Akvakultura

Republički zavod za statistiku (RZS)

Odeljenje za statistiku poljoprivrede i šumarstva - Grupa za statistiku stočarstva i ribarstva

Dragana Pogarčić

Rukovodilac Grupe za statistiku stočarstva i ribarstva

Milana Rakića 5, Beograd

dragana.pogarcic@stat.gov.rs

011 2412922 lokal 243

011 2410397

Podaci omogućavaju praćenje kretanja osnovnih pokazatelja iz oblasti proizvodnje konzumne ribe i mlađi radi nacionalnih i internacionalnih potreba, a to su: struktura angažovanih lica na ribarskim gazdinstvima - prema polu i dužini ostvarenog rada u posmatranoj godini; kapacitet i struktura ribnjaka; proizvodnja konzumne ribe u šaranskim i pastrmskim ribnjacima (prva prodaja) za ljudsku ishranu, kao i prosečna cena po toni pri prvoj prodaji - prema vrstama ribe, FAO oblastima i metodama gajenja; isporučena  ikra i mlađ (prva prodaja) za   proizvodnju konzumne ribe ili za ispuštanje u prirodnu sredinu - prema vrstama; plovna sredstva i oprema na ribarskim gazdinstvima i određeni troškovi proizvodnje.

Prema  Uredbi (EZ) broj 762/2008 (Regulation (EC) No 762/2008 of the European Parliament and of the Council of  9 July 2008 on the submission by Member States of statistics on aquaculture and repealing Council Regulation (EC) No 788/96.    OJ L 218, 13.8.2008, p. 1-13), statistika akvakulture obuhvata četiri različita skupa godišnjih podataka:

- AQ2A - obim proizvodnje u akvakulturi za ljudsku ishranu,  pri prvoj prodaji (isključujući proizvodnju ikre i mlađi), po vrstama ribe, FAO oblastima, metodama gajenja i tipu vode;

- AQ2B - proizvodnja ikre za ljudsku ishranu pri prvoj prodaji, po vrstama ribe, FAO oblastima, metodama gajenja i tipu vode;

- AQ3 - akvakultura zasnovana na izlovu iz prirodnih staništa, tj. divlji nasad, po vrstama;

- AQ4 - proizvodnja mlađi i ikre pri prvoj prodaji za proizvodnju konzumne ribe ili za ispuštanje u prirodnu sredinu, po vrstama.

Obim proizvodnje je izražen u tonama žive mase, a ekonomska vrednost se odnosi na cenu u nacionalnoj valuti po jedinici mase (RSD/t).

Pored toga, peti skup podataka u trogodišnjoj periodici (AQ5) obezbeđuje informacije o veličini objekata za akvakulturu  (u ha, 1000m³ ili m) po vrstama ribe, FAO oblastima, metodama gajenja i tipu vode.

Pojave kao što su proizvodnja ikre za ljudsku ishranu i akvakultura zasnovana na izlovu iz prirodnih staništa nisu relevantne za Republiku Srbiju, zbog čega ovi podaci nisu raspoloživi.

U cilju usaglašavanja sa zajedničkom politikom ribarstva EU, za potrebe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u sklopu redovnog statističkog istraživanja Godišnji izveštaj o proizvodnji konzumne ribe i mlađi u 2022, prikupljeni su i određeni podaci u vezi socio-ekonomskih indikatora u akvakulturi. Podaci se odnose na strukturu zaposlenih po polu, godinama starosti, zemlji porekla i obrazovanju, prodaju mlađi iz šaranskih i pastrmskih ribnjaka, utrošenu hranu i određene troškove proizvodnje. Deo relevantnih podataka biće obezbeđen iz administrativnog izvora - Registra finansijskih izveštaja  (Agencija za privredne registre). U planu je kontinuirano prikupljanje ovih podataka u godišnjoj periodici. 

Sledeće klasifikacije  se koriste prilikom proizvodnje podataka:

Klasifikacija ekonomskih delatnosti - KD (2010), (" Službeni glasnik  RS" br 104/09), koja je zasnovana na klasifikaciji NACE Rev. 2 (Statistička klasifikacija ekonomskih delatnosti u Evropskoj zajednici, Rev. 2);

Referentna godina (TIME);

Izveštajna zemlja  (GEO) - kod definisan prema ISO 3166-1;

Vrsta (SPECIES) - naziv, latinski naziv i 3-alfa kod, po grupama u skladu sa ISSCAAP klasifikacijom (International Standard Statistical Classification  for Aquatic Animals and Plants);

Proizvodni metod (AQUAMETH) - prema Aneksu I  Uredbe (EZ) broj 762/2008;

Proizvodna regija (FISHREG) - FAO klasifikacija (FAO major fishing areas);

Vodena sredina (AQUAENV) - tipovi vode: slatka (FRW), slana (SEA) i bočatna voda  (BRK).

Za Republiku Srbiju relevantna FAO oblast je 5 (evropske kopnene vode). Što se tiče metode gajenja, zastupljeni su bazeni, tankovi i kavezi, i to  u slatkoj vodi - kao tipu vode.

Obuhvaćena je komercijalna proizvodnja u akvakulturi, za ljudsku ishranu.

Akvakultura podrazumeva  uzgajanje ili kultivisanje vodenih organizama uz korišćenje tehnika kojima se postiže povećanje proizvodnje ovih organizama izvan kapaciteta prirodne sredine.  

Ribnjaci, ograđeni delovi ribolovne vode i kavezi su uređeni prostori na zemljištu ili ribolovnoj vodi namenjeni za gajenje i proizvodnju riba, riblje mlađi i oplođene ikre, koji ispunjavaju propisane uslove.  

Ribarsko gazdinstvo je tehnički i ekonomski samostalna proizvodna jedinica koja ima jedinstveno upravljanje i na kojoj se, kao primarna ili sekundarna delatnost, obavlja proizvodnja konzumne ribe i mlađi za potrebe tržišta. Ribarsko gazdinstvo može biti pravno lice, preduzetnik ili porodično ribarsko gazdinstvo, u zavisnosti od toga da li je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, registrovano u Agenciji za privredne registre da obavlja proizvodnju konzumne ribe i mlađi odnosno registrovano u drugoj  delatnosti a ovu proizvodnju obavlja pod tim statusom (pravno lice /preduzetnik),  ili nije registrovano u Agenciji za privredne registre (porodično ribarsko gazdinstvo).

Ukupna površina ribarskog gazdinstva  obuhvata, pored produktivne površine (vodene površine) i oranične površine, površine pod šumom, zgradama, putevima i ostalo neplodno zemljište koje se koristi za potrebe proizvodnje u  ribnjacima i čini neodvojivi deo ribarskog gazdinstva.

Površina ribnjaka u eksploataciji obuhvata korišćenu, produktivnu vodenu površinu u toku posmatrane godine i ona može biti jednaka ili manja od ukupne produktivne površine.

Mlađ predstavlja jedinke riba u periodu razvoja između završetka metamorfoze larvi (ličinki) i sticanja polne zrelosti.

U skladu sa  Uredbom (EZ) broj 762/2008, pod "proizvodnjom konzumne ribe i mlađi"  podrazumeva se količina proizvedene konzumne ribe  koja je poslata na tržište (prodata) u toku izveštajne godine (realizovana proizvodnja konzumne ribe - prva prodaja), kao i proizvedena mlađ za prodaju. Obuhvata se samo proizvodnja za ljudsku ishranu. Proizvodnja ukrasnih vrsta ili vrsta sa drugom namenom (osim za ljudsku ishranu) je isključena.

Statistička jedinica je ribarsko gazdinstvo.

Ciljna grupa jesu sva aktivna ribarska gazdinstva.

Referentno područje je Republika Srbija.

Napomena: Od 1999. Republički zavod za statistiku ne odgovara za određene podatke za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno)

Podaci su raspoloživi od 1963. godine. Od tada se vremenska serija prekidala nekoliko puta. U cilju harmonizacije sa Uredbom (EZ) broj 762/2008 najveće promene su izvršene 2013. godine.

Nije primenjivo.

Kapacitet (površina) šaranskih ribnjaka objavljuje se u hektarima (ha).

Kapacitet (površina ili zapremina) pastrmskih ribnjaka objavljuje se u metrima kvadratnim (m²) ili u  hiljadama metara kubnih (000 m³), u zavisnosti od toga kako je naglašeno u tabeli.

Podaci o zaposlenima se odnose na broj zaposlenih prema polu i dužini ostvarenog radnog vremena u posmatranoj godini.

Količina proizvedene konzumne ribe  objavljuje se u tonama (t).

Prosečna cena po toni proizvedene konzumne ribe određene vrste izražava se u RSD (srpski dinar).

Proizvodnja ikre objavljuje se u milionima.

Proizvodnja mlađi objavljuje se u milionima komada ili u tonama (t).

Podaci se odnose na kalendarsku godinu. Poslednji raspoloživi podaci odnose se na 2022. godinu.

Republički zavod za statistiku (u daljem tekstu: RZS) je odgovorni proizvođač relevantnih podataka. Podaci se obezbeđuju na osnovu Uredbe o utvrđivanju Plana zvanične statistike za referentnu godinu, u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), Zakonom o stočarstvu („Službeni glasnik RS”, broj 41/2009, 93/2012 i  14/2016) i  Uredbom (EZ) broj 762/2008.

Podaci predstavljaju zvaničnu statistiku i služe za zadovoljavanje nacionalnih i međunarodnih potreba (Eurostat, FAO).

Individualni podaci predstavljaju službene statističke podatke i kao takvi su tajni i podležu posebnoj zaštiti, koja je obezbeđena u svim fazama realizacije istraživanja. Tajnost individualnih podataka  garantovana je Zakonom  o zvaničnoj statistici. Svaka zloupotreba službenih statističkih podataka povlači prekršajnu odgovornost, u skladu sa Zakonom.

Individualni podaci objavljuju se samo u agregiranom obliku.

Podaci se objavljuju na sajtu RZS i u publikacijama RZS, prema Kalendaru objavljivanja.

Kalendar objavljivanja za odgovarajuću godinu je dostupan na sajtu RZS i njemu se može pristupiti preko sledećeg linka:

http://www.stat.gov.rs/calendar/

Podaci su dostupni korisnicima u jednakim uslovima, u elektronskoj ili štampanoj formi, besplatno. Pored toga,  moguća je i dodatna obrada podataka za posebne zahteve korisnika. Način korišćenja i davanja podataka koje proizvodi RZS uređen je Pravilnikom o načinu korišćenja i davanja podataka koje proizvodi Republički zavod za statistiku, koji je donet od strane direktora RZS u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici i Zakonom o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05).

Podaci se, za nacionalne potrebe, objavljuju u godišnjoj periodici,  dok se Evrostatu podaci prosleđuju u godišnjoj i trogodišnjoj periodici (struktura sektora akvakulture).

Nije predviđeno izdavanje Saopštenja za štampu.

Podaci se mogu naći u kompleksnoj publikaciji RZS "Statistički godišnjak".

Podacima objavljenim na sajtu može se besplatno pristupiti preko sledećeg linka:

http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Podaci su dostupni korisnicima samo u agregiranom obliku, u skladu sa zakonom.

Podaci za Evrostat proleđuju se putem SDMX fajlova. Podaci za FAO prosleđuju se u formi excel tabela, elektronskom poštom. Ne postoje drugi oblici  diseminacije.

Kratka metodologija je objavljena na sajtu RZS i može joj se pristupiti preko sledećeg linka:

https://publikacije.stat.gov.rs/G2018/PdfE/G201820014.pdf

Upitniku se može pristupiti preko sledećeg linka:

https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G202324068.pdf

Za informaciju o Izveštajima o kvalitetu, pogledati koncept Sprovođenje kvaliteta.

Opšti okvir obezbeđivanja kvaliteta definisan je Deklaracijom o kvalitetu, odnosno Politikom kvaliteta,  kojoj se može pristupiti preko sledećeg linka: http://www.stat.gov.rs/media/2285/politika-kvaliteta.pdf

Kontrola kvaliteta se vrši u svim fazama proizvodnje podataka.  Pre svega, vrši se kontrola obuhvata i ažuriranje adresara izveštajnih jedinica. U prvoj fazi kontrole upitnika vrši se kontrola kompletnosti i tačnosti popunjenih upitnika. Dalje se podaci kontrolišu u toku  unosa  preko programa IST, prema definisanim kriterijuma logičke i računske kontrole.

Kvalitet podataka se može proceniti kao zadovoljavajući.

Korisnici ovih podataka su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Agencija za zaštitu životne sredine, Biološki institut, druge institucije i instituti, novinari, studenti i druga fizička lica.

Prilikom definisanja sadržaja upitnika za ovo istraživanje konsultovani su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugi eksperti iz ove oblasti, i proučena je EU legislativa, kako bi se dobili podaci koji bi zadovoljili nacionalne i internacionalne potrebe.

Procenjeno je da oko 80% podataka zahtevanih Uredbom (EZ) br.762/2008 zadovoljavaju nacionalne potrebe. Dodatni  podaci koji se obezbeđuju za nacionalne potrebe su: struktura zaposlenih na ribarskim gazdinstvima - prema polu i dužini ostvarenog radnog vremena, plovna sredstva i oprema na ribarskim gazdinstvima i određeni troškovi proizvodnje.

Podaci su potpuno usklađeni sa Uredbom (EZ) broj 762/2008.

Podaci se dobijaju potpunim obuhvatom izveštajnih jedinica. Tačnost podataka se može oceniti kao srednja.

Nije relevantno.

Kontrola obuhvata izveštajnih jedinica obavlja se u područnim odeljenjima RZS, uključujući uspostavljanje kontakta sa izveštajnim jedinicama i pružanje dodatnih objašnjenja u vezi sa popunjavanjem upitnika.

Prva kontrola upitnika se vrši u područnim odeljenjima RZS, takođe. Za vreme kontrole ove greške se ispravljaju na osnovu provere sa odgovarajućom izveštajnom jedinicom, a potom se vrši kontrolisani unos podataka. Ne postoji evidencija o broju ovih grešaka.

Za nacionalne potrebe podaci se objavljuju četiri meseci nakon referentnog perioda. Rok za prosleđivanje podataka Evrostatu je 31. decembar tekuće za prethodnu godinu.

Podaci se objavljuju blagovremeno, u skladu sa definisanim rokovima. Proces prikupljanja podataka započinje 10. februara. Rok za izveštajne jedinice da odgovore je 1. mart. U cilju realizacije naknadnih intervjua rok za izveštajne jedinice da odgovore produžen je do 1. aprila. Obrada i kompilacija podataka za nacionalne potrebe traje 4 nedelje. Rok za objavljivanje rezultata jeste 4. maj tekuće za prethodnu godinu. Priprema podataka za prosleđivanje Evrostatu traje 5 sati.

Ne postoje razlike u definicijama indikatora nacionalnih podataka i podataka definisanih Uredbom (EZ) br. 762/2008.

Uporediva-kompletna serija podataka raspoloživa je tek od 2013. godine.

Od 1963. raspoloživi su podaci o površinama šaranskih i pastrmskih ribnjaka i proizvodnji mlađi. Od 1997. raspoloživi su podaci o:  zaposlenima na ribarskom gazdinstvu - ukupno, plovnim sredstvima i opremi,  kapacitetima objekata šaranskih i pastrmskih ribnjaka, proizvodnji konzumne ribe i mlađi, utrošenoj količini hrane i đubriva. Od 2006. godine prati se broj zaposlenih po polu i dužini ostvarenog radnog vremena, proizvodnja ikre, larvi, jednogodišnje i dvogodišnje mlađi, a od 2013. kapacitet kaveza,  cene pri prvoj prodaji konzumne ribe po jedinici mere (RSD /kg) i određenim troškovima na ribarskom gazdinstvu.

Ne postoje drugi relevantni statistički podaci, osim podataka o ukupnom broju zaposlenih u delatnosti ribarstvo i akvakultura koji su rezultat istraživanja zasnovanog na kombinovanju podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja Republike Srbije i Statističkog poslovnog registra.

Statistički podaci u okviru seta podataka su konzistentni.

Finansijska sredstva za proizvodnju relevantnih podataka obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije. Kako se radi o godišnjoj periodici i malom broju izveštajnih jedinica  ukupni troškovi proizvodnje relevantnih statističkih podataka su neznatni. Procena godišnje opterećenosti izveštajne jedinice je 120 minuta (ukupna opterećenost u poslednjoj referentnoj godini bila je 15 360 minuta tj. 256 sati).

Politika opšte revizije je usvojena od strane institucije, nalazi se na sajtu RZS  i može joj se pristupiti preko sledećeg linka:

http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf

Revizija podataka nije vršena u referentnoj godini.

Podaci su dobijeni sprovođenjem sveobuhvatnog redovnog statističkog istraživanja Godišnji izveštaj o proizvodnji konzumne ribe i mlađi u ribnjacima. Lista izveštajnih jedinica dobijena je ukrštanjem Statističkog poslovnog registra i Evidencije ribnjaka  Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Uprava za veterinu). Na listi za 2022. godinu  bilo je 182 izveštajne  jedinice od kojih se očekuje komercijalna proizvodnja.

Podaci koji se odnose na broj isporučene  ikre i mlađi za ispuštanje u prirodnu sredinu - prema vrstama, dobijeni su procenom zasnovanom na rezultatima  sveobuhvatnog istraživanja Godišnji ulov ribe u rekama, jezerima i kanalima u vezi sa poribljavanjem. U cilju obezbeđivanja relevantnih podataka, prosečna masa ikre (1kg=800000 jaja) i mlađi (jednogodišnja mlađ=0,150kg; dvogodišnja mlađ=0,950kg) je primenjena na količinu (kg)  ikre i mlađi iskorišćene za poribljavanje. Ne postoje razlike u definicijama  između procenjenih varijabli i varijabli navedenih u Uredbi (EZ) br. 762/2008, niti posebnih ograničenja i nedostataka procene koji bi znatno uticali na kvalitet podataka.

Podaci se prikupljaju u godišnjoj periodici, u periodu 10.2-1.3.  tekuće, za prethodnu godinu.

Sprovođenje istraživanja Godišnji izveštaj o proizvodnji konzumne ribe i mlađi u ribnjacima vrši se preko područnih odeljenja RZS (16). Podaci se prikupljaju izveštajnim metodom,  putem pošte - korišćenjem štampanih upitnika ili putem elektronske pošte. Do 10. februara uspostavlja se kontakt sa izveštajnim jedinicama kako bi se pružile informacije o sprovođenju ovog istraživanja i dostavljaju upitnici sa objašnjenjem u vezi rokova i popunjavanja upitnika. Izveštajne jedinice su dužne da do 1. marta proslede popunjen upitnik odgovarajućem područnom odeljenju RZS (krajnji rok je 1. april zbog naknadnog intervjuisanja). Kontrolisani unos se vrši u područnim odeljenjima RZS do 1. aprila. Dalja obrada podataka i analiza se vrše centralizovano do 4. maja, kada je i rok za objavljivanje podataka.

Vrši se automatska i ručna validacija kompletnosti podataka. Validacija podataka se vrši na osnovu rezultata iz prethodne godine.

Kontrolisani unos i obrada podataka rade se u programu IST (razvijen u RZS). Neodgovor izveštajnih jedinica i neodgovor na određena ključna pitanja rešavaju se imputacijom podataka iz izveštaja  iste izveštajne jedinice iz prethodne godine ili  izveštaja drugih izveštajnih jedinica u tekućoj godini,  ukoliko je relevantno i moguće.

Nije primenjivo.

Nema napomena