Indeks troškova rada

Republički zavod za statistiku

Grupa za statistiku zarada

Jelena Milaković

Rukovodilac Grupe za statistiku zarada

Milana Rakića 5, Beograd

jelena.milakovic@stat.gov.rs

+381 11 2412 350 

+381 11 2412 350

Indeks troškova rada (ITR) pokazuje kvartalno kretanje troškova rada po izvršenom času rada. Troškovi rada iskazani po času rada su važan faktor u analizi kratkoročnih i srednjoročnih indikatora ekonomskog razvoja. Blagovremeno raspolaganje podacima o indeksu troškova rada je od velike važnosti za ocenu inflatornih pritisaka, koji mogu da proizilaze iz dešavanja na tržištu rada. ITR je takođe važan za socijalne partnere u pregovorima oko visine zarada, a ima i značajnu ulogu pri donošenju odluka Vlade o preduzimanju mera u vezi sa kratkoročnim kretanjima troškova radne snage i povećanje konkurentnosti celokupne ekonomije.

Indeks troškova rada se računa prema Lasperovoj formuli za sledeće varijable:

1.      indeks ukupnih troškovi rada (sa bonusima) – D;

2.      indeks troškova zarada i naknada zarada – D11;

3.      indeks troškova ukupnih socijalnih davanja – D12;

4.      indeks ukupnih troškova rada bez bonusa – D-TXB.

Klasifikacija delatnosti (2010), koju je, na osnovu Zakona o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS“, br. 104/09), propisala Vlada Uredbom od 29. jula 2009. godine („Službeni glasnik RS“, br. 54/10). Ova klasifikacija je uporediva sa klasifikacijom delatnosti Evropske unije (NACE Rev. 2).

Obuhvaćeni su sektori delatnosti od sektora B – Rudarstvo do sektora S – Ostale uslužne delatnosti.

U ITR, troškovi rada predstavljaju osnovne troškove poslodavca vezane za angažovanje zaposlenih. Navedene troškove (D) čini zbir zarada i naknada zarada sa pripadajućim porezima i doprinosima na teret zaposlenih (D11) i doprinosa i ostalih socijalnih davanja koja se plaćaju na teret poslodavca (D12), umanjen za iznos primljenih subvencija (D5).

D=(D11+D12)-D5

Navedene komponente troškova rada i njihovi elementi definisani su u Istraživanju o troškovima rada. Takođe, detaljnije informacije u pogledu definisanja i slanja podataka o troškovima rada mogu se pronaći u Uredbi Komisije (EZ) broj 1737/2005, od 21. oktobra 2005, o izmenama i dopunama Uredbe (EZ) broj 1726/1999.

U D11 se, pored  iznosa  zarada koje su definisane Zakonom o radu, uključuju i primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

U skladu sa Zakonom o radu zarade  čine sva primanja za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, primanja po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi) i druga primanja po osnovu radnog odnosa (u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu).

U skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana,  u zarade se još uključuju  i primanja preko neoporezivog iznosa za sledeće stavke:

•             naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada,

•             dnevnica za službeno putovanje u zemlji i inostranstvu,

•             solidarna pomoć,

•             jubilarne nagrade.

S obzirom na to da ne postoji pouzdan način da se iz podataka Poreske uprave (PU) identifikuju bonusi, njihov iznos se procenjuje. Procena se radi na nivou poslovnog subjekta, tako što se iznosi koji odstupaju od kvartalnog proseka smatraju bonusima.

Iznos isplaćenih otpremnina pri odlasku zaposlenih u penziju procenjuje se na osnovu broja zaposlenih koji su otišli u penziju u datom kvartalu, preuzetih iz evidencije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, i zakonom propisane otpremnine.

Podaci o dodeljenim subvencijama se preuzimaju od Nacionalne službe za zapošljavanje. U subvencije se takođe uključuju i olakšice poslodavcima za novozaposlene radnike i novoosnovane firme, a koje se odnose na smanjenje doprinosa i poreza na zarade.

Izvršeni (efektivni) časovi rada se računaju kao razlika između ukupnog broja plaćenih časova rada i zbira plaćenih a neizvršenih časova rada i procenjenog broja časova dnevne pauze.

Neizvršene a plaćene časove čine: časovi bolovanja do 30 dana, časovi godišnjeg odmora, časovi dnevne pauze (30 minuta), časovi praznika i drugih neradnih dana.

Statističku jedinicu čini svaka obračunata vrsta prihoda koja ima karakter zarade i koju je pravno ili fizičko lice prijavilo putem obrasca PPP-PD, bez obzira na to da li se navedeni prihod odnosi na lice u radnom odnosu ili na lice van radnog odnosa.

Obuhvaćeni su svi poslovni subjekti, evidentirani u Statističkom poslovnom registru (SPR), koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Republika Srbija.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Podaci su dostupni od 1. kvartala 2011. godine.

Bazna godina je 2012.

Indeks

Kvartal

Istraživanje se sprovodi na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), važeće Uredbe o utvrđivanju pojedinih statističkih istraživanja i Programa zvanične statistike Republike Srbije, koji se odnosi na period sprovođenja istraživanja.

Podaci se dostavljaju samo Evrostatu.

Poverljivi podaci se tretiraju u skladu sa propisanim načelima poverljivosti.

Domaće zakonodavstvo: Zakon o zvaničnoj statistici.

Evropsko zakonodavstvo: Regulativa (EZ) br. 679/2016 Evropskog parlamenta i Saveta, od 27. aprila 2016, u pogledu slanja statistički poverljivih podataka Statističkom zavodu evropske zajednice.

Poverljivi podaci se tretiraju u skladu sa propisanim načelima poverljivosti. Pogledati Zakon o zvaničnoj statistici.

Nije dostupno.

Nije dostupno.

Kvartalni podaci o ITR dostupni su u onlajn bazi podataka RZS-a.

Kvartalna

Rezultati istraživanja ITR dostupni su samo u onlajn bazi podataka RZS-a.

Nije dostupno.

Baza podataka

Mikropodaci su dostupni po zahtevu korisnika u skladu s načelima definisanim u Zakonu o zvaničnoj statistici i pravilima definisanim Pravilnikom o načinu i postupku davanja podataka koje proizvodi Republički zavod za statistiku.

Nije primenljivo.

Metodologija za kvartalno istraživanje o indeksu troškova rada, koja se primenjivala do kraja 2017. godine, može se naći na zvaničnom sajtu RZS-a.

Pre 2018. godine, prilikom računanja kvartalnog indeksa troškova rada, kao izvor podataka koristili su se podaci Mesečnog istraživanja o zaposlenima i o zaradama zaposlenih (RAD-1), kao i podaci iz evidencije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje.

-

Sistem upravljanja kvalitetom

Podaci o indeksu troškova rada zasnovani su na pouzdanim podacima iz odgovarajućih administrativnih izvora. Pre objavljivanja i slanja podataka Evrostatu, vrši se opsežna matematička i logička kontrola podataka. Podaci o indeksu troškova rada su međunarodno uporedivi, jer je metodologija usklađena sa relevantnim uredbama EU, u pogledu međunarodnih koncepata, definicija i klasifikacija.

Uporedna analiza podataka o prosečnim zaradama dobijenih putem Mesečnog statističkog istraživanja RAD-1 i iz evidencije Poreska uprave za 2016. i 2017. godinu pokazala je visoku usklađenost podataka, što potvrđuje, kako kvalitet podataka dobijenih istraživanjem RAD-1, tako i podataka iz Poreske prijave PPP-PD, koja od 2018. godine služi kao izvor podataka o indeksu troškova rada.

Korišćenje administrativnih izvora za dobijanje podataka o indeksu troškova rada u skladu je sa međunarodnim preporukama, standardima i praksom.

Glavni korisnik podataka je Evrostat.

Zadovoljstvo korisnika se meri na osnovu obima preuzimanja podataka sa zvaničnog veb sajta RZS-a, kao i putem Istraživanja o zadovoljstvu korisnika. Rezultati tog istraživanja dostupni su na veb stranici RZS-a.

Uredba EU, koja se odnosi na ITR, od 2018. godine se primenjuje u potpunosti, što znači da se obuhvataju i troškovi rada preduzetnika i zaposlenih kod njih. Takođe su obuhvaćeni i troškovi rada lica koja rade po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, kao i zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Istraživanje se sprovodi na osnovu podataka iz administrativnih izvora, što obezbeđuje visok nivo kvaliteta podataka.

Nije primenljivo.

Nije primenljivo.

Podaci se na sajtu RZS-a objavljuju 75 dana po isteku kvartala, dok se Evrostatu dostavljaju u predviđenom roku, najkasnije 70 dana po isteku referentnog perioda (kvartala), a objavljuju  sedam dana kasnije. 

Postavljeni rokovi se poštuju.

Prilikom računanja ITR vrši se prilagođavanje nacionalne definicije zarada, kako bi bila usklađena sa relevantnim uredbama EU koje se odnose na ITR. Za razliku od nacionalne definicije zarade, u ovom istraživanju se u zaradu uključuju i iznosi naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, dnevnica za službeno putovanje u zemlji i inostranstvu, kao i solidarne pomoći, jubilarne nagrade, koje su isplaćene preko neoporezivog iznosa. Pomenute naknade se ne uključuju u nacionalnu definiciju zarada jer se na njih ne plaćaju pripadajući doprinosi za socijalno osiguranje, dok se porez plaća samo na iznos preko neoporezivog dela. Bolovanja do 30 dana, koja se isplaćuju na teret poslodavca, uključuju se, u skladu sa relevantnim uredbama EU, u socijalna davanja (D12), a ne u zarade, kako je definisano prema nacionalnoj definiciji.

Do 2018. godine istraživanje je sprovođeno na osnovu Mesečnog istraživanja o zaposlenima i o zaradama zaposlenih (RAD-1). Međutim, u RZS-u su poslednjih godina vršeni intenzivni napori da se, za sprovođenje statističkih istraživanja, kada god je to moguće, koriste administrativni izvori podataka. U tom cilju se, od januara 2018. godine, indeks troškova rada izračunava na osnovu podataka iz evidencije Poreske uprave, koji se prikupljaju putem elektronskog obrasca Pojedinačne poreske prijave o obračunatim porezima i doprinosima (PPP-PD).

S obzirom na to da su podaci iz obrasca PPP-PD raspoloživi od 2016. godine, bilo je neophodno da se izvrši procena podataka za (baznu) 2012. godinu. Procenjeni podaci za 2012. godinu se koriste kao bazni za indekse troškova rada koji se odnose na period od 2018. godine, dok su za period do 2018. godine bazni podaci ostali isti. Procena je izvršena na osnovu odnosa između podataka dobijenih iz obrasca PPP-PD i obrasca RAD-1 u 2016. godini.

Nije raspoloživo.

Nije primenljivo.

Podaci se preuzimaju iz administrativnih izvora (evidencija Poreske uprave), čime su troškovi istraživanja svedeni na minimum, a izveštajne jedinice rasterećene obaveze popunjavanja i dostavljanja podataka.

Osnovni principi i standardi za sprovođenje revizija objavljenih statističkih podataka definisani su u dokumentu „Opšta politika revizije“ RZS-a.

Bazna 2012. godina je revidirana kako bi se omogućilo izračunavanje indeksa.

S obzirom ne to da su podaci iz obrasca PPP-PD raspoloživi od 2016. godine, bilo je neophodno da se izvrši procena podataka za (baznu) 2012. godinu. Procenjeni podaci za 2012. godinu se koriste kao bazni za indekse troškova rada koji se odnose na period od 2018. godine, dok su za period do 2018. godine bazni podaci ostali isti. Procena je izvršena na osnovu odnosa između podataka dobijenih iz obrasca PPP-PD i obrasca RAD-1 u 2016. godini.

• Ministarstvo finansija – Poreska uprava, Pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima (obrazac PPP-PD)
• Statistički poslovni registar (SPR)
• Nacionalna služba za zapošljavanje
• Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje

Prikupljanje podataka se vrši u mesečnoj dinamici, a podaci se obrađuju za kvartal.

Preuzimanje podataka od Poreske uprave. Preuzimanje podataka vrši se elektronskim putem, korišćenjem standardnog veb-servisa, odnosno servisa FTP (File Transfer Protocol), preko zaštićene mreže Uprave za zajedničke poslove republičkih organa. Podaci se preuzimaju 15. dana u mesecu.

Preuzimanje podataka od SPR-a. Iz baze SPR-a se preuzimaju podaci o delatnosti, obliku svojine i statusu poslovnog subjekta (kojim se određuje da li se poslovni subjekt svrstava u pravno lice ili ne).

Podaci o dodeljenim subvencijama se preuzimaju od Nacionalne službe za zapošljavanje, a broj zaposlenih koji su penzionisani u posmatranom kvartalu preuzima se  iz evidencije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

S obzirom na to da se podaci o indeksu troškova rada zasnivaju na istom izvoru kao i podaci o prosečnim mesečnim zaradama u Republici Srbiji, kriterijumi za prvi nivo validacije podataka za ITR sadržani su u kriterijumima kontrole podataka o prosečnim zaradama. Navedena kontrola se sastoji iz sledećih faza:

• kontrola kontingenta (vrši se poređenje broja isplatilaca, mase obračunatih zarada i broja primalaca za tekući i prethodni mesec);
• vrši se poređenje i analiza podataka o broju poslovnih subjekata i zaposlenih iz registara CROSO, SPR i PU;
• na osnovu utvrđenih kriterijuma vrši se izdvajanje kontingenta koji ulazi u obradu podataka o prosečnim zaradama;
• u kontingentu izdvojenom za obradu podataka o prosečnim zaradama vrši se kontrola i analiza relevantnih podataka da bi se identifikovale potencijalne greške i sagledala logičnost i validnost podataka;
• detektuju se i isključuju ekstremne vrednosti (autlajeri).

Provere se vrše automatizovanim procedurama i ekspertskom analizom podataka. Podaci se upoređuju sa podacima iz prethodnog perioda.

Iz kontingenta izdvojenog za obradu podataka o prosečnim zaradama isključuje se oko 3% posmatrane populacije koji ne ispunjavaju u potpunosti uslove neophodne da bi se uzeli u obzir prilikom izračunavanja prosečnih zarada (prijave koje ne sadrže sve potrebne elemente zarade: porez, doprinos, neto zaradu, kao i autjaleri).

Nakon prvog nivoa validacije podataka, podaci za računanje ITR se prebacuju u posebnu bazu, gde se vrši formiranje kontingenata za dobijanje podataka D11, D12 i bonusa. Takođe se dodaju podaci o subvencijama i vrši procena podataka o isplaćenim otpremninama. Nakon toga se vrši drugi nivo automatske validacije podataka, kojim se kontrolišu isključivo podaci na osnovu kojih se računaju ITR.

Podaci, koji su dobijeni iz Poreske uprave,  smeštaju se u posebnu bazu podataka u kojoj se vrši priprema, transformacija i prilagođavanje podataka za izračunavanje indeksa troškova rada. U istu bazu se smeštaju i podaci o subvencijama i broju zaposlenih koji su otišli u penziju. Na osnovu svih podataka, računaju se indikatori D, D11, D12, D-TXB.

Dostupni su desezonirani podaci i podaci korigovani prema radnim danima.

-