Istraživanje o strukturi zarada

Republički zavod za statistiku

Odeljenje za statistiku tržišta rada, Odsek za statistiku registrovane zaposlenosti, zarada i troškova rada

Snežana Svetozarević

Savetnik

Milana Rakića 5, Beograd

snezana.svetozarevic@stat.gov.rs

+381 11 2412 922, lok. 319

+381 11 2412 350

Istraživanje o strukturi zarada ima za cilj da pruži uvid u strukturu zarade, odnosno dobijanje podataka o komponentama mesečne i godišnje zarade (redovna zarada, godišnji i kvartalni bonusi, mesečni dodatak za prekovremeni i smenski rad, naknada troškova prevoza, plaćeni sati rada, plaćeni prekovremeni rad, dani godišnjeg odmora itd.), kao i o prosečnim zaradama po času rada, prema karakteristikama poslovnog subjekta u kojem zaposleni rade (veličina poslovnog subjekta, delatnost, oblik svojine), kao i prema individualnim karakteristikama zaposlenih (pol, zanimanje, stepen obrazovanja, starost, dužina radnog staža u poslovnom subjektu, vrsta ugovora zaposlenog).

Skraćenice:

ISZ – Istraživanje o strukturi zarada (eng. Structure of Earnings Survey)

SPR – Statistički poslovni registar

CROSO – Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja

RZS – Republički zavod za statistiku

KD (2010) – Klasifikacija delatnosti (2010)

NACE Rev. 2 – Klasifikacija delatnosti Evropske unije

ISCO-08 – Međunarodna standardna klasifikacija zanimanja 2008 (eng. International Standard Classification of Occupations 2008)

Klasifikacija delatnosti (2010), koju je, na osnovu Zakona o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), propisala Vlada Uredbom od 29. jula 2009. godine („Službeni glasnik RS“, broj 54/10). Ova klasifikacija je bez ikakvih izmena zasnovana na klasifikaciji delatnosti Evropske unije (NACE, Rev. 2).

Klasifikacija zanimanja – prevod Međunarodne standardne klasifikacije zanimanja (ISCO-08), proširen određenim zanimanjima iz Jedinstvene nomenklature zanimanja (JNZ), koja je propisana kao standard za vođenje podataka o zanimanjima u evidencijama u oblasti rada („Službeni list SRJ“, broj 9/98).

Obuhvat istraživanja čini skup aktivnih poslovnih subjekata (pravna lica i preduzetnici) koji zapošljavaju 10 i više radnika, posluju u bilo kojoj delatnosti KD (2010) sektora B do S i dostavili su godišnji finansijski izveštaj za 2017. godinu ili su bili korisnici javnih sredstava u 2018. godini.

Istraživanjem su obuhvaćena zaposlena lica koja su u oktobru 2018. godine imala zasnovan radni odnos sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme, kao i lica koja su radila po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (bez obzira na to da li su radila puno ili nepuno radno vreme) i koja su primila zaradu za oktobar 2018. godine.

Nisu obuhvaćena zaposlena lica u poslovnim subjektima sa manje od 10 zaposlenih, kao ni zaposleni u sektoru A – Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.

Podaci su dostupni po veličinskim klasama poslovnih subjekata (prema broju zaposlenih): od 10 do 49 zaposlenih, od 50 do 249, od 250 do 499, od 500 do 999 i 1000 i više zaposlenih.

Pod pojmom zaposleni u ovom istraživanju podrazumevaju se lica koja su u oktobru 2018. godine imala zasnovan radni odnos sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme, kao i lica koja su radila po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, nezavisno od toga da li su radila puno ili nepuno radno vreme, i koja su primila zaradu za oktobar 2018. godine bez obzira na to u kom mesecu je ona isplaćena.

Pod godišnjom zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porez i doprinosi. Godišnju zaradu čine: isplate za rad sa punim, kraćim od punog ili dužim od punog radnog vremena (prekovremeni rad), zaostale isplate ili razlike u zaradama, dodaci za dežurstva, za rad noću i rad u smenama, rad nedeljom i praznikom, bonusi, redovni mesečni bonusi, naknade troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, naknade za ishranu u toku rada, kao i naknade za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom zaposlenog).

U zaradu nisu uključene naknade: za bolovanja duža od 30 dana, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, za troškove pogrebnih usluga, za štetu zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao ni ostala primanja na koja se ne plaćaju porez i doprinosi. Takođe, u zaradu nisu uključene ni zarade ostvarene za rad u inostranstvu.

Bonusi (bonusi koji se ne isplaćuju svakog meseca) obuhvataju bonuse isplaćene na osnovu periodičnih i završnih računa, trinaestu platu, regres za korišćenje godišnjeg odmora i druga periodična primanja koja imaju karakter zarade, kao i jubilarne nagrade i otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba.

Broj dana godišnjeg odmora predstavlja broj dana godišnjeg odmora na koji je zaposleni imao pravo u referentnoj godini, bez obzira na to da li su ti dani iskorišćeni ili ne.

Mesečna zarada podrazumeva ukupnu zaradu, sa pripadajućim porezom i doprinosima, koja je isplaćena za oktobar 2018. godine, bez obzira na to u kom mesecu je ona isplaćena. U zaradu su uključeni i bonusi isplaćeni u referentnom mesecu, dodaci za prekovremeni rad, kao i dodaci za smenski ili noćni rad, rad nedeljom ili praznikom. Zbog međunarodne uporedivosti, a u skladu sa evropskim regulativama, u mesečnu zaradu uključen je i ceo iznos naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla.

Dodatak za prekovremeni, smenski ili noćni rad, rad nedeljom ili praznikom predstavlja deo ukupnog iznosa zarade isplaćene za oktobar. U skladu sa Uredbom Komisije (EZ) 1738/2005, dodatak za prekovremeni, smenski ili noćni rad, rad nedeljom ili praznikom prikazuju se odvojeno.

Ukupan broj plaćenih časova rada predstavlja ukupan broj časova za koje je u referentnom mesecu (oktobar 2018) zaposlenom isplaćena zarada. Pod plaćenim časovima podrazumevaju se izvršeni, neizvršeni, kao i plaćeni prekovremeni časovi. Neizvršeni časovi su plaćeni časovi koje zaposleni nije radio zbog: godišnjeg odmora, praznika, bolovanja do 30 dana, profesionalne obuke i dr.

Broj plaćenih prekovremenih časova rada predstavlja broj plaćenih časova koje je zaposleni, na zahtev poslodavca, radio duže od ugovorenog radnog vremena.

Prosečna zarada po času definiše se kao količnik mesečne zarade isplaćene zaposlenom za oktobar 2018. godine i plaćenih časova rada za navedeni mesec.

Napomena: Svi statistički koncepti i definicije usklađeni su sa zahtevima Uredbe Saveta EU broj 530/1999, Uredbe Komisije EU broj 1916/2000 i 1738/2005 i Sporazuma o sprovođenju Istraživanja o strukturi zarada za 2018.

Izveštajne jedinice su aktivni poslovni subjekti (pravna lica i preduzetnici) sa 10 i više zaposlenih.

Jedinice posmatranja (statističke jedinice) su zaposlena lica koja su u oktobru 2018. godine imala zasnovan radni odnos (na određeno ili neodređeno vreme) u poslovnom subjektu iz uzorka ISZ2018, kao i lica koja su radila po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (nezavisno od toga da li su radila puno ili nepuno radno vreme), i koja su primila zaradu za oktobar 2018. godine, bez obzira na to u kom mesecu je zarada isplaćena.

Istraživanjem su obuhvaćeni svi ekonomski aktivni poslovni subjekti (privredna društva, preduzeća, ustanove, zadruge i druge organizacije, kao i privatni preduzetnici) koji su dostavili godišnji finansijski izveštaj za 2017. godinu ili su bili korisnici javnih sredstava u 2018. godini. Okvir za izbor uzorka činili su aktivni poslovni subjekti iz Statističkog poslovnog registra (SPR), stanje u februaru 2019. godine. Izdvojeni okvir obuhvatao je poslovne subjekte čija je pretežna delatnost iz sektora od B do S prema KD (2010) i u oktobru 2018. godine su imali 10 i više zaposlenih prema podacima iz baze CROSO.

Republika Srbija.

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Podaci iz Istraživanja o strukturi zarada u Srbiji su raspoloživi za 2014. i 2018. godinu. Referentna godina za ISZ2018 je 2018, dok je referentni mesec oktobar.

Nije primenljivo.

Zarade su izražene u dinarima (RSD), učešće zaposlenih sa niskim zaradama i platni jaz između žena i muškaraca prikazuju se u procentima (%), dok su broj dana godišnjeg odmora, broj plaćenih časova rada i broj prekovremenih časova izraženi u apsolutnim brojevima.

Referentna godina je jednaka kalendarskoj (2018). Referentni mesec je oktobar.

Nacionalni pravni akti:

• Zakon o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/2009);
• Odluka o Programu zvanične statistike u periodu od 2016. do 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 055/2015);
• Uredba o utvrđivanju Plana zvanične statistike za 2019. godinu („Službeni glasnik RS“, broj 105/2018).

Evropski pravni akti:

• Uredba Saveta (EZ) broj 530/1999, od 9. marta 1999. godine, u pogledu strukturnih statistika o zaradama i troškovima rada;
• Uredba Komisije (EZ) broj 1738/2005, od 21. oktobra 2005. godine, o izmeni Uredbe (EZ) broj 1916/2000 u pogledu definisanja i slanja informacija o strukturi zarada.

Nije primenljivo.

Politika poverljivosti definisana je u sledećim dokumentima:

- Zakon o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/2009);

- Pravilnik o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku;

- Uputstvo o merama zaštite podataka i informacija u Republičkom zavodu za statistiku i

- Regulativa (EZ) broj 223/2009 Evropskog parlamenta i Saveta, od 11. marta 2009, u pogledu slanja statistički poverljivih podataka Statističkom zavodu evropske zajednice.

Sa poverljivim podacima postupa se u skladu sa načelima poverljivosti propisanim u Zakonu o zvaničnoj statistici.

Kalendar objavljivanja dostupan je javnosti krajem kalendarske godine, za celu narednu godinu. Odstupanja od rokova utvrđenih u Kalendaru objavljuju se i obrazlažu.

Kalendar objavljivanja je dostupan na zvaničnom sajtu RZS-a putem sledećeg linka: https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/calendar/.

U skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/2009) i Evropskim statističkim kodeksom prakse, svi korisnici se ravnopravno tretiraju.

Statistički podaci, bazirani na rezultatima zvanične statistike, objavljuju se na internet prezentaciji RZS-a (http://www.stat.gov.rs), u statističkim saopštenjima, publikacijama (http://www.stat.gov.rs/publikacije/) i diseminacionoj bazi podataka (http://data.stat.gov.rs/). Rezultati zvanične statistike dostupni su istovremeno svim korisnicima pod jednakim uslovima, i bilo kakav privilegovan pristup od strane spoljnih korisnika, pre njihovog objavljivanja, nije moguć.

Četvorogodišnja.

Nije raspoloživo.

Bilten „Istraživanje o strukturi zarada, 2018“, samo na srpskom jeziku, objavljen je na sajtu RZS-a.

Podaci Pilot-istraživanja o strukturi zarada za 2014. godinu objavljeni su u posebnoj publikaciji na veb-sajtu RZS-a.

Podaci ISZ mogu se pronaći u on-lajn bazi podataka Evrostata putem sledećeg linka:
https://ec.europa.eu/eurostat/web/labour-market/earnings/database

Anonimizirani mikropodaci su dostupni po zahtevu korisnika (naučnoistraživačke organizacije, istraživači i studenti doktorskih studija, kao i institucije koje sprovode poseban projekat koji se finansira od strane nacionalnih ili međunarodnih istraživačkih programa) u skladu s načelima definisanim u Zakonu o zvaničnoj statistici i pravilima definisanim Pravilnikom o načinu i postupku davanja  podataka koje proizvodi Republički zavod za statistiku.

Zahtev se može podneti na imejl adresu: stat@stat.gov.rs, ili putem pošte na adresu RZS-a.

-

Metodološka objašnjenja mogu se naći kao sastavni deo objavljene publikacije.

Kompletna metodološka dokumentacija nalazi se na sajtu RZS-a, u okviru referentnih metapodataka, na sledećem linku: https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/referentni-metapodaci.

-

Sistem upravljanja kvalitetom RZS-a oslanja se na misiju i viziju zvanične statistike Republike Srbije, kao i na Kodeks prakse evropske statistike (European Statistics Code of Practice – CoP) i principe Upravljanja ukupnim kvalitetom (Total Quality Management – TQM), koji predstavljaju zajednički okvir kvaliteta Evropskog statističkog sistema (ESS).

Više informacija može se naći u dokumentima dostupnim na sajtu RZS-a.

U svim fazama izrade statističkih podataka, glavne aspekte kvaliteta kontrolišu statističari, stručnjaci iz oblasti uzorka i informacionih tehnologija.

Podaci iz ovog istraživanja namenjeni su širokom krugu korisnika iz zemlje i inostranstva.

Na nacionalnom nivou, glavni korisnici su Vlada Republike Srbije, ministarstva, Privredna komora, unije poslodavaca, sindikati, mediji, naučnoistraživačke organizacije, studenti, domaće i strane kompanije, kao i druge službe RZS-a (npr. statistika nacionalnih računa).

Najvažniji korisnici podataka ovog istraživanja, na međunarodnom nivou, jesu Evrostat, kome se podaci redovno dostavljaju, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond i Međunarodna organizacija rada.

Zadovoljstvo korisnika se meri na osnovu obima preuzimanja podataka sa zvaničnog veb-sajta RZS-a, kao i putem Istraživanja o zadovoljstvu korisnika.

Rezultati Istraživanja o zadovoljstvu korisnika dostupni su na veb-sajtu RZS-a.

Svi statistički koncepti i definicije usklađeni su sa zahtevima Uredbe Saveta EU broj 530/1999, Uredbe Komisije EU broj 1916/2000 i 1738/2005 i Sporazuma o sprovođenju Istraživanja o strukturi zarada za 2018.

Obuhvaćeni su svi poslovni subjekti sa 10 i više zaposlenih, čija pretežna delatnost pripada sektorima KD (2010) od B do S, izuzev sektora A – Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.

Podaci za sve obavezne varijable i određene opcione varijable su prikupljeni i poslati Evrostatu putem Edamisa.

U ISZ2018, nisu prikupljeni podaci za sledeće opcione varijable:

• A17 – Pripadnost lokalne jedinice grupi preduzeća,
• B29 – Državljanstvo i prebivalište zaposlenog lica,
• B34 – Broj dana drugog plaćenog odsustva u godini,
• B412 – Godišnja davanja u naturi,
• B423 – Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porezi plaćeni od strane poslodavca u ime zaposlenog,
• B4231 – Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje,
• B4232 – Porezi.

Istraživanje se sprovodi na slučajnom uzorku, zbog čega rezultati sadrže uzoračku grešku.

Od neuzoračkih grešaka prisutne su greške obuhvata, neodgovora, merenja i obrade podataka.

Dizajn, organizacija i sprovođenje istraživanja, kao i obrada podataka, takvi su da je mala pristrasnost rezultata koja je posledica ovih grešaka. Plan uzorka je definisan tako da su ocene za glavne domene ocenjivanja zadovoljavajuće preciznosti.

Od neuzoračkih grešaka prisutne su:

- greške obuhvata koje su posledica kašnjenja u registrovanju promena statističkih jedinica (promena ekonomske delatnosti i broja zaposlenih);

- greške koje su posledica kriterijuma za formiranje okvira za izbor uzorka (okvir obuhvata poslovne subjekte sa 10 i više zaposlenih);

- greške merenja i neodgovora koje su neminovne, ali su instrumenti, organizacija prikupljanja i unos podataka takvi da su ove greške svedene na najmanju moguću meru.

U ovom istraživanju primenjen je plan uzorka koji obezbeđuje ocene zadovoljavajuće preciznosti za ocene parametara po glavnim domenima ocenjivanja (KD [2010] – sektori i oblasti delatnosti, veličinske klase poslovnih subjekata, pol, starosne grupe, glavne grupe zanimanja itd.).

Prilikom izračunavanja ocena, uzorački ponder je korigovan za neodgovor, kao i zbog prisustva jedinica koje se značajno razlikuju od ostalih po vrednostima ključnih obeležja (eng. outlier). Greška imputacije, kao deo varijanse ocene, nije računata.

Ocene uzoračkih grešaka (koeficijent varijacije) za ključne parametre istraživanja (Mesečna zarada isplaćena za oktobar 2018. i Prosečna zarada po času u oktobru 2018) izračunata je za različite nivoe. Za Republiku Srbiju – ukupno koeficijent varijacije iznosi 0,71% za prosečnu mesečnu zaradu i 0,69% za prosečnu zaradu po času.

Za nivo KD (2010) sektora koeficijent varijacije varira od 1% do 8%, pri čemu je većina manja od 4%. Prema grupama zanimanja većina koeficijenata varijacije je manja od 2%, prema starosnim grupama koeficijenti varijacije su između 1% i 3,55%. Prema veličini poslovnog subjekta, najmanji koeficijent varijacije je za poslovne subjekte sa 500 do 999 zaposlenih, a najveći za poslovne subjekte sa 50 do 249 zaposlenih.

Za detaljniji prikaz koeficijenata varijacije po glavnim domenima (pol, sektori delatnosti, veličinske klase poslovnih subjekata, starosne grupe, glavne grupe zanimanja) pogledati u delu 6.2.1. Uzoračke greške – indikatori.

Stopa odgovra je bila visoka kako za poslovne subjekte (91,8%), tako i za nivo zaposlenih (95,2%).

Neuzoračke greške su one koje se javljaju u svim fazama istraživanja. Glavne neuzoračke greške u rezultatima ISZ2018 o zaradama i zaposlenima su greške obuhvata, neodgovora, greške merenja i obrade podataka.

Nesavršenost okvira za izbor uzorka je osnovni izvor grešaka u obuhvatu. Obeležja: delatnost, status registracije, ekonomska aktivnost i broj zaposlenih (ova varijabla obuhvata sve kategorije zaposlenih u skladu sa EU regulativama koje se odnose na ISZ), od ključnog su značaja za definisanje plana i izbor uzorka za ISZ2018. Posledica neažurnosti i grešaka u ovim obeležjima je uzrok grešaka obuhvata.

Greške manjeg obuhvata proizilaze i iz razloga što se posmatraju samo poslovni subjekti sa 10 i više zaposlenih. Osim toga, posmatraju se samo poslovni subjekti koji su predali završni račun za 2017. godinu ili su korisnici javnih sredstava u 2018. godini. Okvir nije obuhvatao poslovne subjekte koji su ugašeni u periodu od novembra 2018. do januara 2019. godine. Iako greška manjeg obuhvata nije računata, pretpostavlja se da ona ne utiče značajno na rezultate.

Greške većeg obuhvata i neodgovora jedinica (ili stope odgovora) procenjuju se na osnovu informacije o odzivu jedinice.

Jedinice većeg obuhvata, koje ne pripadaju ciljnoj grupi istraživanja, jesu one za koje je odziv: zatvorena, ugašena; miruje, ne posluje; van obuhvata istraživanja; stečaj; likvidacija; nema isplate zarada za oktobar 2018. godine i ima manje od 10 zaposlenih.

Prosečna stopa većeg obuhvata jedinica za Srbiju – ukupno iznosi 2,6% za poslovne subjekte, odnosno 1,2% za zaposlene. Stopa većeg obuhvata je najviša među poslovnim subjektima sa 10 do 49 zaposlenih i iznosi 5,3% i 3,5% redom za poslovne subjekte i zaposlene. Najčešći razlog ove greške je taj što poslovni subjekat ima manje od 10 zaposlenih.

Jedinice bez odgovora su jedinice za koje nisu prikupljeni podaci. U neodgovor se svrstavaju jedinice za koje je informacija o odzivu: posluje, odbija da preda izveštaj; nije nađena na adresi ili odseljena (nije isporučen upitnik) i ostali razlozi (npr. nepoznat razlog neodgovora).

Prosečna stopa neodgovora za ISZ2018 iznosi 8,2% za poslovne subjekte, odnosno 4,8% za zaposlene. Najviša stopa neodgovora je među poslovnim subjektima sa 10 do 49 zaposlenih i iznosi 16,1% i 14,7% redom za poslovne subjekte i zaposlene.

Da bi se neuzoračke greške smanjile preduzete su sledeće mere:

- Prikupljanje podataka vršeno je putem aplikacije koja omogućava „kontrolisani unos“, kojim se proverava kompletnost podataka i onemogućava unos matematički i logički neispravnih podataka („teške“ greške);

- U sledećoj fazi, nakon unosa, vršena je detaljnija logička kontrola podataka;

- Kontaktiranje sa izveštajnim jedinicama, kako radi dostavljanja podataka da bi se neodgovor jedinica sveo na minimum tako i radi provere unetih podataka. Kontaktiranje je vršeno telefonskim putem, mejlom ili putem pisama;

- U daljim koracima obrade podataka, stručnjaci iz oblasti statistike zarada su analizirali podatke da bi se otkrile i ispravile eventualne preostale greške;

- U slučaju neodgovora velikih jedinica izvršena je imputacija podataka na osnovu administrativnih izvora, tj. korišćeni su podaci CROSO baze o evidenciji zaposlenih i podaci Poreske uprave iz obrasca Pojedinačne poreske prijave o obračunatim porezima i doprinosima;

- Greške uočene tokom ocenjivanja od strane stručnjaka za uzorak takođe su naknadno korigovane.

Mikropodaci Istraživanja o strukturi zarada, za referentnu 2018. godinu, dostavljeni su Evrostatu u oktobru 2020. godine, četiri meseca nakon roka definisanog regulativom, tj. 22 meseca nakon referentnog perioda. Do navedenog kašnjenja došlo je iz različitih razloga, a glavni razlozi su ograničenja uzrokovana pandemijom korona virusa i nedostatak vremena i ljudskih resursa.

RZS je objavio bilten sa konačnim rezultatima ISZ u decembru 2020. godine. Bilten „Istraživanje o strukturi zarada, 2018“ može se pronaći na sajtu RZS-a putem sledećeg linka:

https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20205664.pdf.

Podaci su objavljeni u skladu sa predviđenim planom, u decembru 2020. godine. Bilten „Istraživanje o strukturi zarada, 2018“ može se pronaći na sajtu RZS-a.

Podaci ISZ su prikupljeni u skladu sa evropskim regulativama koje se odnose na definicije statističkih jedinica, definicije varijabli, referentni period i korišćene klasifikacije.

U obuhvat istraživanja su uključeni i poslovni subjekti čija je pretežna delatnost iz sektora O – Državna uprava, odbrana i obavezno socijalno osiguranje, s tim da su poslovni subjekti koji posluju u oblasti odbrane (KD [2010] grupa 84.22 – Poslovi odbrane) izuzeti iz ovog obuhvata.

Prema tome, podaci iz ovog istraživanja su uporedivi sa zemljama Evropske unije.

RZS je drugi put sproveo Istraživanje o strukturi zarada, ISZ2018. Prvi put je sprovedeno 2015. godine kao pilot-istraživanje za referentnu 2014. godinu. U odnosu na ISZ2014, nije bilo značajnijih promena u definicijama, klasifikacijama i dizajnu uzorka. Glavna razlika je u obuhvatu istraživanja, gde je, nasuprot ISZ2014, u ISZ2018 obuhvaćen i sektor O – Državna uprava, odbrana i obavezno socijalno osiguranje.

Podaci ISZ2018 se upoređuju sa podacima iz Istraživanja o zaradama.

Razlika u podacima između ova dva istraživanja je posledica različitih metodologija, definicija i obuhvata.

Nisu prikupljani ISZ podaci za poslovne subjekte čija je pretežna delatnost iz sektora O – Državna uprava, odbrana i obavezno socijalno osiguranje, za referentnu 2014. godinu.

-

Osnovni principi i standardi za sprovođenje revizija objavljenih statističkih podataka definisani su u dokumentu „Opšta politika revizije“ RZS-a (http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf).

Nije primenljivo.

Podaci se prikupljaju na slučajnom uzorku poslovnih subjekata i zaposlenih u tim poslovnim subjektima.

Dizajn uzorka

Uzorak za ISZ2018 je dvoetapni stratifikovani slučajan uzorak u kojem se u prvoj etapi biraju poslovni subjekti, a u drugoj etapi se bira uzorak zaposlenih lica koja imaju zasnovan radni odnos u poslovnim subjektima iz uzorka prve etape, ili rade po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova u istim poslovnim subjektima.

Okvir za izbor uzorka

Obuhvat istraživanja čini skup aktivnih poslovnih subjekata koji zapošljavaju 10 i više radnika, posluju u bilo kojoj delatnosti KD (2010) sektora B do S i dostavili su godišnji finansijski izveštaj za 2017. godinu ili su bili korisnici javnih sredstava u 2018. godini. Okvir za izbor uzorka činili su aktivni poslovni subjekti iz SPR-a, stanje u februaru 2019. godine. Izdvojeni okvir obuhvatao je poslovne subjekte čija je pretežna delatnost iz sektora B do S prema klasifikaciji KD (2010) i u oktobru 2018. godine su imali 10 i više zaposlenih prema bazi CROSO. Konačni okvir za izbor uzorka čini 19 525 poslovnih subjekata koji su primarne jedinice izbora.

Jedinice okvira stratifikuju se prema broju zaposlenih i delatnosti KD (2010).

Stratifikacija prema broju zaposlenih (izvor: CROSO) izvršena je na pet veličinskih klasa.

Prema broju zaposlenih poslovni subjekti su podeljeni u pet veličinskih klasa: E10_E49 (od 10 do 49 zaposlenih); E50_249 (od 50 do 249 zaposlenih); E250_499 (od 250 do 499 zaposlenih); E500_999 (od 500 do 999 zaposlenih) i E1000 (1000 i više zaposlenih). Popisne (velike) jedinice su poslovni subjekti sa 250 i više zaposlenih, u ISZ2018 uzorku bilo je ukupno 838 takvih jedinica. U konačnoj stratifikaciji je definisano 310 stratuma, od kojih su 152 stratuma bila popisna.

Uzorak

Alokacija uzorka po stratumima sprovodi se Bethel algoritmom za optimalnu multivarijantnu i multidomensku alokaciju za pomoćne varijable – ukupan broj zaposlenih (prema bazi CROSO: lica zaposlena na određeno ili neodređeno vreme, kao i lica koja rade po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova) i prosečna mesečna zarada (prema podacima Poreske uprave iz obrasca Pojedinačne poreske prijave o obračunatim porezima i doprinosima – obrazac PPP-PD). Na kraju je za ISZ2018 alociran uzorak od 2 185 poslovnih subjekata.

Izbor prostog slučajnog uzorka poslovnih subjekata iz stratuma radi se prema sistemu koordinacije koja se zasniva na jedinstvenim permanentnim slučajnim brojevima (kao što je opisano u radnom dokumentu „Koordinacija uzoraka statističkih istraživanja“ http://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G201410089.pdf). Slučajan uzorak je biran prema sekvencijalnoj šemi izbora, na osnovu permanentnih slučajnih brojeva, od početne tačke 0,75.

Prateći uputstva (na obrascu ISZ) koja opisuju postupak za odabir sistematskog uzorka, odgovorna lica iz poslovnog subjekta su obavezna da izaberu uzorak zaposlenih (druga etapa izbora uzorka).

Veličina uzorka druge etape unutar poslovnog subjekta zavisi od veličine poslovnog subjekta, odnosno od broja zaposlenih lica. Mali poslovni subjekti (od 10 do 50 zaposlenih) su u obavezi da popune neophodne podatke za sva zaposlena lica koja su primila zaradu za oktobar 2018. Poslovni subjekti sa 51 do 99 zaposlenih popunjavaju podatke za 50% isplaćenih radnika; poslovni subjekti sa 100 do 249 zaposlenih obavezni su da popune upitnik za 25% isplaćenih radnika; poslovni subjekti sa 250 do 1499 zaposlenih lica treba da dostave podatke za 10% isplaćenih radnika; poslovni subjekti koji zapošljavaju 1500 i više lica dostavljaju podatke za 150 isplaćenih zaposlenih. Ako je upitnik popunjen za nedovoljan broj zaposlenih, upozorava se lice koje dostavlja podatke kako bi dopunilo podatke.

Istraživanje se sprovodi u četvorogodišnjoj dinamici.

U istraživanju je primenjen izveštajni metod prikupljanja podataka putem obrasca ISZ, koji su izveštajne jedinice, tj. poslovni subjekti izabrani u uzorak, dostavljale redovnom poštom ili u elektronskoj formi (putem imejla ili preko veb-upitnika, koji je dostupan na sajtu RZS-a).

Prikupljeni podaci se proveravaju i validiraju primenom logičko-računarskih kontrola.

Validacija podataka podrazumeva čitav niz aktivnosti tokom sprovođenja statističkih istraživanja:

• Najpre, statističari evidentiraju i kontrolišu podatke;
• Proces unosa podataka generiše aplikaciju kojom se sprovode unapred zadati kriterijumi računsko-logičke kontrole i onemogućuje unos podataka koji sadrže greške koje se ne tolerišu;
• Korekcija uočenih grešaka tokom analize i procesa ocenjivanja;
• Analizom agregiranih podataka propušteni pogrešni podaci naknadno se ispravljaju.

Osnovne karakteristike postupka ocenjivanja koji se koristi u ISZ:

         - Za tretiranje neodgovora korišćena je metoda imputacije. Imputacija je vršena u slučaju neodgovora velikih poslovnih subjekata, kao i poslovnih subjekata specifičnih po određenim karakteristikama. Za imputaciju nedostajućih podataka korišćeni su podaci CROSO baze o evidenciji zaposlenih i podaci Poreske uprave iz obrasca Pojedinačne poreske prijave o obračunatim porezima i doprinosima (obrazac PPP-PD).

         - Informacija o razlogu neodgovora jedinice se koristi za korekciju uzoračkog pondera. U  realizovani uzorak se ubrajaju sledeće jedinice: jedinice koje su popunile upitnik, koje su dostavile nepotpun upitnik (nisu dostavile podatke za dovoljan broj zaposlenih), jedinice za koje su imputirani podaci, koje miruju/ne posluju, u stečaju su, koje imaju manje od 10 zaposlenih i one koje nisu imale isplate zarada za oktobar 2018. Ostale jedinice svrstavaju se u nerealizovani uzorak. Nerealizovani uzorak uključuje i deo jedinica koje pripadaju skupu većeg obuhvata (ugašeni, u procesu likvidacije) da bi, po broju, one približno kompenzovale novootvorene jedinice koje okvir za izbor uzorka ne sadrži.

         - Jedinice sa izuzetno velikim vrednostima (eng. outlier) za prosečnu mesečnu zaradu i prosečnu zaradu po času (osam jedinica), u odnosu na ostale jedinice istog stratuma (značajno se razlikuju od ostalih), izdvajaju se u posebne popisne stratume i pri tome se koriguju ponderi preostalih jedinica prvobitnih stratuma.

         - Horvitz-Thompson ocene totala i njihovih standardnih grešaka izračunavaju se po standardnom postupku za dvoetapni stratifikovan prost slučajan uzorak. To znači da su ocene totala izračunate sumiranjem ponderisanih vrednosti jedinica uzorka. Ponderi jedinica su proizvod pondera prve i druge etape. Ponder prve etape je ponder poslovnog subjekta. Ponder druge etape je ponder zaposlenog lica.

Nije primenljivo.

-