sa ciljem unapređenja ukupnog kvaliteta podataka i efikasnosti procesa rada ESS usmerava aktivnosti ka većoj harmonizaciji validacije, što podrazumeva definisanje zajedničkih standarda, razvoj alata i obezbeđenje podrške za implementaciju (ESS veb-sajt za validaciju/ESS validation website).

U tom kontekstu, ESA 2010 Radna grupa za validaciju, osnovana 2015. godine, ima zadatak da  definiše i dokumentuje pravila validacije, koja su sistematizovana u ESA 2010 priručniku za validaciju, i da ih postepeno implementira u pre-validacioni servis za potrebe nacionalnih računa.

Republički zavod za statistiku Srbije obračunava BDP prema proizvodnom, rashodnom i dohodovnom pristupu. Dobijeni rezultati proizvodnog i rashodnog pristupa se zatim balansiraju, kako bi se obezbedila konzistentnost i dobio konačan iznos BDP-a, kao i njegovih agregata.

U nacionalnim računima se pravi razlika između mikro i makro balansiranja. Mikro balansiranje se sprovodi unutar input–autput okvira na nivou pojedinačnih (grupa) dobara i usluga. Ravnoteža između proizvodnog i rashodnog pristupa se postiže kao rezultat balansiranja ponude i upotrebe pojedinačnih proizvoda u okviru analize robnih tokova (eng. commodity flow analysis). Makro balansiranje se, s druge strane, zasniva na direktnoj konfrontaciji proizvodne strane sastavljene od podataka, ne za pojedine grupe dobara i usluga, već za delatnosti, sa rashodnom stranom koja je sastavljena od glavnih agregata upotrebe BDP-a.

Balansiranje se formalno može podeliti u dve faze:

Prva faza podrazumeva utvrđivanje ukupne razlike između tri pristupa, kao i donošenje preliminarnih odluka u pogledu strane, veličine i pravca prilagođavanja, odnosno njihovog uzajamnog usaglašavanja.

Druga faza može se posmatrati kao vrsta „finih podešavanja“, jer obuhvata analizu efekata balansiranja na dinamiku vremenskih serija komponenti BDP-a nastalih u prvoj fazi. Ovaj korak može rezultirati dodatnim izmenama u serijama, u cilju obezbeđivanja veće konzistentnosti i pouzdanosti rezultata.

U teoriji, proizvodni i rashodni pristup trebalo bi da rezultiraju istom vrednošću BDP-a. Međutim, u praksi je to gotovo nemoguće. Pored različitih formula izračunavanja, ova dva pristupa se zasnivaju na različitim izvorima podataka (administrativnim ili statističkim) i shodno tome daju nezavisne procene BDP-a, od kojih svaka ima svoje prednosti i ograničenja. Stoga preliminarni korak u obračunu BDP-a podrazumeva proces međusobnog usklađivanja, odnosno balansiranja između procena dobijenih proizvodnim i rashodnim pristupom. Završna faza obračuna obuhvata usaglašavanje preliminarnih rezultata sa podacima iz tabela ponude i upotrebe.

Proces balansiranja sprovodi se u skladu sa osnovnim preporukama ESA 2010 i u okviru raspoloživih izvora podataka i procedura. Balansirani podaci o BDP-u dostupni su za period počev od 1995. godine.

Posebno je važno naglasiti da je obezbeđena konzistentnost između godišnjih, kvartalnih i regionalnih računa, kao i između godišnjih nefinansijskih sektorskih računa, tabela ponude i upotrebe i drugih delova sistema nacionalnih računa.

Izvori podataka, metode i tehnike kompilacije specifični su za svaku zemlju, ali ih je neophodno primenjivati tako da budu u potpunosti usklađeni sa konceptima i definicijama datim u ESA 2010. Za pojedina opšta i specifična pitanja u vezi sa obračunom nacionalnih računa dostupan je veliki broj dokumenata sa smernicama (za više detalja videti 10.6).

Godišnji i kvartalni nacionalni računi

Godišnji obračun agregata BDP-a izvodi se korišćenjem direktnih izvora podataka, nezavisno primenjujući proizvodni i rashodni pristup, pri čemu je konzistentnost između ova dva pristupa glavni cilj. Takođe se primenjuje dohodovni pristup, međutim on se ne obračunava nezavisno, jer ne postoje dovoljno detaljni podaci za direktan obračun bruto poslovnog viška i mešovitog dohotka. Umesto toga, bruto poslovni višak (uključujući mešoviti dohodak) u tekućim cenama dobija se indirektno, kao rezidualna stavka, tako što se od procenjene vrednosti BDP-a po proizvodnom pristupu oduzmu procene naknade zaposlenih i poreza umanjenih za subvencije na proizvodnju.

Kvartalni nacionalni računi obračunavaju BDP prema proizvodnom i rashodnom pristupu, kao i dohodovnom pristupu. Kvartalni BDP određen je proizvodnim komponentama, zbog činjenice da ne postoje pouzdane informacije u kvartalnoj periodici koje bi direktno mogle biti korišćene kao indikator za obračun promene u zalihama. Zbog toga, kvartalne promene u zalihama u tekućim cenama i cenama prethodne godine dobijaju se indirektno, kao rezidualna stavka (razlika između procenjene vrednosti BDP-a obračunatog prema proizvodnom pristupu i zbira komponenti BDP-a obračunatih prema rashodnom pristupu – izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava, NPID-a i države, bruto investicija u osnovna sredstva, promena u dragocenostima i vrednosti neto izvoza dobara i usluga). U Republici Srbiji, kvartalni BDP se ne procenjuje nezavisno korišćenjem dohodovnog pristupa zbog nedostatka relevantnih informacija za direktno izračunavanje bruto poslovnog viška i mešovitog dohotka. Zbog toga se kvartalni bruto poslovni višak (uključujući mešoviti dohodak) u tekućim cenama dobija indirektno, kao rezidualna stavka, tj. kao razlika između vrednosti BDP-a obračunatog prema proizvodnom pristupu i zbira komponenti dohodovnog pristupa (naknade zaposlenima i porezi na proizvodnju i uvoz, umanjeni za subvencije na proizvodnju).

Osnovni agregati kvartalnih i godišnjih nacionalnih računa istovremeno se obračunavaju u tekućim cenama, u cenama prethodne godine i kao ulančane mere obima (referentna 2021. godina), a kvartalni BDP i u desezoniranoj formi. Za potrebe međunarodnog poređenja godišnji BDP se takođe preračunava u američke dolare (od 1995. godine) i evre (od 1999. godine). Preračun u američke dolare i evre vrši se po prosečnom godišnjem kursu Narodne banke Srbije.

Osim toga, redovno se obračunavaju godišnji i kvartalni podaci nacionalnih računa o zaposlenosti u broju lica i časovima rada.

Regionalni nacionalni računi

Obračun regionalnog BDP-a radi se po Nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica Republike Srbije (NSTJ), koja je usklađena sa evropskom Klasifikacijom statističkih teritorijalnih jedinica – NUTS, i to na nivou – NUTS 2 (regioni) i NUTS 3 (oblasti). Pored toga, kao posebna statistička teritorijalna jedinica prikazuje se „Ekstra regio“, tj. eksteritorijalna jedinica Republike Srbije (ESA 2010, paragraf 13.11). Regionalizacija bruto dodate vrednosti (BDV) bazira se na principu distribucije rezultata aktivnosti ekonomskih subjekata prema mestu njihovog rada, tj. lokalnim jedinicama gde se dodata vrednost realno stvara, a ne prema sedištu ekonomskog subjekta. Regionalni podaci o BDV-u objavljuju se na nivou delatnosti u milionima dinara. Osim toga, podaci regionalnog BDP-a prikazuju se u tekućim cenama, u formi nominalnih stopa rasta, izraženi u paritetima kupovne snage (PPS) i u formi racia između regiona Republike Srbije i indikatora EU27.

Nefinansijski sektorski računi

Potpuni set godišnjih nefinansijskih računa se izrađuje za ukupnu ekonomiju, kao i po institucionalnim sektorima (sektor nefinansijskih društava (S.11), sektor finansijskih društava (S.12), sektor države (S.13), sektor domaćinstava (S.14) i sektor neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (S.15)). Ovaj set računa uključuje: račun dobara i usluga, račun formiranja dohotka, račun raspoređivanja primarnog dohotka, račun raspodele dohotka, račun upotrebe dohotka i račun kapitala. Za sektor inostranstva (S.2), izrađuju se sledeća tri računa: račun dobara i usluga sektora inostranstva; račun primarnog dohotka i tekućih transfera sektora inostranstva; i račun kapitala sektora inostranstva.

Tabele ponude i upotrebe / Input-autput tabele

Tabele ponude i upotrebe se obračunavaju u tekućim i stalnim cenama za sve setove podataka određenih ESA 2010 Programom dostavljanja podataka. Input-autput tabele imaju petogodišnju dinamiku obračuna u tekućim cenama.

Cilj sezonskog prilagođavanja jeste identifikacija i eliminacija sezonskih fluktuacija i kalendarskih efekata koji mogu prikrivati kratkoročna i dugoročna kretanja u vremenskoj seriji, čime se onemogućava jasno sagledavanje osnovnih ekonomskih fenomena. Sezonsko prilagođavanje stoga predstavlja fundamentalni postupak u tumačenju kretanja vremenskih serija i ima poseban značaj u procesu informisanja donosilaca odluka. (ESS-ove smernice o sezonskom prilagođavanju/ ESS guidelines on seasonal adjustment, 2015 Edition, Aneks, tačka 1).

Za odabrane podatke nacionalnih računa, kao što su glavni agregati kvartalnih nacionalnih računa, vremenske serije se ne publikuju samo u nedesezoniranom obliku, već i u oblicima sa različitim vrstama prilagođavanja (npr. sezonsko, kalendarsko, trend-ciklus). Prema ESA 2010 Programu dostavljanja podataka, kvartalni podaci se dostavljaju u obliku koji nije sezonski prilagođen (nedesezoniranom obliku) i u sezonski prilagođenom obliku (uključujući kalendarska prilagođavanja, gde je relevantno).

Obezbeđivanje kvartalnih podataka koji sadrže isključivo kalendarska prilagođavanja je dobrovoljno.

Za kvartalne nefinansijske sektorske račune, sezonsko prilagođavanje (uključujući i kalendarska prilagođavanja, gde je relevantno) obavezno je za ograničeni skup serija podataka.

Pristup izradi i objavljivanju sezonski prilagođenih podataka razlikuje se između pojedinih tabela.

Nema napomena.