Istraživanje zdravlja stanovništva

• Republički zavod za statistiku (RZS) i
• Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" (IZJZS).

RZS - Odsek za demografiju i statistiku zdravstva

IZJZS - Odeljenje za metodološke principe i standarde integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i izveštavanje

RZS - Milana Rakića 5, Beograd

IZJZS - Dr Subotića 5, Beograd

RZS - EHIS@stat.gov.rs

IZJZS - kabinet@batut.org.rs

RZS: 011 / 2412 922 lokal 280, 384

IZJZS: 011 / 2684 566

Glavni cilj istraživanja zdravlja je da se sprovođenjem ankete stanovništva Srbije dobije opis zdravstvenog stanja populacije kako na nivou Republike, tako i na nivou četiri statistička regiona (Vojvodina, Beograd, Šumadija i Zapadna Srbija, Južna i Istočna Srbija). U osnovi istraživanja stoji potreba da se dobiju informacije o tome kako ljudi doživljavaju svoje zdravlje, do koje mere koriste zdravstvenu zaštitu i kako se brinu o svom zdravlju, prihvatajući određene stilove života ili oslanjajući se na preventivne i druge zdravstvene usluge.

Opšti obuhvat ankete je stanovništvo starosti 15 i više godina koje živi u privatnim domaćinstvima sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije.

U istraživanju su primenjene standarne međunarodne klasifikacije i to:

• Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja ISCED 2011
• Međunarodna standardna klasifikacija zanimanja ISCO 08
• Statistička klasifikacija ekonomskih delatnosti NACE Rev. 2

Takođe, primenjene su i druge nomenklature i šifarnici kao što su Šifarnik država, Statistička nomenklatura teritorijalnih jedinica i Statistički šifarnik naselja.

EHIS je istraživanje opšte populacije i zdravstvene varijable opisuju opšte zdravlje stanovništva, zdravstvene determinante i korišćenje usluga zdravstvene zaštite.

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije uključuje pet glavnih oblasti istraživanja:

• osnovne (socijalno-demografske) karakteristike,
• zdravstveno stanje,
• korišćenje zdravstvene zaštite,
• determinante zdravlja,
• osnovna antropološka merenja (isključivo za nacionalne potrebe).

Statistička jedinica je pojedinac.

U istraživanje su uključena sva lica starosti 15 i više godina koja žive u privatnim (ne-istitucionalnim) domaćinstvima u Republici Srbiji koja predstavljaju uobičajeno stanovništvo.

Isključena su lica u kolektivnim domaćinstvima (studentski i đački domovi, domovi za decu i omladinu ometenu u razvoju, domovi za socijalno ugroženu decu, domovi za penzionere, stare i iznemogle, domovi za odrasle invalide, manastiri, samostani i sl.).

Posebnu ciljnu populaciju čine i deca starosti 5 do 14 godina (za nacionalne potrebe uključena je i ova ciljna grupa).

Republika Srbija (Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju).

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. sprovedeno je potpuno u skladu sa EHIS metodologijom za talas 3.

Nije primenljivo.

Podaci dobijeni istraživanjem izražavaju se u procentima (%).

• Trenutni vremenski period: neke varijable o zdravstvenom statusu i većina varijabli o zdravstvenim determinantama odnose se na trenutnu (tipičnu) situaciju
• Jedna tipična nedelja: varijable vezane za fizičku aktivnost
• Prethodne 2 nedelje: varijable koje se odnose na upotrebu lekova i mentalno zdravlje
• Prethodne 4 nedelje: varijable vezane za bol i učestalost konsultacija zdravstvenih radnika
• Prethodnih 12 meseci: varijable koje se odnose na nesreće i povrede, morbiditet specifičan za bolest, većina varijabli o zdravstvenoj zaštiti i konzumiranju alkohola.

EHIS talas 3 je sproveden u skladu sa Uredbom Komisije 2018/255 u pogledu statistike zasnovane na Evropskoj zdravstvenoj anketi (EHIS).

U skladu sa procesom pristupanja Republike Srbije EU, odnosno Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, izvršen je prenos predmeta Uredbe Komisije (EU) broj 141/2013 od 19. februara 2013. o statističkim podacima Zajednice o javnom zdravlju i zdravlju i bezbednosti na radu, u pogledu statističkih podataka Evropske ankete o zdravlju (EHIS) u Program zvanične statistike u periodu od 2016. do 2020. godine. Time je sprovođenje Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije – Anketa o zdravlju po metodologiji EHIS – wave 3. u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije i Ministarstvom zdravlja Republike Srbije zvanično bilo planirano za 2019. godinu. 

Institut za javno zdravlje Srbije učestvovao je u sprovođenju nacionalnih istraživanja zdravlja i u ranijim ciklusima počev od 2000. godine. U sprovođenju Istraživanja zdravlja stanovništva, Republički zavod za statistiku učestvuje po prvi put od 2019. godine. Ovim je završen proces institucionalizacije sprovođenja Istraživanja u Republici Srbiji.

Nije primenljivo.

Uredba (EZ) br. 223/2009 o evropskoj statistici (uvodna izjava 24 i član 20(4)) od 11. marta 2009. (OJ L 87, str. 164), propisuje potrebu uspostavljanja zajedničkih principa i smernica koje osiguravaju poverljivost korišćenih podataka za proizvodnju evropske statistike i pristup tim poverljivim podacima uzimajući u obzir tehnički razvoj i zahteve korisnika u demokratskom društvu.

Na nacionanlnom nivou politika poverljivosti podataka regulisana je sledećim aktima:

• Zakonom o zvaničnoj statistici (Sl. Glasnik RS, br 104/2009) član 44-49,
• Pravilnikom o načinu i postupku davanja podataka koje proizvodi RZS i
• Uputstvom o merama zaštite podataka i informacija u RZS.

Rezultati istraživanja objavljuju se u agregiranom - zbirnom obliku, a u skladu sa odredbama Zakona o zvaničnoj statistici, čime je obezbeđena tajnost individualnih podataka o anketiranim domaćinstvima i licima. Baze sa mikropodacima redukovane su za informacije o ispitanicima čime je onemogućena njihova identifikacija.

Etički standardi u istraživanjima zdravlja stanovništva moraju biti usaglašeni sa specifičnom nacionalnom legislativom koje se razlikuju od zemlje do zemlje. U međunarodnim okvirima, Helsinška deklaracija (World Medical Association Declaration of Helsinki) koju je usvojila 18. Generalna skupština Svetskog medicinskog udruženja 1964. godine, unapređena amandmanima zaključno sa 2013. godinom na 64. Generalnoj skupštini smatra se osnovom etičkih standarda. Deklaracija predstavlja etičke principe koji se odnose na medicinska istraživanja na ljudima uključujući humani materijal i podatke na osnovu kojih se može izvršiti identifikacija subjekta u istraživanju.

Dva najvažnija koncepta su čuvanje privatnosti i informisani pristanak. Svi koraci moraju biti preduzeti u cilju poštovanja privatnosti subjekta istraživanja i poverljivosti informacija prikupljenih o njemu. U Evropi, najvažniji dokument koji reguliše ove aspekte je Opšta regulativa o zaštiti podataka o ličnosti (General Data Protection Regulation – GDPR), novi pravni okvir koji propisuje način korišćenja podataka o ličnosti građana koji je zamenio Direktivu Evropskog Parlamenta o zaštiti ličnosti u vezi sa ličnim podacima (Directive 95/46/EC).

U našoj zemlji najvažniji dokumenti koji regulišu ovu materiju su Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, br. 97/08, 104/09 - dr. zakon, 68/12, 107/12), Strategija zaštite podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, br. 58/10) i Zakon o zvaničnoj statistici („Sl. glasnik RS“, br. 104/09)  uz primenu načela statističke poverljivosti. Načelo statističke poverljivosti (čl. 5, stav 9) podrazumeva zaštitu podataka koji se odnose na pojedinačnu statističku jedinicu, bez obzira na to da li se oni prikupljaju neposredno, prilikom sprovođenja zvaničnih statističkih istraživanja, ili posredno, iz administrativnih ili drugih izvora. Suština ovog načela jeste da odgovorni proizvođači zvanične statistike mogu koristiti individualne podatke isključivo u statističke svrhe. Načelo statističke poverljivosti se ne odnosi na podatke organa državne uprave kao statističkih jedinica. Statistički podatak se, u skladu sa ovim načelom, ne može koristiti kao osnov za ostvarivanje prava ili stvaranje obaveze izveštajnoj jedinici.

Načelo upotrebe ličnih podataka isključivo u statističke svrhe (čl. 5, stav 10) znači da podaci prikupljeni obavljanjem statističkih aktivnosti na koje se odnose odredbe o statističkoj poverljivosti mogu biti korišćeni isključivo u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom kojim se reguliše oblast zaštite ličnih podataka, odnosno zaštite privatnosti.

Za adekvatnu zaštitu prava učesnika u istraživanju osnovno je da oni budu informisani o svojim pravima, kao i o tome gde i kako mogu da dostave žalbe/primedbe ukoliko procene da su im prava na bilo koji način ugrožena. Svakom učesniku u istraživanju je neophodno dati štampani dokument koji ih informiše o sadržaju i nameni istraživanja i obimu njihovih prava, uključujući adresu i telefon na koji je moguće uputiti eventualnu žalbu.

Informisani pristanak podrazumeva da je svaki učesnik istraživanja informisan o:

• svrsi istraživanja,
• dobrovoljnom učešću,
• procedurama istraživanja,
• dobrobiti istraživanja,
• korišćenju podataka prikupljenih istraživanjem,
• tajnosti i poverljivosti dobijenih informacija,
• mogućnosti da postavljaju pitanja u vezi istraživanja,
• mogućnosti da odustanu od učešća u istraživanju u bilo kom momentu bez bilo kakvih posledica po njih i
• mogućnosti kontaktiranja glavnog istraživača (ime, adresa i telefon).

Protokolom Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije predviđeno je da neće biti prikupljani osetljivi podaci koji nisu predmet istraživanja. U najvećoj mogućoj meri biće izbegnuto prikupljanje podataka koji identifikuju ispitanika. U skladu sa članom 32 Zakona o zvaničnoj statistici neophodni identifikatori će biti uklonjeni i zamenjeni šifrom. Baze podataka će biti locirane na serverima sa posebnom zaštitom pristupa. Rezultati istraživanja će biti objavljeni u agregiranom obliku čime je u potpunosti obezbeđena tajnost individualnih podataka. 

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Podaci o Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije 2019. dostupni su na zvaničnom sajtu zavoda:

https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/stanovnistvo/istrazivanje-zdravlja-stanovnistva

EHIS talas 3 sproveden je krajem 2019. godine (oktobar-decembar) u Republici Srbiji, a konačni rezultati objavljeni su nakon validacije podataka od strane Evrostata i pripreme studije (16 meseci nakon sprovedenog istraživanja).

Preliminarni rezultati istraživanja objavljeni su u statističkom saopštenju na sajtu zavoda: 

https://www.stat.gov.rs/oblasti/stanovnistvo/istrazivanje-zdravlja-stanovnistva/

Studija pod nazivom „Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine“, koju je izradila grupa autora, predstavlja najnoviji sveobuhvatan prikaz dragocenih podataka o tome kako građani doživljavaju svoje zdravlje, kako se brinu o svom zdravlju, do koje mere koriste zdravstvenu zaštitu i prihvataju stilove zdravog života, oslanjajući se na preventivne i druge zdravstvene usluge.

Publikacija se bazira na rezultatima Istraživanja zdravlja stanovništva koje je, krajem 2019. godine sproveo Republički zavod za statistiku, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstvom zdravlja Republike Srbije.

Dostupno na adresi: https://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/oblasti/stanovnistvo/istrazivanje-zdravlja-stanovnistva

Izabrani set podataka iz istraživanja dostupan je u diseminacionoj bazi Republičkog zavoda za statistiku na adresi: 

https://data.stat.gov.rs/?caller=1810&languageCode=sr-Cyrl

Takođe, na sajtu Evrostata moguće je preuzeti sveobuhvatniji set podataka iz istraživanja za Republiku Srbiju na adresi:

https://ec.europa.eu/eurostat/web/main/data/database

Pristup mikropodacima moguće je obezbediti putem procedure dostupne na sajtu zavoda na adresi: 

https://www.stat.gov.rs/korisnicka-podrska/micropodaci/

Prilikom objavljivanja rezultata istraživanja na osnovu anonimiziranih mikropodataka Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019, neophodno je RZS i IZJZS navesti kao izvor.

Dostavljanje informacija na zahtev korisnika se vrši u skladu sa Pravilima o diseminaciji statističkih podataka i usluga Zavoda za statistiku i u skladu sa članom 39 i 43 odredbe o diseminaciji podataka i informacija Zakona o statistici ("Službeni glasnik RS", broj 104/09): https://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf

Metodoloka uputstva dostupna su na sledećim adresama:

• Organizaciono-metodološko uputstvo za sprovođenje istraživanja, 2019. - https://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=18&s=1810
• EHIS wave3 Methodological manual - https://ec.europa.eu/eurostat/en/web/products-manuals-and-guidelines/-/ks-01-20-253

Na Evrostatovom sajtu objavljen je izveštaj o kvalitetu za EHIS talas 3 - izdanje 2022, na adresi: 

https://ec.europa.eu/eurostat/en/web/products-statistical-reports/-/ks-ft-22-002

RZS je isporučio mikropodatke istraživanja Evrostat-u, a uz to je pripremio i nacionalni izveštaj o kvalitetu. Na osnovu svega toga, Evrostat je izvršio kompletnu validaciju istraživanja sprovednog u Republici Srbiji.

Kontrolna procedura celog procesa istraživanja, tokom svih njegovih faza, uključivala je kontrolu uzorkovanja i kontrolu rada na terenu. Kontrola uzorkovanja podrazumevala je praćenje rada anketara pri procesu odabira domaćinstava, odnosno korišćenja zamenskih domaćinstava. Kontrola rada na terenu podrazumevala je kontrolu popunjenih anketa i broja odgovarajućih članova domaćinstva koje je trebalo anketirati. Takođe, tokom perioda anketiranja RZS je sproveo kontrolu rada putem direktnog kontakta domaćinstava na 25% ukupnog uzorka: 15% domaćinstava je kontaktirano putem telefona, dok je 10% kontaktirano putem terenske kontrole, odnosno putem ponovne posete domaćinstvu. 

Kontrola je sprovedena tako da obuhvati bar jedno domaćinstvo posećeno od strane svakog anketarskog tima. Za potrebe kontrole pripremljen je poseban upitnik, koji su popunjavali supervizori. Rezultati kontrole su pokazali da je procedura prikupljanja podataka završena adekvatno.

Pored toga, nacionalni izveštaj o kvalitetu dostavljen je i odobren od strane Evrostat-a.

Istraživanje zdravlja predstavlja instrument integrisan u donošenje odluka u procesu kreiranja adekvatne zdravstvene politike. Pored ovoga, podaci su namenjeni istraživačima, naučnicima, studentima, medijima i celokupnoj zainteresovanoj javnosti.

Nije primenljivo.

EHIS istraživanje pokriva lica koji žive u privatnim domaćinstvima (sva lica starosti 15 i više godina koja su članovi domaćinstva), dok su deca od 0-14 godina i lica koja žive u kolektivnim domaćinstvima ili u institucijama isključena iz ciljne populacije. Ipak, za nacionalne potrebe napravljen je upitnik koji se odnosi na decu starosti 5-14 godina kako bi se dobila sveobuhvatnija slika zdravstvenog stanja i ovog dela populacije.

Ukupna tačnost sprovedenog procesa i prikupljenih podataka verifikovana je od strane Evrostat-a. Pogledati dokument EHIS wave 3 - assessment

 Okvir za uzorak Istraživanja bio je Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. 

• Procenat ispitanika dobrog ili veoma dobrog zdravlja (varijabla HS1),
• Procenat ispitanika sa dugotrajnom bolešću (varijabla HS2),
• Procenat ispitanika ozbiljno ograničen u aktivnostima koje ljudi obično obavljaju zbog zdravstvenih problema tokom najmanje poslednjih 6 meseci (varijabla HS3),
• Procenat ispitanika koji su bili hospitalizovani u poslednjih 12 meseci (varijabla HO1),
• Procenat ispitanika koji su gojazni (varijabla BMI).

Tabela grešaka uzorkovanja za izabrane varijable:

Uredbom o EHIS talasu 3 (Uredba Komisije 2018/255) precizirano je da „države članice prosleđuju unapred proverene mikropodatke u roku od 9 meseci nakon završetka nacionalnog perioda za prikupljanje podataka“. Republički zavod za statistiku ispoštovao je ovaj rok za isporuku mikropodataka iz Istraživanja prema Evrostat-u.

Republički zavod za statistiku ispoštovao je rok za objavljivanje konačnih podataka Istraživanja i izradu studije od šesnaest meseci nakon terenskog rada. 

EHIS ima za cilj postizanje standardizacije svih ulaznih elemenata Istraživanja. Pripremljen je standardni model upitnika (pitanja, kategorije odgovora, filteri, itd.) kao i konceptualne smernice i obrazloženja.

Podaci Istraživanja počev od 2019. godine (EHIS talas 3) biće uporedivi sa narednim talasima. 

EHIS i EU-SILK uključuju nekoliko pitanja u vezi sa zdravstvenim statusom lica koja su međusobno uporediva.

Nije primenljivo.

Opšta politika revizije Republičkog zavoda za statistiku predstavlja globalni okvir koji omogućava da svaka statistička oblast definiše svoju politiku revizija u skladu sa svojim specifičnostima. 

Opšta politika revizije RZS-a utvrđuje:

• opšta pravila revizija objavljenih podataka 
• oblike informisanja korisnika u vezi sa mogućim uzrocima revizija
• kategorizaciju revizija
• dokumentaciju koja pokriva sve aspekte revizija

Opšta politika revizije dostupna je na sledećem linku: 

https://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf

Do sada nije postojala potreba za revizijom podataka iz ovog Istraživanja.

Podaci iz Istraživanja dobijeni su isključivo prikupljanjem na terenu. U pitanju je uzoračko istraživanje. 

U skladu sa preporukama Evrostata za sprovođenje Istraživanja zdravlja stanovništva (European Health Interview Survey – EHIS wave 3, Methodological manual) biće korišćen nacionalno reprezentativan slučajni uzorak – stratifikovani dvoetapni uzorak skupina (klastera). U svakoj etapi izbora uzorka poznata je verovatnoća izbora jedinica uzorka.

Uzorak će biti izabran tako da obezbedi statistički pouzdanu ocenu velikog broja indikatora koji ukazuju na zdravlje populacije, kako na nacionalnom nivou, tako i na nivou četiri regiona: Beogradski region, Region Vojvodine, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Južne i Istočne Srbije, i na nivou gradskih i ostalih naselja/područja.

Tri ključna koncepta neophodna za razumevanje načina na koji će uzorak biti konstruisan jesu: stratifikovani uzorak, uzorak klastera i višeetapni uzorak.

Stratifikovani uzorak je uzorak kod koga se posmatrana populacija deli na određen broj grupa koje nazivamo stratumi i iz svakog stratuma se bira slučajni uzorak. U opštem slučaju stratumi se formiraju tako da se postigne što veća homogenost u stratumu u odnosu na izabranu pomoćnu stratifikacijsku varijablu. Ovim postupkom se postiže značajno poboljšanje preciznosti slučajnog uzorka.

Uzorak skupina (klastera) podrazumeva pogodno definisane (formirane) skupine kao jedinice izbora pri čemu se svaka izabrana skupina popisuje u celini. Klasteri su na primer: naselja (skupina domaćinstava), popisni krugovi (skupina domaćinstava ili lica), domaćinstva (skupina lica), itd.

U standardnom terenskom istraživanju, nije ekonomično birati uzorak direktno iz odgovarajućih spiskova lica. Takav uzorak zahteva da anketar koji prikuplja podatke obilazi veliku teritoriju, jer su jedinice uzorka rasprostranjene u mnogim segmentima teritorije. Raspoloživa sredstva ne dozvoljavaju takav pristup. Ovi razlozi upućiju na potrebu izbora većih jedinica, odnosno skupina umesto izbora elemenata (individualnih jedinica) direktno iz populacije. Ako se izbor uzorka koriguje tako da se umesto  cele izabrane skupine elementarnih jedinica anketira samo jedan uzorak unutar skupina, tada govorimo o izboru uzorka u dve ili više etapa.

Višeetapni uzorak podrazumeva izbor uzorka elemenata ili manjih skupina elemenata unutar prethodno izabrane skupine. Na taj način uzorak elemenata se može realizovati u više etapa izbora.

Kao kompromis između potrebne preciznosti procene i troškova sprovođenja ankete, određen je uzorak od 6.000 domaćinstava u kojima je oko 15.000 članova starosti 15 i više godina i oko 1.500 dece uzrasta od 5 do 14 godina. U izračunavanju uzorka veličina dece uzrasta od 5 do 14 godina nije uzeta u obzir. Utvrđeno je da se na svakom popisnom krugu odabere po 10 domaćinstava, uzimajući u obzir troškove sprovođenja ankete, kao i vreme potrebno za završetak ankete na popisnom krugu. Za svaki popisni krug obezbeđena su i rezervna domaćinstva u slučaju da je veliki broj domaćinstava na popisnom području krugu saradnju. Deljenjem ukupnog broja domaćinstava sa brojem domaćinstava u uzorku po popisnom okrugu, izračunato je da treba izabrati 600 popisnih krugova. Raspodela uzorka po regionima i tipu naselja, srazmerna je broju lica starosti 15 i više godina u ovim kontingentima, na osnovu aktuelnih demografskih procena 2018. godine. Realizovan je uzorak od 5.114 domaćinstava koja su brojala 15.621 lice, od čega 13.589 uzrasta od 15 i 15 godina. preko i 1.493 dece uzrasta od 5 do 14 godina.

Okvir za izbor uzorka predstavlja Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. 

Od 2019. godine istraživanje se sprovodi svake šeste godine (sledeći EHIS talas 4 biće sproveden u 2025. godini i nakon toga 2031, 2037 itd).

U Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije 2019. korišćena su tri načina prikupljanja podataka:

U cilju smanjenja broja grešaka prilikom unosa podataka tokom anketiranja, ugrađena je logička kontola u CAPI aplikaciji za unos podataka. Pored toga, u centralnoj bazi podataka koja se nalazi na serveru Republičkog zavoda za statistiku, vrši se potpuna logička kontrola podataka prikupljenih na terenu. Kriterijumi za logičku kontrolu podataka obezbeđeni su i od strane  Evrostat-a  i služe za pripremu nacionalne baze podataka sa mikropodacima koja se dostavlja na validaciju (uputstva za obradu podataka uključujući šifrarnik i pravila validacije). 

Priprema programa za obradu podataka

Cilj obrade podataka je da obezbedi analizu podataka i da napravi tabele indikatora istraživanja.  Lista glavnih indikatora se u najvećem obimu oslanja na Evropske indikatore zdravlja – ECHI (European Community Health Indicators). Detaljna lista indikatora, koja obuhvata i nacionalne indikatore, finalizovana je u toku prve faze terenskog istraživanja.

Obrada podataka uključila je sledeće korake:

1. Povezivanje baza podataka iz svih popisnih krugova u jednu bazu podataka;
2. Izračunavanje uzoračkih pondera;
3. Prekodiranje promenljivih radi uprošćavanja analize;
4. Pripremu potrebnih tabela za analizu rezultata.

Svaki program tabeliranja povezan je sa indikatorom i njegovom definicijom na listi indikatora. S obzirom da je planirano poređenje nekih podataka sa podacima prethodnog istraživanja, veoma je bilo važno proveriti da li te promenljive postoje u obe baze podataka i da li imaju isti format.

Izračunavanje i dodavanje uzoračkih pondera

Zarad preciznije procene parametara na nacinalnom nivou, izračunati su i korišćeni uzorački ponderi. Uzorački ponderi su izračunati i dodati svim datotekama predviđenim za analizu: bazi Ispitanici 15+ i bazi Deca 5–14.

Tabeliranje i analiza

Model plana tabeliranja je napravljen kao dodatak uz prethodno formiranu listu indikatora tzv. Plan tabeliranja za jedan ili više formiranih indikatora. Da bi se pratili trendovi i izvršila kontrola dobijenih podataka, urađena je komparativna analiza podataka sa rezultatima iz prethodnih talasa istraživanja. 

Nije primenljivo.

Nema napomena.