2.5.2 Удео локалних раса класификованих као расе угрожене од нестајања

2.5.2 Удео локалних раса класификованих као расе угрожене од нестајања

2.5.2 Удео локалних раса класификованих као расе угрожене од нестајања

2.5 До 2020. одржавати генетску разноликост семена, култивисаних биљака и узгајаних и домаћих животиња, односно њихових сродних дивљих врста, између осталог и преко правилно вођених и разноврсних банака семена и биљака на националним, регионалним и међународном нивоу, и обезбедити приступ користима, односно правично и равноправно дељење користи које проистичу из коришћења генетских ресурса и са њима повезаних традиционалних облика знања, а према међународном договору

Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду

Индикатор представља проценат локалних раса стоке међу локалним расама са познатим статусом ризика класификованим као угрожене изумирањем у одређеном тренутку, као и трендове за овај проценат. 

Подаци се прикупљају преко Информационог система о разноврсности домаћих животиња (DAD-IS), глобалне базе података коју одржава FAO, а која прикупља информације везане за расе и податке о популацији. Индикатор се ажурира годишње на основу националних извештаја које подносе именовани национални координатори за управљање животињским генетичким ресурсима (НК). Статус ризика се одређује према величини популације расе, класификованој у категорије као што су изумрле, критичне, угрожене, рањиве или нису у опасности, са статусом „непознато“ који се додељује када подаци недостају или су застарели. Прикупљање података се првенствено заснива на пописима стоке, матичним књигама или националним истраживањима, која се морају ажурирати најмање сваких 10 година да би се тачно дефинисале категорије ризика.
Индикатор је од суштинског значаја за праћење напретка ка очувању биодиверзитета и безбедности хране, пошто је генетски диверзитет у сточарству од виталног значаја за одрживу пољопривреду и прилагођавање променама животне средине.

Израчунавање индикатора је засновано на пропорцији локалних раса са познатим статусом ризика које су класификоване као у опасности од изумирања. Статус ризика се утврђује проценом величине популације и трендова сваке расе, са категоријама у распону од изумрлих до неугрожених. Ако подаци о популацији расе недостају или су застарели (старији од 10 година), статус ризика расе је означен као „непознат“. За регионе и државе, индикатор се израчунава агрегацијом података о појединачним расама, узимајући у обзир само оне расе са познатим статусима ризика. Коначни резултат се изражава као проценат локалних раса под ризиком у односу на укупан број локалних раса са познатим статусом.

%

Република Србија

FAO - Организација за храну и пољопривреду

Годишња

C020502

https://unstats.un.org/sdgs/metadata/files/Metadata-02-05-02.pdf