6.2.1a Удео становништва које користи услуге санитације којима се безбедно управља

6.2.1a Удео становништва које користи услуге санитације којима се безбедно управља

6.2.1 Удео становништва које користи (а) услуге санитације којима се безбедно управља и (b) место за прање руку сапуном и водом

6.2 До 2030. постићи адекватан и једнак приступ санитарним и хигијенским условима за све, као и окончање праксе обављања дефекације на отвореном, уз обраћање посебне пажње на потребе жена и девојчица, односно оних у стањима рањивости

Циљ 6. Обезбедити доступност и одрживо управљање водом и санитацијама за све

Удео становништва који користи услуге санитације којима се безбедно управља, се дефинише као проценат становништва који користи побољшани санитарни објекат који се не дели са другим домаћинствима и где се излучевине безбедно одлажу на лицу места или уклањају и третирају ван локације.

„Побољшани“ санитарни објекти су они који су дизајнирани да хигијенски одвоје људске излучевине од контакта са људима. То укључује технологије мокре санитације, као што су тоалети са испирањем и изливањем повезани са канализацијом, септичке јаме или санитарни чворови, и технологије суве санитације, као што су клозети са сувим јамама са плочама, вентилисани, побољшани клозети и тоалети за компостирање.

За потребе праћења ЦОР-а, третман отпадних вода и фекалног муља се процењује на основу технологије пројектовања постројења за пречишћавање, користећи категорије дефинисане Системом еколошко-економског рачуноводства (SЕЕА), Међународним препорукама за статистику вода и пратећи степенаст приступ у третману отпадних вода (примарни, секундарни и терцијарни третман).

Отпадне воде и фекални муљ који се третирају на секундарном или вишем нивоу сматрају се „безбедним управљањем“. Примарни третман се не сматра безбедним, осим ако се ефлуент не испушта на начин који онемогућава даљи контакт са људима. Ако су подаци доступни за конвенционалне класе (примарне, секундарне, терцијарне и напредне третмане), као и за неодређене категорије (нпр. „остало“), неодређене категорије се генерално не сматрају безбедним. Тамо где класе третмана нису специфициране (нпр. „третирано“), ЈМP (Заједнички програм праћења WHO/UNICEF за водоснабдевање, санитацију и хигијену) претпоставља барем секундарни третман, али тражи појашњење током консултација са земљама. Третман измета у постројењима за третман фекалног муља се класификује као безбедно управљан ако се третирају и течне и чврсте фракције. Измет ускладиштен у контејнерима за складиштење на лицу места може се безбедно третирати и одлагати на лицу места ('безбедно одлагање на лицу места') ако се нужници и септичке јаме не испразне и излучевине су садржане (остају изоловане од контакта са људима) тако да се чврсте материје разграђују унутар контејнера кроз физичке и биолошке процесе, а течни ефлуент се повезује са системом инфилтрације као што је јама за утапање. Фекални муљ испражњен из септичких јама и нужника и закопан на лицу места у покривеној јами такође се рачуна као безбедно одложен на лицу места.

Заједнички програм за праћење WHO/UNICEF (JMP) прикупља националне податке о санитацији из широког спектра различитих извора података.

Анкете и пописи домаћинстава дају податке о коришћењу типова основних санитарних објеката, док су информације о пражњењу и одлагању отпада из објеката на лицу места и третману отпадних вода из канализационих прикључака све доступније кроз комбинацију анкета домаћинстава и административних извора укључујући регулаторе. 

Удео становништва које користи услуге санитације којима се безбедно управља се израчунава комбиновањем података о проценту становништва који користи различите типове основних санитарних објеката са проценама удела фекалног отпада који се безбедно одлаже на лицу места или третира ван локације.

ЈМП процењује удео становништва које користи  услуге санитације којима се безбедно управља тако што се модел линеарне регресије уклапа у све доступне и валидиране податке у оквиру референтног периода, почевши од 2000. године.

%

Тип насеља

Република Србија

Заједнички програм праћења WHO/UNICEF за водоснабдевање, санитацију и хигијену (JMP) , Институт за јавно здравље др Милан Јовановић Батут и Републички завод за статистику

Годишња

C060201

https://unstats.un.org/sdgs/metadata/files/Metadata-06-02-01a.pdf

https://unstats.un.org/sdgs/metadata/files/Metadata-06-02-01b.pdf