Спољнотрговинска робна размена

Републички завод за статистику

Одсек за статистику спoљне трговине

Мирјана Станковић

Методологија и обрада података.

Милана Ракића 5, Београд

mirjana.stankovic@stat.gov.rs

011 2412 922 лок. 362

011 2411 776

Спољнотрговинска робна размена Републике Србије - обухвата сву робу која се додаје залихама материјалног богатства земље при улазу у њену економску територију (увоз) или се од њих одузима при изласку из економске територије земље (извоз).

Роба која се налази у транзиту или се привремено увози (осим робе за унутрашњу или спољашњу прераду) не укључује се у резултате статистике спољне трговине.

Трговински биланс је разлика између укупне вредности извезене робе и укупне вредности увезене робе.

Дефицит је негативан трговински биланс, а суфицит позитиван трговински биланс.

Спољнотрговинска робна размена преставља сиров податак, који осим по токовима робе (извоз и увоз) може бити разврстан и по периодима (на пример месецима) и више класификација и нивоа класификација.

​Статистика спољне трговине приказује агрегате o извозу и увозу по:

• ​месецима;
• ​свим нивоима Стандардне међународне трговинска класификација – СМТК;
• Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ);
• земљи порекла код увоза и  земљи намене (последња позната дестинација) код извоза;
• општим економским категоријама (BEC);
• економским наменама по методологији ЕУ;
• делатности Европске уније (NACE, Rev.2) ;
• степену обраде производа;
• ​економским зонама;
• географским зонама,
• по карактеристикама предузећа.

Сваки од ових агрегата о извозу или увозу се може сматрати посебним индикатором.

• Хармонизовани систем назива и шифарских ознака производа;
• Комбинована номенклатура ЕУ (ЦН);
• Стандардна међународна трговинска класификација – СМТК;
• Номенклатура статистике спољне трговине (НССТ);
• Класификација по општим економским категоријама (БЕЦ);
• Класификација економске намене по методологији ЕУ (МИГ);
• Централна класификација производа (ЦПЦ) и њена „европска“ варијанта ЦПА;
• Класификација делатности Европске уније (НАЦЕ, Рев 2);
• Класификација према степену обраде производа;
• Класификација земаља ИСО алфа-2 i Геономенклатурa.

Економски сектор.

Статистика спољне трговине у резултат о укупној спољнотрговинској робној размени укључује податке о целокупној роби која се додаје залихама материјалног богатсва земље при улазу на економску територију Републике Србије (увоз) или се од њих одузима при изласку из ње (извоз). Роба која се налази у транзиту или се привремено увози (осим робе за унутрашњу или спољашњу прераду) не укључује се у резултате спљне трговине.

Извоз робе обухвата податке о роби која напушта статистичку територију Републике Србије крећући се ка другим земљама света након што је пријављена у складу са одговарајућом извозном царинском процедуром или царинском процедуром спољне прераде, као и нека специфична кретања робе.

Вредност извезене робе, на основу СТО споразума, исказује се према ФОБ типу вредности (free on broad). ФОБ тип, односно паритет у себе укључује трансакцијску вредност робе до границе земље која извози.

Увоз робе обухвата податке о целокупној роби која улази у слободно циркулирајуће подручје, просторије за унутрашњу прераду, индустријске слободне зоне и просторије за царинско складиштење.

Вредност увезене робе на основу СТО споразума исказује се према ЦИФ типу вредности (cost, insurance, freight). ЦИФ тип, односно паритет вредности укључује трансакцијску вредност робе и вредност услуга ради испоруке робе од границе земље која извози до границе земље која увози.

Подаци о спољнотрговинској робној размени су израчунати на начин који је у великој мери усаглашен са међународним препорукама, стандардима и праксом, на основу такозваног принципа општег  система трговине (у складу са препорукама УН).

Статистичке јединице чине привредни субјекти (предузећа) и царинске декларације, које представљају основне статистичке јединице.

Пун обухват.

Република Србија.

Серија покрива податке од 2007. до 2022.

За израчунавање индекса се користе одговарајући подаци истог периода претходне године.

С обзиром на чињеницу да је овим описом обухваћена група индикатора разликује се и јединица мере у зависности од индикатора.

Сви индикатори који представљају тежину исказани су у  хиљадама килограма (тонама), а  вредносни  у хиљадама  (у дисеминационој бази) или  милионима (у саопштењима и осталим публикацијама)  РСД, ЕУР и УСД.

Календарска година.

Прикупљање података о спољнотрговинској робној размени наше земље заснива се на низу закона, прописа и уредби које доносе републички парламент и влада.

Основи документи су:

• Правилник о облику, садржини, начину подношења и попуњавању декларације и других образаца у царинском поступку,
• Царински закон.

Остали значајни домаћи документи:

• Јединствена методологија статистичког истраживања промета робе са иностранством,
• Закон о спољнотрговинском пословању,
• Закон о статистичким истраживањима,
• Програм статистичких истраживања,
• Закон о царинској тарифи.

Осим националних прописа, директно се примењују међународне препоруке и одредбе:

• Најзначајнија је публикација Статистичког одељења Уједињених нација "Internnational Merchandise Trade Statistics: Concepts and Definition (Series M,No. 52, Rev).
• Међународни извор препорука и пропис односи се на оне које усваја Европска унија у у области статистике (Extrastat Basic regulation No. 471/2009, 92/2010, 113/2010и други пратећи прописи),
• "User guide on European statistics on international trade in goods".

Сатистика спољне трговине редовно месечном динамиком доставља податке  Евростат-у, ММФ-у, СТО, ОУН, ЦЕФТА организацији,  домаћим корисницима као што су министратва, Народна банка и други.

Правилници који се односе на поверљивост података:

• Правилник о начину коришћења и давања података које производи РЗС,
• Правилник о заштити статистичких података у РЗС.

Републички завод за статистику у области података спољне трговине примењује пасивну поверљивост, у случајевима када увозници или извозници, државни органи и друге институције захтевају од статистичких органа да не публикују податке који би могли да проузрокују штету по њих или по државне интересе. Изузетак је војна роба и правило активне поверљивости, која подразумева да статистички органи сами предузимају иницијативу да потенцијално заштите податке, било због државних интереса, било због интереса појединачних привредних субјеката. РЗС објављује и достављаодатке о укупној статистичкој вредности војне робе под специјалном статистичком шифром 99999399,  а у случају података по привредним карактеристикама предузећа ставља се заставица, уколико је број предузећа мањи од 4 у одговарајућој области класификације делатости.

Доступан је календар публиковања.

http://www.stat.gov.rs\calendar

Подаци су доступни свим корисницима истовремено, путем веб сајта.

Детаљнији подаци су доступни министарствима, Влади Републике Србије и Народној банци путем веб апликације, која омогућава брзо креирање великог броја извештаја динамичким претраживањем базе спољне трговине.

Годишња периодика.

Подаци увозу и извозу робе за месец и кумултативи од почетка године до месеца за који се публикују доступни су последњег радног дана у наредном  месецу  у саопштењима СТ11, СТ12 и СТ13 и Саопштењу за јавност. Последњег радног дана у јануару објављују се саопштења која садрже прелиминарне податке за целу претходну годину.

Коначни подаци доступни су средином јула наредне године (око пет месеци након прелиминарних  годишњих података) у саопштењима СТ11Г, СТ12Г и СТ13Г и годишњем Саопштењу за јавност.

Статистички годишњак садржи сет табела који се односи на спољнотрговинску робну размену:

• Биланс робне размене сa иностранством;
• Спољнотрговинска робна размена по одабраним врстама спољнотрговинског посла;
• Извоз и увоз робе по развијености земаља, (обухвата период од последње 3 године);
• Извоз робе по земљама, (обухвата период од последње 3 године);
• Увоз робе по земљама, (обухвата период од последње 3 године);
• Извоз и увоз по БЕЦ намени – рев. 4;
• Извоз и увоз робе по одељцима ЦТ;
• Вредност извоза према Kласификацији делатности;
• Вредност увоза према Kласификацији делатности НАЦЕ рев. 2;
• Извоз и увоз Републике Србије по изабраним подручјима;
• Извоз робе по секторима СМТК – рев. 4;
• Увоз робе по секторима СМТК – рев. 4;
• Извоз по претежној делатности произвођача извезене робе (одабране делатности);
• Увоз по претежној делатности корисника увезене робе (одабране делатности);
• Извоз важнијих производа по земљама намене;
• Увоз важнијих производа по земљама порекла. 

Месечни статистички билтен - садржи вредности кључних индикатора о извозу и увозу као и на основу њих изведене индикаторе (вредност, трговински биланс-дефицит или суфицит, покривеност увоза извозом, податке о најзначајнијим земљама партнерима, расподелу по регионима Репунлике Србије).

Годишњи билтен: Спољнотрговинска робна размена  Републике Србије по карактеристикама предузећа предствља  приказ спољнотрговинског пословања према карактеристикама предузећа у форми табела и графикона, са анализом стања у овој области економске активности. Поједине табеле приказане су у целости, а друге, због своје величине, дате су у скраћеној верзији, према рангу изабраних обележја. Детаљнији подаци за сваку од табела расположиви су у оквиру базе података статистике спољне трговине, са могућношћу комбиновања  по различитим критеријумима.                          

Подаци су доступни у он-лајн бази Републичког завода за статистику, преко веб сајта, коришћењем линка:

http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/spoljna-trgovina/spoljnotrgovinski-robni-promet

У области Спољна трговина треба изабрати опцију База података, а  затим Спољнотрговинска робна размена.

 На основу Закона о званичној статистици микроподаци нису доступни ни за једну врсту  корисника.

Подаци о спољнотрговинској робној размени могу се добити и упућивањем писаног захтева Одсеку за статистику спољне трговине, путем налога stat@stat.gov.rs.

Опис методлогије о спољнотрговинској робној размени достпан је на WEB сајту Републичког завода за статистику, путем следећег линка:

http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=17&s=0

Постоји детаљна и скраћена верзија, намењене су просечном кориснику статистике међународне трговине робом и не захтевају висок степен стручног познавања.

Методологија је усклађена са прописима ОУН, најзначајнији документ ''International Merchandise Trade Statistics: Concepts and Definitionsсе 2010"  може наћи на линку:

https://unstats.un.org/unsd/trade/eg-imts/IMTS%202010%20(English).pdf

Упутство за употребу статистике о међународној трговини робом  доступно је и на следећем линку:

http://ec.europa.eu/eurostat/documents/3859598/5895809/KS-BM-06-001-EN.PDF/e8ba5f58-8dd1-42c4-a28f-95393ebd10f5?version=1.0

Овај водич описује основну методологију и изворе података коришћених за прикупљање статистике ЕУ о трговини робом. Такође пружа неке информације о разликама између статистике ЕУ и оних објављених од стране држава чланица и међународних организација. Публикација је намењена просечном кориснику статистике међународне трговине робом и не захтева стручно разумевање.

Публикација у форми извештаја о квалитету (Quality report on external trade statistics Republic of Serbia) израђује се на захтев Евростата  и до сада није објављивана на сајту РЗС-а. У плану је објављивање извештаја о квалитету и на националном сајту.

Главне димензије мерења квалитета у статистици спoљне трговине су:

• релеватност,
• тачност и поузданост,
• доступност,
• правовременост,
• кохерентност и
• упоредивост.

Методологија  статистике спољне трговине је у великој мери усклађена са принципима Евростата и међународним препорукама. Непрекодно  се ради на развоју метода за даље унапређење квалитета података и тежи се ка потпуној усклађености са европском статистиком. 

Процене квалитета статистике спољне трговине у складу са главним димензијама приказују се у Извештају о квалитету који се ради на захтев Евростата.

Према резултатима Истраживања о задовољству корисника из 2023. године које РЗС спроводи, око 70% корисника оцењује квалитет података као веома добар и добар.

Потребе кључних корисника статистике међународне трговине робом (министарства, амбасаде, пословни субјекти, државна управа и локална самоуоправа, међународне организације, медији, физичка лица и остали) су у највећој мери испуњене.

Сврха коришћења података спољнотрговинске робне размене:

• утврђивање опште економске политике, укључујући пореска, монетарна, структурна и секторска питања;
• развој трговинске политике, укључујући припремање и надгледање трговинских споразума и изравнање трговинских спорова;
•  тржишне анализе за извознике и увознике, с циљем да се дефинише њихова комерцијална стратегија;
•  утврђивање материјалних биланса за стратешке производе, с циљем да се контролише тржиште у области пољопривреде и енергије;
• инфраструктурно планирање;
• прикупљање података за статистику саобраћаја;
• прикупљање увозних компоненти за обрачуне различитих врста индекса цена;
• прогнозирање и коришћење података код обрачуна у систему националних рачуна и платног биланса.

Оцене и мишљења корисника се прикупљају преко Истраживања о задовољству корисника, које спроводи Републички завод за статистику.

Релевантност података може се оценити на основу итраживања задовољства, али и честим неформалним и формалним контактима са корисницима.

Према истраживањима око 70% корисника оцењује квалитет података веома добар и добар. У непосредним контактима са корисницима треба истаћи веома виско степен задовољства брзином давања прецизних одговора и односу запослених оу Одсеку спољне трговине према корисницима..

Незадовољство се углавном односи на недоступност микроподатака.

Подаци спољне трговине у потпуности су усклађени са релевантним регулативама, прописима, упутствима и смерницама ЕУ и ОУН.

Укупна тачност је на високом нивоу, узимајући у обзир све концепте и дефиниције који су у складу са међународним препорукама и прописима ЕУ и ОУН. На укупну тачност утичу контроле и ревизије података које се обављају на месечном нивоу и годишњем нивоу.

Није доступна.

На тачност података утичу правила о поверљивоти података, као и грешке у израчунавању вредности и количини јединице мере које се коригују у оквиру редовних месечних контрола.

Месечни детаљни подаци откривају да око 30 дана протекне између референтног момента и момента доступности података. Кашњење је краће од онога што UNSD дозвољава (45 дана) или прописује Међународни специјални стандард за дисеминацију података (8 недеља).

РЗС је успоставио независну статистичку базу података и на тај начин може, ако је потребно, променити податке на најдетаљнијем нивоу. Због могућности ревизије основних царинских декларација, завршни годишњи резултати су доступни пет месеци након прелиминарних годишњих података.

Благовременост је на високом нивоу, све публикације и саопштења се објављују на време, према званичном календару публиковања.

Висока.

Подаци се производе на основу концепата и метода дефинисаним у законодавству ЕУ и ОУН.

Висока.

Подаци се производе на основу концепата и метода дефинисаним у законодавству ЕУ и ОУН.

Висока.

Висока.

Није доступно.

Сваког месеца се врши ревизија података, на основу којих се израчунава индикатор, од почетка године до последњег месеца за који су расположиви подаци, али се ревизија вредности индикатора о укупној спољнотрговинској размени врши један пут годишње, пет и по месеци након објаве прелиминарних вредности.

Због различите природе ревизије података, подаци прве и претходне ревизије за референтну годину могу се понекад значајно разликовати.

Корисници су обавештени о ревизијама путем веб сајта РЗС-а.

Ревизија објављених коначних података Републичког завода за статистику врши се само у случају методолошког прилагођавања са концептом и дефиницијама УН.

Основни извор података је Управа царина. Од 2013. године увреден је додатни извор података o спољнотрговинској размени електричне енергије (Електромрежа Србије).

Месечна.

Основни метод за прикуљање података је Јединствена царинска испава (ЈЦИ), а за електричну енергију Excel табеле Елекотромреже Србије. Због тога статистичке информације зависе од царинске праксе, дефиниција и политике, а само неколико прикупља се искључиво за статистичке сврхе. Зависност од царинских процедура подразумева вискок степен и готово потпуну покривеност података статистике спољне трговине робом.

Контроле се могу вршити на улазим подацима (ниво декларације) или на излазном нивоу (подаци изведени за објављивање). Републички завод за статистику све контроле обавља на нивоу декларације.

Контроле се могу класификовати као:

Основне контроле - подразумевају проверу ваљаности података и обично се односе на све сакупљене варијабле. Примери грешака откивених у овој врсти контроле могу бити нетачни или недостајући кодови, недостајуће вредности у декларацијам; неодговарајући број цифара у нумеричи дефинисаном пољу, итд...РЗС користи референтне табеле са аутоматским процесом контроле и откривања врсте грешке.

Сложене контроле - подразумевају проверу тачности података и процену свих могућих грешака повезаних са подацима.Подаци задовољавају претходно наведене критеријуме контрола, али су веровтно нетачни, с тога се могу обрадити, али ако су обухваћени искривиће статистичку анализу. Методе које корити РЗС састоје се и од провера једне вредности у односу на другу унутар декларације или између декларација.

Подаци о спољној трговини, такође, могу се проверити и у поређењу са другим изворима. На пример: платни биланс, подаци из пословних регистара, подаци о ПДВ-у, подаци земаља партнера итд. Сврха ових секундарних извора је пружање додатних информација које се могу користити приликом провере веродостојности података или као верификација декларација трговаца.

Процес обраде података спољне трговине састоји се из следећих фаза:

• Преузимање података из Управе царина Републике Србије и Електромреже Србије;
• Аутоматско ажурирање;
• Логичка контрола;
• Појединачно ажурирање података које није било могуће аужрирати аутоматски;
• Формирање табела са исправним материјалом;
• Израда разних табела и извештаја за кориснике;
• Ажурирање дисеминационе базе података РЗС-а.

По потреби и у складу са концептом и дефиницијама УН, односно стандардима који постоје у ЕУ врше се разна методолошка прилагођавања.

Овим описом обухваћени су сви индикатори који се односе на подобласт Спољнотрговинска робна размена, статистичке области Спољна трговина.