11.1.1 Удео градског становништва које живи у неусловним насељима, нестандардним насељима, или неадекватним стамбеним условима

11.1.1 Удео градског становништва које живи у неусловним насељима, нестандардним насељима, или неадекватним стамбеним условима

11.1.1 Удео градског становништва које живи у неусловним насељима, нестандардним насељима, или неадекватним стамбеним условима

11.1 До 2030. осигурати да сви имају приступ адекватном, безбедном и приступачном становању и основним услугама, унапредити неусловна насеља

Циљ 11. Учинити градове и људска насеља инклузивним, безбедним, отпорним и одрживим

Овај индикатор мери удео градског становништва које живи у неусловним насељима, нестандардним насељима, или неадекватним стамбеним условима.

Неусловно домаћинство се дефинише као група појединаца који живе под истим кровом са недостатком једног или више следећих услова:

1. Приступ побољшаном извору воде,
2. Приступ побољшаним санитарним објектима,
3. Довољно простора за боравак,
4. Трајност објекта,
5. Сигурност над власништвом.

Неформална насеља –  се обично посматрају као синоним за неусловна насеља, са посебним фокусом на формални статус земљишта, структуре и услуга. Они су дефинисани према три главна критеријума:

1. Становници немају гаранције о власништву над земљом или становима у којима живе, са модалитетима који се крећу од бесправног коришћења до неформалног изнајмљивања,
2. Насељима обично недостају или су потпуно одсечени од формалних основних услуга и градске инфраструктуре, и
3. Стамбени простор није у складу са важећим прописима о планирању и изградњи, често се налази у географски и еколошки опасним подручјима и нема правне дозволе.

Неадекватни стамбени услови – Члан 25, Универзалне декларације о људским правима, укључује становање као једну од компоненти права на адекватан животни стандард за све. Да би становање било адекватно, мора да има више од четири зида и кров, и да најмање испуњава следеће критеријуме:

1. Правна сигурност над власништвом, која гарантује правну заштиту од принудних исељавања, узнемиравања и других претњи;
2. Доступност услуга, материјала, објеката и инфраструктуре, укључујући исправну воду за пиће, адекватне канализације, енергију за кување, грејање, осветљење, складиштење хране или одлагање отпада;
3. Приуштивост, јер становање није адекватно ако његови трошкови угрожавају или нарушавају уживање других људских права станара;
4. Настањивост, јер становање није адекватно ако не гарантује физичку сигурност или не обезбеђује адекватан простор, као и заштиту од хладноће, влаге, топлоте, кише, ветра, других опасности по здравље и структурних опасности;
5. Приступачност, јер становање није адекватно ако се не узму у обзир специфичне потребе угрожених и маргинализованих група (попут сиромашних, лица која се суочавају са дискриминацијом; особа са инвалидитетом, жртава природних катастрофа);
6. Локација, јер становање није адекватно ако је одсечено од могућности запошљавања, здравствених услуга, школа, центара за бригу о деци и других друштвених објеката, или ако се налази на опасним или загађеним локацијама или у непосредној близини извора загађења; и
7. Културна адекватност, јер становање није адекватно ако не поштује и не води рачуна о изражавању културног идентитета и начина живота.

Индикатор подразумева израчунавање две компоненте на следећи начин:

  Проценат људи који живе у неусловним/неформалним насељима (ННН):
= 100 [(Број људи који живе у ННН)/(Урбано/градско становништво)]

  Проценат људи који живе у неадекватним стамбеним условима (НСУ):
= 100[(Број људи који живе у НСУ)/(Урбано/градско становништво)]

%

Република Србија

Програм Уједињених нација за насеља

Двогодишња

C110101

https://unstats.un.org/sdgs/metadata/files/Metadata-11-01-01.pdf