11.4.1 Укупни расходи по глави становника за очување, заштиту и конзервацију целокупне културне и природне баштине, према врсти финансирања (приватно или државно), врстама баштине (споменици културе или природна добра) и нивоу управљања

11.4.1 Укупни расходи по глави становника за очување, заштиту и конзервацију целокупне културне и природне баштине, према врсти финансирања (приватно или државно), врстама баштине (споменици културе или природна добра) и нивоу управљања

11.4.1 Укупни расходи по глави становника за очување, заштиту и конзервацију целокупне културне и природне баштине, према врсти финансирања (приватно или државно), врстама баштине (споменици културе или природна добра) и нивоу управљања (државна, покрајинска или локална)

11.4 Појачати напоре да се заштити и очува светска културна и природна баштина

Циљ 11. Учинити градове и људска насеља инклузивним, безбедним, отпорним и одрживим

Овај индикатор мери укупно финансирање из државних (централних, регионалних, локалних), приватних извора (домаћинства, корпоративни, спонзорски и међународни извори) за очување, заштиту и конзервацију културног и/или природног наслеђа за дату годину по глави становника.

Културно наслеђе обухвата артефакте, споменике, групе објеката и локалитете, као и музеје, који поседују различите вредности Ово укључује симболички, историјски, уметнички, естетски, етнолошки или антрополошки, научни и друштвени значај.  Обухвата материјално културно наслеђе (покретно, непокретно и подводно), као и нематеријално културно наслеђе (НКН) уграђено у културно и природно наслеђе, артефакте, локалитете или споменике. У ову дефиницију није укључено нематеријално културно наслеђе које се односи на друге културне домене, као што су фестивали, прославе и слично. Културно наслеђе обухвата и индустријско наслеђе и пећинске слике. Мешовита баштина, која се односи на локалитете који садрже елементе од природног и културног значаја, такође је део културног наслеђа. 

Природно наслеђе односи се на природне одлике као што су: геолошке и физиографске формације, јасно дефинисане области које представљају станишта угрожених врста животиња и биљака, природне локалитете који имају вредност са становишта науке, очувања или природне лепоте. Делимо га на приватно и јавно заштићена природна подручја, зоолошке вртове, акваријуме, ботаничке баште, природна станишта, морске екосистеме и акумулације. 

Конзервација културног наслеђа односи се на мере које се предузимају ради продужетка његовог трајања, уз јачање преноса значајних порука и вредности које оно носи. У домену културне баштине, циљ конзервације је очување физичких и културних карактеристика објекта, како би се осигурало да његова вредност не буде умањена и да остане доступан будућим генерацијама. 

Конзервација природног наслеђа односи се на заштиту, бригу, управљање и одржавање различитих екосистема, станишта и врста дивљих животиња, унутар или ван њихових природних станишта, како би се очували природни услови за њихов дугорочни опстанак. 

Циљ очувања је спречавање оштећења које може настати услед утицаја животне средине или случајних фактора који представљају претњу непосредној околини објекта који се конзервира. Сходно томе, превентивне методе и мере обично се не примењују директно, већ су осмишљене да контролишу микроклиматске услове окружења, с циљем елиминације штетних агенаса или елемената који могу привремено или трајно утицати на пропадање објекта. 

Заштита представља чин или процес примене мера осмишљених да утичу на физичко стање добара тако што их штите од пропадања, губитка или напада, односно да их прекрију или заштите од опасности или оштећења. Када је реч о зградама и структурама, такве мере су обично привремене и представљају увод у будуће мере очувања. У случају археолошких локалитета, заштитне мере могу бити привремене или трајне. 

Јавна потрошња односи се на трошкове за наслеђе који се финансирају из јавних извора. Јавна средства обухватају ресурсе државних, регионалних и локалних власти (преузето и прилагођено из OECD глосара). Трошкови који нису директно повезани са културним и природним наслеђем, у начелу се не укључују. Јавна потрошња на очување, заштиту и конзервацију националног културног и/или природног наслеђа обухвата директну потрошњу (укључујући субвенције), трансфере и индиректну јавну потрошњу, као што су пореске олакшице. 

Директна јавна потрошња обухвата субвенције, грантове и награде. Она се генерално односи на трошкове за запослене, робу, услуге, капиталне инвестиције и друге активности везане за наслеђе. 

Трансфер је трансакција у којој једна институционална јединица обезбеђује добра, услугу или имовину другој јединици, без добијања икакве директне противуслуге или имовине заузврат (MMF, 2014). 

Нето међувладин трансфер представља нето пренос средстава намењених активностима у области наслеђа са једног на други ниво власти. 

Индиректна јавна потрошња укључује пореске олакшице — умањење опорезивог дохотка које произилази из трошкова наслеђа које је подносилац пореза имао. 

Национални или федерални ниво обухвата институционалне јединице централне власти и не-тржишне институције под њеном контролом. Централна власт има надлежност над читавом територијом државе и одговорна је за обезбеђивање услуга у области наслеђа за добробит целокупне заједнице. Такође, она може вршити трансфере ка другим институционалним јединицама, као и ка другим нивоима власти. 

Регионални, државни или покрајински ниво представља део власти који дели политичку, фискалну и економску моћ са централном влашћу. У федералним државама, регионални ниво чине владе држава, док је у унитарним државама регионална власт позната као покрајинска влада. Овај ниво власти обухвата институционалне јединице које имају неке функције између националног и локалног нивоа. Регионалне владе обично имају фискалну надлежност за убирање пореза у оквиру своје територије, могућност делимичног коришћења својих прихода у складу са сопственим политикама, као и право да именују или бирају своје званичнике. 

Ако је регионална јединица потпуно зависна од средстава централне власти и ако централна власт одређује та средства, трошкови на регионалном нивоу за статистичке сврхе третирају се као део потрошње централне власти. 

Локални или општински ниво представља јавну администрацију на најнижем административном нивоу у оквиру државне управе, као што су општине. Локални ниво обухвата јединице локалне самоуправе, које чине институционалне јединице локалне власти и не-тржишне институције под контролом локалног нивоа. Локалне власти обично имају фискалну надлежност за убирање пореза на својој територији и треба да имају могућност да троше бар део својих прихода у складу са сопственим политикама, као и да именују или бирају своје званичнике. 

Укупна јавна потрошња на наслеђе представља консолидовану потрошњу коју остварују национална (федерална), регионална (државна/покрајинска) и локална власт. 

Приватна потрошња на наслеђе односи се на приватно финансирано очување, заштиту и конзервацију националног културног и/или природног наслеђа, и укључује, али није ограничена на: донације у новцу и/или натури, активности приватног непрофитног сектора и спонзорства. Приватно финансирање обухвата донације физичких и правних лица, донације билатералних и мултилатералних фондова, као што је званична развојна помоћ, приходи од улазница, продаје услуга и добара физичким и правним лицима, као и корпоративно спонзорство. 

Донација се односи на новчане и донације у натури које даје физичко или правно лице. Новчане донације подразумевају дар у новцу, чековима или другим новчаним еквивалентима. Донације у натури обухватају робу, услуге или друга добра, као што су материјали. Донације могу бити условне или неусловне. Условне донације су ограничене условима које поставља донатор, док се неусловне односе на поклоне без конкретне намене, који се дају организацији или институцији ради остварења њене мисије. 

Укупна потрошња на наслеђе обухвата приватну и јавну потрошњу на конзервацију, заштиту и очување наслеђа. Она укључује трошкове за природно и културно наслеђе. Према Међународној стандардној индустријској класификацији свих економских делатности укупна потрошња на наслеђе обухвата јавне и приватне трошкове за библиотеке и архивске активности, активности музеја, рад на историјским локалитетима и зградама, као и ресурсе уложене у активности ботаничких башти, зоолошких вртова и природних резервата. 

Индикатор се израчунава дељењем укупног јавног финансирања у културно наслеђе (тј. укључујући плаћене трансфере, али искључујући примљене трансфере) од владе (централне, регионалне, локалне) и укупног приватног финансирања из домаћинстава, других приватних извора као што су донације, спонзорства или међународни извори у датој години по броју становника и по фактору конверзије ПКМ$.

HCExp per capita   ((∑〖Exp〗_pu+〖Exp〗_pr 〗)/Population)/PPPf 

где су:

HCExp per capita = Издаци по становнику за културно наслеђе у константном PPP$
HC Exp = Трошкови за очување, заштиту и конзервацију целокупног културног и/или природног наслеђа
Exppu = Збир јавних расхода свих нивоа власти на очување, заштиту и конзервацију културног и/или природног наслеђа
Exppr = Збир свих врста приватних трошкова за очување, заштиту и конзервацију културног и/или природног наслеђа

PPPf: Паритет куповне моћи = фактор конверзије ПКМ у $

PPP (паритети куповне моћи) по константи 2017 USD

Ниво управљања

Република Србија

УНЕСКО - институт за статистику

Годишња

C110401

https://unstats.un.org/sdgs/metadata/files/Metadata-11-04-01.pdf